Search

Although in the long run we are all dead, there is a not negligible trend, both among economists and politicians, to increase the labour market participation as long as possible. Within Croatia’s context of relatively young retired population and the lack of supply on the labour market this seems like a “free lunch” in the short run. However, there are a lot of uncertainties with respect to the profile of these retired people who are willing to re-activate themselves on the labour market as well as with institutional arrangements and legal regulation of their re-activation. Taking into consideration that migration is currently not seriously debated as a short run solution to our labour market problems, this paper addresses the profile of pensioners who can act as a potential solution. The main goal of the paper is to empirically analyse determinants of re-activation on the labour market of currently retired people. Within SENIOR 2030 project a survey was carried out on 701 pensioners. By applying regression modelling, paper reports main characteristics that are behind one’s decision to re- activate themselves if they are not active on the labour market after turning 65 years of age as well as the preferred occupational status for those who are active on the labour market after 65 years of age. Theoretical foundations of the paper are rooted within behavioural economics and economics of the public sector literature.

Процес транзиције у Србији, као и у другим бившим социјалистичким земљама, одвијао се под снажним утицајем транснационалних актера, без обзира што је у Србији овај процес отпочео са одрeђеним кашњењем услед периода “блокиране транзиције” деведесетих. Утицај транснационалних актера у Србији видљив је у широком спектру економских и социјалних политика, а у овом раду истраживање је фокусирано на реформе у области креирање политика за смањење сиромаштва и социјалног искључивања. Рад обухвата период од 2001. до 2011. године и покушава да истражи начин на који су транснационални актери остварили утицај на реформски процес у Србији у овој области и узроке због којих је превладао либерални приступ решавању проблему сиромаштва. Рад је подељен у шест поглавља. После излагања теоријско-методолошког оквира истраживања у оквиру првог поглавља, у другом делу рада разматрају се наслеђе социјалне политике из периода социјализма, период економске и социјалне кризе деведесетих година и реформски процес у оквиру којег су донети кључни стратешки документи и законски прописи који су обликовали политике за смањење сиромаштва и социјалног искључивања после 2000. године. У трећем делу, полазећи од ширег контекста транзиције у постсоцијалистичким земљама, у раду се даље анализира утицај транснационалних актера који су имали највећи утицај на реформе у овој области Србији (Светска банка, ММФ, МОР, УНДП), механизми посредством којих је тај утицај остварeн, као и улога домаћих актера и њихова сарадњa са међународним актерима, која је објашњена преко тзв. коалиционог приступа. Поред самих политика, анализирани су и њихови ефекти кроз приказ кретања одабраних индикатора у области сиромаштва и социјалног искључивања у периоду обухваћеним радом. Тежиште анализе у раду стављено је на сагледавање утицаја идеационих фактора на обликовање политика, који се огледа у трансферу идеја, норми и политика. Кроз квалитативну анализу релевантних закона из домена социјалне заштите пре и после 2000. године, испитује се промена дискурса у области сиромаштва и социјалног искључивања под утицајем либералног приступа реформама. На крају рада, посебно се разматра утицај ЕУ као потенцијално веома утицајног актера који међу свим транснационалним актерима у Србији има највише изгледа да представља озбиљну противтежу утицају Светске банке. The process of transition in Serbia, like in other former socialist countries, was influenced heavily by transnational actors, even though in Serbia the start of the process was delayed due to a period of “blocked transition” in the 1990s. Transnational actors influenced a wide range of economic and social policies in Serbia, and in this research, we focus on reforms in the area of reduction of poverty and social exclusion. The dissertation covers the period from 2001 to 2011, exploring the methods which transnational actors used to influence the reform process in Serbia in this area and the reasons why liberal approach to poverty reduction prevailed. The paper is divided into six chapters. After presenting the theoretical and methodological framework of the research in the first chapter, the second part of the study deals with the heritage of social policy from the period of socialism, followed by the period of the economic and social crisis of the 1990s, and the reforms that shaped policies for the reduction of poverty and social inclusion after 2000, when key strategic documents and laws passed were passed. In the third part, starting from the wider context of transition in post-socialist countries, the study further analyzes the influence of transnational actors who had the greatest impact on the reforms in this field (World Bank, IMF, MoU, UNDP), mechanisms through which this influence was achieved, as well as the role of domestic actors and their cooperation with international actors, which is explained by so-called coalition approach. In addition to analyzing policies, the paper also focuses on the results of the policies, through selected indicators of poverty and social exclusion in Serbia in the relevant period of time. The analysis focuses especially on examining the influence of ideational factors on policy formulation, such as transfer of ideas, norms and policies. Through qualitative analysis of relevant laws in the area of social protection before and after 2000, we examine the change in discourse in the field of poverty and social exclusion as a result of liberal approach to reforms. At the end of the study, we analyze the impact of the EU as an actor of potentially high influence, which among other transnational actors in Serbia, is most likely to be a serious counterbalance to the influence of the World Bank in Serbia.

Од почетака развоја држава благостања у Европи програми подршке сиромашнима представљали су основне програме социјалне политике. И током 21. века као један од стратешких праваца социјалне политике профилише се борба против сиромаштва и социјалног искључивања, при чему се циљеви, садржина и начин функционисања програма подршке модификују у складу са новим интернационалним изазовима и концептима, као и националним могућностима и препрекама у дизајнирању социјалне политике. Предмет овог истраживачког рада јесу програми подршке минималном приходу у Републици Србији који су усмерени на борбу против сиромаштва и социјалног искључивања. Истраживање се заснива на новим концептима који су инкорпорирани у систем социјалне заштите Републике Србије, уз примену институционалног приступа и перспективе социјалног улагања. Циљ истраживања је стицање дубљих сазнања о препрекама у имплементацији програма подршке минималном приходу које утичу на коришћење накнада и социјалних услуга од стране корисника новчане социјалне помоћи. Анализа фактора који утичу на коришћење накнада и социјалних услуга спроведена је посредством истраживања варијабли у три подгрупе: карактеристика дизајна програма подршке минималном приходу; карактеристика администрирања накнада и социјалних услуга; карактеристика корисника и његове породице. Истраживање садржи дескриптивно-теоријски део у коме се квалитативном анализом докумената обрађују секундарни извори података о предмету истраживања, као и експлоративно-емпиријски део у коме се примарни подаци прикупљају: протоколом за прикупљање података из досијеа осамдесеторо корисника новчане социјалне помоћи; упитником за исти број корисника; полуструктурисаним интервјуима са стручним радницима у центрима за социјални рад; полуструктурисаним интервјуима са запосленима у организационим јединицама градске управе које се баве пословима социјалне заштите; фокус групом са деветоро корисника који су учествовали у квантитативном делу прикупљања података. Емпиријско истраживање је спроведено у v шест градских општина на територији Града Београда (Вождовац, Палилула, Стари Град, Лазаревац, Гроцка, Обреновац). У овом истраживању фокус је на приступу правима у систему социјалне заштите, која се третирају као целовита мрежa накнада и услуга која интегративним деловањем треба да ублажи све аспекте сиромаштва и социјалног искључивања. Налази истраживања могу се користити за реформу постојећих права у систему социјалне заштите, увођење нових, као и промовисање потпунијег коришћења постојећих Since the development of the welfare states in Europe, support programs for the poor represented the basic programs of social policy. In the 21st century the fight against poverty and social exclusion continues to be profiled as one of the strategic directions of social policy in Europe, whereby the objectives, content and functioning of the support programs are modified in accordance with new international challenges and concepts, as well as national opportunities and obstacles in social policy designing. The subject of this research are the programs of minimum income support in the Republic of Serbia, which are aimed at combating poverty and social exclusion. The research is based on new concepts that are incorporated into the social protection system of the Republic of Serbia, using the institutional approach and the perspective of social investment. The aim of the research is to gain deeper knowledge about the obstacles in the implementation of minimum income support programs that influence the take-up of allowances and social services by the financial social assistance beneficiaries. Analysis of the factors that impact on the use of allowances and social services is being implemented through the research of variables in three subgroups: characteristics of the design of minimum income support programs; characteristics of administering allowances and social services; characteristics of the beneficiary and his family. The research contains a descriptive-theoretical part in which the secondary sources of data on the research subject has been assessed by qualitative documents analysis, as well as the exploratory-empirical part in which the primary data is collected from: protocol for collecting data from the files of eighty beneficiaries of social assistance; questionnaire for the same number of beneficiaries; semi-structured interviews with professional staff in centers for social work; semi-structured interviews with employees of organizational units of the city administration engaged in social protection affairs; focus group with nine beneficiaries who participated in the quantitative part of data collection. Empirical research is carried out in the six city municipalities of the City of Belgrade (Voždovac, Palilula, Stari Grad, Lazarevac, Grocka, Obrenovac). vii In this research, the focus is on accessing the rights in the social protection system, which are treated as a comprehensive net of allowances and services that should mitigate all aspects of poverty and social exclusion through integrative action. Research findings can be used for the reform of existing rights in the social protection system, introduction of new ones and promotion the full take-up of existing ones

Pogoršanje performansi tržišta rada u Srbiji do kojeg je došlo usled pojave ekonomske krize uticalo je na to da naučna javnost bude preokupirana temama kao što su niska zaposlenost i visoka nezaposlenost. Oporavak tržišta rada koji je otpočeo u prvom delu druge decenije XXI veka ostavio je prostora istraživačima da se ne bave isključivo kvantitetom, već i kvalitetom zaposlenosti. Ova disertacija je korak u tom smeru, jer razmatra jedan od najvažnijih aspekata kvaliteta zaposlenosti – dohodak od rada. U njoj se analiza zarada i njihove dinamike sprovodi putem tri empirijska istraživanja u čijem je fokusu segment tržišta rada na kome rade radnici sa niskim zaradama... The worsening of performances on the Serbian labour market due to the economic crisis has led the scientific public to be preoccupied with topics such as low employment and high unemployment. The recovery of the labour market, which began in the first part of the second decade of the 21st century, left room for researchers to deal not only with quantity but also with the quality of employment. The dissertation is a step in that direction, as it looks at one of the most important aspects of employment quality - labour income. It analyzes wages and their dynamics through three empirical studies focusing on the low-wage labour market segment...

U 2014. godini, fiskalni deficit u Republici Srbiji iznosio je 6,6% bruto društvenog proizvoda (BDP) i bio je među najvišim u Evropi. Reagujući na deficit, Vlada Srbije je, krajem 2014. godine donela mere fiskalne konsolidacije koje su, između ostalog, uključivale i smanjivanje zarada u javnom sektoru u iznosu od 10% za zarade više od 25.000 dinara. Osnovni cilj ove disertacije bio je da se detaljno ispitaju efekti fiskalne konsolidacije na premiju zarada javnog sektora (razliku u zaradama između javnog i privatnog sektora kada statistički kontrolišemo efekte ostalih relevantnih varijabli), ali i efekti koje je fiskalna konsolidacija imala na ostale ishode na tržištu rada. S tim u vezi, u ovoj disertaciji detaljno su prikazani ekonometrijski metodi kojima se ocenjuje premija zarada javnog sektora, ali i metode koje možemo da koristimo da ocenimo efekte fiskalne konsolidacije na promenu premije. Korišćena je najpre Minserova jednačina zarada, u kojoj se premija zarada javnog sektora računa kao koeficijent uz veštačku promenljivu koja označava rad u javnom sektoru. Nakon toga, premija zarada javnog sektora ocenjena je uz pomoć Blajnder-Ohaka dekompozicije, u okviru koje se ukupna razlika u zaradama između sektora razdvaja na objašnjeni i neobjašnjeni deo. Objašnjeni deo se duguje različitim karakteristikama radnika u javnom i privatnom sektoru (različiti nivoi obrazovanja, radno iskustvo itd.), dok se neobjašnjeni deo duguje razlikama u uslovnim zaradama za te karakteristike na tržištu rada i kao takav predstavlja još jednu ocenu premije zarada javnog sektora. Premija zarada javnog sektora zatim je ocenjena i drugim metodama dekompozicije. Kod JMP dekompozicije, ukupna razlika u zaradama deli se na tri komponente: razliku u karakteristikama (Q), razliku u cenama (P), koja predstavlja ocenu premije zarada javnog sektora, i razliku u neopaženim karakteristikama i cenama (U), a koja se procenjuje na osnovu razlika u distribuciji reziduala dva sektora. U okviru Nopo dekompozicije, najpre se određuje deo uzorka u kojem su radnici u dva sektora uporedivi iz perspektive karakteristika na tržištu rada, a zatim se u okviru uporedivog dela uzorka razlika u zaradama deli na deo koji se duguje razlikama u karakteristikama i deo koji predstavlja premiju zarada javnog sektora. Konačno, Njuman-Ohaka dekompozicija uzima u obzir Hekmanovu ideju da radnici ne biraju (nisu izabrani u) javni ili privatni sektor na slučaj, usled čega su ocene koeficijenata u Minserovoj iv regresiji i Blajnder-Ohaka dekompoziciji pristrasne. Ocenjujući selekciju u javni sektor zajedno sa jednačinom zarada ocene koeficijenta postaju nepristrasne. In 2014, the fiscal deficit in the Republic of Serbia amounted to 6.6% of GDP and was among the highest in Europe. In response to the deficit, the Government of Serbia adopted a set of fiscal consolidation measures at the end of 2014, which included a 10% reduction of public sector wages for wages higher than 25,000 RSD. The main objective of this dissertation was to examine the effects of fiscal consolidation on the public sector wage premium (defined as the difference between public and private sector wages, when statistically controlling for the effects of other relevant variables); as well as the effects that fiscal consolidation had on other labour market outcomes. The dissertation presents econometric methods used to assess the public sector wage premium, and the effects of fiscal consolidation on the change of premium. Firstly, we used Mincer earnings equation, in which public sector wage premium is estimated as a coefficient next to the dummy variable for the public sector job. Subsequently, the public sector wage premium was estimated via Blinder-Oaxaca decomposition, in which the total difference in wages between the sectors is divided to explained and unexplained part. While the explained part is attributed to different labour market characteristics of the workers from public and private sectors (different levels of education, work experience, etc.), the unexplained part is due to different constants and returns to characteristics, and represents an estimate of the public sector wage premium. The public sector wage premium was then estimated by other decomposition methods. Within JMP decomposition, total wage difference is divided to: the difference in characteristics (Q), the difference in prices (P), which represents an estimate of the public sector wage premium, and the difference in unobserved characteristics and prices (U), estimated based on the differences in the distributions of the wage equation residuals. Nopo decomposition suggests that labour market characteristics of the workers from two sectors are not fully comparable. Therefore, after determining the comparable sample, the difference in earnings within the comparable part of the sample is divided to two parts: first – due to differences in characteristics and second which represents the public sector wage premium. Finally, the Neuman-Oaxaca decomposition takes into account Heckman's notion that workers do not choose (are not selected to) public or private sector randomly, therefore causing a bias in Mincer's regression and viii Blinder-Oaxaca decomposition estimates. Joint estimate of the selection into the public sector and of the wage equation corrects for this bias.

Predmet razmatranja u doktorskoj disertaciji jesu rodne razlike u zaradama i sklonost izbora više od jednog posla, kao prakse tržišta rada koje postaju naročito vidljive u prvim godinama tranzicije. Ove prakse su karakteristične za sve privredne sisteme, a ne samo za zemlje u tranziciji. Međutim, njihov obim i struktura variraju u zavisnosti od dinamike prilagođavanja faktora koji utiču na funkcionisanje tržišta rada. Stoga je praćenje ovih praksi važno, budući da mogu imati šire implikacije na socijalnu i ekonomsku politiku zemalja u tranziciji. Njihova analiza u doktorskoj disertaciji odnosi se na period intenziviranja procesa privatizacije u Srbiji sa početka 2000-ih godina i završava se periodom kada su počeli da se uočavaju prvi pozitivni efekti strukturnih reformi koji su zatim usporeni ekonomskom krizom iz 2008. godine. Testirane su dve osnovne istraživačke hipoteze: (i) da li postoje statistički značajne razlike u zaradama između muškaraca i žena i da li se te razlike jednim delom mogu objasniti uticajem diskriminacione prakse u određivanju zarada, (ii) kao i da li sklonost izbora više od jednog posla zavisi od zarade i časova rada na osnovnom poslu, očekivane zarade od dodatnog zaposlenja, te od ostalih determinanti koje utiču na odluku pojedinca da se istovremeno angažuje na više poslova. Obe hipoteze su empirijski potvrđene. Informacionu osnovu čine podaci Ankete o životnom standardu na bazi koje je formirana serija panel podataka za 2002. i 2003. godinu, kao i serija uporednih podataka za 2007. godinu. Polazeći od činjenice da se stope aktivnosti i zaposlenosti muškaraca i žena značajno razlikuju, rodni jaz u zaradama je posmatran uzimajući u obzir selekciju zaposlenih u sektor zarada. Rodni jaz je najpre izračunat na bazi modela izbora podataka za uporedne podatke ocenjenog metodom maksimalne verodostojnosti. Prema ovom metodu, ocenjeni rodni jaz se smanjio sa 10,96% na 5,97% tokom posmatranog perioda. U drugom koraku, rodni jaz je ocenjen na bazi poluparametarskog modela izbora podataka sa neparametarskom korekcijom pristrasnosti usled neslučajnog izbora pojedinca da radi za platu. Testirane su razlike u strukturi zarada ocenjene primenom parametarskog i poluparametarskog modela izbora podataka i zaključeno je da parametarska specifikacija odgovara modelu zarada. Treći metod koristi kovarijacioni metod ocenjivanja funkcije zarada u formi modela fiksnih efekata. Ovaj metod je potvrdio prisustvo statističke diskriminacije u određivanju zarada žena. Četvrti metod koristi kvantilne regresije u dekompoziciji rodnih razlika duž raspodele zarada. Primena ovog metoda dala je za rezultat veće rodne razlike na donjem levom delu raspodele (17,44%) a manje na desnom gornjem delu raspodele (9,12%), potvrđujući prisustvo efekta klizavog poda. Na kraju je ocenjen probit model sa slučajnim efektima, čije ocene su pokazale da je odluka da se neko opredeli za dodatni posao snažno finansijski motivisana, tj. da zarada od osnovnog posla smanjuje verovatnoću izbora za 20,8%, a očekivana zarada od dodatnog posla je poveća za 0,6%. Doprinos doktorske disertacije ogleda se u tome što se u njoj prvi put celovito analiziraju rodne razlike u zaradama u srednjoj vrednosti i na različitim kvantilima raspodele zarada svih zaposlenih u Srbiji tokom perioda intenzivnih strukturnih reformi. U analizi ovih praksi korišćeni su parametarski i poluparametarski modeli i ekonometrijske tehnike ocenjivanja za uporedne podatke i podatke panela. U disertaciji se razmatraju karakteristike zaposlenih koji pored osnovnog imaju i dodatno zaposlenje, i ocenjuju determinante koje utiču na verovatnoću istovremenog izbora više od jednog posla. Rezultati ove analize su dobijeni primenom nekoliko uporednih metodoloških pristupa i ukazuju na značajno prisustvo neobjašnjenog rodnog jaza u zaradama koji sadrži i skrivenu komponentu diskriminacije, kao i na značajnost faktora koji utiču na verovatnoću izbora dodatnog posla, pre svega, u neformalnom sektoru. Ključni nalazi analize sugerišu da fokus javnih politika treba usmeriti na one institucije koje mogu da osnaže pregovaračku poziciju žena i doprinesu suzbijanju neformalnih praksi na tržištu rada Srbije. Doctoral dissertation considers gender wage differences and the propensity to hold multiple jobs as practices of the labour market that become especially visible during the first years of the transition to a market economy. These practices are characteristic of all the economic systems not only in transition economies. However, their scope and structure vary depending on the dynamics of adjustment of the factors influencing the functioning of the labour market. These practices may affect the social and economic policies of the transition countries and therefore monitoring them becomes important. Their analysis in this doctoral dissertation refers to the period of intensification of the privatization process of the early 2000s in Serbia and ends with a period when the first positive effects of structural reforms began to be perceived, which were then slowed down by the economic crisis of 2008. Two principal research hypotheses are examined: (i) are there statistically significant wage differences between men and women and can this difference be partly explained by an influence of discriminatory practice in wage determination; (ii) does the propensity to hold more than one job depend on primary job wages and hours of work, expected wages from a second job, as well as on other determinants that may affect individuals’ decisions to be engaged in more than one job simultaneously. Both hypotheses are empirically confirmed. The data are taken from the Living standards measurement survey, based on which a panel sample for 2002 and 2003, as well as a cross-section data set for 2007 were created. Since both the employment and participation rates of men and women differ substantially, the gender wage gap is examined taking into account the correction for sample selection bias of those who choose the employment in the wage sector. The gender wage gap is initially computed by using the maximum likelihood estimation of the sample selection model for cross-section data. According to this method, the gender wage gap has declined from 10.96 to 5.97 percent over the observed period. In a second step, the gender wage gap was estimated based on a semiparametric model of sample selection with nonparametric correction for potential bias due to non-random selection into the employment. The differences in the wage structure obtained by the parametric and semiparametric models of sample selection were tested and it is concluded that the parametric specification is the better fit for the wage function. The third method uses the within estimator of fixed effects model to estimate the wage functions. This method confirms the potential influence of statistical discrimination on the determination of women’s wages. The fourth method uses the quantile regression approach to decompose the gender wage gap along the wage distribution. This method yields a larger wage gap (17.44 percent) in the lower part and a smaller wage gap (9.12 percent) in the upper part of the wage distribution, indicating the existence of a sticky floor effect. The fifth method estimates the probit model with random effects and confirms the assumption that the decision to choose an additional job is strongly financially motivated, e.g. primary job wages reduce the probability of multiple job holding by 20.8 percent, while the second job reservation wage increases this probability by 0.6 percent. This doctoral dissertation contributes to the literature by providing a comprehensive analysis of the gender wage gap at both the mean and along the wage distributions of all employees in Serbia during the period of intensive structural reforms. In the analysis of these practices, parametric and semiparametric models are used together with the econometric methods of estimation of the cross-section and panel data. The dissertation examines the characteristics of those employees who have more than one job and the determinants that simultaneously affect the probability of multiple job holding. The main results of this analysis are obtained by using several comparative methodological approaches and they indicate the existence of a significant unexplained gender wage gap capturing wage discrimination and the significance of the factors affecting the probability of choosing more than one job, primarily in the informal sector. The findings suggest that the focus of the public policies should be directed towards those institutions that may strengthen the bargaining position of women and contribute to combating informal practices in the Serbian labour market.

Дознаке из иностранства представљају део дохотка који емигранти шаљу породици, рођацима, пријатељима у матичној земљи. Њихова величина непосредно је повезана са облицима и структуром миграционих кретања. Раст заступљености привремених и циркуларних миграција радника насупрот трајним миграцијама доприноси повећању прилива дознака. Упоредо са повећањем обима дознака расте и њихов макроекономски и микроекономски значај. За већину земаља у развоју са обимним емиграционим токовима, дознаке из иностранства представљају значајан и релативно стабилан извор спољног финансирања привреде који обезбеђује одржавање платнобилансне равнотеже. У односу на токове страних директних инвестиција и портфолио инвестиција дознаке показују нижу волатилност, односно знатно мање реагују на макроекономске шокове. Цикличан карактер дознака у односу на кретање БДП-а земље пријема одређен је мотивима слања дознака. У земљама ниског дохотка, у којима преовлађују алтруистички мотиви слања, дознаке показују контрациклични карактер, док се процикличност дознака у односу на БДП земље пријема везује за изражено присуство инвестиционих мотива. За домаћинства примаоце, дознаке представљају значајан извор додатног дохотка који омогућава већу потрошњу, виши животни стандард, обезбеђење образовања и здравствених услуга за чланове, што је резултат присуства алтруистичких мотива емиграната. Склоност слању дознака одређена је бројним социо-демографским карактеристикама емиграната, као и степеном њихове друштвене и емотивне повезаности са емиграционом земљом. Већа вероватноћа слања дознака присутна је код емиграната чији супружник, деца или родитељи живе у матичној земљи, као и код оних који планирају повратак, инвестирање и/или имају интензивне друштвене контакте са особама у матичној земљи. Подстицање привремених и циркуларних миграција доприноси расту прилива дознака, док програми сједињавања породица имиграната и ii добијања држављанства, као и дужи период рада у иностранству воде асимилацији и већој интегрисаности у друштвени живот имиграционе земље, те слабе мотиве слања дознака. Remittances represent a part of an income the emigrants send to their families, relatives, friends living in the home country. Their size is directly connected with forms and structure of migrations. The growth of temporary and circular labour migration flows, as opposed to the permanent migration, contributes to the remittance inflows increasing. Along with the remittances volume increasing, their macroeconomic and microeconomic importance grows too. For the most developing countries with large emigration flows, remittances represent a substantial and relatively stable source of external financing of economy, providing in this way the balance of payments maintenance. Comparing with the foreign direct investments and portfolio investments, remittances show lower volatility i.e. they react significantly less to macroeconomic shocks. Remittance cyclical properties, in relation to the GDP of the receiving country, have been determined with the motives of sending remittances. In the low income countries where prevail altruistic motives of sending, remittances are countercyclical, while procyclicality of remittances, in relation to the GDP of receiving countries, has been connected with prevailing presence of investment motives. For the remittance receiving households, remittances represent a substantial source of additional income providing a higher consumption, higher standard of living, education and health care services for the members – showing the emigrants altruistic motives. Their tendency to send remittances has been determined with a number of socio-demographic characteristics of the emigrants, as well as with a degree of their social and emotional connection with emigration country. The emigrants whose spouse, children or parents live in the home country as well as those who plan to return, to invest and/or have more intensive social contacts with the persons in their home country, have a higher likelihood for sending the remittances. The incitement of temporary and circular migrations contributes to the remittance inflows growth while programs of family reunification and acquisition of legal permanent resident status as v well as a longer period of working abroad lead to assimilation and higher integration in the society of immigration country and weak motives for sending remittances.

У дисертацији се разматра повезаност између економског раста и промена субјективног благостања популација економски развијених земаља. Конкретније, првенствено се врши преиспитивање тзв. Истерлиновог парадокса, односно тезе да економски раст и промене субјективног благостања популација дугорочно нису повезани.Основном анализом обухваћено је по четрнаест развијених европских земаља у периодима, са једне стране, од 2002. до 2014. и, са друге стране, од 1990. до 2008. године. In this doctoral thesis, the relationship between economic growth and changes in subjective well-being of populations in economically developed countries is examined. More specifically, the Easterlin paradox has been reassessed, i.e. the view that economic growth and changes of subjective well-being of populations are not related in the long term. Analysis includes fourteen developed European countries within periods 2000-2014 on the one hand, and 1990 to 2008 on the other.

Савремено друштво је обележено периодом вртоглаве иновације, подржане глобализацијом и технолошким развојем, који омогућавају демократизацију и активно учешће становништва у свакодневним социјално-економским и политичким процесима. Међутим, предности ових иновација нису доспеле до свих слојева становништва, будући да је скоро једна петина светског становништва остала заробљена у „зачараном кругу” сиромаштва из кога још увек није пронађен пут изласка. Овај рад се бави анализом појаве и ефеката сиромаштва у земљама у развоју, као и фактора који доприносе тој појави и савременим методама које се употребљавају да се оно ублажи. Научни допринос овог рада је у компаративној анализи савремених приступа планова и програма ублажавању сиромаштва у земљама у развоју. Други важан допринос односи се на закључке о могућности да се утврде дугорочна и одржива решења за третман феномена сиромаштва кроз активно учешће сиромашних у тим процесима. Рад почиње дефиницијом сиромаштва и анализом традиционалних историјских приступа овој појави, у циљу одређивања фактора који доприносе формирању и задржавању сиромаштва у земљама у развоју. Проучавањем класичних приступа може се разумети и повод за дефинисање алтернативних савремених приступа ублажавању сиромаштва. У раду се дефинишу и значајне разлике у карактеру и интензитету сиромаштва између развијених и земаља у развоју, са циљем објашњавања потребе за посебним приступима који су прилагођени реалним условима тих земаља. Аутор одбацује дефиницију сиромаштва као ендемске болести, уз аргумент да се сиромашни слојеви становништва могу третирати као потенцијални фактори процеса ублажавања па и елиминисања сиромаштва, сопственим ангажовањем за побољшање свог социјално-економског положаја. Након појмовног одређивања и разматрања нових теорија о сиромаштву, аутор закључује да је дошло до реконцептуализације појма сиромаштва кроз дубљу спознају о животима и потребама самих сиромашних категорија становништва. Овакав приступ „од основе ка врху” омогућио је да се сиромашни укључе у процесе дефинисања стратегија за ублажавање сиромаштва и помогао је v да се креирају нова решења која одговарају том сегменту становништва. Преласком са пасивног ка активном учешћу, приступи ублажавању сиромаштва у земљама у развоју бивају дефинисани концептом заједничке одговорности. У анализи ефеката савремених приступа, аутор се концентрише на улогу финансија у сиромаштву, односно на истраживање о тржишном приступу финансијске инклузије и државном приступу условних новчаних трансфера. Почевши од аргумента да је приступ финансијским услугама од великог значаја за сиромашно становништво, аутор истражује ефикасност финансијске инклузије у процесу ублажавања сиромаштва и детаљније анализира ефекат микрофинансија на овај сегмент становништва. Преласком на анализу социјалне политике и приступа од растућег значаја у свету, у раду се износи комплексна анализа условних новчаних трансфера и њиховог ефекта на постизање краткорочних и дугорочних резултата ублажавања сиромаштва, посебно у земљама у развоју. Применом инстердисциплинарног приступа истраживању сиромаштва, аутор повезује финансијску инклузију и условне новчане трансфере кроз студију случаја у Колумбији и закључује да су блиско повезани, а да се њиховом интеграцијом могу постићи још значајнији резултати. Кроз закључке емпиријског истраживања у Јужној Америци и анализу примене иновативних приступа, аутор указује на значај иновација и неопходност интердисциплинарног приступа и инклузије у процесу ублажавања сиромаштва у свету. Технолошке иновације чине савремено друштво ефикаснијим, продуктивнијим и богатијим, али могу имати значајну улогу у процесу ублажавања сиромаштва. Уколико се процесом привредног развоја не води рачуна о најсиромашнијим особама, тренд социјалне неједнакости ће се наставити, а човечанство ће бити лишено могућности коришћења потенцијалних благодети великог сегмента савременог друштва Contemporary society is marked by a period of dizzying innovation, spurred on by the phenomena of globalization and technological development, which have supported democratization and the active participation of citizens in everyday socioeconomic and political processes. However, these innovations have not reached everyone, given that one fifth of the world's population remains trapped, with no defined pathway out of the cycle of poverty. This dissertation offers an analysis of the evolution and effects of poverty in developing countries, as well as the factors contributing to this issue and the contemporary approaches that have been used to alleviate poverty. The dissertation's scientific contribution is its critical comparative analysis of contemporary approaches to poverty alleviation plans and programs in developing countries. Additionally, it offers conclusions that help define short-term and long-term sustainable solutions to poverty alleviation through the active engagement of the poor. The research begins with an analysis of the traditional historical approaches to poverty and its associated definitions, with the goal of determining which factors contribute to the formation and persistence of poverty in developing countries. Studying the classical approaches, one is able to understand the need for defining alternative contemporary approaches to poverty alleviation. The dissertation provides clarification as to the specific differences in the character and intensity of poverty in developed and developing countries, with the goal of demonstrating the need for targeted approaches, adapted to the conditions of each country. The author rejects the notion that poverty is an endemic problem, through the argument that the poor can be considered a potential partner in alleviating and even eliminating poverty via their engagement in the gradual improvement of their socioeconomic situation. After defining the relevant terms and analyzing newer theories related to poverty, such as the theory of human development, the author identifies a reconceptualization of poverty, grounded in a much deeper understanding of the lives and needs of the poor. This “bottom-up approach” has catalyzed the active participation of the poor in co-defining strategies for poverty alleviation, and has helped create approaches that fit the needs of this segment of the population. By transitioning from vii passive to active participation, contemporary socio-political approaches to poverty alleviation in developing countries are defined through the concept of coresponsibility. Analyzing the effects of these contemporary approaches, the author focuses on the role that finance plays in poverty, by analyzing the market-based financial inclusion approach and the government-led conditional cash transfer approach. Beginning with the argument that access to financial services is of crucial importance to the poor, the author analyzes the impact of financial inclusion on poverty alleviation processes, with a special focus on the role of microfinance. Transitioning to an assessment of social policy, the dissertation continues with a complex analysis of conditional cash transfers, an approach that is gaining global popularity, and their ability to support short-term and long-term poverty alleviation goals, particularly in the context of developing countries. Applying an interdisciplinary approach to poverty research, the author connects these two perspectives in a case study of the country of Colombia, concluding that financial inclusion and conditional cash transfer programs are intricately connected, and that their integration can lead to even greater impact. Through empirical research in South America and analyses of the application of innovative approaches, the author concludes by highlighting the importance of innovation, interdisciplinarity and inclusion in the process of worldwide poverty alleviation. Technological innovation has made contemporary society more efficient, connected and productive. However, if it does not support the needs of the poorest segment of the population, the trend of inequality will continue and mankind will have lost the opportunity to take advantage of the significant contributions of this segment of the population