Search

This article considers a decade of practice and research in the field of participatory planning in the context of a post-socialist country, Serbia. The main aim is to assess the transformative potential of participation within the following domains: 1) formation of relationships, 2) recognition of issues and priorities, 3) perception of values and results of planning process, and 4) possibility for institutionalization of participatory practice in a post-socialist country planning context. The presented work examines urban development practices in 45 Serbian cities through the lenses of 95 professional planners that were interviewed over the course of 13 years. What is common to all of the examined cases is that participatory planning processes were realized through the support of international programs that operated in the field of territorial governance in Serbia from 2007 to 2020. Findings indicate that the acceptance of new concepts and policies in the local path-contingent practice requires pragmatic attitude of planning professionals, small steps and liberty to experiment, but also a possibility to discuss new discourses and understand their results. In the theoretical frame, this article contributes to the critical analysis of pragmatism and the flow of transnational policy discourse.

The aim of this research is to examine the new directions of democratic practices in urban governance, including public participation and multi-stakeholder involvement in Serbia. Through the reflections of Serbian planning practitioners and planners, the paper frames their historical reality of transitional, post-socialist local context as ‘somewhere in-between’ a complex system of dynamics. Therefore, the requirements of market economy, EU policies, new planning ideas and influences together with the formal participatory procedures and professional idea of the previous, socialist practice come together to this contemporary historical reality. The paper explores, through ethnographic research with professional planners (from 2007 to 2020), the application of participatory methods with the support of international programs that operated in the field of urban governance in Serbia. The research framework combines critical pragmatism and collaborative planning to shed light on daily planning practice characterized by an ongoing transition through dynamics that has shifted to governance, pluralism, and markets. These dynamics have been even more evident when the urban planning challenge during COVID-19 pandemic, have provided practitioners’ insights into ‘what can, and should we do now?’. The paper defines planning actions take form of small, pragmatic steps and alternative practices that hope to contribute to effective urban governance on specific urban challenges. Edited by Enza Lissandrello, Janni Sørensen Book of Abstract [https://www.en.plan.aau.dk/digitalAssets/1088/1088416_uera_book_of_abstracts_eljs.pdf]

Apstrakt: Obrazovanje je jedan od ključnih elemenata održivog ekonomskog razvoja (ekonomije zasnovane na znanju) i socijalne kohezije društva. Takođe, dostignuti nivo obrazovanosti populacije i permanentno obrazovanje su bitni uslovi uravnoteženog regionalnog razvoja. Predmet ovog rada je analiza regionalnih i lokalnih razlika prema obrazovnom nivou radne populacije (20-64 godine) u Republici Srbiji, na osnovu podataka Popisa 2011. godine. Cilj rada je rangiranje i klasifikacija opština/gradova prema obrazovnoj strukturi radnog kontigenta stanovništva, što je pokazatelj potencijala ljudskih resursa kao nosioca ekonomskog i socijalnog razvoja. Abstract: Education is one of the key element for achieving the goals of sustainable economic development (economy based on knowledge) and social cohesion in society. Also, the educational level attained and permanent education (lifelong learning) are important conditions for balanced regional development. The subject of this paper is the analysis region and local differences in the education level of workforce (20-64 years) in the Republic of Serbia, on the 2011 Census data. The goal of the paper is to rank and classify municipalities/cities according to the educational structure of workforce, as an indicator of human resources potentials of economic and social development.

Партиципација је присутна у пракси урбанистичког и просторног планирања у Србији дуги низ година, али је њена улога до сада углавном била сведена на пружање легитимитета за доношење планских одлука. Заправо, партиципација јавности често се сматра формалнопћу, која нема много стварног утицаја на планска решења. Овај рад анализира улогу партиципације у савременој пракси планирања у Србији. Поред сагледавања формалних поцедура, указује се и на примере из праксе где су ''меке'' технике партиципације инкорпориране у формални процес планирања у циљу подстицања одрживог урбаног развоја. С тим у вези, овај рад сугерише реевалуацију традиционалне ''формалне'' улоге партиципације ка ''деловању изван минималних обавеза'' задатих легалним оквиром. Urednici: Aleksandar Jevtić, Borko Drašković

Богата традиција бањских места као културних средишта и лечилишта са јединственим потенцијалом у лековитим изворима могу бити солидна, али не и довољна, основа за њихов развој у складу са изазовима савременог друштвеног контекста. Као одговор на процес глобализације обновљен је интерес у територијалним аспектима туризма, при чему просторно окружење постаје фактор који има све већи утицај на туристичку тражњу. Испреплетеност токова, односа, интеракција као суштина концепта територијалности, није нешто ново и непознато у регионалном планирању, али захтева нов аналитички приступ за испитивање повезаности са глобалним мрежама. У раду се анализира концепт територијалне умрежености у систему физичких, функционалних и организационих мрежа, као један од кључних аспеката у реализацији складне туристичке регије. Циљ приказа је преиспитивање и проналажење релевантних индикатора који могу указати на достигнути ниво конкурентности бањских туристичких регија у глобалној туристичкој понуди. The famous tradition of spa places like cultural centers and health resorts with unique potential in natural curing springs could be a solid, but not an adequate, ground for their development according to the challenges of contemporary society. The renewed interest in the territorial aspects of tourism as a response to globalisation enhanced the influence of spatial factor (tourismscape) on current on tourism demand. The network of flows, relationships and interactions, as the core of the territoriality concept, is not something new and unknown in regional planning but requires a new analytical tool for researching the global network connectivity. This paper analyzes the concept of territorial networking in the system of physical, functional and organizational networks as one of the crucial aspects in the development of wellbalanced tourism region. The consideration aim is to examine and define the relevant indicators that may specify the level of competitiveness of spa region in the global tourism market.

Pravilo "reda veličine" naselja u Srbiji – prilog za ocenu policentričnosti prostornog razvoja / Apstrakt: Pravilo „reda veličine” ukazuje da je demografska veličina svakog urbanog centra neke teritorije determinisana veličinom najvećeg grada i rangom tog centra unutar skupa svih gradova posmatrane teritorije. Ovim radom se ispituje da li ovo pravilo postoji i u distribuciji zaposlenih i investicija u naseljskom sistemu. Rezultati treba da pruže uvid u stepen dominacije glavnog grada ili više gradova, zastupljenost malih i srednjih gradova ili uravnoteženost urbanog sistema zemlje. Cilj rada je da pokaže da li tendencije u razvoju urbane mreže na nacionalnom nivou vode ka policentričnom sistemu gradova, što se smatra jednim od prioriteta prostornog razvoja. A Rank Size Rule in Urban System in Serbia – Contribution to the Discussion of Polycentricity / Abstract: The rank-size rule shows that the size of the urban centre of a territory is determined by the population size of the largest city and rank of each ciiy within the set of all cities at a certain territory. This paper examines whether this rule exists in the distribution of employment and investment in the settlement system. The results should provide insight of rank-size distributions of city sizes, from city-primate, or more cities, representation of small and medium-sized cities, as well as the balance of urban system of the country. The aim of this paper is to show whether tendencies in the development of the urban network at national level leading to a polycentric system of cities, which is considered one of the priorities of spatial development. Posebna izdanja br. 74 Urednici: Jasna Petrić, Miodrag Vujošević, Miroljub Hadžić, Branislav Bajat

Apstrakt: U pоslеdnjој dеcеniјi 20. vеkа, kоncеpt sоciјаlnе isključеnоsti zаuzimа cеntrаlnо mеstо u rаzmаtrаnjimа društvеnоg rаzvоја. Mеrеnjе i prаcеnjе sоciјаlnе isključеnоsti оbuhvаtа rаzlicitе dimеnziје zа kоје sе uspоstаvljајu оdgоvаrајući indikаtоri usklаdu sа ciljеvimа istrаživаnjа i dоstupnim pоdаcimа. Prеdmеt оvоg rаdа је prоstоrnа dimеnziја rаzmеštаја stаnоvništvа kоја uključuје njegovu stаrоsnu i оbrаzоvnu strukturu. Analiza odnosa izmedu starosne i оbrаzоvnе strukturе rаdnоg kоntingеntа је višеstrukо znаčајna zа rаzmаtrаnjе ljudskih rеsursа. Analiza uključuје dеmоgrаfskе аtributе pоpulаciје u vеzi sа fаktоrimа isključеnjа (obrazovanje, starost, dоstignuti nivо kоncеntrаciје оsеtljivih društvеnih grupа – stаri i dеcа), s јеdnе strаnе, i pоkаzuје kоlikо su, nа kојim dеlоvimа tеritоriје Republike Srbije i u kоm оbimu ljudski rеsursi limitirајući fаktоr еkоnоmskоg i sоciјаlnоg rаzvоја zајеdnicе, s drugе. Abstract: In the last decade of the 20th century, the concept of social exclusion has a central place in the discussions on social development. Measuring and monitoring of social exclusion includes different dimensions for which proper indicators are establishing, in accordance with the objectives of the research and with the available data.The subject of this paper is the spatial dimension of two key characteristics for measuring social exclusion – age and educational structure of the population. Analysis of the relationship between the age and educational structure of the working population is multiple important for consideration of human resources capacities and development potentials. On the one hand, the analysis includes demographic attributes of the population in relation to the factors of exclusion education, age, achieved level of the concentration of vulnerable groups - the elderly and children), and shows how much, on which parts of the Republic of Serbia territory and in which extent human resources acts as a limiting factor for economic and social development of the community, on the other hand.

Критеријуми и индикатори се користе као стандардно средство у готово свим сегментима просторно-планерског процеса. Критеријуми, као одраз друштвених вредности, сагледавају се првенствено кроз правила, стандарде и норме у организацији, коришћењу, уређењу и заштити простора. Индикатори представљају мерљива обележја просторних феномена, којима се могу пратити и контролисати процеси и појаве у простору и оцењивати остваривање планских циљева и утврђених критеријума. Примењени критеријуми и индикатори у просторним плановима, њихова објективност, ажурност и поузданост, заправо одражавају развој просторног планирања као друштвене праксе и као дисциплине утемељене на научним основама. Као друштвена пракса, просторно планирање подлеже друштвеним и политичким променама које значе промене у систему вредности и циљевима, па тако и у критеријумима вредновања простора. С друге стране, просторно планирање налази своју научну заснованост у природним и хуманистичким наукама уважавајући методе и резултате истраживања сложених и бројних појава и процеса у простору. У истраживањима просторног развоја, а посебно у практичном раду - у изради просторних планова, теме о критеријумима и индикаторима увек су актуелне и предмет су сталног преиспитивања. Становиште да 'вреднујемо оно што меримо, а меримо онако како вреднујемо' показује динамичност и нераскидивост ових тема, што је за планирање и уређење простора посебан изазов. Промене у систему вредности заправо означавају промене у моделу планирања или чак ii промене односа према простору, кроз нове планске парадигме у избору циљева, приоритета и улоге актера који су укључени у процес планирања. Потреба за критеријумима произлази из нормативне снаге просторног плана, који непосредно обавезује кориснике простора и носиоце развоја да поштују правила, прецизирајући шта се сме, а шта не сме чинити у простору. Норме су неопходне јер ова законодавна област обухвата и низ правних консеквенци (експропријација земљишта, концесије, режими коришћења простора, услови изградње, инспекција, санкције и др.), којима се утиче на обезбеђивање приватног и јавног права, односно остваривање приватних и јавних интереса. Циљ истраживања је да се утврде основни скупови усаглашених критеријума и индикатора за просторне планове, тако да ови планови буду применљиви и довољно координирајући за планске одлуке о изградњи и коришћењу простора. Теоријско упориште концепта критеријума и идикатора за просторно планирање истражује се у оквиру узрочно-последичних односа и процеса, трагањем за основним универзалним вредностима просторног развоја. У раду се издваја неколико аспеката природних законитости, економских условљености и друштвених условљености, из којих се могу сагледати исходишта за правила и критеријуме у коришћењу и организацији простора. Испитује се универзалност постојања неких правила, у времену и простору, као и различитост правила у различитом друштвеном контексту. Једна од главних одредница истраживања је превасходна повезаност критеријума и индикатора са циљевима просторног развоја. Проблем препознавања циљева је посебна тема истраживања и обухвата разраду више нивоа циљева просторног развоја из којих треба да се идентификују критеријуми као вредносне категорије и индикатори праћења остваривања циљева. У светлу новијих промена у приступу планирању које обележавају процеси глобализације, укључивања у европске интеграционе процесе, транзиционе промене институционалног и нормативног система, као и суштинска примена концепта одрживог развоја, истиче се захтев за преиспитивање критеријума и индикатора у просторном планирању и прилагођавање новим потребама. iii У овом раду, анализирани су критеријуми у планирању на основу фундаменталних принципа који подупиру легитиман оквир просторног развоја у Србији. То су критеријуми: просторне интеграције, демократских права и јавног интереса, супсидијарности, партиципације, оптимизације, приоритетности, носећег капацитета и предострожности. Полазећи од тога да национална, регионална и локална заједница деле заједничку одговорност за организацију, коришћење, уређење и заштиту простора, потребно је да се утврди јединство критеријума за усаглашавање и координацију просторних планова. На националном нивоу дефинисани основни принципи и инструменти преносе главну обавезу на регионалну и локалну заједницу да укључе своје посебне циљеве и одреде специфична правила управљања просторним развојем уз усклађивање свих активности које имају просторне импликације. Овај задатак подразумева координацију различитих планских нивоа, вертикалну и хоризонталну повезаност просторних и урбанистичких планова, по основу садржаја, степена разраде, улоге поједних актера и третмана различитих просторно релевантних активности. Први корак за развој система индикатора је осмишљавање или избор логичне структуре/шеме по којој ће индикатори бити организовани. Тражење оптималног начина комбиновања индикатора, који ће бити референтан за све кључне аспекте истраживачког процеса, често је већи изазов од идентификовања самих индикатора. У раду се описују три приступа за организовање индикатора, која се обично користе у просторном планирању и просторним истраживањима (проблемски приступ, циљни приступ и приступ одрживости), као и основни поступак селекције и оцењивања потенцијалних индикатора. Када се говори о индикаторима, једна од критика праксе просторног планирања је да нема довољно планских индикатора који указују на просторне последице и оправданост инвестиционих подухвата и њихових укупних ефеката на квалитет живљења и развој друштвене заједнице. Конвенционални индикатори углавном се фокусирају на један аспект и приказују простор као неповезане сегменте (животна средина, саобраћај, здравство, економија и др.). Уважавајући iv подједнаку важност свих ових компоненти за развој заједнице, добри индикатори су они који одражавају повезаност просторног, економског, енвајроменталног и социјалног развоја, односно одраз су преплитања ових области а не њиховог парцијалног сагледавања. Следећи основне принципе за укључивање у европске интеграционе процесе, посебно је код регионалног нивоа планирања битно да се постигне усклађеност са европским планским документима просторне интеграције. Поред тога, предлог система основних индикатора представљао би оквир за систематизацију и укључивање посебних индикатора, према регионалним или локалним специфичностима. Прихватање концепта одрживости означило је известан помак у методологији планирања, посебно на пољу истраживања инструментарија за мерење напретка у правцу одрживости. Потенцира се потреба развоја нових индикатора за кључне компоненте на којима се базира концепт одрживости као што су носећи капацитет и потенцијал заједнице - природни, хумани и створени (изграђени и финансијски). На крају рада дају се правци побољшања индикатора просторног развоја, при чему се види корист у примени динамичких система, за разумевање повезаности између елемената система, мерења интензитета утицаја, као и природу утицаја који су сигнал промена или реакција/одговор на промене у начину коришћења, уређења и заштите простора. Criteria and indicators are used as a common means in almost all segments of spatial planning process and actions. Criteria, as reflections of social values, are primarily considered based on rules, standards and norms in organization, use, protection and development of space. Indicators are measurable features of spatial phenomena through which it is possible to monitor and control the processes and phenomena in space, as well as to assess the realization of the planning objectives and established criteria. The criteria and indicators applied in spatial plans, their objectivity, updateness and reliability actually reflect the development of spatial planning as a social practice, as well as discipline conceptually grounded on the scientific basis. As a social practice, spatial planning is prone to social and political changes, thus to the evaluation criteria for space. On the other hand, spatial planning is scientifically grounded in natural and humanistic sciences taking into account research methods and results of complex and numerous processes in space. Thus, in investigation of spatial development, and particularly in practical work – elaboration of spatial plans, themes of criteria and indicators are always topical and subject to re-examination. The attitude that 'we valuate what we measure and measuring what we value' shows dynamism of and inextricable link between these themes, which is a particular challenge in spatial planning. Changes in the system of values mark the changes in the planning model or even changes in relationship towards space through new planning paradigm in choosing the goals, priorities and roles of actors included in the planning process. The need for criteria derives from a normative power of spatial plan, which indirectly binds users of space and developers to observe the rules, specifying what can and what vi cannot be done in space. Norms are necessary because this legislative area and plenty of legal consequences (land expropriation, concessions, regime for space-use, construction requirements, inspection, sanctions, etc.) affect the private property and public rights, i.e. the realization of private and public interests. The objective of the research is to establish basic sets of harmonized criteria and indicators for spatial plans, so that these plans could be applicable and sufficiently coordinated for making planning decisions on the development and use of space. Theoretical starting point for the concept of criteria and indicators for spatial planning is explored within cause-and-effect relationships and processes through searching the universal values of spatial development. The paper singles out several aspects of natural, economic and social conditionality, from which the starting point for rules and criteria can be considered. The existence of some universal rules in time and space is explored, as well as diversity of rules in different social contexts. The link between criteria and indicators, on the one hand, and goals of planned development, on the other hand, is one of the major determinants in research. The issue of linking the goals is a specific theme of research and it includes the elaboration of several goals of spatial development from which criteria as value categories should be identified. In light of recent changes in the approach to planning marked by globalization processes, inclusion into integration processes, transitional changes of institutional and normative systems, as well as substantial implementation of the concept of sustainable development, the demand to re-examine criteria and indictors in spatial planning and to adapt them to new needs is highlighted. This paper analyzes criteria in planning based on fundamental principles supporting the legislative framework for and policy of spatial development in Serbia. These criteria include: spatial integrations, democratic rights and public interest, subsidiarity, participation, optimization, priorities, carrying capacity, as well as precaution. Starting from the fact that national, regional and local communities share common responsibility for organization, use, development and protection of space, it is necessary to determine the uniformity of criteria for harmonization and coordination of vii spatial plans. The main principles and instruments defined at the national level transfer to regional and local communities the main obligation to include specific goals and establish specific rules for managing the spatial development along with the harmonization of activities having spatial implications. This task implies the coordination between different levels of planning, vertical and horizontal link between spatial and urban plans on the basis of contents, the degree of elaboration, rule of certain actors and consideration of different spatially relevant activities. The first step in developing the system of indicators is to conceive or select logical structures/schemes according to which the indicators will be organized. Searching for an optimal way of combining the indicators that would be a referent way for all key aspects of research process, is often more challenging than the identification of indicators themselves. This paper describes three approaches to organizing the indicators usually used in spatial planning and spatial research (problem-based approach, target-based approach and sustainability approach), as well as the main method in selecting and assessing the potential indicators. As for indicators, one of criticism of the practice of spatial planning is that there are no enough indicators for planning which indicate spatial effects and justifiability of investment undertakings and their overall effects on the quality of life and development of local and/or regional communities. Conventional indicators are mainly focused on one aspect only and show the space as unconnected segments (the environment, traffic, health , economy, etc.). Taking into account the importance of all of these components for the development of community, the good indicators are those reflecting the connectivity between spatial, economic, environmental and social development, i.e. those reflecting the overlapping of these fields, as well as their partial consideration. Following the main principles of inclusion in European integration processes, it is particularly important for regional level of planning to achieve harmonization with European spatial planning documents. In addition, the proposal of the system of main indicators would provide a framework for systematization and inclusion of specific indicators according to regional or local specificities. The acceptance of the concept of sustainability has marked a certain step forward in the planning methodology, especially in the field of exploration of instruments for viii measuring progress towards the sustainability. This paper emphasizes the need for developing new indicators for key components on which the concept of sustainability is based, such as carrying capacity and community capital - the natural, human and created (built and financial) capital. Finally, the present paper gives directions for improvement of indicators for spatial development, whereby the benefit of implementing dynamic systems is made obvious, as well as the benefit for understanding the relationship between elements of the system, measuring the impact intensity, as well as nature of impacts that are signal of changes or reactions/response to changes in the way in which space is used, developed and protected.

Kulturno nasleđe Podunavlja u Srbiji – ocena stanja i planski koncept zaštite i korišćenja U radu se apostrofira uloga kulturnog nasleđa Podunavlja kao jedne od karika identiteta Srbije i povezanosti unutar evropskog kulturnog prostora, na bazi istog civilizacijskog nasleđa. Utoliko je potrebna veća odgovornost u očuvanju nasleđa, pošto bi svako njegovo ugrožavanje zapravo bilo ugrožavanje zajedničkog evropskog nasleđa. U radu se ističu neke osnovne smernice planskog koncepta zaštite, očuvanja i prezentacije kulturnog nasleđa koji bi značili mogućnost uključivanja u međunarodnu povezanost područja na bazi kulturnog identiteta i podsticanje razvoja kulturnog turizma. Cultural heritage of Danube area in Serbia – assessment and planning concept for conservation and use. The paper emphasizes the role of the cultural heritage of the Danube area as one of the identity Serbia and connection with the European cultural space, based on the same civilizational heritage. At this point of view greater responsibility is needed to preserve heritage, since his every threat was actually endangering the common European heritage. This paper point out some basic guidelines for planning the concept of protection, conservation and presentation of cultural heritage, which would mean the possibility of including in the areas of international connectivity‐based cultural identity and encouraging the development of cultural tourism. Posebna izdanja 71

Најновијим Законом о туризму, усвојеним маја 2009. године, истакнут је концепт одрживог развоја туризма уз симултано усаглашавање економског, друштвеног и енвајронменталног развоја, који је установљен пре скоро две деценије у релевантним документима у сектору туризма. Међутим, актуелна разрада мапе развојног пута недовољно је примерена обрасцима конкурентности и еволуирајућим преференцијама корисника у условима изразитих техничко-технолошких иновација 21. века, где се промене региструју на годишњој или полугодишњој временској дистанци. Радом су разматрана два обележја савременог доба која могу утицати на формирање и правовремено прихватање нових образаца туризма: урбано доба и умрежено друштво информатичког доба. С једне стране, педесет процената укупне светске популације данас живи у градовима због чега повремени боравак људи у природи, уз могућност пешачења, рекреације и релаксације од стресног и убрзаног ритма урбаног доба, добија посебан значај. С друге стране, техничко-технолошке иновације изразито индивидуализирају, уситњавају и мултиплицирају начин коришћења простора, чиме се повећава степен његове сложености и динамичности и умањује могућност разматрања развоја туризма кроз генерализовану типологију туристичких производа и простора. „Мултиплекс-туризам”, као алтернативни и нови образац туризма данашњице, подразумева стварање „платформе за преношење различитих порука”, односно могућности за укрштање активности у сектору туризма у складу с преференцијама самих туриста. Истовремено, мобилна информацијско-комуникацијска средства интегришу теле- фонску и рачунарску комуникацију. Она повезују простор/места и људе у том простору, који су истовремено у комуникацији и са другим људима, на неком другом месту, а у умреженом друштву данашњице. Распростирање мобилне комуникацијске технологије (средства и програми) највише је допринело брзини инкорпорирања „простора токова” и „безвременог времена” у свакодневне животе. Развој персоналног система позиционирања познатог као Global Positioning System (ГПС) омогућио је интеракцију и интеграцију туристичке и информатичке инфраструктуре и формирање новог обрасца алтернативног туризма данашњице, „туризма у реалном времену”. The concept of sustainable tourism development, with simultaneous adjustment of economic, social and environment development, which dates back almost two decades in the relevant documents in the tourism sector, represents the focal point of latest Law on tourism, adopted in May 2009. But, through the actual working out a development road map, there is a lack of appropriate forms of competition and evolving customer preferences in terms of outstanding technical and technological 21st century innovations, where the changes are recorded on an annual or half-annual time distances. This paper considers two features of the contemporary age that may affect the well-timed creation and acceptance of new tourism patterns: an urban age and networked society in informatic age. On the one hand, fifty percent of the total world population lives in cities, which emphasizes the importance of occasional residence of people in nature, with the possibility of walking, recreation and relaxation of stress and fast pulse of urban era. On the other hand, the technical-technological innovations highly individualizes, particularizes and multiplies the ways of using space, increasing its level of complexity and dynamism, and reduces the possibility of considering the tourism development through a generalized typology of tourist products and facilities. "Multiplex tourism" as an alternative tourism and a new tourism pattern means creating a platform for different messages transmission, more exactly, the opportunities for hybridized activities in the tourism sector in keeping with the preferences of the tourists themselves. At the same time, mobile information and communication tools integrate telephone and computer communications. Information-communication technology (ICT) connects space/place and the people in it, who are also in communication with others elsewhere and network society today. The broadly spread of mobile communication technology (tools and programs) contributes the incorporation of the “space of flows" and "timeless time" in everyday life. The development of personal positioning system known as the Global Positioning System (GPS) enables the interaction and integration of tourism and information technology infrastructure and the creation of another alternative tourism pattern: "tourism in real time." Уредници: Мила Пуцар, Бошко Јосимовић Посебна издања 64

PRINCIPLES FOR THE SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF SPA PLACES – BASIS FOR APPROPRIATE INDICATORS Abstract: The competences between tourist places that are based on health tourism in the world have been more emphasized during the last years. The traditional spa and climate places with long time significance as the natural curing and rehabilitation centers are now exposed to the challenge of the new paradigm of the health tourism – program about the health care (so called Wellness), as well as the medical tourism which gets a significant positioning place in the market of tourist destinations. Some traditional spa places find their way in pre-orientation of the traditional health offer in the trends of wellness offers, while the others try to supplement already developed offer through the united cultural tourism, on the grounds of the natural and cultural heritage that posses. In any case, the necessity for coordination of activities for development of the spa places is emphasized since it proved that individual actions are lost, i.e. that the diversity of offer, the structure of space, implication of the quality standards and price list are the basic measures for a complete attractiveness of the place. The work offers basic pre-conditions and principles for adaptability of the traditional spa places to the new trends of the global positioning at the market in the tourist sector. On that basis, the questionable sections are summarized and they should represent the ground for establishment of the responsible indicators for evaluation and follow up of the sustainable spatial development of spa places. Posebna izdanja br. 58 Urednici: Mila Pucar, Nenad Spasić

The second report of Serbian Tourism Development Strategy, adopted in 2006 contents Competitiveness Plan which purpose was to create a road-map four tourism development as a strategic economic sector. The development of tourism information system was considered as one of the road-map elements with great priority and significance. The Internet was mentioned as very important tourist information source where consumers could find actual tourism agency offer. New tourism supply possibilities started since 2004 and increased more intensively since 2006 by development of open source software applications that are open for consumers upgrading and global level presentations creating. Web 2.0 concept represents revolutionary invention of information-communication technology. It became possible, through Web 2.0 growing usability, to create a great number of professional networks and social online communities that integrate global friendship, the exchange of information, knowledge, experience and impressions, without mediating of institutions, agencies, business and associations. The focal point of this paper is the research of the Web 2.0 concept potential for Internet support in domain of Serbian tourism development. The main paper purpose is to recognize new concept for its implementation in the regular flows of global tourism competitiveness, in time. Strategijom turizma Republike Srbije, usvojenom 2006. godine obuhvaćen je Plan konkurentnosti, s ciljem da se trasira put razvoja turizma kao strateškog ekonomskog sektora. Jedan od razmatranih elemenata konkurentnosti veoma visokog značaja i stepena prioriteta je razvoj Turističkog informacionog sistema. Internet se pominje kao važan izvor informacija za turiste na kome, turističke organizacije, predstavljaju svoje ponude. Od 2004. godine, s povećanim intenzitetom od 2006. godine, ostvaruju se nove mogućnosti za plasman turističke ponude putem softverskih paketa otvorenih za aktivno učešće korisnika u njihovom kreiranju kao i u oblikovanju prikaza na globalnom nivou. Koncept Web 2.0 predstavlja revolucionarnu inovaciju informacijsko-komunikacijske tehnologije. Njegova upotreba zaživljava formiranjem brojnih profesionalnih mreža i društvenih on-line zajednica, koje integrišu globalno druženje, razmenu informacija, znanja, iskustava i utisaka na nivou pojedinca bez posredovanja institucija, firmi, agencija i udruženja. Težište ovog Rada predstavlja istraživanje potencijala Web 2.0 koncepta internet podrške u domenu razvoja turizma Srbije, a zbog njegove blagovremene implementacije u regularne tokove globalne kompetitivnosti turističkih destinacija.

This paper presents a theoretical concept of cellular automata, aimed at a possible application in architecture and urban planning. It highlights the totalistic cellular automata, the “Game of Life” and the “still life” states. It examines initial configurations in the generative process of a spatial form, which has a potential to become a part of architectural space. The paper discusses a geometric complexity of architectural space, and indicates a validity of the concept of cellular automata, applied in simulations of urban growth. Urednici: Mila Pucar, Nenad Spasić Posebna izdanja br. 58

Коришћење индикатора као мерила прогреса ка одрживом развоју једно је од стандардних алата у пракси просторног и урбанистичког планирања, који помаже да се из више аспеката сагледају приоритети развоја, односи у простору, могући конфликти и приступи у решавању проблема. У раду се истражује могући референтни оквир за груписање и систематизовање индикатора који би обезбедили поуздане и прецизне информације о просторном развоју града, кроз приказ трендова, упоређења подручја, оцену политика и планских варијанти, и коначно напредовање ка дефинисаним циљевима одрживог просторног развоја. Циљ овог рада је да укаже на могућности и препреке успостављања хармонизованог сета индикатора за праћење развоја градова, који би се базирао на општеприхваћеним заједничким принципима одрживости. The use of indicators as parameter of progress towards sustainable development is one of the standard tools in spatial planning and urban design practice, which helps to analyse the development priorities, spatial relations, potential conflicts and approaches to problem solving from the various aspects. This paper analyses a potential referential framework for grouping and systematisation of indicators which would ensure stable and precise information on spatial urban development, through illustration of trends, comparisons between territories, policy and planning scenarios evaluation, and finally, the progress towards defined goals of sustainable spatial development. The aim of this paper is to point to the possibilities and difficulties in substantiating a harmonised set of indicators for monitoring the urban development, which would be based upon common sustainability principles. Уредници: Ненад Спасић, Божидар Стојановић Посебна издања 50

Incorporation of the information communication technologies into all social spheres evidently changes a hitherto perception of phenomena, processes and spatial relationships, therefore the level of their application becomes ever more a critical threshold for the urban development. The issue is how to characterize and measure such influences in towns, which are the most complex and most dynamic elements in space. The emphasis of this paper is on changes which relate to the functions, structure and territorial organization as the key. Inkorporiranje informatičko-komunikacijskih tehnologija u sve oblasti društva evidentno menja dosadašnje spoznaje o pojavama, procesima i odnosima u prostoru, tako da nivo njihove primene sve više postaje kritični prag urbanog razvoja. Pitanje je kako prepoznati i izmeriti te uticaje u gradovima, kao najkompleksnijem i najdinamičnijem elementu prostora. U radu je težište na promenama koje se tiču funkcija, strukture i organizacije prostora, kao jednim od ključnih pitanja urbanog planiranja.

У овом раду је дат приказ основних појмова теорије фази скупова са примерима који се, углавном односе на јавне градске просторе. Предложен је Мамдани фази систем закључивања као општи поступак евалуације квалитета и приказан је на примеру евалуације квалитета јавног градског простора. У том контексту ефекти урбане реге-нерације простора градова могу бити сагледани евалуаци-јом квалитета пре и после извршене ''интервенције''. Повећање квалитета (оцене) вреднује позитивне ефекте, евентуално смањење вреднује негативне ефекте урбане регенерације. This paper makes an illustration of the main terms of fuzzy logic set theory with examples which mainly relate to the urban public spaces. Mamdani fuzzy system of inference is proposed as a general method of quality evaluation and it is presented by the example of evaluating the quality of public urban space. In that context, the urban regeneration effects on town space could be introspected by the quality evaluation taken before and after the “intervention” was made. The enhancement of quality (evaluation) qualifies the positive effects, whereas a potential decrease qualifies the negative effects of an urban regeneration. Уредници: Ненад Спасић и Божидар Стојановић Посебна издања 50

Razvoj i primena informatičko-komunikacijskih tehnologija prouzrokuje brojne ekonomske, socijalne i prostorne promene, što daje nove elemente i usmerenja za prostorno i urbano planiranje. U radu se podrobnije sagledava položaj srednjih i malih gradova u informatičkoj eri, kao i neophodne mere koje moraju preduzeti kako bi iskoristili mogućnosti novih tehnologija u povećanju svoje ekonomske konkurentnosti. Development and application of information and communication technologies induce a number of economic, social and spatial changes, which offer some new elements and directions for spatial and urban planning. This paper makes a thorough review of small and medium-sized towns' position in the information era, as well as of necessary measures which they would have to take in order to profit from the use of new technologies for enhancement of their economic competitiveness. Urednici: Nenad Spasić, Miodrag Vujošević Posebna izdanja 47

One of major initial results of the ESTIA project1 is the common idea on the ESTIA Spatial Observatory (O.S.P.E.), the system for monitoring spatial development and planning policies of six partner countries in the project. The basic idea is to have a 'qualitative and quantitative framework of data' with a data-base constructed with available, reliable and comparable data for the six countries' spatial planning system. The Observatory for Spatial Planning and Environment in South East Europe (O.S.P.E.) we deem as a major step towards better understanding and cooperation among countries in this unstable region of Europe. A number of clashes between neighboring countries have been the result of uncoordinated, even opposed actions in spatial terms. An attempt in the direction of a common check point for registering, analyzing, coordinating and monitoring of existing systems policies and, as a result, their planned actions, might be of substantial use for creating a new kind of understanding and joint way of thinking in South East Europe in the future. Therefore, we estimate that Yugoslav proceedings prepared for the Bucharest 3. ESTIA meeting (Stojkov, Vujošević, Subotić, Petovar, Stojanović 1999.) could be referent for the further elaboration of the O.S.P.E. idea.

The application of a digital graphic data base in town and country planning // Contemporary level of development and indicated directions of the development of informational technology are contributing to the establishing of an integrated approach to physical planning. However, the methodological approach to designation of physical / spatial plan imposes a specific requirements to informational technology, while the development of informational technology is evolving towards a varied modes of application, the intention is to bring closer and to adopt this domains through the gradual standardisation of the modes of presenting the information on space territory and through compatibility of terminology of planning and computerised approaches and tectonics. The papers deals with the possibilities of achieving that, and the basis for it is the digital graphic's data base with an integrated graphic, textual and numeric data into an unified relational system, The starting point is well founded, organised and integrated overall informational basis of physical / spatial plan, what presents the best support for an integrated approach to planning, organisation, the modes of uses and protection of the territory / space. Urednik: Dimitrije Perišić Posebna izdanja IAUS br.28

Integration of activities of collection, selection, systematisation and up-dating of information relevant to all elements of the overall environment is prerequisite for the formation of information system and for the organisation of all social structures in a task of protection and upgrading of the environment. The basic assumptions on which this research is based is related to a search for an a adequate method which would enable one to segregate the problem into several levels to one at which it is possible to conduct the exact measurements and to compare the results, in order to promote an appropriate solution. The following segments are included: the state of ecological factors, the causes that influence the change of those factors, permitted level of environmental congestion, ecological criteria, the system modelling and the measures for protection. These segments indicate the scale of problems, but in the same time they are the bases for the synthesis, whereby through the elaboration of each element one reaches the answer to a question: which changes did occur and where; who caused them, what is the intensity and duration of impact; how can these changes be controlled and what is the scale of effectiveness of undertaken measures in relation to the prevention of ecological degradation? Urednik: Nada Milašin Posebna izdanja 26

Ovim istraživanjem se nastoji ispitati kako se savremena teorija i praksa prostornog planiranja odnosi prema naselju - jednom od najdinamičnijih i najkompleksnijih elemenata prostora. Težište je na indikatorima i kriterijumima kojima se služimo da prepoznamo, tumačimo i interpretiramo prostorne odnose i procese koji određuju i usmeravaju razvoj naselja, istovremeno kao pojedinačnih entiteta, mreže naselja i aglomeracionih sistema. Povod da se istraže indikatori i kriterijumi o naseljima proizašao je iz saznanja da je ova oblast nedovoljno određena i istražena i da sistematizacija znanja i definisanje preciznog pojmovnog okvira u ovoj oblasti može znatno da pomogne planersku struku. Problem da se iz kompleksnog shvatanja prostora izdvoje naselja rešen je kroz selekciju i sistematizaciju indikatora prema temama koje se direktno odnose na naselja, a zatim kroz uključivanje kriterijuma preko kojih se vrši njihova interpretacija i vrednovanje. Za analizu kriterijuma uključen je aspekt vrednovanja i relativiziranja različitih ciljeva i interesa subjekata planiranja, kroz pojedine faze procesa izrade prostorih planova na lokalnom i regionalnom nivou. Istraživanje fenomena naselja u ovom radu uključuje i aspekt da prostorni problemi koji su danas aktuelni ne moraju, a pretpostavlja se da i neće, korespondirati svim problemima koji će se javiti u budućnosti, koje će inicirati dalji razvoj proizvodnih snaga i nova tehnološka i tehnička dostignuća. Istovremeno, da bi se postavili ciljevi prostornog razvoja i usmerile aktivnosti u pravcu ostvarenja tih ciljeva proizlazi neophodnost primene odgovarajućih indikatora i kriterijuma da se istraže procesi i odnosi u prostoru. U zaključnim razmatranjima daju se moguća poboljšanja metodološkog pristupa u istraživanju i planiranju naselja, sa akcentom na indikatorima merenja i kriterijumima vrednovanja, kroz uspostavljanje relacionih baza podataka, razvoj tehnika pravljenja scenarija i modelovanja sistema naselja za potrebe prostornog planiranja. S a d r ž a j rada: I UVODNA RAZMATRANJA - 97; 1.1. Teorijske osnove - 98; 1.1.1. Značenje pojmova indikator i kriterijum - 98; 1.1.2. Svrha primene indikatora i kriterijuma u planiranju prostora - 99; II IZBOR INDIKATORA – 100; 2.1. Indikatori o funkcijama naselja - 102; 2.2. Indikatori o prostornoj organizaciji naselja - 107; 2.3. Indikatori koji definišu prostorne odnose i veze izmedju naselja - 112; 2.3.1. Indikatori koji definišu ulogu naselja u neposrednom okruženju - 113; 2.3.2. Indikatori o prostornim odnosima u mreži naselja - 115; 2.3.3. Formiranje aglomeracionih sistema - 128; III POSTAVLJANJE KRITERIJUMA - 130; 3.1. Kriterijumi ocene stanja organizacije i korišćenja prostora - 131; 3.2. Kriterijumi definisanja ciljeva i utvrdjivanja politike urbanizacije - 133; 3.3. Kriterijumi vrednovanja planskih varijanti i planskih rešenja - 134; 3.4. Kriterijumi donošenja odluka o nameni, načinu korišćenja i organizaciji prostora - 135; IV MEDJUZAVISNOST INDIKATORA I KRITERIJUMA - 136; 4.1. Dovodjenje indikatora i kriterijuma na nivo korelacije - 136; 4.2. Informaciono - dokumentaciona osnova - 138; V ZAKLJUČNA RAZMATRANJA - 141; Literatura - 144.