Савремени социјално-политички приступ ублажавању сиромаштва у земљама у развоју

Савремено друштво је обележено периодом вртоглаве иновације, подржане глобализацијом и технолошким развојем, који омогућавају демократизацију и активно учешће становништва у свакодневним социјално-економским и политичким процесима. Међутим, предности ових иновација нису доспеле до свих слојева становништва, будући да је скоро једна петина светског становништва остала заробљена у „зачараном кругу” сиромаштва из кога још увек није пронађен пут изласка. Овај рад се бави анализом појаве и ефеката сиромаштва у земљама у развоју, као и фактора који доприносе тој појави и савременим методама које се употребљавају да се оно ублажи. Научни допринос овог рада је у компаративној анализи савремених приступа планова и програма ублажавању сиромаштва у земљама у развоју. Други важан допринос односи се на закључке о могућности да се утврде дугорочна и одржива решења за третман феномена сиромаштва кроз активно учешће сиромашних у тим процесима. Рад почиње дефиницијом сиромаштва и анализом традиционалних историјских приступа овој појави, у циљу одређивања фактора који доприносе формирању и задржавању сиромаштва у земљама у развоју. Проучавањем класичних приступа може се разумети и повод за дефинисање алтернативних савремених приступа ублажавању сиромаштва. У раду се дефинишу и значајне разлике у карактеру и интензитету сиромаштва између развијених и земаља у развоју, са циљем објашњавања потребе за посебним приступима који су прилагођени реалним условима тих земаља. Аутор одбацује дефиницију сиромаштва као ендемске болести, уз аргумент да се сиромашни слојеви становништва могу третирати као потенцијални фактори процеса ублажавања па и елиминисања сиромаштва, сопственим ангажовањем за побољшање свог социјално-економског положаја. Након појмовног одређивања и разматрања нових теорија о сиромаштву, аутор закључује да је дошло до реконцептуализације појма сиромаштва кроз дубљу спознају о животима и потребама самих сиромашних категорија становништва. Овакав приступ „од основе ка врху” омо
Contemporary society is marked by a period of dizzying innovation, spurred on by the phenomena of globalization and technological development, which have supported democratization and the active participation of citizens in everyday socioeconomic and political processes. However, these innovations have not reached everyone, given that one fifth of the world's population remains trapped, with no defined pathway out of the cycle of poverty. This dissertation offers an analysis of the evolution and effects of poverty in developing countries, as well as the factors contributing to this issue and the contemporary approaches that have been used to alleviate poverty. The dissertation's scientific contribution is its critical comparative analysis of contemporary approaches to poverty alleviation plans and programs in developing countries. Additionally, it offers conclusions that help define short-term and long-term sustainable solutions to poverty alleviation through the active engagement of the poor. The research begins with an analysis of the traditional historical approaches to poverty and its associated definitions, with the goal of determining which factors contribute to the formation and persistence of poverty in developing countries. Studying the classical approaches, one is able to understand the need for defining alternative contemporary approaches to poverty alleviation. The dissertation provides clarification as to the specific differences in the character and intensity of poverty in developed and developing countries, with the goal of demonstrating the need for targeted approaches, adapted to the conditions of each country. The author rejects the notion that poverty is an endemic problem, through the argument that the poor can be considered a potential partner in alleviating and even eliminating poverty via their engagement in the gradual improvement of their socioeconomic situation. After defining the relevant terms and analyzing newer theories related to pover