Иако порез на имовину није ни иновативан, ни издашан порез, због својих особина, последњих година постаје предмет повећаног интересовања, како финансијских теоретичара, тако и креатора пореске политике. Циљ докторске дисертације је идентификовање и анализа битних елемената пореза на имовину, приказ упоредноправних решења, сагледавање позитивноправног режима опорезивања имовине у Републици Србији, као и указивање на највеће дилеме у овој области и покушај њиховог разрешавања. Циљ је и да се српски систем опорезивања имовине оцени путем следећих критеријума евалуације: хоризонталне и вертикалне правичности, неутралности, стабилности, лакоће администрирања, јавне прихваћености, стварања повољне инвестиционе климе, транспарентности, издашности, степена локалне аутономије, неекономских користи, наменског карактера прикупљених прихода и начела флексибилности. Материја која је предмет докторске дисертације биће анализирана детаљно и свеобухватно, како би се у потпуности разумела ова проблематика. Том задатку приступиће се коришћењем више различитих научних метода истраживања. Почетни метод, као и за свако изучавање права, биће правни (догматички, нормативни, егзекетички или формалнологички) метод, како би се открила логичка садржина норми посвећених овој проблематици, односно да би се оне описале онакве какве јесу у пракси. Социолошки метод биће коришћен, како би се објаснили друштвени узроци који су довели до настанка норми посвећених неким аспектима опорезивања имовине у статици, као и њихово дејство на друштво. За сагледавање и разумевање развоја и промена система опорезивања имовине током времена, како у одабраним земљама, тако и у Републици Србији, биће примењен историјскоправни метод. Коришћење аксиолошког метода је неопходно, како би се спознао циљ појединих норми, које се односе на предмет докторске дисертације, и како би се формулисао став у погледу тога да ли испуњавају циљ који им се придаје. Примена компаративног метода је од суштинског значаја за сагледавање решења која егзистирају у упоредном праву, како би се међу различитим приступима пронашао онај који највише одговара за евентуалну имплементацију у Републици Србији. Although property tax is neither innovative, nor abundant, due to its characteristics it has become the subject of increased interest of both financial theoreticians and creators of tax policies in recent years. The goal of the doctoral dissertation is to identify and analyse key elements of property tax, show comparative legal solutions, review legal regime of taxing property in the Republic of Serbia, as well as to point to the greatest dilemmas in this area and try to solve them. The goal is also to evaluate the Serbian system of taxing property by using the following evaluation criteria: horizontal and vertical equity, neutrality, stability, easiness of administration, public acceptance, creating favourable investment climate, abundance, level of local autonomy, non-economic benefits, purpose of collected revenue, and the principle of flexibility. The subject matter of the doctoral dissertation will be analysed in a detailed and comprehensive way in order to completely understand this problem. This task will be approached by using several different scientific research methods. The initial method, like in any other study of law, will be legal (dogmatic, normative, exegetic or formal-logic) method, in order to reveal the logical content of norms dedicated to this problem, i.e. to describe them as they are in practice. Sociological method will be used in order to explain social causes that lead to creating norms dedicated to certain aspects of taxing property in statics, as well as their effects on society. For consideration and understanding of development and changes of the system for taxing property over the course of time, both in selected countries and in the Republic of Serbia, historical-legal method was used. Use axiological method is necessary in order to show the goal of certain norms, which relate to subject of the doctoral dissertation, and in order to determine whether they reach the goal given to them. The application of comparative method is of crucial importance for consideration of solutions that exist in comparative law in order to find, among various approaches, the one that is best suited for possible implementation in the Republic of Serbia.