Search

Поднаслов монографије ("Редефиниција традиционалних урбаних структура"), осим што појашњава циљеве истраживања и генерално тематизује научне осврте, истовремено осликава и конкретизује суштину и вишезначност намера аутора. Приређеним научним доприносом и представљеним задацима и резултатима наставе, они предлажу, иницирају пројектовање или осмишљавање нових – савременијих и храбријих програмских концепата у затеченим мање или више архаичним локалитетима, које карактеришу високе меморијске вредности окружења и значајни скривени потенцијали, у циљу обнове и реафирмације таквих простора, односно њиховог савременог даљег третмана. Обзиром да на занимљив начин осветљава однос наставних и научних аспекта у сфери урбанизма и архитектуре уважавајући и друге дисциплине, које су у директној или посредној вези са темама расправе, ова монографија представља аутентичну, сврсисходну и актуелну литературу. Синтетизујући научни приступ материји и практичну – наставну потребу, аутори доприносе новом вредновању традиционалних урбаних структура, указујући потребу њихове савремене реконструкције и ремоделације. Предметна добро структурирана материја, осим у настави на Мастер студијама архитектуре, може бити корисна у ширем смислу, обзиром да фигурира и као зборник квалтетних урбанистичко - архитектонских решења, односно као референтна грађа за нова промишљања простора. Научно - истраживачке и наставне активности приказане у овој монографији, разноврсност и актуелност третираних тема и локација на којима су постављани задаци, као и методологија коју су аутори спроводили поштујући мултидисциплинарност у приступу, изнедрила је приказ низа квалитетних реакција студената Мастер студија архитектуре. Приређена материја представља својеврстан користан и сликовит водич кроз истраживања у настави и научну методологију њеног извођења, истовремено разоткривајући филозофију размишљања аутора у оквиру глобалне теме коју негују у настави. Коначно, изложена материја може се посматрати и као веома упот

Подручја попут брдско - планинског истока Србије су, у условима радикалних измена друштвених концепција током протекла два века, доживљавала честе развојне дисконтинуитете, у логици поступања и дешавања у простору, односно у формирању културе обликовања животне средине. Мотиви за истраживање могућности ревитализације центара у селима и специфичним руралним подручјима, налазе се у покушају проналажења исправног развојног кода. Исти би укључивао, са једне стране, њихове постојеће природне и створене ресурсе и потенцијале, а са друге стране, матрицу исправног просторног интервенисања у њима. Истраживање представља испитивање могућности очувања наслеђених амбијенталних вредности и традиционалних појавности и обичаја у сеоским срединама, кроз уважавање и правилно усмеравање уплива савремених урбанистичких, социолошких, економских, демографских и других феномена, потреба и појава у друштву. У виду предмета – модела истраживања, третирано је осам сеоских насеља у источној Србији, од којих је опсежна анализа извршена на једном од њих - примарном, док су преостала насеља као секундарни модели, третирани са основним карактеристикама и потенцијалима у компаративном поступку и свођењу релевантних резултата. Примарни модел, анализиран је као репрезентативан представник истовремено типичног и у многим аспектима посебног насеља. Друштвено – економске и просторне условности, представљале су контекст за анализу просторних промена, кроз низ дефинисаних временских периода од аграрног, преко занатског до индустијског друштва и данашњег времена транзиције. Уочене су појавности у стамбеној, а посебно јавној архитектури центара, као и њихов положај у ширем контексту, односно у светлу формирања квалитетних туристичких кластера. Исти би се осмишљавали на основама постојећих природних и антропогених ресурса и потенцијала у окружењу, али и на бази предпоставке новог хијерархијског умрежавања насеља, са новим центрима у руралним подручјима, независно од постојећих административних подела и нел, Due to radical shifts of society concepts during the last two centuries, areas such as the mountain region of Eastern Serbia have frequently experienced developmental discontinuity from the aspect of logic of spatial action and events, i.e. the formation of the culture of environment shaping. The motivation for research into the possibility of revitalization of centres in villages and specific rural areas can be found in the attempts at identifying the correct development code. The said code would include, on one hand, their existing natural and artificial resources, and on the other hand, the matrix of correct spatial intervention. This research represents the examination of the possibility for preservation of inherited ambient values and traditional manifestations of customs in rural communities through respect and correct channelling of the influences of contemporary urban, sociological, economic, demographic and other phenomena, needs, and occurrences in the society. Within the scope of this paper- research model, we have reviewed eight rural settlements in Eastern Serbia, with a comprehensive analysis of one of them – the primary settlement, while the remaining ones were treated as secondary models, and their basic characteristics and potentials were used for comparison purposes, as well as for the purposes of calculating relevant results. The primary model was analysed as a characteristic representative of the both typical and by many aspects specific settlement. The social, economic and spatial circumstances provided a context for the analysis of spatial changes during a sequence of defined historical periods, from the agrarian, through craft-oriented, to industrial society and the current transition era. We have highlighted the characteristic phenomena in the architecture of centres as apartment buildings, and especially as public facilities, as well as their position in the wider context, i.e. in the light of formation of top-quality tourism clusters. They

Визиторски центри су обавезно информативно – промотивне, често услужно – смештајне, а ређе истраживачко - едукативне целине, које својим мањим или већим скупом садржаја треба да задовоље различите потребе одређеног специфичног природног или створеног подручја. Веома су битни као пунктови посебне намене, за развој мреже туристичке понуде одређеног ширег подручја, али и као маркетиншко – промотивни маркери за популаризацију и привлачност, односно „нову препознатљивост“ појединих локалитета у ужем просторном смислу. Као модерни репери, својом функционалношћу и обликовном симболиком могу бити битан генератор развоја и повећане посећености руралних подручја, у којима се специфични локалитети најчешће и налазе. У раду се анализирају ови специфични функционално – обликовни садржаји, са гледишта могућих типолошких подела, искуствених образаца, односно сагледавања потреба за појединим њиховим видовима у руралним просторима и ареалима Србије, а у зависности од окружења и доживљаја које треба да представе корисницима. Осим теоретског разматрања, и приказа примера из ближег и даљег окружења, као и сагледавања потреба за сличним пунктовима у Србији, рад доноси и кратак приказ искуства примене ове теме у настави на мастер студијама из области архитектонско - урбанистичког пројектовања.

Акценат у овој публикацији, стављен је на путописне белешке прерано преминулог архитекте и професора Зорана Б. Петровића (1925-2000). Међутим, не можемо да пропустимо чињеницу да је путовао са својим дугогодишњим колегом и пријатељем из генерације, архитектом и професором Божидром Петровићем (1922), коме је пружена прилика да представи краћи запис својих сећања са тог вишедневног путовања. Поред тога, објавили смо репринт његове студије „Стара кућа у селима жупе Сиринића“ која приказује развој стамбених и економских простора сеоских домаћинстава на крајњем југу Србије. За ту прилику писани радови професора Божидара Петровића обогаћени су његовим цртежима с терена, као потврда наше тезе да се толико много може рећи са малим бројем цртежа. Дневник теренског истраживања Зорана Петровића је формирана књига, мада то није била оригинална намера аутора. То је главни разлог што га објављујемо као интегралну верзију, као рукопис. Чланци професора Божидара Петровића, др Милана Бурсаћа, доцента мр Александра Виденовића, и аутора ових редова и концепта објављивања, требало би да пажљивом читаоцу употпуне увид у формирање и преглед ширег контекста истраживања.

Употреба обновљивих извора енергије све више добија на значају у погледу остваривања енергетских уштеда и смањења емисије CO2. Законски оквир и различите развојне стратегије Републике Србије, на основу потенцијала које она има на овом пољу, применом неког система доприносе остваривању одређених погодности, првенствено у погледу пореских олакшица. Истраживање се односи на коришћење обновљивих извора енергије у руралним подручјима с циљем пружања увида у реалне могућности примене одређених система. Рурална подручја у основи карактеришу специфичне географско - топографске и природне одлике, због чега она представљају идеалан полигон за проверу одређених сазнања из ове области. Зато је акценат рада усмерен на анализу имплементације система топлотних пријемника сунчеве енергије у приградским селима Београда.

Тенденције инвестирања у село, прати знатно веће учешће стручних служби и техничке интелигенције, која је поучена негативним примерима из прошлости, почела да у селима проналази изворе за афирмацију своје струке. Овакви примери могу бити пресудни у одређивању стратегија за будућност и развој сеоских простора Србије., Tendencies to invest in the village, include larger involvement of technical intelligence, which is beginning to see village as source of profession affirmation. This tendencies can be most significant for the future and development of rural areas in Serbia.

Негативни друштвени процеси, и не само они, битно смањују атрактивност сеоског простора како за живот, тако и за делатност у њему. Млади људи су незадовољни начином живота у селима и општом друштвеном климом, па се у том контексту намеће питање неопходности измене друштвене стратегије развоја села у покушају повећања интересовања људи за животом и радом у њима., The stated processes (depopulation, deagrarization, development strategy through satellite-type industrialization, i.e.) have decreased young peoples interest in rural life. Within in this context, it is necessary to transform social strategy of rural development and thereby make rural life more attractive to young people.

Подручја попут планинског југоистока Србије, доживљавала су у условима радикалних измена дриуштвених концепција, грубе прекиде у логичном континуитету поступака и понашања у простору и култури просторног обликовања. Подстицај ревитализације оваквих села и сличних подручја, налази се у споју старог и новог, односно у негиовању аутохтоног начина градње, традиције и обичаја на једној страни, и уважавања нових социолошких, демографских и економских феномена и појава у друштву на другој. Савременој сеоској архитектури постављен је задатак очувања постојећег градитељства, у оквиру потребе становништва за новим грађењем. Као и за друга подручја и насеља, и за област планинског југоистока Србије, па и саму Црну Траву, постоје делатности које би у већој мери допринеле бржем изласку из неразвијености и ублажавању депопулације и деаграризације. Истичу се у том смислу пољопривреда, односно сточарство и разни облици туризма (са еколошким принципима у обе области). Докази за овакве тврдње, налазе се у резултатима истраживања међуодноса начина живота и грађења и друштвених оквира у којима су се иста дешавала. Осим тога, остварени циљеви истраживања постављају елементе за теоретске принципе правилног приступања будућем развоју и деловању у просторном моделовању осетљивих руралних простора., During radical changes of the social conceptions, regions like mountainous south - east of Serbia experienced crude interruptions in the logical continuity of acts and proceedings in the space and the culture of areal shaping. Urging revitalization such villages and alike regions, is founded in the combination of old and new, i. e. nourishing of the traditional way building, other traditions, and customs on one side,respecting new social, economic, and demographic phenomena and events in the society on the other side. A task of preserving, the existing objects is set to the contemporary rural architecture, in the limits of the population needs for new building. As for other regions and villages, certain activities exist, for the area of mountainous south - east of Serbia. These would contribute to fast way out of undevelopement alleviate depopulation and also contribute deagrarisation. In that sense, agriculture i.e. cattle breeding and various kinds of tourism stand out (with ecological principles in both fields). Proofs for these claims can be found in the results of researches of the mutual relation between the way of living and building and social bounds in which they had happened. Besides, the accomplished goals of research, that will set the elements for the theoretical principles for the right approach of the future development and works in the areal setting of the sensitive rural area.

Дилеме стручне јавности, протежу се на простор морално - стручних преиспитивања и разлучивања. Хитност интервенције и потребе за брзим реаговањем, ка и отворена могућност погрешног одговора, чине подухват веома деликатним. Отуда потреба за јасним, логичним и корисним расуђивањем. Посебност теми дају специфичност посматраног простора и карактер његових потенцијалних корисника. У третирању проблема битну улогу има стратегија размештаја избеглих лица и став о врстама и могућностима њиховог стационирања. Примери и пројекти рађени последњих година на територији једне неразвијене српске Општине, сведоче о достигнутом степену рационалне свести становништва, да се у условима неимаштине и дезоријентације, логичност и домаћински однос према простору поставе испред стихије и пословичне пасивности. Проблем је очигледно у стратегији размештаја избеглог становништва и ефикаснијем начину њиховог прихватања српског села као новог (старог) животног миљеа и радног окружења.

Рад третира рурални простор Србије, као подручје са веома заоштреним проблемима развоја, Даје се краћи осврт на узроке и последице таквог стања и констатује се обавеза стручњака да планирању особених подручја приступају на посебан начин. Рад доноси осврт на промашаје у досадашњој урбанизацији и као непосредну последицу тога, нагомилане проблеме мањих и већих градова., This paper brings in focus problems of forming spatial rural developement in Serbia. the processof urbanization was analysed for Serbia. In this sence the aim of this work is to accent the significance of spatial developement pattern toward more rapid urbanization and more extreme spatial concentration.

Трансформација начина живота и простора у последња два века у центрима села брдско – планинских подручја источне Србије, изазвана многим спонтаним и насилним превратима и променама друштвеног понашања ни данас не престаје. Она је каткад радикална, а константно је набијена потенцијалом, који ако се добро артикулише и усмери на праве активности, засноване на романтизму прошлости и имагинацији будућности, може животном простору и просторном животу да донесе нове хумане и вредности.

У пројектовању и реализацији нових стамбених или стамбено - пословних објеката, али и реконструкцији, доградњи и адаптацији постојећих, у условима стриктног поштовања регулације урбане средине и пројектантских канона, јављају се већ познати, али и неки још увек недовољно расветљени проблеми.Тако је пут од идеје до реализације отежан не само уобичајеним имовинско - правним и планерско - законским препрекама, већ и низом нових потешкоћа проузрокованих нејасноћама у надлежностима, а нарочито поремећеним односима између материјално оснаженог инвеститора, и писаним и неписаним условима омеђеног пројектанта. Актуелна дешавања у поменутим ситуацијама, могу бити интересантана у светлу промењених односа у ланцу инвеститор - пројектант - извођач - надзор. Барокизација и декаденција у развоју укуса нових инвеститора, формираног накарадно, на принципу дедукције елемената виђених на новим објектима у ближој или даљој околини, доводи пројектанта у улогу очајничког браниоца голе професионалне етике. Оваква се пракса највише манифестује на објектима становања, пословања или комбинације ових намена, који су очигледно најбољи терен за промоцију финансијске моћи наручиоца.

Становање на селу не може се сагледавати само кроз квалитет и карактеристике стамбених објеката, већ и кроз пратеће садржаје сеоског дворишта, економске и друге просторе и њихове међусобне везе. Област становања у насељима које зовемо селима, мора се третирати не само кроз кућу, већ и кроз окућницу, њено настајање и гашење, њен положај у групацији или насеобини. Овај се процес сагледава у светлу социолошких, демографских, економских и осталих друштвених оквира, у којима се одређена врста руралног становања формира и мења. Сазнање и формирање свести код истраживача, планера и градитеља, о специфичности типа становања на селу и различитости програма које рурално становништво у односу на урбано практикује у животу и раду, почетне су претпоставке за успешно планско осмишљавање основних животних јединица на селу - дворишта или окућница. Прилажење овој врсти проблема, мора уважавати и разлике у постојећим типовима сеоских насеља, јер начин на који су се формирале урбано - морфолошке структуре насеља или групација кућа, одређује методологију и квалитет евентуалних будућих урбанистичко - архитектонских интервенција у њима. Симбиозом позитивних и негативних појава и облика, а нарочито функционалном анализом истих, убрзала би се стилска синтеза квалитетног из прошлости и негативног из данашњице у области руралног становања и грађења.

Године које су остале иза нас, опомињу на обавезу организовања манифестација, попут изложби, едиција, промоција и афирмисања деловања у култури. Тако се ове године обележава 225 година од рођења Вука Караџића, једног од најзаслужнијих посленика развоја српског језика и културе. Такође ове године, свој деведесети рођендан слави један од добитника награде Вукове задужбине за уметност (2002. године), архитект и универзитетски професор Божидар Петровић. Тим поводом Архитектонски факултет Универзитета у Београду организује пригодну изложбу у част професора Петровића којом се обележава 65 година његовог рада у струци, науци и уметности. Свој углед реномираног стручњака и професора Универзитета, стекао је радећи више од тридесет година на факултету, где се доказао као врсни предавач и педагог. Пројектант је и конструктер више од 250 архитектонских пројеката, међу којима предњаче они који су реализовани као куће за становање у руралном пределу. Управо је ту достигао своје највеће домете, правећи помак у поштовању традиционалних вредности, на њему својствен и оригиналан начин. Допринос архитекте Божидара Петровића у заштити градитељске и етнографске баштине јесте реафирмација културног наслеђа које је на жалост препуштено забораву. Пројектовао је и градио по целој територији Србије, при чему је поштовао оно исконско у народу, без обзира да ли се ради урбаној или руралној средини. Његов искрен, домаћински однос према наслеђу и традиционалним вредностима, изнедрио је оригинални приступ у синтези историјског квалитета и савремених корака у области културе, науке и технике. То је разлог организовања изложбе и пратеће монографије - каталога: ПРЕПОЗНАЈЕТЕ ЛИ... БОЈЕ... коју су припремили и реализовали архитекти Горан М. Бабић, Милош Аранђеловић и Александар Виденовић.