Црна Трава - живот, криза и нада

Подручја попут планинског југоистока Србије, доживљавала су у условима радикалних измена дриуштвених концепција, грубе прекиде у логичном континуитету поступака и понашања у простору и култури просторног обликовања. Подстицај ревитализације оваквих села и сличних подручја, налази се у споју старог и новог, односно у негиовању аутохтоног начина градње, традиције и обичаја на једној страни, и уважавања нових социолошких, демографских и економских феномена и појава у друштву на другој. Савременој сеоској архитектури постављен је задатак очувања постојећег градитељства, у оквиру потребе становништва за новим грађењем. Као и за друга подручја и насеља, и за област планинског југоистока Србије, па и саму Црну Траву, постоје делатности које би у већој мери допринеле бржем изласку из неразвијености и ублажавању депопулације и деаграризације. Истичу се у том смислу пољопривреда, односно сточарство и разни облици туризма (са еколошким принципима у обе области). Докази за овакве тврдње, налазе се у резултатима истраживања међуодноса начина живота и грађења и друштвених оквира у којима су се иста дешавала. Осим тога, остварени циљеви истраживања постављају елементе за теоретске принципе правилног приступања будућем развоју и деловању у просторном моделовању осетљивих руралних простора.
During radical changes of the social conceptions, regions like mountainous south - east of Serbia experienced crude interruptions in the logical continuity of acts and proceedings in the space and the culture of areal shaping. Urging revitalization such villages and alike regions, is founded in the combination of old and new, i. e. nourishing of the traditional way building, other traditions, and customs on one side,respecting new social, economic, and demographic phenomena and events in the society on the other side. A task of preserving, the existing objects is set to the contemporary rural architecture, in the limits of the population needs for new building. As for other regions and villages, certain activities exist, for the area of mountainous south - east of Serbia. These would contribute to fast way out of undevelopement alleviate depopulation and also contribute deagrarisation. In that sense, agriculture i.e. cattle breeding and various kinds of tourism stand out (with ecological principles in both fields). Proofs for these claims can be found in the results of researches of the mutual relation between the way of living and building and social bounds in which they had happened. Besides, the accomplished goals of research, that will set the elements for the theoretical principles for the right approach of the future development and works in the areal setting of the sensitive rural area.