Правна дејства државине у савременом праву

Традиционално, државина је посматрана као чињеница (possessio non iuris est, sed facti). Један део правне доктрине сматра да је државина право. Мада има одговарајућа правна дејства и ужива правну заштиту, државина није и не може бити право. Веома често се државина и право на државину поклапaју, и правни субјект може имати право на државину (ius possidendi) засновано на неком субјективном праву, али државина може настати не само као вршење правне власти, већ и без ње, па и супротно таквом овлашћењу. Државина може да постоји независно од права на ствар, односно, независно од тога да ли се у конкретном случају правна и фактичка власт на некој ствари подударају или супротстављају. Предмет истраживања и рада на докторској дисертацији „Правна дејства државине у савременом праву“, представља анализу појма, правне природе, субјеката и објеката државине, врста и квалитета државине, стицања, преноса и престанка државине. Овако детаљно сагледавање института државине доприноси разумевању најзначајних правних дејстава које државина производи. Циљ истраживања представља критичку анализу позитивног права и прилагођавање регулативе изазовима савременог доба. Од врста и квалитета државине зависи која ће правна дејства правни поредак везивати уз одговарајућу државину. Субјективна и објективна својства државине детерминишу њен квалитет. Државина са свим позитивним елементима је квалификована државина. То је државина која је истовремено законита, права и савесна. Правна дејства државине настају онда када је државина стечена и у односу на онога ко ју је стекао. Функције државине које се остварују кроз правна дејства су: функција публицитета, функција континуитета и заштитна функција. Правна дејства државине која произлазе из публицитетне функције су: државина је начин стицања стварних права на покретним стварима, државина ствара претпоставку о постојању права својине на ствари, државина ствара могућност стицања својине од невласника, држалац је одговоран за штету која потиче од ствари к
Tradicionalno, državina je posmatrana kao činjenica (possessio non iuris est, sed facti). Jedan deo pravne doktrine smatra da je državina pravo. Mada ima odgovarajuća pravna dejstva i uživa pravnu zaštitu, državina nije i ne može biti pravo. Veoma često se državina i pravo na državinu poklapaju, i pravni subjekt može imati pravo na državinu (ius possidendi) zasnovano na nekom subjektivnom pravu, ali državina može nastati ne samo kao vršenje pravne vlasti, već i bez nje, pa i suprotno takvom ovlašćenju. Državina može da postoji nezavisno od prava na stvar, odnosno, nezavisno od toga da li se u konkretnom slučaju pravna i faktička vlast na nekoj stvari podudaraju ili suprotstavljaju. Predmet istraživanja i rada na doktorskoj disertaciji „Pravna dejstva državine u savremenom pravu“, predstavlja analizu pojma, pravne prirode, subjekata i objekata državine, vrsta i kvaliteta državine, sticanja, prenosa i prestanka državine. Ovako detaljno sagledavanje instituta državine doprinosi razumevanju najznačajnih pravnih dejstava koje državina proizvodi. Cilj istraživanja predstavlja kritičku analizu pozitivnog prava i prilagođavanje regulative izazovima savremenog doba. Od vrsta i kvaliteta državine zavisi koja će pravna dejstva pravni poredak vezivati uz odgovarajuću državinu. Subjektivna i objektivna svojstva državine determinišu njen kvalitet. Državina sa svim pozitivnim elementima je kvalifikovana državina. To je državina koja je istovremeno zakonita, prava i savesna. Pravna dejstva državine nastaju onda kada je državina stečena i u odnosu na onoga ko ju je stekao. Funkcije državine koje se ostvaruju kroz pravna dejstva su: funkcija publiciteta, funkcija kontinuiteta i zaštitna funkcija. Pravna dejstva državine koja proizlaze iz publicitetne funkcije su: državina je način sticanja stvarnih prava na pokretnim stvarima, državina stvara pretpostavku o postojanju prava svojine na stvari, državina stvara mogućnost sticanja svojine od nevlasnika, držalac je odgovoran za štetu koja
Traditionally, possession has been viewed as a matter of facts (possession not iuris est, sed facti). A part of legal doctrine regards possession as a right. Although possession causes certain legal effects and enjoys protection of the law, possession is not and may not be regarded as a right. Very often factual possession and right to possession overlap and a person may hold a right to possession (ius possidendi) based on some personal right, however possession may be created not only as a result of lawful exercise of one’s rights, but also without, or contrary to, exercise of such rights. Possession may exist independently of property rights, that is, regardless of whether legal and factual control over a thing overlap or are at odds. The subject of this research and work on doctoral thesis titled “The Legal Effects of Possession in Contemporary Law” is analysis of the meaning and legal nature of possession; persons holding possession and things that may be subject to possession; types and varieties of possession; acquiring, transfer, and loss of possession. Such detailed overview of possession contributes to better understanding of the most significant legal effects caused by possession over a thing. The aim of the research is to provide a critical analysis of the law and to examine how the regulations have been modified to meet the challenges of modern time. Depending on the type and form of possession, the legal framework provides for different legal effects to possession over a thing. Personal and objective features determine the quality of possession. Possession, with all the positive elements, constitutes qualified possession. The qualified possession is a possession that is legal and lawful. Legal effects of possession are created at the moment the possession is acquired and they are created towards a person that acquired it. The following elements of possession are created through its legal effects: element of publicity, element of continuity, and protecti