Утицај дознака из иностранства на смањење сиромаштва

Дознаке из иностранства представљају део дохотка који емигранти шаљу породици, рођацима, пријатељима у матичној земљи. Њихова величина непосредно је повезана са облицима и структуром миграционих кретања. Раст заступљености привремених и циркуларних миграција радника насупрот трајним миграцијама доприноси повећању прилива дознака. Упоредо са повећањем обима дознака расте и њихов макроекономски и микроекономски значај. За већину земаља у развоју са обимним емиграционим токовима, дознаке из иностранства представљају значајан и релативно стабилан извор спољног финансирања привреде који обезбеђује одржавање платнобилансне равнотеже. У односу на токове страних директних инвестиција и портфолио инвестиција дознаке показују нижу волатилност, односно знатно мање реагују на макроекономске шокове. Цикличан карактер дознака у односу на кретање БДП-а земље пријема одређен је мотивима слања дознака. У земљама ниског дохотка, у којима преовлађују алтруистички мотиви слања, дознаке показују контрациклични карактер, док се процикличност дознака у односу на БДП земље пријема везује за изражено присуство инвестиционих мотива. За домаћинства примаоце, дознаке представљају значајан извор додатног дохотка који омогућава већу потрошњу, виши животни стандард, обезбеђење образовања и здравствених услуга за чланове, што је резултат присуства алтруистичких мотива емиграната. Склоност слању дознака одређена је бројним социо-демографским карактеристикама емиграната, као и степеном њихове друштвене и емотивне повезаности са емиграционом земљом. Већа вероватноћа слања дознака присутна је код емиграната чији супружник, деца или родитељи живе у матичној земљи, као и код оних који планирају повратак, инвестирање и/или имају интензивне друштвене контакте са особама у матичној земљи. Подстицање привремених и циркуларних миграција доприноси расту прилива дознака, док програми сједињавања породица имиграната и ii добијања држављанства, као и дужи период рада у иностранству воде асимилацији и већој интег
Remittances represent a part of an income the emigrants send to their families, relatives, friends living in the home country. Their size is directly connected with forms and structure of migrations. The growth of temporary and circular labour migration flows, as opposed to the permanent migration, contributes to the remittance inflows increasing. Along with the remittances volume increasing, their macroeconomic and microeconomic importance grows too. For the most developing countries with large emigration flows, remittances represent a substantial and relatively stable source of external financing of economy, providing in this way the balance of payments maintenance. Comparing with the foreign direct investments and portfolio investments, remittances show lower volatility i.e. they react significantly less to macroeconomic shocks. Remittance cyclical properties, in relation to the GDP of the receiving country, have been determined with the motives of sending remittances. In the low income countries where prevail altruistic motives of sending, remittances are countercyclical, while procyclicality of remittances, in relation to the GDP of receiving countries, has been connected with prevailing presence of investment motives. For the remittance receiving households, remittances represent a substantial source of additional income providing a higher consumption, higher standard of living, education and health care services for the members – showing the emigrants altruistic motives. Their tendency to send remittances has been determined with a number of socio-demographic characteristics of the emigrants, as well as with a degree of their social and emotional connection with emigration country. The emigrants whose spouse, children or parents live in the home country as well as those who plan to return, to invest and/or have more intensive social contacts with the persons in their home country, have a higher likelihood for sending the remittances. The incitement of tempora