Обнова центара у руралним подручјима - нови записи

Подручја попут брдско - планинског истока Србије су, у условима радикалних измена друштвених концепција током протекла два века, доживљавала честе развојне дисконтинуитете, у логици поступања и дешавања у простору, односно у формирању културе обликовања животне средине. Мотиви за истраживање могућности ревитализације центара у селима и специфичним руралним подручјима, налазе се у покушају проналажења исправног развојног кода. Исти би укључивао, са једне стране, њихове постојеће природне и створене ресурсе и потенцијале, а са друге стране, матрицу исправног просторног интервенисања у њима. Истраживање представља испитивање могућности очувања наслеђених амбијенталних вредности и традиционалних појавности и обичаја у сеоским срединама, кроз уважавање и правилно усмеравање уплива савремених урбанистичких, социолошких, економских, демографских и других феномена, потреба и појава у друштву. У виду предмета – модела истраживања, третирано је осам сеоских насеља у источној Србији, од којих је опсежна анализа извршена на једном од њих - примарном, док су преостала насеља као секундарни модели, третирани са основним карактеристикама и потенцијалима у компаративном поступку и свођењу релевантних резултата. Примарни модел, анализиран је као репрезентативан представник истовремено типичног и у многим аспектима посебног насеља. Друштвено – економске и просторне условности, представљале су контекст за анализу просторних промена, кроз низ дефинисаних временских периода од аграрног, преко занатског до индустијског друштва и данашњег времена транзиције. Уочене су појавности у стамбеној, а посебно јавној архитектури центара, као и њихов положај у ширем контексту, односно у светлу формирања квалитетних туристичких кластера. Исти би се осмишљавали на основама постојећих природних и антропогених ресурса и потенцијала у окружењу, али и на бази предпоставке новог хијерархијског умрежавања насеља, са новим центрима у руралним подручјима, независно од постојећих административних подела и нел
Due to radical shifts of society concepts during the last two centuries, areas such as the mountain region of Eastern Serbia have frequently experienced developmental discontinuity from the aspect of logic of spatial action and events, i.e. the formation of the culture of environment shaping. The motivation for research into the possibility of revitalization of centres in villages and specific rural areas can be found in the attempts at identifying the correct development code. The said code would include, on one hand, their existing natural and artificial resources, and on the other hand, the matrix of correct spatial intervention. This research represents the examination of the possibility for preservation of inherited ambient values and traditional manifestations of customs in rural communities through respect and correct channelling of the influences of contemporary urban, sociological, economic, demographic and other phenomena, needs, and occurrences in the society. Within the scope of this paper- research model, we have reviewed eight rural settlements in Eastern Serbia, with a comprehensive analysis of one of them – the primary settlement, while the remaining ones were treated as secondary models, and their basic characteristics and potentials were used for comparison purposes, as well as for the purposes of calculating relevant results. The primary model was analysed as a characteristic representative of the both typical and by many aspects specific settlement. The social, economic and spatial circumstances provided a context for the analysis of spatial changes during a sequence of defined historical periods, from the agrarian, through craft-oriented, to industrial society and the current transition era. We have highlighted the characteristic phenomena in the architecture of centres as apartment buildings, and especially as public facilities, as well as their position in the wider context, i.e. in the light of formation of top-quality tourism clusters. They