Search

Романсирана представа о Божидару Вуковићу, у основи уобличена још у раној историографији девeтнаестог столећа, истрајавала је готово до данашњих дана, за разлику од представе о Вићенцу Вуковићу, која је знатно раније постављена у реалне историјске оквире. Иако су у међувремену откривени бројни извори, дуго је сматрано да је Божидар Вуковић основао српску штампарију у Венецији, коју је наследио његов син Вићенцо и која је под њиховим именом радила „од краја друге деценије до шездесетих година XVI столећа“, подстакнут првенствено патриотским и верским мотивима. Међутим, интегралним и интертекстуалним приступом у интерпретацији литерарних и историјских извора, као и смешта- њем Божидара и Вићенца Вуковића у друштвено-историјске оквире, показано је да су и они, попут осталих венецијанских велетрговаца и предузетника који су инвестирали у сектор штампарства, били првенствено финансијери издавачког пројекта, а да су њихове књиге штампане у штампаријама професионалних ти- пографа. С друге стране, ни њихова издавачка делатност не може се посматрати као систематски осмишљен пројекат меценатског карактера, већ се у њој, осим патриотских и верских мотива, могу препознати и лукративни и други подсти- цаји. Када је пак реч о морфолошким аспектима палеотипа Божидара и Вићен- ца Вуковића, ни они нису сагледани као изоловани феномени, већ су интерпре- тирани у контексту интердисциплинарних теорија медија, што су у први план истицале поруку коју они преносе, како текстуалну тако и визуелну. Отуда су и морфолошки аспекти разматраних издања, који се пре свега очитују у графичкој опреми, и поред постојања извесних иновативних елемената, углавном обликова- ни под непосредним утицајем јужнословенске рукописне традиције, чији је осве- штани ауторитет потврђивао и канонску исправност њихове садржине. The romanticized view of Božidar Vuković, having received its basic outline already in the early historiography of the 19th century, has endured almost to the present day, unlike the picture of Vicenzo Vuković, which had been scaled back to its realistic historical framework much earlier. Despite the discovery of many sources in the meantime, Božidar Vuković was long believed to have founded a Serbian print shop in Venice – which later passed down to his son Vicenzo and continued to operate under their name until the ‘late 1510s to the 1560s’ – driven primarily by patriotic and religious motives. However, an integral and intertextual approach to the interpretation of literary and historical sources, as well as the placement of Božidar and Vicenzo Vuković into a socio-historical context, shows that, like other Venetian wholesale merchants and entrepreneurs that invested in the printing industry, they were, above all, financiers of publishing projects and that the printing of their books took place in the printing shops of professional typographers. On the other hand, their publishing business should not be seen as a systemically conceptualized project of cultural patronage: besides patriotic and religious motives, it also involved lucrative and other reasons. As for the morphological aspects of Božidar and Vicenzo Vuković’s paleotypes, instead of being seen as isolated phenomena, they are interpreted in the context of interdisciplinary media theories that highlighted the message they conveyed both through their text and imagery. Hence, the morphological aspects of the editions under consideration, most prominently reflected in their graphic design, although containing some innovative elements, were mostly shaped under the influence of the South Slavic manuscript tradition, whose sacrosanct authority also confirmed the canonical orthodoxy of their contents.

Protection from noise as an emission which implies a harmful interference with the living environment and the protection from noise emissions emanating from the neighbouring property are two different forms of protection against harmful effects of noise on people and neighbouring properties as well as two distinctive aspects of the negative impact of noise pollution in the contemporary society. For this reason, the contemporary legislations provide ample forms of legal protection. In the contemporary legislations, the focal point of legal protection against these harmful interferences seems to be shifting from the field of private law into the field of public law. Thus, in addition to the traditional forms of legal protection provided to the injured party by civil legislation, there is a body of administrative legislation as well as a body of criminal legislation governing the protection against these harmful impacts. Although these two distinctive forms of protection are intended for different purposes and include different participants, they are interrelated by the provisions governing the protection of the healthy living environment and the provisions specifying the admissible level of interference in some harmful emissions; (e.g., the emission of communal noise is measured in decibels). The legal protection provided within the civil law framework is still the predominant and the most efficient form of protection against these harmful interferences. In addition to the classical forms of legal protection of one’s property which are provided under the real property law and the law of obligations (tort law), the civil law protection against these harmful impacts is also provided in some subject-specific legislative acts, such as the Environment Protection Act which guarantees the right to the compensation of damage caused by a harmful emission and a wrongful act of endangering the living environment.

Резиме на језику рада: У циљу дефинисања појма престанка хипотеке утврђени су елементи појма престанка хипотеке. Појам престанка хипотеке посматран је у односу на престанак правног основа стицања хипотеке односно престанак правног основа настанка потраживања, као и у односу на престанак хипотекарноправног односа односно престанак овлашћења титулара хипотеке. Акцентована су различита правна дејства престанка хипотеке у зависности да ли је престанак хипотеке категорисан као материјалноправни или формалноправни односно релативан или апсолутни. Дистинкција извршена између материјалноправних разлога (основа) за престанак хипотеке, материјалноправних основа за престанак потраживања и формалноправног акта престанка хипотеке неопходна је за разумевање начина који доводе до престанка потраживања, а посредно престанка хиоптеке. Сви случајеви престанка хипотеке обрађени су са аспекта њихове међусобне повезаности односно њиховог размимоилажења. Оно што је заједничко свим случајевима престанка хипотеке јесте да хипотека формалноправно престаје уписом брисања из регистра непокретности. Различити су материјалноправни основи престанка хипотеке који су размотрени из угла више различитих врста хипотека. Због својих специфичности и на пољу начина на који престају, посебно су обрађене својинска, з максимална односно хипотека на објекту у изградњи. Материјалноправне чињенице које доводе до престанка хипотеке садржане су у различитим књижним исправама које су подобне за упис брисања хипотеке из одговарајућег регистра непокретности. У домаћој правној теорији случајеви престанка хипотеке подељени су на оне који наступају услед престанка обезбеђеног потраживања што је последица схватања хипотеке као акцесорног права и случајеве престанка хипотеке независно од престанка потраживања што је последица схватања хипотеке као релативно самосталног права. Институти којима се одступа од акцесорности хипотеке у престанку, а који су позитивноправним законодавством регулисани кроз институт заснивања нове хипотеке предмет су посебне обраде. Овлашћења располагања власника хипотеком за коју није извршен упис брисања, као и овлашћења власника на упис забележбе задржавања реда или уписа предбележбе за нову хипотеку правно су обрађени са појмовног, као и са аспекта утврђивања њихове правне природе и правних дејстава, коришћењем правнодогматског и упоредноправноправног метода. У оквиру свеобухватне анализе хипотекарних института уочено је и потврђено да постоје неусклађености између позитивноправних прописа којима је регулисан престанак хипотеке и регистарских прописа којима је уређен поступак уписа у катастар непокретности. Закључено је и да постоје одступања у практичној примени од важећих законских норми којима је регулисана хипотека. Исказана је неопходност отклањања таквих неусклађености изменом прописа којима је регулисана хипотека односно поступак уписа у регистар непокретности у циљу заштите и спречавања даљих ограничења грађанских субјективних права. Rezime na jeziku rada: U cilju definisanja pojma prestanka hipoteke utvrđeni su elementi pojma prestanka hipoteke. Pojam prestanka hipoteke posmatran je u odnosu na prestanak pravnog osnova sticanja hipoteke odnosno prestanak pravnog osnova nastanka potraživanja, kao i u odnosu na prestanak hipotekarnopravnog odnosa odnosno prestanak ovlašćenja titulara hipoteke. Akcentovana su različita pravna dejstva prestanka hipoteke u zavisnosti da li je prestanak hipoteke kategorisan kao materijalnopravni ili formalnopravni odnosno relativan ili apsolutni. Distinkcija izvršena između materijalnopravnih razloga (osnova) za prestanak hipoteke, materijalnopravnih osnova za prestanak potraživanja i formalnopravnog akta prestanka hipoteke neophodna je za razumevanje načina koji dovode do prestanka potraživanja, a posredno prestanka hiopteke. Svi slučajevi prestanka hipoteke obrađeni su sa aspekta njihove međusobne povezanosti odnosno njihovog razmimoilaženja. Ono što je zajedničko svim slučajevima prestanka hipoteke jeste da hipoteka formalnopravno prestaje upisom brisanja iz registra nepokretnosti. Različiti su materijalnopravni osnovi prestanka hipoteke koji su razmotreni iz ugla više različitih vrsta hipoteka. Zbog svojih specifičnosti i na polju načina na koji prestaju, posebno su obrađene svojinska, z maksimalna odnosno hipoteka na objektu u izgradnji. Materijalnopravne činjenice koje dovode do prestanka hipoteke sadržane su u različitim knjižnim ispravama koje su podobne za upis brisanja hipoteke iz odgovarajućeg registra nepokretnosti. U domaćoj pravnoj teoriji slučajevi prestanka hipoteke podeljeni su na one koji nastupaju usled prestanka obezbeđenog potraživanja što je posledica shvatanja hipoteke kao akcesornog prava i slučajeve prestanka hipoteke nezavisno od prestanka potraživanja što je posledica shvatanja hipoteke kao relativno samostalnog prava. Instituti kojima se odstupa od akcesornosti hipoteke u prestanku, a koji su pozitivnopravnim zakonodavstvom regulisani kroz institut zasnivanja nove hipoteke predmet su posebne obrade. Ovlašćenja raspolaganja vlasnika hipotekom za koju nije izvršen upis brisanja, kao i ovlašćenja vlasnika na upis zabeležbe zadržavanja reda ili upisa predbeležbe za novu hipoteku pravno su obrađeni sa pojmovnog, kao i sa aspekta utvrđivanja njihove pravne prirode i pravnih dejstava, korišćenjem pravnodogmatskog i uporednopravnopravnog metoda. U okviru sveobuhvatne analize hipotekarnih instituta uočeno je i potvrđeno da postoje neusklađenosti između pozitivnopravnih propisa kojima je regulisan prestanak hipoteke i registarskih propisa kojima je uređen postupak upisa u katastar nepokretnosti. Zaključeno je i da postoje odstupanja u praktičnoj primeni od važećih zakonskih normi kojima je regulisana hipoteka. Iskazana je neophodnost otklanjanja takvih neusklađenosti izmenom propisa kojima je regulisana hipoteka odnosno postupak upisa u registar nepokretnosti u cilju zaštite i sprečavanja daljih ograničenja građanskih subjektivnih prava. Abstract in English language: In order to define the concept of termination of mortgage, the elements of the concept of termination of mortgage were determined. The concept of the termination of the mortgage is viewed in relation to the termination of the legal basis for acquiring the mortgage, i.e. the termination of the legal basis for the origination of claims, as well as in relation to the termination of the mortgage legal relationship, i.e. the termination of the authority of the holder of the mortgage. The different legal effects of mortgage termination are emphasized, depending on whether the mortgage termination is categorized as substantive or formal that is, relative or absolute. The distinction made between the material legal reasons (grounds) for the termination of the mortgage, the material legal grounds for the termination of the claim and the formal legal act of the termination of the mortgage is necessary for understanding the ways that lead to the termination of the claim, and indirectly the termination of the mortgage. All cases of termination of the mortgage are processed from the aspect of their mutual connection, that is, their divergence. What is common to all cases of termination of a mortgage is that the mortgage formally terminates upon entry of deletion from the real estate register. There are different substantive legal grounds for terminating the mortgage, have been considered from the point of view of several different mortgages. Due to their specificities and in the field of how they terminate, property mortgage, simultaneous, mortgage to the highest amount, or mortgage on a building under construction were specially processed. The substantive legal facts that lead to the termination of the mortgage are contained in various legal documents that are eligible for the registration of the deletion of the mortgage from the corresponding real estate register. In domestic legal theory, cases of mortgage termination are divided into those that occur due to the termination of a secured claim, which is a consequence of understanding the mortgage as an accessory right, and cases of termination of the mortgage independent of the termination of the claim, which is a consequence of understanding the mortgage as a relatively independent right. Institutions that depart from the accessory nature of the mortgage in termination, and which are regulated by positive legislation through the institution of establishing a new mortgage, are the subject of special processing. The authorizations of the owner to dispose of a mortgage for which no deletion entry has been made, as well as the owner's authorizations to enter a note of retention of order or entry of a preliminary note for a new mortgage are legally processed from the conceptual point of view, as well as from the aspect of determining their legal nature and legal effects, using legal dogmatic and comparative legal methods. As part of a comprehensive analysis of mortgage institutes, it was observed and confirmed that there are inconsistencies between the positive legal regulations regulating the termination of mortgages and the registration regulations regulating the registration procedure in the real estate cadastre. It was also concluded that there are deviations in practical application from the valid legal norms regulating the mortgage. The necessity of eliminating such inconsistencies by changing the regulations governing mortgages, ie the procedure for registration in the real estate register, was stated in order to protect and prevent further restrictions on civil subjective rights.

Резиме на језику рада: У циљу дефинисања појма престанка хипотеке утврђени су елементи појма престанка хипотеке. Појам престанка хипотеке посматран је у односу на престанак правног основа стицања хипотеке односно престанак правног основа настанка потраживања, као и у односу на престанак хипотекарноправног односа односно престанак овлашћења титулара хипотеке. Акцентована су различита правна дејства престанка хипотеке у зависности да ли је престанак хипотеке категорисан као материјалноправни или формалноправни односно релативан или апсолутни.Дистинкција извршена између материјалноправних разлога (основа) за престанак хипотеке, материјалноправних основа за престанак потраживања и формалноправног акта престанка хипотеке неопходна је за разумевање начина који доводе до престанка потраживања, а посредно престанка хиоптеке. Сви случајеви престанка хипотеке обрађени су са аспекта њихове међусобне повезаности односно њиховог размимоилажења. Оно што је заједничко свим случајевима престанка хипотеке јесте да хипотека формалноправно престаје уписом брисања из регистра непокретности. Различити су материјалноправни основи престанка хипотеке који су размотрени из угла више различитих врста хипотека. Због својих специфичности и на пољу начина на који престају, посебно су обрађене својинска, з максимална односно хипотека на објекту у изградњи.Материјалноправне чињенице које доводе до престанка хипотеке садржане су у различитим књижним исправама које су подобне за упис брисања хипотеке из одговарајућег регистра непокретности. У домаћој правној теорији случајевипрестанка хипотеке подељени су на оне који наступају услед престанка обезбеђеног потраживања што је последица схватања хипотеке као акцесорног права и случајеве престанка хипотеке независно од престанка потраживања што је последица схватања хипотеке као релативно самосталног права.Институти којима се одступа од акцесорности хипотеке у престанку, а који су позитивноправним законодавством регулисани кроз институт заснивања нове хипотеке предмет су посебне обраде. Овлашћења располагања власника хипотеком за коју није извршен упис брисања, као и овлашћења власника на упис забележбе задржавања реда или уписа предбележбе за нову хипотеку правно су обрађени са појмовног, као и са аспекта утврђивања њихове правне природе и правних дејстава, коришћењем правнодогматског и упоредноправноправног метода.У оквиру свеобухватне анализе хипотекарних института уочено је и потврђено да постоје неусклађености између позитивноправних прописа којима је регулисан престанак хипотеке и регистарских прописа којима је уређен поступак уписа у катастар непокретности. Закључено је и да постоје одступања у практичној примени од важећих законских норми којима је регулисана хипотека. Исказана је неопходност отклањања таквих неусклађености изменом прописа којима је регулисана хипотека односно поступак уписа у регистар непокретности у циљу заштите и спречавања даљих ограничења грађанских субјективних права., Rezime na jeziku rada: U cilju definisanja pojma prestanka hipoteke utvrđeni su elementi pojma prestanka hipoteke. Pojam prestanka hipoteke posmatran je u odnosu na prestanak pravnog osnova sticanja hipoteke odnosno prestanak pravnog osnova nastanka potraživanja, kao i u odnosu na prestanak hipotekarnopravnog odnosa odnosno prestanak ovlašćenja titulara hipoteke. Akcentovana su različita pravna dejstva prestanka hipoteke u zavisnosti da li je prestanak hipoteke kategorisan kao materijalnopravni ili formalnopravni odnosno relativan ili apsolutni.Distinkcija izvršena između materijalnopravnih razloga (osnova) za prestanak hipoteke, materijalnopravnih osnova za prestanak potraživanja i formalnopravnog akta prestanka hipoteke neophodna je za razumevanje načina koji dovode do prestanka potraživanja, a posredno prestanka hiopteke. Svi slučajevi prestanka hipoteke obrađeni su sa aspekta njihove međusobne povezanosti odnosno njihovog razmimoilaženja. Ono što je zajedničko svim slučajevima prestanka hipoteke jeste da hipoteka formalnopravno prestaje upisom brisanja iz registra nepokretnosti. Različiti su materijalnopravni osnovi prestanka hipoteke koji su razmotreni iz ugla više različitih vrsta hipoteka. Zbog svojih specifičnosti i na polju načina na koji prestaju, posebno su obrađene svojinska, z maksimalna odnosno hipoteka na objektu u izgradnji.Materijalnopravne činjenice koje dovode do prestanka hipoteke sadržane su u različitim knjižnim ispravama koje su podobne za upis brisanja hipoteke iz odgovarajućeg registra nepokretnosti. U domaćoj pravnoj teoriji slučajeviprestanka hipoteke podeljeni su na one koji nastupaju usled prestanka obezbeđenog potraživanja što je posledica shvatanja hipoteke kao akcesornog prava i slučajeve prestanka hipoteke nezavisno od prestanka potraživanja što je posledica shvatanja hipoteke kao relativno samostalnog prava.Instituti kojima se odstupa od akcesornosti hipoteke u prestanku, a koji su pozitivnopravnim zakonodavstvom regulisani kroz institut zasnivanja nove hipoteke predmet su posebne obrade. Ovlašćenja raspolaganja vlasnika hipotekom za koju nije izvršen upis brisanja, kao i ovlašćenja vlasnika na upis zabeležbe zadržavanja reda ili upisa predbeležbe za novu hipoteku pravno su obrađeni sa pojmovnog, kao i sa aspekta utvrđivanja njihove pravne prirode i pravnih dejstava, korišćenjem pravnodogmatskog i uporednopravnopravnog metoda.U okviru sveobuhvatne analize hipotekarnih instituta uočeno je i potvrđeno da postoje neusklađenosti između pozitivnopravnih propisa kojima je regulisan prestanak hipoteke i registarskih propisa kojima je uređen postupak upisa u katastar nepokretnosti. Zaključeno je i da postoje odstupanja u praktičnoj primeni od važećih zakonskih normi kojima je regulisana hipoteka. Iskazana je neophodnost otklanjanja takvih neusklađenosti izmenom propisa kojima je regulisana hipoteka odnosno postupak upisa u registar nepokretnosti u cilju zaštite i sprečavanja daljih ograničenja građanskih subjektivnih prava., in English language: In order to define the concept of termination of mortgage, the elements of the concept of termination of mortgage were determined. The concept of the termination of the mortgage is viewed in relation to the termination of the legal basis for acquiring the mortgage, i.e. the termination of the legal basis for the origination of claims, as well as in relation to the termination of the mortgage legal relationship, i.e. the termination of the authority of the holder of the mortgage. The different legal effects of mortgage termination are emphasized, depending on whether the mortgage termination is categorized as substantive or formal that is, relative or absolute.The distinction made between the material legal reasons (grounds) for the termination of the mortgage, the material legal grounds for the termination of the claim and the formal legal act of the termination of the mortgage is necessary for understanding the ways that lead to the termination of the claim, and indirectly the termination of the mortgage. All cases of termination of the mortgage are processed from the aspect of their mutual connection, that is, their divergence. What is common to all cases of termination of a mortgage is that the mortgage formally terminates upon entry of deletion from the real estate register.There are different substantive legal grounds for terminating the mortgage, have been considered from the point of view of several different mortgages. Due to their specificities and in the field of how they terminate, property mortgage, simultaneous, mortgage to the highest amount, or mortgage on a building under construction were specially processed. The substantive legal factsthat lead to the termination of the mortgage are contained invarious legal documents that are eligible for the registration of the deletion of the mortgage from the corresponding real estate register. In domestic legal theory, cases of mortgage termination are divided into those that occur due to the termination of a secured claim, which is a consequence of understanding the mortgage as an accessory right, and cases of termination of the mortgage independent of the termination of the claim, which is a consequence of understanding the mortgage as a relatively independent right.Institutions that depart from the accessory nature of the mortgage in termination, and which are regulated by positive legislation through the institution of establishing a new mortgage, are the subject of special processing. The authorizations of the owner to dispose of a mortgage for which no deletion entry has been made, as well as the owner's authorizations to enter a note of retention of order or entry of a preliminary note for a new mortgage are legally processed from the conceptual point of view, as well as from the aspect of determining their legal nature and legal effects, using legal dogmatic and comparative legal methods.As part of a comprehensive analysis of mortgage institutes, it was observed and confirmed that there are inconsistencies between the positive legal regulations regulating the termination of mortgages and the registration regulations regulating the registration procedure in the real estate cadastre. It was also concluded that there are deviations in practical application from the valid legal norms regulating the mortgage. The necessity of eliminating such inconsistencies by changing the regulations governing mortgages, ie the procedure for registration in the real estate register, was stated in order to protect and prevent further restrictions on civil subjective rights.

Sažetak: Rad obrađuje institut predugovora kao pravni posao koji prethodi zaključenju redovnog, odnosno glavnog ugovora. Osnova rada je pozitivnopravno rešenje predugovora iz čl. 45 Zakona o obligacionim odnosima. Analiza se međutim proširuje do okvira predugovora kao instituta iz opšteg dela ugovornog prava. Na tom terenu autor teži ka definisanju teorijskog pojma predugovora. Komparativna rešenja kontinentalno-pravnih tradicija, odnosno nemačko, francusko, švajcarsko, austrijsko i italijansko pravo, predstavljaju pritom dragocenu građu za teorijsko koncipiranje pojma predugovora u srpskom pravu. Obrada pozitivnopravnog rešenja predugovora je do određene tačke analitička, a potom se nadovezuju de lege ferenda stavovi autora. Krajnji je cilj da u predvečerje donošenja srpske građanskopravne kodifikacije takvi stavovi pomognu srpskom zakonodavcu pri uređenju obligacionopravnih odnosa koji prethode (glavnom) ugovoru. Autor u tekstu razvija dva pojma predugovora, odnosno uži pojam, za koji vezuje predugovor iz čl. 45 ZOO-a, i širi pojam pod koji svrstava sve ostale pravne poslove koji prethode zaključenju glavnog ugovora, koji stvaraju nove obaveze (pored eventualno postojeće zakonske obaveze), a koji su u službi budućeg zaključenja glavnog ugovora. Stvaranje pomenutih pravnih obaveza je i primarni cilj pravnih dejstava predugovora. Na stvaranje i izvršenje, odnosno na sankcije kroz koje se predugovor izvršava utiče njegova koncepcijska postavka, odnosno pojmovna definisanost. Međutim i pravna dejstva definišu sam pojam. Uticaj je u oba pravca. U cilju pojmovnog utvrđivanja predugovora autor analizira i granične institute kao što su pregovori, fiksna ponuda, ugovor pod uslovom i opcioni ugovor. Analiza obuhvata i komparativna rešenja kao što su npr. nemačka ponovna kupovina (Wiederkauf) ili francuski preferencijalni ugovor (Pacte de préférence). Na kraju teze autor analizira moguće načine izvršenja predugovora i, ponovo, uticaj instrumenata za izvršenje na sam njegov pojam. Posebna se pažnja skreće na neuralgične tačke pri primeni postojećeg pozitivnopravnog rešenja u pravnom prometu. U izgradnji de lege ferenda stava po pitanju načina izvršenja predugovora vredno pažnje je i zakonsko rešenje iz jugoslovenskog predratnog Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 1930. godine. The text elaborates the civil law institute of Precontract as a legal act which precedes the conclusion of the (main) contract. The basis for this thesis is the solution presented in Art. 45 from the Serbian Code of Obligations. The analysis is, however, widened to the theoretical border of the Precontract as a legal institute within the general terms of the law of obligations. Comparative solutions which are part of the continental law traditions, as German, French, Swiss, Austrian and Italian law are at the same time of precious help as sources for theoretical construction of the concept of Precontract in Serbian law.Presenting the positive law solution of Precontract in detail is up to one certain point analytical and after that point it follows the autor’s de lege ferenda views. The main goal is to use these views as an aid to the Serbian lawmaker, at the time of enacting the new Serbian Civil law Code, in the field of determinating the relationships regarding the obligations which precede the concluding of the (main) contract. In the text, the author develops two concepts of Precontract. The first and narrowed concept includes only the positive law solution from Art. 45 Code of Obligations. On the other hand the wider concept comprises all legal acts preceding the conclusion of the main contract which establish new obligations (besides the statutory existing by the Code of Obligations) in service of concluding the future main contract. Their establishment is actually the main goal of the legal effects of the precontract. The sole concept of Precontract affects the establishment and the enforcement or rather the sanctions through which the contract will be enforced. Still the legal effects affect the concept as well. The influence is mutual. With a goal of conceptional determination of the Precontract, the author analyses the bordering institutes in regards to the Precontract such as negotiations, fixed proposals for concluding a contract, contracts under condition and optional contracts. In the analysis, the author includes comparative solutions, for example the German repurchase (Wiederkauf) or the French priority agreement (Pacte de préférence). One part of the text is dedicated to the comparison of the precontract with the concept of punctations, framework agreement and partial agreement.Ultimately, the author analyses the possible ways of enforcing the precontract and again the effects of the instruments for its enforcement on the theoretical concept. The focus is put on the difficulties for the application of the current positive solution in the legal communication. In order to develop the de lege ferenda view, it is crucial to take into consideration the solution from the Yugoslavian Act of Enforcement and Security from the time before WW2 (year 1930) .

Rights over immovables are subjects to numerous public law and private law limitations. An immovable - land is limited resource and a scene of various battles and wars for a possession of it. What is under the surface of land doesn't even belong to it's owner. On the surface, in multiple ways and numerous variations, different forms of usage and disposal, as a contents of different subjective rights over land, take place. And also a whole little history and drama of mutual influences between immovables. The aim of our research is comprehensive and critical investigation of existing system of civil law protection from excessive immissions in the law of Republic of Serbia and in comparative law, and recognition of tendences in it's future development. This research should point out to the needs and possibilities of achieving a balance between development of human settlements and various useful and profitable human activities and colife of neighbours on one side, and enjoyement and respect of property rights and personal rights, on the other side. In all investigated legal systems a responsability for immissional damage is a form of objective responsability. There also are numerous legal standards that give great discretional powers to judges. General or public usefulness of an activity, and sometimes a mere existence of a licence for an activity, as a reason for granting a sort of privileges to one side in the immissional dispute, is a bad characteristic of all investigated legal systems, and that fact also could be considered as a figure in degradation of the environment. Preventive protection should have a much greater role in this field, having in mind that the damage arising from immissions very often isn't repearable. Through prevention, the immissional damage could be averted from growing into ecological damage.

Deprivation of parental rights is one of the most far-reachingmeasures of family-legal protection of children, which radically affects the status of parents and their human rights, and in our legal system it is reserved for court jurisdiction. The method of legal protection was amended by the adoption of the Family Law in 2005, which abandoned the legal tradition in this area of civil procedure, by prescribing litigation as a method of legal protection. The procedure in legal matters of deprivation of parental rights is regulated by this law as a sort of “omnibus“ procedure, as it is not reserved exclusively for one legal matter, but the rules of this special litigation procedure apply practically to all legal matters related to the exercise of parental rights– adopting decisions on joint or sole exercise of parental rights, the complete or partial deprivation of parental rights, restoring of parental rights, and makingdecisions on the protection of the rights of children recognized by this law for whom protection was not secured in another procedure. This paper presents the results of the conducted theoretical and empirical research of the newly designed process method for deprivation of parental rights. The basic principles of this procedure and process institutes related to a comprehensive and overall understanding of the quality of the proceedings have been scientifically elaborated. In addition, specific features related to active procedural legitimacy, initiation of proceedings, nature and content of claims and the course of the proceedings have been investigated, with particular focus on the position of the child and the various procedural roles of the guardianship authority. The socio-cultural factors that influence the legal formulation and implementation of regulations that regulate the substantive and procedural dimensions of the deprivation of parental rights have been examined in detail, and in particular the manner in which the courts determine, assess and evaluate the best interests of the child. Also, problems related to the content of the ruling and the types of legal protection that can be realized in the procedure are elaborated, especially in the context of the ruling concerning partial deprivation of parental rights and the discrepancy between the practical reach of the current legal solution and its broad theoretical-legal possibilities. The results of the conducted theoretical and empirical research provided a basis for making conclusions about the extent to which the planned civil procedure, as the method of providing civil protection, is adequate given the nature of the legal matter itself, whether the procedure itself, as designed, meets the modern standards of legal protection and whether, and to what extent, verified in legal practice as a procedural mechanism that ensures the provision of legal, fast and efficient legal protection. Based on the results of the research, relevant proposals were defined for normative improvement of legal solutionsand overcoming practical problems that occur in court practice.

Civil procedure in antidiscrimination lawsuits is a special procedural method for civil law protection against discrimination. The legislative framework of this civil procedure encompasses: the Anti-Discrimination Act, the Gender Equality Act, the Act on Prevention of Discrimination against Persons with Disabilities, and the Civil Procedure Act. This dissertation presents the results of theoretical and empirical research of the basic principles governing litigation in anti-discrimination lawsuits, the participants in these proceedings, as well as the form, the content and the effects of the actions undertaken in the litigation, including special rules about shifting the burden of proof which are essential for providing effective protection against discrimination. The specific rules about the parties’ legal capacity, the content and legal nature of claims, the course of proceedings, judicial decisions and legal remedies are analyzed in detail. The shortcomings of the existing legislative framework and difficulties in its enforcement are examined on the basis of critical analysis of legal norms and the research of case law. The conclusions reached in this dissertation are guidelines for normative and practical development of the civil procedure in anti-discrimination lawsuits, with the aim to increase its efficiency and effectiveness.

Традиционално, државина је посматрана као чињеница (possessio non iuris est, sed facti). Један део правне доктрине сматра да је државина право. Мада има одговарајућа правна дејства и ужива правну заштиту, државина није и не може бити право. Веома често се државина и право на државину поклапaју, и правни субјект може имати право на државину (ius possidendi) засновано на неком субјективном праву, али државина може настати не само као вршење правне власти, већ и без ње, па и супротно таквом овлашћењу. Државина може да постоји независно од права на ствар, односно, независно од тога да ли се у конкретном случају правна и фактичка власт на некој ствари подударају или супротстављају. Предмет истраживања и рада на докторској дисертацији „Правна дејства државине у савременом праву“, представља анализу појма, правне природе, субјеката и објеката државине, врста и квалитета државине, стицања, преноса и престанка државине. Овако детаљно сагледавање института државине доприноси разумевању најзначајних правних дејстава које државина производи. Циљ истраживања представља критичку анализу позитивног права и прилагођавање регулативе изазовима савременог доба. Од врста и квалитета државине зависи која ће правна дејства правни поредак везивати уз одговарајућу државину. Субјективна и објективна својства државине детерминишу њен квалитет. Државина са свим позитивним елементима је квалификована државина. То је државина која је истовремено законита, права и савесна. Правна дејства државине настају онда када је државина стечена и у односу на онога ко ју је стекао. Функције државине које се остварују кроз правна дејства су: функција публицитета, функција континуитета и заштитна функција. Правна дејства државине која произлазе из публицитетне функције су: државина је начин стицања стварних права на покретним стварима, државина ствара претпоставку о постојању права својине на ствари, државина ствара могућност стицања својине од невласника, држалац је одговоран за штету која потиче од ствари која се налази у његовој државини. Правна дејства државине која произлазе из континуитетне функције су: заштита државине од одузимања или сметања, повољнији положај држаоца код кога се ствар налази у поступку по публицијанској тужби, положај држаоца приликом враћања ствари у петиторном спору за предају ствари, могућност да државина која је имала одређене квалитете и трајала законом одређено време, путем одржаја, прерасте у право својине. У закључним разматрањима докторске дисертације сублимирају се резултати истраживања, недостаци позитивноправних решења и дају предлози de lege ferenda. Tradicionalno, državina je posmatrana kao činjenica (possessio non iuris est, sed facti). Jedan deo pravne doktrine smatra da je državina pravo. Mada ima odgovarajuća pravna dejstva i uživa pravnu zaštitu, državina nije i ne može biti pravo. Veoma često se državina i pravo na državinu poklapaju, i pravni subjekt može imati pravo na državinu (ius possidendi) zasnovano na nekom subjektivnom pravu, ali državina može nastati ne samo kao vršenje pravne vlasti, već i bez nje, pa i suprotno takvom ovlašćenju. Državina može da postoji nezavisno od prava na stvar, odnosno, nezavisno od toga da li se u konkretnom slučaju pravna i faktička vlast na nekoj stvari podudaraju ili suprotstavljaju. Predmet istraživanja i rada na doktorskoj disertaciji „Pravna dejstva državine u savremenom pravu“, predstavlja analizu pojma, pravne prirode, subjekata i objekata državine, vrsta i kvaliteta državine, sticanja, prenosa i prestanka državine. Ovako detaljno sagledavanje instituta državine doprinosi razumevanju najznačajnih pravnih dejstava koje državina proizvodi. Cilj istraživanja predstavlja kritičku analizu pozitivnog prava i prilagođavanje regulative izazovima savremenog doba. Od vrsta i kvaliteta državine zavisi koja će pravna dejstva pravni poredak vezivati uz odgovarajuću državinu. Subjektivna i objektivna svojstva državine determinišu njen kvalitet. Državina sa svim pozitivnim elementima je kvalifikovana državina. To je državina koja je istovremeno zakonita, prava i savesna. Pravna dejstva državine nastaju onda kada je državina stečena i u odnosu na onoga ko ju je stekao. Funkcije državine koje se ostvaruju kroz pravna dejstva su: funkcija publiciteta, funkcija kontinuiteta i zaštitna funkcija. Pravna dejstva državine koja proizlaze iz publicitetne funkcije su: državina je način sticanja stvarnih prava na pokretnim stvarima, državina stvara pretpostavku o postojanju prava svojine na stvari, državina stvara mogućnost sticanja svojine od nevlasnika, držalac je odgovoran za štetu koja potiče od stvari koja se nalazi u njegovoj državini. Pravna dejstva državine koja proizlaze iz kontinuitetne funkcije su: zaštita državine od oduzimanja ili smetanja, povoljniji položaj držaoca kod koga se stvar nalazi u postupku po publicijanskoj tužbi, položaj držaoca prilikom vraćanja stvari u petitornom sporu za predaju stvari, mogućnost da državina koja je imala određene kvalitete i trajala zakonom određeno vreme, putem održaja, preraste u pravo svojine. U zaključnim razmatranjima doktorske disertacije sublimiraju se rezultati istraživanja, nedostaci pozitivnopravnih rešenja i daju predlozi de lege ferenda. Traditionally, possession has been viewed as a matter of facts (possession not iuris est, sed facti). A part of legal doctrine regards possession as a right. Although possession causes certain legal effects and enjoys protection of the law, possession is not and may not be regarded as a right. Very often factual possession and right to possession overlap and a person may hold a right to possession (ius possidendi) based on some personal right, however possession may be created not only as a result of lawful exercise of one’s rights, but also without, or contrary to, exercise of such rights. Possession may exist independently of property rights, that is, regardless of whether legal and factual control over a thing overlap or are at odds. The subject of this research and work on doctoral thesis titled “The Legal Effects of Possession in Contemporary Law” is analysis of the meaning and legal nature of possession; persons holding possession and things that may be subject to possession; types and varieties of possession; acquiring, transfer, and loss of possession. Such detailed overview of possession contributes to better understanding of the most significant legal effects caused by possession over a thing. The aim of the research is to provide a critical analysis of the law and to examine how the regulations have been modified to meet the challenges of modern time. Depending on the type and form of possession, the legal framework provides for different legal effects to possession over a thing. Personal and objective features determine the quality of possession. Possession, with all the positive elements, constitutes qualified possession. The qualified possession is a possession that is legal and lawful. Legal effects of possession are created at the moment the possession is acquired and they are created towards a person that acquired it. The following elements of possession are created through its legal effects: element of publicity, element of continuity, and protective element. Legal effects of possession associated with the element of publicity are the following: possession is a modus of acquiring property rights over movable objects; possession creates presumption about an existence of property rights over a thing; possession creates possibility of acquiring property rights from a person that does not hold any property rights to a thing; person having corporal possession over a thing is liable for damages arising out of the thing that he holds in his possession. Legal effects of possession associated with the element of continuity are the following: protection of possession from dispossession or infringement of possession; more favorable possession of the holder of a thing in proceedings initiated by Publiciana in rem action; position of the holder at the time of recovery of the thing in proceedings for actions initiated for recovery of possession; it is possible for possession that had certain qualities and that lasted for a period of time set by the law, through adverse possession, to transfigure into a property right. The results, shortcomings of the legislative framework and suggestions de lege ferenda, are summarized in the conclusion of the doctoral thesis.

Традиционално, државина је посматрана као чињеница (possessio non iuris est, sed facti). Један део правне доктрине сматра да је државина право. Мада има одговарајућа правна дејства и ужива правну заштиту, државина није и не може бити право. Веома често се државина и право на државину поклапaју, и правни субјект може имати право на државину (ius possidendi) засновано на неком субјективном праву, али државина може настати не само као вршење правне власти, већ и без ње, па и супротно таквом овлашћењу. Државина може да постоји независно од права на ствар, односно, независно од тога да ли се у конкретном случају правна и фактичка власт на некој ствари подударају или супротстављају.Предмет истраживања и рада на докторској дисертацији „Правна дејства државине у савременом праву“, представља анализу појма, правне природе, субјеката и објеката државине, врста и квалитета државине, стицања, преноса и престанка државине. Овако детаљно сагледавање института државине доприноси разумевању најзначајних правних дејстава које државина производи.Циљ истраживања представља критичку анализу позитивног права и прилагођавање регулативе изазовима савременог доба.Од врста и квалитета државине зависи која ће правна дејства правни поредак везивати уз одговарајућу државину. Субјективна и објективна својства државине детерминишу њен квалитет. Државина са свим позитивним елементима је квалификована државина. То је државина која је истовремено законита, права и савесна. Правна дејства државине настају онда када је државина стечена и у односу на онога ко ју је стекао.Функције државине које се остварују кроз правна дејства су: функција публицитета, функција континуитета и заштитна функција.Правна дејства државине која произлазе из публицитетне функције су: државина је начин стицања стварних права на покретним стварима, државина ствара претпоставку о постојању права својине на ствари, државина ствара могућност стицања својине од невласника, држалац је одговоран за штету која потиче од ствари која се налази у његовој државини.Правна дејства државине која произлазе из континуитетне функције су: заштита државине од одузимања или сметања, повољнији положај држаоца код кога се ствар налази у поступку по публицијанској тужби, положај држаоца приликом враћања ствари у петиторном спору за предају ствари, могућност да државина која је имала одређене квалитете и трајала законом одређено време, путем одржаја, прерасте у право својине.У закључним разматрањима докторске дисертације сублимирају се резултати истраживања, недостаци позитивноправних решења и дају предлози de lege ferenda., Tradicionalno, državina je posmatrana kao činjenica (possessio non iuris est, sed facti). Jedan deo pravne doktrine smatra da je državina pravo. Mada ima odgovarajuća pravna dejstva i uživa pravnu zaštitu, državina nije i ne može biti pravo. Veoma često se državina i pravo na državinu poklapaju, i pravni subjekt može imati pravo na državinu (ius possidendi) zasnovano na nekom subjektivnom pravu, ali državina može nastati ne samo kao vršenje pravne vlasti, već i bez nje, pa i suprotno takvom ovlašćenju. Državina može da postoji nezavisno od prava na stvar, odnosno, nezavisno od toga da li se u konkretnom slučaju pravna i faktička vlast na nekoj stvari podudaraju ili suprotstavljaju.Predmet istraživanja i rada na doktorskoj disertaciji „Pravna dejstva državine u savremenom pravu“, predstavlja analizu pojma, pravne prirode, subjekata i objekata državine, vrsta i kvaliteta državine, sticanja, prenosa i prestanka državine. Ovako detaljno sagledavanje instituta državine doprinosi razumevanju najznačajnih pravnih dejstava koje državina proizvodi.Cilj istraživanja predstavlja kritičku analizu pozitivnog prava i prilagođavanje regulative izazovima savremenog doba.Od vrsta i kvaliteta državine zavisi koja će pravna dejstva pravni poredak vezivati uz odgovarajuću državinu. Subjektivna i objektivna svojstva državine determinišu njen kvalitet. Državina sa svim pozitivnim elementima je kvalifikovana državina. To je državina koja je istovremeno zakonita, prava i savesna. Pravna dejstva državine nastaju onda kada je državina stečena i u odnosu na onoga ko ju je stekao.Funkcije državine koje se ostvaruju kroz pravna dejstva su: funkcija publiciteta, funkcija kontinuiteta i zaštitna funkcija.Pravna dejstva državine koja proizlaze iz publicitetne funkcije su: državina je način sticanja stvarnih prava na pokretnim stvarima, državina stvara pretpostavku o postojanju prava svojine na stvari, državina stvara mogućnost sticanja svojine od nevlasnika, držalac je odgovoran za štetu koja potiče od stvari koja se nalazi u njegovoj državini.Pravna dejstva državine koja proizlaze iz kontinuitetne funkcije su: zaštita državine od oduzimanja ili smetanja, povoljniji položaj držaoca kod koga se stvar nalazi u postupku po publicijanskoj tužbi, položaj držaoca prilikom vraćanja stvari u petitornom sporu za predaju stvari, mogućnost da državina koja je imala određene kvalitete i trajala zakonom određeno vreme, putem održaja, preraste u pravo svojine.U zaključnim razmatranjima doktorske disertacije sublimiraju se rezultati istraživanja, nedostaci pozitivnopravnih rešenja i daju predlozi de lege ferenda., Traditionally, possession has been viewed as a matter of facts (possession not iuris est, sed facti). A part of legal doctrine regards possession as a right. Although possession causes certain legal effects and enjoys protection of the law, possession is not and may not be regarded as a right. Very often factual possession and right to possession overlap and a person may hold a right to possession (ius possidendi) based on some personal right, however possession may be created not only as a result of lawful exercise of one’s rights, but also without, or contrary to, exercise of such rights. Possession may exist independently of property rights, that is, regardless of whether legal and factual control over a thing overlap or are at odds.The subject of this research and work on doctoral thesis titled “The Legal Effects of Possession in Contemporary Law” is analysis of the meaning and legal nature of possession; persons holding possession and things that may be subject to possession; types and varieties of possession; acquiring, transfer, and loss of possession. Such detailed overview of possession contributes to better understanding of the most significant legal effects caused by possession over a thing.The aim of the research is to provide a critical analysis of the law and to examine how the regulations have been modified to meet the challenges of modern time.Depending on the type and form of possession, the legal framework provides for different legal effects to possession over a thing. Personal and objective features determine the quality of possession. Possession, with all the positive elements, constitutes qualified possession. The qualified possession is a possession that is legal and lawful. Legal effects of possession are created at the moment the possession is acquired and they are created towards a person that acquired it.The following elements of possession are created through its legal effects: element of publicity, element of continuity, and protective element.Legal effects of possession associated with the element of publicity are the following: possession is a modus of acquiring property rights over movable objects; possession creates presumption about an existence of property rights over a thing; possession creates possibility of acquiring property rights from a person that does not hold any property rights to a thing; person having corporal possession over a thing is liable for damages arising out of the thing that he holds in his possession.Legal effects of possession associated with the element of continuity are the following: protection of possession from dispossession or infringement of possession; more favorable possession of the holder of a thing in proceedings initiated by Publiciana in rem action; position of the holder at the time of recovery of the thing in proceedings for actions initiated for recovery of possession; it is possible for possession that had certain qualities and that lasted for a period of time set by the law, through adverse possession, to transfigure into a property right.The results, shortcomings of the legislative framework and suggestions de lege ferenda, are summarized in the conclusion of the doctoral thesis.

Labor exploitation is the most common form of the crime of trafficking in human beings, second most prominent form of exploitation of victims, immediately after human trafficking for sexual exploitation. This paper will give an overview of the international legal framework and the national legal framework of the Republic of Croatian which prohibits forced labor and trafficking in human beings for labor exploitation. It will explore and analyze all possible forms of labor exploitation: forced labor and servitude, debt bondage and forced labor and servitude to children. It will also examine final court decisions in order to obtain information on accused and convicted offenders and the sentences imposed. Reference will be made to the victims of labor exploitation, according to sex, age, citizenship, as well as the sector in which the victims were exploited. The conclusion will, based on the current situation, try to indicate the de lege ferenda proposals.

The development of electronics has enabled the production of smart, energy-efficient appliances and equipment. Their application both in industry and in households has contributed to significant savings in electricity consumption and to CO2 emission reduction respectively. At first glance, it appears that significant progress has been made without any negative consequences. Unfortunately, that is not entirely true. Namely, modern electronic devices are based on direct current voltage (DC) and are supplied with alternating current (AC). The process of converting alternating current to direct current voltage is done by using the AC/DC converter. It is necessary to ensure minimum losses in the converter itself in order to increase the conversion efficiency. This is achieved when transistors operate in the switch mode. The current flowing through transistors is the strongest when transistor voltage is minimal and vice versa. Transistors operate at a frequency of several kHz. As a result of this operating mode, the device acts as an extremely nonlinear load which is manifested by pulse current energy consumption. From the standpoint of the utility system, this means that electricity does not follow the sinusoidal voltage waveform but that it is rich in harmonics. The harmonic components of the current flow through the utility and create additional harmonic voltage components at the final impedance lines. This leads to changes in the voltage waveform for all nearby consumers and the whole utility as well. In order to preserve the utility, the relevant international organizations have set standards which limit the maximum permissible value of the harmonics. The most famous standards in this field (IEEE 519-1992, IEC series 61000 and EN 50160) do not define the method which will be used to detect the dominant source of harmonic distortion. As a result, there are numerous methods in the current literature and practice that can be used for this purpose. Firstly, numerous adverse effects caused by the presence of harmonics in the electricity system were analyzed in this dissertation. Then, an overview of the existing methods for the identification of harmonic distortion sources was given. A thorough analysis on real examples has shown that the most widely used method based on the measurement of the active power harmonic components is not reliable. A common drawback of all the existing decisions is represented by a complicated implementation that disqualifies their application at the level of individual consumers (power meters). Therefore, it is mainly applied at the level of substations. A completely new method based on the measurement of power distortion is proposed in this dissertation in order to identify sources of harmonic distortion in the power network. The main advantage compared to competing solutions is the possibility to use it within the standard electronic meter. Moreover, the method can be implemented by modifying the standard meter at the software or hardware level. Irrespective of the type of implementation of this method, its application allows the distributor to receive information about the harmonic distortion source location directly at the level of consumers who caused them. The proposed method has been verified by simulations at a functional level and by measurements with the use of standard electronic meter and a personal computer. At the same time, the role of the personal computer can be transferred to the DSP, i.e. to the microprocessor part of the latest generation of meters through the software level intervention. Bearing in mind the fact that a large amount of meters of the old generation is used, the prototype of hardware device has been developed in order to extend the functions of the existing meters. The prototype was realised on the Cyclone 2 FPGA by the use of Altera DE2 development board. It enables the electricity distributor to identify the nonlinear load at the place of the connection to the network without replacing the existing electronic meters. A new generation of ASIC integrated Power Meters is currently being developed at the Faculty of Electronic Engineering LEDA Laboratory, University of Niš. The proposed method will be incorporated within the DSP block and realized in AMS 018mm CMOS technology.

Liability for damage caused by using medical devices is one of crucial and very actual problems of the law of obligations. It is a very complex social and legal problem, not only because it is not regulated by special legal rules, but also because it is the problem that has only recently gained a character of the mass phenomenon. So far, the content of our legal theory indicates its evident lack of interest in this area of social relations where, except in a couple of smaller articles, this area has not been the subject of any textbook nor a monographic treatment. The essence of this research is reflected in the need to assess the extent to which the general rules of liability for damage are adapted to the nature and specifics of patient's right to damage compensation which is caused by the use of medical devices, i.e., the need to examine whether this right may be exercised exclusively by the rules of subjective liability or it may be exercised according to the rules of strict liability for damage, with the fulfillment of legal requirements. The task of this research is also the need to examine the liability of the medical devices manufacturer and possible liability of health workers/health institutions for the damage caused by the lack of medical device as a product. More specifically, whether it is possible and to what extent to expand strict liability for damage caused by the defect of medical devices on health workers/health institutions. The subject of analysis will also be the existing systems of liability insurance of health workers, and above all, the possibility of compensation to patients, who have been harmed during the use of medical devices, through existing insurance systems. Liability for damage caused by the use of medical devices requires consideration and investigation of this problem in a broader philosophical, social and economic context, but also processing its legal aspects. The focus of the research is placed on the legal aspects of liability, where in the forefront is the domestic law. Due to the very poor domestic legal theory and jurisprudence, a huge part of the research refers to the comparative law. During the research of the problem, which is the subject of this dissertation, various scientific methods have been used. In addition to the general dialectical method, which is always applied in scientific researches, legal methods (dogmatic and normative method) have also been used in order to determine the content, sense and meaning of legal norms used to regulate the liability for damage caused by medical devices. But, during the research, we have also used the axiological and sociological method and, like secondary method, we have used historical-legal as well as comparative and comparative-legal method, to whose use we have given special emphasis. The research results have shown that the general rules of liability for damage are not adequately adjusted to the nature and specifics of a patient's right to compensation for damage caused by the use of medical devices. Also, the results of the research have shown that patients might exercise that right not only according to the rules of subjective liability, but, with the fulfillment of legal requirements, and according to the rules of strict liability for damage. When it comes to strict liability for damage caused by a defect of medical devices, the results have shown that in certain legal systems, there is a tendency of expansion of this liability to health workers/ health institutiosn. The growing influence of strict liability to the world of health services is visible through the increasing use of "no fault" patients' insurance system.

Donation (donatio) is a common and important human relationship, a delicate social phenomenon affecting an individual and the society, interpersonal relations, economic status of the family and community (considering that gifts accompany all important life events). In different eras and societies, the object, legal form and purpose of donation have changed but it has always been a common legal transaction. The diverse living circumstances testify that relations arising from gifts are not as simple as they may seem at first. There is a dark side of gratuitousness. Jurisprudence has been studying it with more or less success for centuries. Contract law has developed an advanced legal system and a solid theoretical basis for trade relations but it is rather incomprehensive in terms of relations beyond the business sphere. Although legal norms on gifts are part of classic contract law, they are not static. Legal history has kept reaffirming this standpoint since Lex Cincia to the contemporary Draft Common Frame of Reference (DCFR). The theoretical significance of this research stems from the fact that comparative law includes a vast number of diverse definitions and conceptions on the institute of donation, which necessarily imply significant legal implications and call for reconsideration of the initial axioms. As a social phenomenon of legal significance, donation has to be observed in the historical, social and economic context, and considered from the aspect of philosophy of law. There are many dilemmas and conflicting theories in the legal doctrine on an array of donation-related issues, starting from the basic features to the legal nature of donation. If donation is really just an instrument for "enrichment and impoverishment," money would be an ideal gift for every occasion, which is certainly far-fetched. The subjective element of donation, as its principal feature, is multifaceted and ambiguous. It is described as the animus donandi, the causa, as well as the mutual consent of the contracting parties. The complexity of this institute is further illustrated by specific problems concerning the mere quantity of different types of donation (9 modalities). The practical significance of this study is related to a number of controversial and contemporary questions on the conclusion and termination of donation contract. The particular features governing the conclusion of a donation contract necessarily entail a specific legal regime in terms of its termination. Compared to other contracts, donation is more "vulnerable" in terms of extinction. In comparative law, there is a vast variety of divergent solutions regarding the termination grounds. Revocation of gifts is a perpetual source of controversy because this concept is inconsistent with the pacta sunt servanda principle. Apart from the donor, donation may be challenged by third parties in case their interests are threatened by the donor’s disposition. Moreover, donation is frequently a result of extortion under undue influence and pressure, or taking advantage of one's weakness, incapacity or age, usually by the least expected persons close to the donor. Nullity of a donation contract is always based on the lack of some essential element required for its creation: an absolute or relative incapacity of a contracting party; the impossible, illicit or imprecise gift object; the unauthorized or false causa; a failure to observe the legal form, etc. Donation is may also be fictional, simulated or dissimulated. The aim of this research is to examine, classify and analyze the problems and dilemmas related to the formation and termination of the donation contract, as well as to identify the dominant tendencies and key standpoints, and provide a detailed insight into the comparative legal solutions and case law. It is intriguing that the regulation of such a common and universal social phenomenon (as donation) is so different in various legal systems. The results of this research are: 1) identification of the most important similarities and differences between the concepts of donation in comparative law; 2) clarification of the many dilemmas, disputes and uncertainties (about 120) related to the formation and termination of the donation contract; 3) constructive proposals inspired by effective comparative solutions; 4) suggestions for the modernization of domestic contract law. The regulation of donation contracts in Serbia is not satisfactorily because the Obligation Relations Act (ORA) is primarily intended for contracts predominantly oriented towards the “open market”. This study focuses on the civil law developments, the legislative trickery (formalism, bans), the resourcefulness of legal professionals (resorting to manual gifts) and creativity of lay people (resorting to simulation and indirect gifts). The conservative schools of law and economics cannot comprehensively explain the concept of gift. Contract law is essentially property-related whereas donation may entail some non-material goals or purposes. Given that donation is inseparable from personal relations and ties, the legal framework which ignores this fact is inefficient. The current tendency towards establishing more flexible norms and broadening the discretionary authority of the judiciary ultimately imposes the need for a superior general legal education. The nemesis of donation is the legislative framework rather than legal practitioners. The traditional approach gives priority to material assets whereas the more recent approach supports the exchange of non-material assets. However, if donation were truly a hybrid between the onerous and gratuitous contracts, there is no example for the latter. The objective element of donation is best explained cumulatively: the gratuitousness is a prerequisite; the correlative pair (enrichment and impoverishment) is the result. Even though contract law generally excludes emotions due to their disruptive impact on free will, they are an inseparable part of donation contacts, clearly distinguishing them from other contracts. An appropriate legal solution is practically inconceivable without taking into account the personal and psychological effects of gifts. The legal relationship between the donee and the donor is not universally regulated as a contractual relation in all legal systems. The basic contract law concepts (obligations, debt, party autonomy, negotiations) are not compatible with donation as a social phenomenon. Domestic literature ignores arguments against obsolete formalism of donation. The legislator has always used the legal form to block the expansion of donation, as well as to accomplish his own goals. The legal nature of donation has largely been determined by the evolution of its legal form. The legal form should be an instrument of justice rather than a fetish. The legal standard of "excessive ingratitude" illustrates that the lack of definition may sometimes be quite convenient. Impoverishment is a positive example how local legal practitioners supplemented the domestic regulations by using comparative solutions. Residual revocation envisaged in the DCFR shows how an institute which is typical for mutually binding contracts may be adapted to fit donation contracts. In case of mistake (flaw), donation is easier to cancel than other contracts because it is considered that gratuitous acquirer does not need special protection. Yet, mistake is not a legitimate instrument for the donor who regrets his donation. Due to the disproportion between the donor’s mental capacity and the likelihood of fraud, there is a special focus on the the gift-giving capacity. In case of fraud, it is easier to cancel a gift than an onerous contract. In such cases, sometimes the contract annulment is favourable to the donor even though he is an "accessory" rather than a victim. Certain problems are universal in donation contracts. Lawyers have always tried to prevent gift extortion, which is particularly unfortunate when the donor is blackmailed by a member of the political elite. Lex Cincia, the first measure against the power abuse, had the same goal as the domestic Act on the Restitution of Land adopted 2,200 years later. The impact of emotions in contract law is most prominent in cases where the donation contract is terminated due to the dissolution of marriage. The end of romance between the spouses regularly affects the third party donation (a wedding present) although it is an external circumstance which is beyond the contracting parties’ relationship. The difference between the letter of law and its actual application is clearly evident when donation is revoked by the donor’s creditors.

У дисертацији су детаљно размотрена битна обележја, правни значај и правци развоја грађанскоправне одговорности за имисије. Целокупна тематика је анализирана у ширем историјском контексту и кроз поређење системских решења која постоје у домаћем и упоредном праву. Правно уређење имисија сагледано је у контексту међународног права, наднационалног права Европске уније и кроз решења која постоје у појединим националним правним системима. Посебна пажња посвећена је теоријским поставкама, нормативним решењима и правној пракси у Републици Србији. У правним системима европско континенталног типа институт имисија је, по правилу, део стварноправне материје и спада у домен суседских права. Међутим, у неким земљама постоје другачија нормативна решења. Имисије не представљају засебан правни институт, али је материја на коју се оне односе обухваћена правилима о службеностима и сл. Сметања изазвана имисијама у земљама англоамеричког правног система представљају део деликтног права. Традиционално поимање имисија, наслеђено из римског права, знатно је проширено, а сам правни институт у значајној мери трансформисан. У раду је посебна пажња посвећена новим видовима имисионог деловања, насталим услед технолошког развоја, индустријализације и урбанизације. Предмет упоредноправне анализе су била и основна мерила за утврђивање нивоа прекомерности имисија, јер у вези са тим у правној пракси постоје многобројни проблеми. У Републици Србији прекорачења граница имисионог деловања подразумева, најпре, одговорност за опасност од штете, којом се широко афирмише принцип превенције, као и одговорност за проузроковану штету, у случају да је услед имисија дошло до оштећења или уништења заштићених добара. И поред низа специфичности у односу на традиционалне штете, све штетне последице настале услед имисија се отклањају класичним средствима одштетног права. Посебно поглавље посвећено је осигурању од одговорности за штете проузроковане имисијама. У раду су анализиране могућности за реализацију вансудске, као и судске имисионе заштите којa се остварујe путем државинске, негаторне, тзв. популарне и класичне облигационоправне тужбе. Уз то, указано је на потребу реформисања постојеће регулативе, када су у питању колективни механизми заштите интереса у овој области и увођења посебних правила која би се односила на имисионе парнице. У закључним разматрањима је констатовано да институт имисија данас превазилази оквире суседског права у које се традиционално сврстава и представља важно ограничење права својине у општем интересу којим се обезбеђује и заштита животне средине. Одговорност за имисије се самим тим више не може везивати искључиво за недопуштене утицаје на суседну непокретност, него мора нужно проширити и на оне случајеве у којима неко емитује нешто штетно у околину, што угрожава ширу друштвену заједницу. Поред тога указано је и на потребу увођења мобилијарних имисија као посебне категорије. Уз то, у овој области долази и до све већег функционалног повезивања имисионе заштите са појединим гранама јавног права. Поред тога, грађанско право се постепено прилагођава савременим еколошким изазовима, уз све већи државни интервеционизам у домену својинских односа. Све ово указује на правце у којима ће већ трансформисано имисионо право наставити да се развија, пружајући значајан допринос, како заштити својинских овлашћења власника непокретности, тако и заштити животне средине. U disertaciji su detaljno razmotrena bitna obeležja, pravni značaj i pravci razvoja građanskopravne odgovornosti za imisije. Celokupna tematika je analizirana u širem istorijskom kontekstu i kroz poređenje sistemskih rešenja koja postoje u domaćem i uporednom pravu. Pravno uređenje imisija sagledano je u kontekstu međunarodnog prava, nadnacionalnog prava Evropske unije i kroz rešenja koja postoje u pojedinim nacionalnim pravnim sistemima. Posebna pažnja posvećena je teorijskim postavkama, normativnim rešenjima i pravnoj praksi u Republici Srbiji. U pravnim sistemima evropsko kontinentalnog tipa institut imisija je, po pravilu, deo stvarnopravne materije i spada u domen susedskih prava. Međutim, u nekim zemljama postoje drugačija normativna rešenja. Imisije ne predstavljaju zaseban pravni institut, ali je materija na koju se one odnose obuhvaćena pravilima o službenostima i sl. Smetanja izazvana imisijama u zemljama angloameričkog pravnog sistema predstavljaju deo deliktnog prava. Tradicionalno poimanje imisija, nasleđeno iz rimskog prava, znatno je prošireno, a sam pravni institut u značajnoj meri transformisan. U radu je posebna pažnja posvećena novim vidovima imisionog delovanja, nastalim usled tehnološkog razvoja, industrijalizacije i urbanizacije. Predmet uporednopravne analize su bila i osnovna merila za utvrđivanje nivoa prekomernosti imisija, jer u vezi sa tim u pravnoj praksi postoje mnogobrojni problemi. U Republici Srbiji prekoračenja granica imisionog delovanja podrazumeva, najpre, odgovornost za opasnost od štete, kojom se široko afirmiše princip prevencije, kao i odgovornost za prouzrokovanu štetu, u slučaju da je usled imisija došlo do oštećenja ili uništenja zaštićenih dobara. I pored niza specifičnosti u odnosu na tradicionalne štete, sve štetne posledice nastale usled imisija se otklanjaju klasičnim sredstvima odštetnog prava. Posebno poglavlje posvećeno je osiguranju od odgovornosti za štete prouzrokovane imisijama. U radu su analizirane mogućnosti za realizaciju vansudske, kao i sudske imisione zaštite koja se ostvaruje putem državinske, negatorne, tzv. popularne i klasične obligacionopravne tužbe. Uz to, ukazano je na potrebu reformisanja postojeće regulative, kada su u pitanju kolektivni mehanizmi zaštite interesa u ovoj oblasti i uvođenja posebnih pravila koja bi se odnosila na imisione parnice. U zaključnim razmatranjima je konstatovano da institut imisija danas prevazilazi okvire susedskog prava u koje se tradicionalno svrstava i predstavlja važno ograničenje prava svojine u opštem interesu kojim se obezbeđuje i zaštita životne sredine. Odgovornost za imisije se samim tim više ne može vezivati isključivo za nedopuštene uticaje na susednu nepokretnost, nego mora nužno proširiti i na one slučajeve u kojima neko emituje nešto štetno u okolinu, što ugrožava širu društvenu zajednicu. Pored toga ukazano je i na potrebu uvođenja mobilijarnih imisija kao posebne kategorije. Uz to, u ovoj oblasti dolazi i do sve većeg funkcionalnog povezivanja imisione zaštite sa pojedinim granama javnog prava. Pored toga, građansko pravo se postepeno prilagođava savremenim ekološkim izazovima, uz sve veći državni intervecionizam u domenu svojinskih odnosa. Sve ovo ukazuje na pravce u kojima će već transformisano imisiono pravo nastaviti da se razvija, pružajući značajan doprinos, kako zaštiti svojinskih ovlašćenja vlasnika nepokretnosti, tako i zaštiti životne sredine. The dissertation provides a thorough review of significant features, legal importance and ways of development of the civil liability for immissions. The whole matter is analyzed in the wider historical context and through the comparison of international and national law sources. The legal regulation of the institution of immission was scrutinized with the help of international, law sources of European Union, and national legal solutions. The special focus is on the theoretical approach, law sources and legal practice in Republic of Serbia. In the continental European legal systems, the institution of immission is usually the part of property law and represents a kind of neighboring rights. However, there are some countries in which there are no special rules for the immissions, and thus they are treated as specific rules of servitutes. In the Anglo-Saxon legal systems, the institution of immission falls under the tort law. The traditional determination of immission inherited from the Roman law has been considerably extended, and the legal institution itself has been significantly transformed. The dissertation is also devoted to modern forms of immissions which are the consequence of technological development, industrialization and urban development. Another subject of comparative analysis is the basic criteria for measuring the exceeding of the set immission limits. Many problems concerning these issues are encountered in legal practice. In Republic of Serbia the exceeding of the set immission limits is primarily related to the responsibility for hazards that might lead to damage. This generally underlines the principle of prevention. If the immission causes harm or a total damage of someone’s goods, this will also give the right to redress the damage. Compared to traditional damages, the damages caused by immissions have many specifics. However, the compensation is based on general tort law. The special chapter of dissertation is devoted to the liability insurance against damages caused by immissions. There is also the analysis of the protection from immissions, that can be achived out of as well as in the court, by means of the lawsuit for disturbance of possession, possessory action (action negatoria), the so-called popular action, as well as by means of the classical obligation lawsuit. Moreover, the author provides some particular suggestions for the reform of the current legislation in the field of collective lawsuits, as well as for introducing special rules for the immission litigation. In the conclusion, the author points out that nowadays the institution of immission exceeds the framework of neighboring rights, where it has traditionally belonged to, and represents an important limitation to the right to property in public interest that also provides for the environmental protection. Thus, the liability for immissions cannot exclusively refer to an illegal impact on the neighboring property rights any more, but has to be extended to include those cases in which someone emits something harmful into the environment, which affects the common society. Moreover, the author points out to the need of introducing mobiliar immissions as a special category. There is also more and more functional interconnection between immission protection and other public law disciplines in this field. Civil law is adapting to meet the contemporary environmental challenges and there is a considerable and recognizable state interventionism in the proprietary rights field. All these circumstances point to the ways in which the transformed immission law is going to develop and contribute to the protection of proprietary rights of the property owners, as well as to environmental protection.

У дисертацији су детаљно размотрена битна обележја, правни значај и правци развоја грађанскоправне одговорности за имисије. Целокупна тематика је анализирана у ширем историјском контексту и кроз поређење системских решења која постоје у домаћем и упоредном праву.Правно уређење имисија сагледано је у контексту међународног права, наднационалног права Европске уније и кроз решења која постоје у појединим националним правним системима. Посебна пажња посвећена је теоријским поставкама, нормативним решењима и правној пракси у Републици Србији.У правним системима европско континенталног типа институт имисија је, по правилу, део стварноправне материје и спада у домен суседских права. Међутим, у неким земљама постоје другачија нормативна решења. Имисије не представљају засебан правни институт, али је материја на коју се оне односе обухваћена правилима о службеностима и сл. Сметања изазвана имисијама у земљама англоамеричког правног система представљају део деликтног права.Традиционално поимање имисија, наслеђено из римског права, знатно је проширено, а сам правни институт у значајној мери трансформисан.У раду је посебна пажња посвећена новим видовима имисионог деловања, насталим услед технолошког развоја, индустријализације и урбанизације.Предмет упоредноправне анализе су била и основна мерила за утврђивање нивоа прекомерности имисија, јер у вези са тим у правној пракси постоје многобројни проблеми.У Републици Србији прекорачења граница имисионог деловања подразумева, најпре, одговорност за опасност од штете, којом се широко афирмише принцип превенције, као и одговорност за проузроковану штету, у случају да је услед имисија дошло до оштећења или уништења заштићених добара. И поред низа специфичности у односу на традиционалне штете, све штетне последице настале услед имисија се отклањају класичним средствима одштетног права.Посебно поглавље посвећено је осигурању од одговорности за штете проузроковане имисијама.У раду су анализиране могућности за реализацију вансудске, као и судске имисионе заштите којa се остварујe путем државинске, негаторне, тзв. популарне и класичне облигационоправне тужбе. Уз то, указано је на потребу реформисања постојеће регулативе, када су у питању колективни механизми заштите интереса у овој области и увођења посебних правила која би се односила на имисионе парнице.У закључним разматрањима је констатовано да институт имисија данас превазилази оквире суседског права у које се традиционално сврстава и представља важно ограничење права својине у општем интересу којим се обезбеђује и заштита животне средине. Одговорност за имисије се самим тим више не може везивати искључиво за недопуштене утицаје на суседну непокретност, него мора нужно проширити и на оне случајеве у којима неко емитује нешто штетно у околину, што угрожава ширу друштвену заједницу. Поред тога указано је и на потребу увођења мобилијарних имисија као посебне категорије. Уз то, у овој области долази и до све већег функционалног повезивања имисионе заштите са појединим гранама јавног права. Поред тога, грађанско право се постепено прилагођава савременим еколошким изазовима, уз све већи државни интервеционизам у домену својинских односа. Све ово указује на правце у којима ће већ трансформисано имисионо право наставити да се развија, пружајући значајан допринос, како заштити својинских овлашћења власника непокретности, тако и заштити животне средине., U disertaciji su detaljno razmotrena bitna obeležja, pravni značaj i pravci razvoja građanskopravne odgovornosti za imisije. Celokupna tematika je analizirana u širem istorijskom kontekstu i kroz poređenje sistemskih rešenja koja postoje u domaćem i uporednom pravu.Pravno uređenje imisija sagledano je u kontekstu međunarodnog prava, nadnacionalnog prava Evropske unije i kroz rešenja koja postoje u pojedinim nacionalnim pravnim sistemima. Posebna pažnja posvećena je teorijskim postavkama, normativnim rešenjima i pravnoj praksi u Republici Srbiji.U pravnim sistemima evropsko kontinentalnog tipa institut imisija je, po pravilu, deo stvarnopravne materije i spada u domen susedskih prava. Međutim, u nekim zemljama postoje drugačija normativna rešenja. Imisije ne predstavljaju zaseban pravni institut, ali je materija na koju se one odnose obuhvaćena pravilima o službenostima i sl. Smetanja izazvana imisijama u zemljama angloameričkog pravnog sistema predstavljaju deo deliktnog prava.Tradicionalno poimanje imisija, nasleđeno iz rimskog prava, znatno je prošireno, a sam pravni institut u značajnoj meri transformisan.U radu je posebna pažnja posvećena novim vidovima imisionog delovanja, nastalim usled tehnološkog razvoja, industrijalizacije i urbanizacije.Predmet uporednopravne analize su bila i osnovna merila za utvrđivanje nivoa prekomernosti imisija, jer u vezi sa tim u pravnoj praksi postoje mnogobrojni problemi.U Republici Srbiji prekoračenja granica imisionog delovanja podrazumeva, najpre, odgovornost za opasnost od štete, kojom se široko afirmiše princip prevencije, kao i odgovornost za prouzrokovanu štetu, u slučaju da je usled imisija došlo do oštećenja ili uništenja zaštićenih dobara. I pored niza specifičnosti u odnosu na tradicionalne štete, sve štetne posledice nastale usled imisija se otklanjaju klasičnim sredstvima odštetnog prava.Posebno poglavlje posvećeno je osiguranju od odgovornosti za štete prouzrokovane imisijama.U radu su analizirane mogućnosti za realizaciju vansudske, kao i sudske imisione zaštite koja se ostvaruje putem državinske, negatorne, tzv. popularne i klasične obligacionopravne tužbe. Uz to, ukazano je na potrebu reformisanja postojeće regulative, kada su u pitanju kolektivni mehanizmi zaštite interesa u ovoj oblasti i uvođenja posebnih pravila koja bi se odnosila na imisione parnice.U zaključnim razmatranjima je konstatovano da institut imisija danas prevazilazi okvire susedskog prava u koje se tradicionalno svrstava i predstavlja važno ograničenje prava svojine u opštem interesu kojim se obezbeđuje i zaštita životne sredine. Odgovornost za imisije se samim tim više ne može vezivati isključivo za nedopuštene uticaje na susednu nepokretnost, nego mora nužno proširiti i na one slučajeve u kojima neko emituje nešto štetno u okolinu, što ugrožava širu društvenu zajednicu. Pored toga ukazano je i na potrebu uvođenja mobilijarnih imisija kao posebne kategorije. Uz to, u ovoj oblasti dolazi i do sve većeg funkcionalnog povezivanja imisione zaštite sa pojedinim granama javnog prava. Pored toga, građansko pravo se postepeno prilagođava savremenim ekološkim izazovima, uz sve veći državni intervecionizam u domenu svojinskih odnosa. Sve ovo ukazuje na pravce u kojima će već transformisano imisiono pravo nastaviti da se razvija, pružajući značajan doprinos, kako zaštiti svojinskih ovlašćenja vlasnika nepokretnosti, tako i zaštiti životne sredine., The dissertation provides a thorough review of significant features, legal importance and ways of development of the civil liability for immissions. The whole matter is analyzed in the wider historical context and through the comparison of international and national law sources.The legal regulation of the institution of immission was scrutinized with the help of international, law sources of European Union, and national legal solutions. The special focus is on the theoretical approach, law sources and legal practice in Republic of Serbia.In the continental European legal systems, the institution of immission is usually the part of property law and represents a kind of neighboring rights. However, there are some countries in which there are no special rules for the immissions, and thus they are treated as specific rules of servitutes. In the Anglo-Saxon legal systems, the institution of immission falls under the tort law.The traditional determination of immission inherited from the Roman law has been considerably extended, and the legal institution itself has been significantly transformed.The dissertation is also devoted to modern forms of immissions which are the consequence of technological development, industrialization and urban development.Another subject of comparative analysis is the basic criteria for measuring the exceeding of the set immission limits. Many problems concerning these issues are encountered in legal practice.In Republic of Serbia the exceeding of the set immission limits is primarily related to the responsibility for hazards that might lead to damage. This generally underlines the principle of prevention. If the immission causes harm or a total damage of someone’s goods, this will also give the right to redress the damage. Compared to traditional damages, the damages caused by immissions have many specifics. However, the compensation is based on general tort law.The special chapter of dissertation is devoted to the liability insurance against damages caused by immissions.There is also the analysis of the protection from immissions, that can be achived out of as well as in the court, by means of the lawsuit for disturbance of possession, possessory action (action negatoria), the so-called popular action, as well as by means of the classical obligation lawsuit. Moreover, the author provides some particular suggestions for the reform of the current legislation in the field of collective lawsuits, as well as for introducing special rules for the immission litigation.In the conclusion, the author points out that nowadays the institution of immission exceeds the framework of neighboring rights, where it has traditionally belonged to, and represents an important limitation to the right to property in public interest that also provides for the environmental protection. Thus, the liability for immissions cannot exclusively refer to an illegal impact on the neighboring property rights any more, but has to be extended to include those cases in which someone emits something harmful into the environment, which affects the common society. Moreover, the author points out to the need of introducing mobiliar immissions as a special category. There is also more and more functional interconnection between immission protection and other public law disciplines in this field. Civil law is adapting to meet the contemporary environmental challenges and there is a considerable and recognizable state interventionism in the proprietary rights field. All these circumstances point to the ways in which the transformed immission law is going to develop and contribute to the protection of proprietary rights of the property owners, as well as to environmental protection.