Search

Ova publikacija analizira post-komunističku redistributivnu politiku u Srbiji posle 2000. godine. Autori tvrde da tržišni fundamentalizam (princip po kome je tržište najefikasnije rešenje za post-komunističke probleme) nije uspeo da ispuni ono što je obećano 1989. godine. Istraživanje sadrži dve novine. Prvo, rad pokazuje da je novousvojena neoliberalna redistributivna politika kombinovana sa klasnom i etničkom diskriminacijom nasleđenom iz komunističkog doba kako bi se stvorila idiosinkratična i stroga država blagostanja u Srbiji. Drugo, teorijski pristup kombinuje analizu javne politike sa političkom filozofijom, što su dve discipline društvenih nauka koje retko komuniciraju. Na taj način izvode se preporuke za politiku redistribucije iz specifičnog razumevanja principa jednakih mogućnosti, koje su razvile savremene egalitarne teorije pravde.

We investigate post-commu- nist redistributive policies in Serbia, focus- ing particularly on the period after 2000. Our main argument is that market funda- mentalism, which posits that the market is the most efficient solution for the post- communist transition, has failed to deliver on its promises. The expectation was that, after a temporary transitional sacrifice, the worse-off would benefit equally with the better-off by reaping the rewards of market economic reforms. The anticipated faster growth was supposed to generate more quality jobs as the most effective means to alleviate poverty. Unfortunately, growth has been sluggish, while inequalities in Ser- bia have experienced rapid and persistent growth since 2000. We look into redistribu- tive reform measures to understand the reasons behind this outcome. Our approach combines applied political philosophy with economic policy analysis – a unique in- tersection of two social science disciplines. Firstly, our research explores the implicit and explicit normative foundations of post- communist economic reforms. Secondly, we identify and analyse a pivotal juncture of policy reform in the early 2000s. During this period, the newly-adopted neoliberal taxation and social policies were combined with class- and ethnic-based discriminato- ry approaches inherited from the pre-1990s socialist era and the post-socialist 1990s, respectively. This combination resulted in distinct, notably pro-rich redistributive patterns in Serbia.

Процес транзиције у Србији, као и у другим бившим социјалистичким земљама, одвијао се под снажним утицајем транснационалних актера, без обзира што је у Србији овај процес отпочео са одрeђеним кашњењем услед периода “блокиране транзиције” деведесетих. Утицај транснационалних актера у Србији видљив је у широком спектру економских и социјалних политика, а у овом раду истраживање је фокусирано на реформе у области креирање политика за смањење сиромаштва и социјалног искључивања. Рад обухвата период од 2001. до 2011. године и покушава да истражи начин на који су транснационални актери остварили утицај на реформски процес у Србији у овој области и узроке због којих је превладао либерални приступ решавању проблему сиромаштва. Рад је подељен у шест поглавља. После излагања теоријско-методолошког оквира истраживања у оквиру првог поглавља, у другом делу рада разматрају се наслеђе социјалне политике из периода социјализма, период економске и социјалне кризе деведесетих година и реформски процес у оквиру којег су донети кључни стратешки документи и законски прописи који су обликовали политике за смањење сиромаштва и социјалног искључивања после 2000. године. У трећем делу, полазећи од ширег контекста транзиције у постсоцијалистичким земљама, у раду се даље анализира утицај транснационалних актера који су имали највећи утицај на реформе у овој области Србији (Светска банка, ММФ, МОР, УНДП), механизми посредством којих је тај утицај остварeн, као и улога домаћих актера и њихова сарадњa са међународним актерима, која је објашњена преко тзв. коалиционог приступа. Поред самих политика, анализирани су и њихови ефекти кроз приказ кретања одабраних индикатора у области сиромаштва и социјалног искључивања у периоду обухваћеним радом. Тежиште анализе у раду стављено је на сагледавање утицаја идеационих фактора на обликовање политика, који се огледа у трансферу идеја, норми и политика. Кроз квалитативну анализу релевантних закона из домена социјалне заштите пре и после 2000. године, испи, The process of transition in Serbia, like in other former socialist countries, was influenced heavily by transnational actors, even though in Serbia the start of the process was delayed due to a period of “blocked transition” in the 1990s. Transnational actors influenced a wide range of economic and social policies in Serbia, and in this research, we focus on reforms in the area of reduction of poverty and social exclusion. The dissertation covers the period from 2001 to 2011, exploring the methods which transnational actors used to influence the reform process in Serbia in this area and the reasons why liberal approach to poverty reduction prevailed. The paper is divided into six chapters. After presenting the theoretical and methodological framework of the research in the first chapter, the second part of the study deals with the heritage of social policy from the period of socialism, followed by the period of the economic and social crisis of the 1990s, and the reforms that shaped policies for the reduction of poverty and social inclusion after 2000, when key strategic documents and laws passed were passed. In the third part, starting from the wider context of transition in post-socialist countries, the study further analyzes the influence of transnational actors who had the greatest impact on the reforms in this field (World Bank, IMF, MoU, UNDP), mechanisms through which this influence was achieved, as well as the role of domestic actors and their cooperation with international actors, which is explained by so-called coalition approach. In addition to analyzing policies, the paper also focuses on the results of the policies, through selected indicators of poverty and social exclusion in Serbia in the relevant period of time. The analysis focuses especially on examining the influence of ideational factors on policy formulation, such as transfer of ideas, norms and policies. Through qualitative analysis of relevant laws in the area of social protection before and

Pogoršanje performansi tržišta rada u Srbiji do kojeg je došlo usled pojave ekonomske krize uticalo je na to da naučna javnost bude preokupirana temama kao što su niska zaposlenost i visoka nezaposlenost. Oporavak tržišta rada koji je otpočeo u prvom delu druge decenije XXI veka ostavio je prostora istraživačima da se ne bave isključivo kvantitetom, već i kvalitetom zaposlenosti. Ova disertacija je korak u tom smeru, jer razmatra jedan od najvažnijih aspekata kvaliteta zaposlenosti – dohodak od rada. U njoj se analiza zarada i njihove dinamike sprovodi putem tri empirijska istraživanja u čijem je fokusu segment tržišta rada na kome rade radnici sa niskim zaradama..., The worsening of performances on the Serbian labour market due to the economic crisis has led the scientific public to be preoccupied with topics such as low employment and high unemployment. The recovery of the labour market, which began in the first part of the second decade of the 21st century, left room for researchers to deal not only with quantity but also with the quality of employment. The dissertation is a step in that direction, as it looks at one of the most important aspects of employment quality - labour income. It analyzes wages and their dynamics through three empirical studies focusing on the low-wage labour market segment...

Од почетака развоја држава благостања у Европи програми подршке сиромашнима представљали су основне програме социјалне политике. И током 21. века као један од стратешких праваца социјалне политике профилише се борба против сиромаштва и социјалног искључивања, при чему се циљеви, садржина и начин функционисања програма подршке модификују у складу са новим интернационалним изазовима и концептима, као и националним могућностима и препрекама у дизајнирању социјалне политике. Предмет овог истраживачког рада јесу програми подршке минималном приходу у Републици Србији који су усмерени на борбу против сиромаштва и социјалног искључивања. Истраживање се заснива на новим концептима који су инкорпорирани у систем социјалне заштите Републике Србије, уз примену институционалног приступа и перспективе социјалног улагања. Циљ истраживања је стицање дубљих сазнања о препрекама у имплементацији програма подршке минималном приходу које утичу на коришћење накнада и социјалних услуга од стране корисника новчане социјалне помоћи. Анализа фактора који утичу на коришћење накнада и социјалних услуга спроведена је посредством истраживања варијабли у три подгрупе: карактеристика дизајна програма подршке минималном приходу; карактеристика администрирања накнада и социјалних услуга; карактеристика корисника и његове породице. Истраживање садржи дескриптивно-теоријски део у коме се квалитативном анализом докумената обрађују секундарни извори података о предмету истраживања, као и експлоративно-емпиријски део у коме се примарни подаци прикупљају: протоколом за прикупљање података из досијеа осамдесеторо корисника новчане социјалне помоћи; упитником за исти број корисника; полуструктурисаним интервјуима са стручним радницима у центрима за социјални рад; полуструктурисаним интервјуима са запосленима у организационим јединицама градске управе које се баве пословима социјалне заштите; фокус групом са деветоро корисника који су учествовали у квантитативном делу прикупљања података. Емпиријско истражи, Since the development of the welfare states in Europe, support programs for the poor represented the basic programs of social policy. In the 21st century the fight against poverty and social exclusion continues to be profiled as one of the strategic directions of social policy in Europe, whereby the objectives, content and functioning of the support programs are modified in accordance with new international challenges and concepts, as well as national opportunities and obstacles in social policy designing. The subject of this research are the programs of minimum income support in the Republic of Serbia, which are aimed at combating poverty and social exclusion. The research is based on new concepts that are incorporated into the social protection system of the Republic of Serbia, using the institutional approach and the perspective of social investment. The aim of the research is to gain deeper knowledge about the obstacles in the implementation of minimum income support programs that influence the take-up of allowances and social services by the financial social assistance beneficiaries. Analysis of the factors that impact on the use of allowances and social services is being implemented through the research of variables in three subgroups: characteristics of the design of minimum income support programs; characteristics of administering allowances and social services; characteristics of the beneficiary and his family. The research contains a descriptive-theoretical part in which the secondary sources of data on the research subject has been assessed by qualitative documents analysis, as well as the exploratory-empirical part in which the primary data is collected from: protocol for collecting data from the files of eighty beneficiaries of social assistance; questionnaire for the same number of beneficiaries; semi-structured interviews with professional staff in centers for social work; semi-structured interviews with employees of organizational units of the city a

U 2014. godini, fiskalni deficit u Republici Srbiji iznosio je 6,6% bruto društvenog proizvoda (BDP) i bio je među najvišim u Evropi. Reagujući na deficit, Vlada Srbije je, krajem 2014. godine donela mere fiskalne konsolidacije koje su, između ostalog, uključivale i smanjivanje zarada u javnom sektoru u iznosu od 10% za zarade više od 25.000 dinara. Osnovni cilj ove disertacije bio je da se detaljno ispitaju efekti fiskalne konsolidacije na premiju zarada javnog sektora (razliku u zaradama između javnog i privatnog sektora kada statistički kontrolišemo efekte ostalih relevantnih varijabli), ali i efekti koje je fiskalna konsolidacija imala na ostale ishode na tržištu rada. S tim u vezi, u ovoj disertaciji detaljno su prikazani ekonometrijski metodi kojima se ocenjuje premija zarada javnog sektora, ali i metode koje možemo da koristimo da ocenimo efekte fiskalne konsolidacije na promenu premije. Korišćena je najpre Minserova jednačina zarada, u kojoj se premija zarada javnog sektora računa kao koeficijent uz veštačku promenljivu koja označava rad u javnom sektoru. Nakon toga, premija zarada javnog sektora ocenjena je uz pomoć Blajnder-Ohaka dekompozicije, u okviru koje se ukupna razlika u zaradama između sektora razdvaja na objašnjeni i neobjašnjeni deo. Objašnjeni deo se duguje različitim karakteristikama radnika u javnom i privatnom sektoru (različiti nivoi obrazovanja, radno iskustvo itd.), dok se neobjašnjeni deo duguje razlikama u uslovnim zaradama za te karakteristike na tržištu rada i kao takav predstavlja još jednu ocenu premije zarada javnog sektora. Premija zarada javnog sektora zatim je ocenjena i drugim metodama dekompozicije. Kod JMP dekompozicije, ukupna razlika u zaradama deli se na tri komponente: razliku u karakteristikama (Q), razliku u cenama (P), koja predstavlja ocenu premije zarada javnog sektora, i razliku u neopaženim karakteristikama i cenama (U), a koja se procenjuje na osnovu razlika u distribuciji reziduala dva sektora. U okviru Nopo dekom, In 2014, the fiscal deficit in the Republic of Serbia amounted to 6.6% of GDP and was among the highest in Europe. In response to the deficit, the Government of Serbia adopted a set of fiscal consolidation measures at the end of 2014, which included a 10% reduction of public sector wages for wages higher than 25,000 RSD. The main objective of this dissertation was to examine the effects of fiscal consolidation on the public sector wage premium (defined as the difference between public and private sector wages, when statistically controlling for the effects of other relevant variables); as well as the effects that fiscal consolidation had on other labour market outcomes. The dissertation presents econometric methods used to assess the public sector wage premium, and the effects of fiscal consolidation on the change of premium. Firstly, we used Mincer earnings equation, in which public sector wage premium is estimated as a coefficient next to the dummy variable for the public sector job. Subsequently, the public sector wage premium was estimated via Blinder-Oaxaca decomposition, in which the total difference in wages between the sectors is divided to explained and unexplained part. While the explained part is attributed to different labour market characteristics of the workers from public and private sectors (different levels of education, work experience, etc.), the unexplained part is due to different constants and returns to characteristics, and represents an estimate of the public sector wage premium. The public sector wage premium was then estimated by other decomposition methods. Within JMP decomposition, total wage difference is divided to: the difference in characteristics (Q), the difference in prices (P), which represents an estimate of the public sector wage premium, and the difference in unobserved characteristics and prices (U), estimated based on the differences in the distributions of the wage equation residuals. Nopo decomposition suggests that labour

Predmet razmatranja u doktorskoj disertaciji jesu rodne razlike u zaradama i sklonost izbora više od jednog posla, kao prakse tržišta rada koje postaju naročito vidljive u prvim godinama tranzicije. Ove prakse su karakteristične za sve privredne sisteme, a ne samo za zemlje u tranziciji. Međutim, njihov obim i struktura variraju u zavisnosti od dinamike prilagođavanja faktora koji utiču na funkcionisanje tržišta rada. Stoga je praćenje ovih praksi važno, budući da mogu imati šire implikacije na socijalnu i ekonomsku politiku zemalja u tranziciji. Njihova analiza u doktorskoj disertaciji odnosi se na period intenziviranja procesa privatizacije u Srbiji sa početka 2000-ih godina i završava se periodom kada su počeli da se uočavaju prvi pozitivni efekti strukturnih reformi koji su zatim usporeni ekonomskom krizom iz 2008. godine. Testirane su dve osnovne istraživačke hipoteze: (i) da li postoje statistički značajne razlike u zaradama između muškaraca i žena i da li se te razlike jednim delom mogu objasniti uticajem diskriminacione prakse u određivanju zarada, (ii) kao i da li sklonost izbora više od jednog posla zavisi od zarade i časova rada na osnovnom poslu, očekivane zarade od dodatnog zaposlenja, te od ostalih determinanti koje utiču na odluku pojedinca da se istovremeno angažuje na više poslova. Obe hipoteze su empirijski potvrđene. Informacionu osnovu čine podaci Ankete o životnom standardu na bazi koje je formirana serija panel podataka za 2002. i 2003. godinu, kao i serija uporednih podataka za 2007. godinu. Polazeći od činjenice da se stope aktivnosti i zaposlenosti muškaraca i žena značajno razlikuju, rodni jaz u zaradama je posmatran uzimajući u obzir selekciju zaposlenih u sektor zarada. Rodni jaz je najpre izračunat na bazi modela izbora podataka za uporedne podatke ocenjenog metodom maksimalne verodostojnosti. Prema ovom metodu, ocenjeni rodni jaz se smanjio sa 10,96% na 5,97% tokom posmatranog perioda. U drugom koraku, rodni jaz je ocenjen na bazi polup, Doctoral dissertation considers gender wage differences and the propensity to hold multiple jobs as practices of the labour market that become especially visible during the first years of the transition to a market economy. These practices are characteristic of all the economic systems not only in transition economies. However, their scope and structure vary depending on the dynamics of adjustment of the factors influencing the functioning of the labour market. These practices may affect the social and economic policies of the transition countries and therefore monitoring them becomes important. Their analysis in this doctoral dissertation refers to the period of intensification of the privatization process of the early 2000s in Serbia and ends with a period when the first positive effects of structural reforms began to be perceived, which were then slowed down by the economic crisis of 2008. Two principal research hypotheses are examined: (i) are there statistically significant wage differences between men and women and can this difference be partly explained by an influence of discriminatory practice in wage determination; (ii) does the propensity to hold more than one job depend on primary job wages and hours of work, expected wages from a second job, as well as on other determinants that may affect individuals’ decisions to be engaged in more than one job simultaneously. Both hypotheses are empirically confirmed. The data are taken from the Living standards measurement survey, based on which a panel sample for 2002 and 2003, as well as a cross-section data set for 2007 were created. Since both the employment and participation rates of men and women differ substantially, the gender wage gap is examined taking into account the correction for sample selection bias of those who choose the employment in the wage sector. The gender wage gap is initially computed by using the maximum likelihood estimation of the sample selection model for cross-section data. According

У дисертацији се разматра повезаност између економског раста и промена субјективног благостања популација економски развијених земаља. Конкретније, првенствено се врши преиспитивање тзв. Истерлиновог парадокса, односно тезе да економски раст и промене субјективног благостања популација дугорочно нису повезани.Основном анализом обухваћено је по четрнаест развијених европских земаља у периодима, са једне стране, од 2002. до 2014. и, са друге стране, од 1990. до 2008. године., In this doctoral thesis, the relationship between economic growth and changes in subjective well-being of populations in economically developed countries is examined. More specifically, the Easterlin paradox has been reassessed, i.e. the view that economic growth and changes of subjective well-being of populations are not related in the long term. Analysis includes fourteen developed European countries within periods 2000-2014 on the one hand, and 1990 to 2008 on the other.

Дознаке из иностранства представљају део дохотка који емигранти шаљу породици, рођацима, пријатељима у матичној земљи. Њихова величина непосредно је повезана са облицима и структуром миграционих кретања. Раст заступљености привремених и циркуларних миграција радника насупрот трајним миграцијама доприноси повећању прилива дознака. Упоредо са повећањем обима дознака расте и њихов макроекономски и микроекономски значај. За већину земаља у развоју са обимним емиграционим токовима, дознаке из иностранства представљају значајан и релативно стабилан извор спољног финансирања привреде који обезбеђује одржавање платнобилансне равнотеже. У односу на токове страних директних инвестиција и портфолио инвестиција дознаке показују нижу волатилност, односно знатно мање реагују на макроекономске шокове. Цикличан карактер дознака у односу на кретање БДП-а земље пријема одређен је мотивима слања дознака. У земљама ниског дохотка, у којима преовлађују алтруистички мотиви слања, дознаке показују контрациклични карактер, док се процикличност дознака у односу на БДП земље пријема везује за изражено присуство инвестиционих мотива. За домаћинства примаоце, дознаке представљају значајан извор додатног дохотка који омогућава већу потрошњу, виши животни стандард, обезбеђење образовања и здравствених услуга за чланове, што је резултат присуства алтруистичких мотива емиграната. Склоност слању дознака одређена је бројним социо-демографским карактеристикама емиграната, као и степеном њихове друштвене и емотивне повезаности са емиграционом земљом. Већа вероватноћа слања дознака присутна је код емиграната чији супружник, деца или родитељи живе у матичној земљи, као и код оних који планирају повратак, инвестирање и/или имају интензивне друштвене контакте са особама у матичној земљи. Подстицање привремених и циркуларних миграција доприноси расту прилива дознака, док програми сједињавања породица имиграната и ii добијања држављанства, као и дужи период рада у иностранству воде асимилацији и већој интег, Remittances represent a part of an income the emigrants send to their families, relatives, friends living in the home country. Their size is directly connected with forms and structure of migrations. The growth of temporary and circular labour migration flows, as opposed to the permanent migration, contributes to the remittance inflows increasing. Along with the remittances volume increasing, their macroeconomic and microeconomic importance grows too. For the most developing countries with large emigration flows, remittances represent a substantial and relatively stable source of external financing of economy, providing in this way the balance of payments maintenance. Comparing with the foreign direct investments and portfolio investments, remittances show lower volatility i.e. they react significantly less to macroeconomic shocks. Remittance cyclical properties, in relation to the GDP of the receiving country, have been determined with the motives of sending remittances. In the low income countries where prevail altruistic motives of sending, remittances are countercyclical, while procyclicality of remittances, in relation to the GDP of receiving countries, has been connected with prevailing presence of investment motives. For the remittance receiving households, remittances represent a substantial source of additional income providing a higher consumption, higher standard of living, education and health care services for the members – showing the emigrants altruistic motives. Their tendency to send remittances has been determined with a number of socio-demographic characteristics of the emigrants, as well as with a degree of their social and emotional connection with emigration country. The emigrants whose spouse, children or parents live in the home country as well as those who plan to return, to invest and/or have more intensive social contacts with the persons in their home country, have a higher likelihood for sending the remittances. The incitement of tempora

Савремено друштво је обележено периодом вртоглаве иновације, подржане глобализацијом и технолошким развојем, који омогућавају демократизацију и активно учешће становништва у свакодневним социјално-економским и политичким процесима. Међутим, предности ових иновација нису доспеле до свих слојева становништва, будући да је скоро једна петина светског становништва остала заробљена у „зачараном кругу” сиромаштва из кога још увек није пронађен пут изласка. Овај рад се бави анализом појаве и ефеката сиромаштва у земљама у развоју, као и фактора који доприносе тој појави и савременим методама које се употребљавају да се оно ублажи. Научни допринос овог рада је у компаративној анализи савремених приступа планова и програма ублажавању сиромаштва у земљама у развоју. Други важан допринос односи се на закључке о могућности да се утврде дугорочна и одржива решења за третман феномена сиромаштва кроз активно учешће сиромашних у тим процесима. Рад почиње дефиницијом сиромаштва и анализом традиционалних историјских приступа овој појави, у циљу одређивања фактора који доприносе формирању и задржавању сиромаштва у земљама у развоју. Проучавањем класичних приступа може се разумети и повод за дефинисање алтернативних савремених приступа ублажавању сиромаштва. У раду се дефинишу и значајне разлике у карактеру и интензитету сиромаштва између развијених и земаља у развоју, са циљем објашњавања потребе за посебним приступима који су прилагођени реалним условима тих земаља. Аутор одбацује дефиницију сиромаштва као ендемске болести, уз аргумент да се сиромашни слојеви становништва могу третирати као потенцијални фактори процеса ублажавања па и елиминисања сиромаштва, сопственим ангажовањем за побољшање свог социјално-економског положаја. Након појмовног одређивања и разматрања нових теорија о сиромаштву, аутор закључује да је дошло до реконцептуализације појма сиромаштва кроз дубљу спознају о животима и потребама самих сиромашних категорија становништва. Овакав приступ „од основе ка врху” омо, Contemporary society is marked by a period of dizzying innovation, spurred on by the phenomena of globalization and technological development, which have supported democratization and the active participation of citizens in everyday socioeconomic and political processes. However, these innovations have not reached everyone, given that one fifth of the world's population remains trapped, with no defined pathway out of the cycle of poverty. This dissertation offers an analysis of the evolution and effects of poverty in developing countries, as well as the factors contributing to this issue and the contemporary approaches that have been used to alleviate poverty. The dissertation's scientific contribution is its critical comparative analysis of contemporary approaches to poverty alleviation plans and programs in developing countries. Additionally, it offers conclusions that help define short-term and long-term sustainable solutions to poverty alleviation through the active engagement of the poor. The research begins with an analysis of the traditional historical approaches to poverty and its associated definitions, with the goal of determining which factors contribute to the formation and persistence of poverty in developing countries. Studying the classical approaches, one is able to understand the need for defining alternative contemporary approaches to poverty alleviation. The dissertation provides clarification as to the specific differences in the character and intensity of poverty in developed and developing countries, with the goal of demonstrating the need for targeted approaches, adapted to the conditions of each country. The author rejects the notion that poverty is an endemic problem, through the argument that the poor can be considered a potential partner in alleviating and even eliminating poverty via their engagement in the gradual improvement of their socioeconomic situation. After defining the relevant terms and analyzing newer theories related to pover

Predmet i cilj disertacije je da prikupi ĉinjeniĉnu graĊu koja dokazuje da je ţensko preduzetništvofaktor ekonomskog razvoja i da je nacionalna ekonomija bogatija ukoliko ţene imaju ravnopravan pristup resursima, zapošljavanju i biznisu. Fokus disertacije je na samozapošljavanju kao najrasprostranjenijem obliku ţenskog preduzetništva posebno u zemljama u tranziciji. Uporedna analiza trendova u ţenskom preduzetništvu obuhvata trendove u Evropi, zemljama u razvoju, regionu Zapadnog Balkana i Istoĉne Evrope, a zatim i primer Srbije, koji ukljuĉuje i primarno empirijsko istraţivanje. Rezultat uporedne analize pokazuje da je ţensko preduzetništvo u zemljama u tranziciji preduzetništvo nuţde dok je u evropskim zemljama ono preteţno podstaknuto traganjem za novim poslovnim izazovima i šansama. TakoĊe, u zemljama u regionu, ovo preduzetništvo gotovo u istoj meri ima odlike kako socijalne kategorije tako i ekonomske, razvojne. Ekonomije u tranziciji su u većoj meri opterećene nezaposlenošću, javnim dugom, nedovoljnom konkuretnošću, što u velikoj meri objašnjava ĉinjenicu da u ovim društvima ranjive kategorije stanovništva inkliniraju preduzetništvu kao poslednjoj šansi da se samozaposle. U Srbiji, socijalnoj dimenziji doprinosi još i ĉinjenica da ne postoji sistemska podrška ţenskom preduzetništvu i da ako postoji, ona je uglavnom vezana za subvencije za samozapošljavanje i u funkciji je aktivnih mera na trţištu rada, ĉiji je cilj smanjenje opšte stope nezaposlenosti a posebno nezaposlenosti ţena, ĉiji je udeo u nezaposlenom stanovništvu veći u odnosu na muškarce. U Srbiji je zanimljivo je da je primetan stalni trend smanjivanja jaza u stopama nezaposlenosti ţena i muškaraca, koji se dodatno ubrzao od poĉetka ekonomske krize (Arandarenko, 2011)., The subject and aim of the thesis is to collect material with facts proving that women entrepreneurship is a factor of economic development and that national economy is wealthier if women have equal access to resources, employment and business. The thesis is focused on self-employment as the widespread form of women entrepreneurship, especially in transition countries. The comparative analysis of trends in women entrepreneurship encompasses trends in Europe, developing countries, regions of the West Balkans and Eastern Europe, as well as the example of Serbia, which includes the primary empirical research. The result of the comparative analysis shows that women entrepreneurship in transition countries is entrepreneurship of need, while in the European countries it is for the most part stimulated by quest for new business challenges and chances. Also, in the countries in the region, this type of entrepreneurship almost to the same extent has features of both social category and economic, developmental one. Economies in transition are to a greater extent burdened by unemployment, public debt, insufficient competitiveness, which greatly explains the fact that in these societies vulnerable categories of population incline to entrepreneurship as the last chance to get self-employed. In Serbia, to the social dimension is also contributing the fact that there is no system support to women entrepreneurship; and even if it exists, it is mainly related to subsidies for self-employment and serves as active measures at the labour market, aiming at reduction of general unemployment rate, in particular women unemployment, whose share in the unemployed population is higher than men‟s.

Udeo države i tržišta u obezbeđivanju socijalne sigurnosti, kao i sama socijalna sigurnost, predmet su preispitivanja i čestih osporavanja u savremenim političkim, ekonomskim i socijalnim kontekstima. Koncepcije o dominaciji tržišnih i potiskivanju državnih mehanizama, sve su prisutnije, ali ne univerzalno u praksi, sa protivurečnim i nedovoljno istraženim posledicama. Strukturu rada sačinjava razmatranje problematike socijalne sigurnosti uopšte, sadržaja i tokova promena u savremenim socijalnim sistemima, sistema socijalne sigurnosti Srbije i evaluacija programa i prakse. Socijalna sigurnost analizirana je sa teorijskog i legislativnog aspekta, unutar kojeg su predstavljene osnove programa socijalne sigurnosti. Različite (i dopunjujuće) škole mišljenja, predstavljaju okvir za argumentaciju o održivosti podele državnih i tržišnih delatnosti u praksi, naročito sa stanovišta svetske ekonomske krize. Pozicioniranje socijalne sigurnosti unutar globalnog konteksta tiče se karakteristika, izazova i prilika sa kojima se suočavaju neo-liberalni i socijal-demokratski socijalni modeli. Odgovori i reakcije koje se nalaze u rasponu između ove dve orijentacije, jesu svojevrsna nacionalna prilagođavanja, koja se u Evropi odražavaju kroz izvesne zajedničke socijalno-političke mere. Nacionalna problematika socijalne sigurnosti proučavana je posredstvom prikaza stanja i reformi u sistemima penzijskog, zdravstvenog i osiguranja nezaposlenih, kao i socijalne i dečije zaštite. Reformski poduhvati u Srbiji, na nivou kvantitativnih i kvalitativnih izmena, kao i promena ciljeva i orijentacije socijalnopolitičke prakse, procenjivani su u kontekstu ograničenja i mogućnosti ostvarivanja socijalne sigurnosti. Dometi novih i starih postulata i potreba za njihovim modifikovanjem u uslovima novih socijalnih rizika, prikazani su posredstvom efekata reformi na položaj korisnika., The interplay between the state and the market in providing social security, as well as social security per se, have been under scrutiny of frequent disputing in contemporary political, economic and social contexts. Conceptions about the dominance of the market over the state mechanisms have been increasingly present, but not universally in practice, with contradictory and insufficently explored consequences. The structure of the dissertation consists of the following parts: social security in general, contents and trends in contemporary social systems, social security system in Serbia and evaluation of programs and practices. Social security has been analyzed in terms of its theoretical and legislative aspects, with the presentation of the basics of social security programs. Different (yet supplementing) theoretical approaches are a framework for the argumentation about sustainability of the division between the state and market activities in practice, especially from the point of view of the economic crisis. Positioning social security within the global context refers to characteristics, challenges and opportunities faced by neo-liberal and socialdemocratic models. Reactions in the range between these two orientations are specific national adaptations which can be observed as certain joint social-political measures in the European area. The national topic of social security has been studied through existing conditions and reforms in old-age, health and unemployed insurance, as well as social and child protection systems. Reform endeavors in Serbia, both in terms of qualitative and quantitive changes, as well as transformation of aims and orientation of the social-political practice, have been evaluated from the point of view of limits and possibilities of social security realization. Achievements of new and old paradigms and the need to modify them in the sitatution of new social risks, have been considered through reform effects on the position of beneficiaries.

The interplay between the state and the market in providing social security, as well as social security per se, have been under scrutiny of frequent disputing in contemporary political, economic and social contexts. Conceptions about the dominance of the market over the state mechanisms have been increasingly present, but not universally in practice, with contradictory and insufficently explored consequences. The structure of the dissertation consists of the following parts: social security in general, contents and trends in contemporary social systems, social security system in Serbia and evaluation of programs and practices. Social security has been analyzed in terms of its theoretical and legislative aspects, with the presentation of the basics of social security programs. Different (yet supplementing) theoretical approaches are a framework for the argumentation about sustainability of the division between the state and market activities in practice, especially from the point of view of the economic crisis. Positioning social security within the global context refers to characteristics, challenges and opportunities faced by neo-liberal and socialdemocratic models. Reactions in the range between these two orientations are specific national adaptations which can be observed as certain joint social-political measures in the European area. The national topic of social security has been studied through existing conditions and reforms in old-age, health and unemployed insurance, as well as social and child protection systems. Reform endeavors in Serbia, both in terms of qualitative and quantitive changes, as well as transformation of aims and orientation of the social-political practice, have been evaluated from the point of view of limits and possibilities of social security realization. Achievements of new and old paradigms and the need to modify them in the sitatution of new social risks, have been considered through reform effects on the position of beneficiaries., Udeo države i tržišta u obezbeđivanju socijalne sigurnosti, kao i sama socijalna sigurnost, predmet su preispitivanja i čestih osporavanja u savremenim političkim, ekonomskim i socijalnim kontekstima. Koncepcije o dominaciji tržišnih i potiskivanju državnih mehanizama, sve su prisutnije, ali ne univerzalno u praksi, sa protivurečnim i nedovoljno istraženim posledicama. Strukturu rada sačinjava razmatranje problematike socijalne sigurnosti uopšte, sadržaja i tokova promena u savremenim socijalnim sistemima, sistema socijalne sigurnosti Srbije i evaluacija programa i prakse. Socijalna sigurnost analizirana je sa teorijskog i legislativnog aspekta, unutar kojeg su predstavljene osnove programa socijalne sigurnosti. Različite (i dopunjujuće) škole mišljenja, predstavljaju okvir za argumentaciju o održivosti podele državnih i tržišnih delatnosti u praksi, naročito sa stanovišta svetske ekonomske krize. Pozicioniranje socijalne sigurnosti unutar globalnog konteksta tiče se karakteristika, izazova i prilika sa kojima se suočavaju neo-liberalni i socijal-demokratski socijalni modeli. Odgovori i reakcije koje se nalaze u rasponu između ove dve orijentacije, jesu svojevrsna nacionalna prilagođavanja, koja se u Evropi odražavaju kroz izvesne zajedničke socijalno-političke mere. Nacionalna problematika socijalne sigurnosti proučavana je posredstvom prikaza stanja i reformi u sistemima penzijskog, zdravstvenog i osiguranja nezaposlenih, kao i socijalne i dečije zaštite. Reformski poduhvati u Srbiji, na nivou kvantitativnih i kvalitativnih izmena, kao i promena ciljeva i orijentacije socijalnopolitičke prakse, procenjivani su u kontekstu ograničenja i mogućnosti ostvarivanja socijalne sigurnosti. Dometi novih i starih postulata i potreba za njihovim modifikovanjem u uslovima novih socijalnih rizika, prikazani su posredstvom efekata reformi na položaj korisnika.

This book presents research into the role of the labour force skills in underpinning future economic growth in the Western Balkans. It sets out the most recent thinking on the relation between skills and the labour market and between education systems and skill formation. This book, written by members of the LSEE Research Network on Social Cohesion in collaboration with the Foundation for the Advancement of Economics in Belgrade has been conceived in response to a growing need for policy recommendations related to labour markets and skills mismatch in the region.