У српској и другим балканским антропологијама има више радова посвећених националним идентитетима. Меёутим, веома је мали број радова савременог приступа о регионалним идентитетима, иако су ови идентитети у друштвеној пракси веома присутни. Овај рад посвећен је регионалном идентитету Торлаци/Турлаци, који, у односу на друге регионалне идентитете, има и низ својих специфичности: о њему се у литератури јављају потпуно опречна мишљења; он се везује за различите географске просторе, од веома малих до веома великих; егзистира паралелно са два, кроз историју често и опречна, национална идентитета - српским и бугарским, то јест са обе стране, кроз историју доста тврде, државне и националне границе; у интересесантној је и досад неразјашњеној вези са, такоёе у науци веома коришћеним али непроученим, идентитетом Шопи/Шопови; схватан је од крајње пежоративног до крајње афирмативног; чешће и више од других регионалних идентитета схватан је као етничка категорија; подразумева више различитих идентитетских садржаја (то јест, у разним крајевима је утемељен на различитим маркерима); у последњих нешто више од десет година све је присутнији у друштвеним праксама српско-бугарског пограничја. Циљ овог рада је, с једне стране, да се обогате сазнања о феномену регионалног идентитета и, у складу с тим, да се дâ допринос познавању групних идентитета уопште, а с друге стране да се, после најразличитијег коришћења термина Торлаци/Турлаци у друштвеној пракси и у науци (више од 160 година), утврде тачне карактеристике његових садржаја. Уз претпоставку да је конструктивистички, односно такозвани бартовски, приступ етничком идентитету применљив и на регионални идентитет, идентитет Торлаци/Турлаци сагледан је у складу са основним постулатима овог приступа. То су: субјективизам етницитета, динамика и ситуациона условљеност етницитета, етницитет - производ интеракције, конструкција и инструментализам етницитета, симболизација етницитета, независност етнонима и етницитетског садржаја, испољавање на различитим нивоима (индивидуалном, интеракцијском и институционалном). У раду је, у циљу потпуног осветљавања садржаја везаних за термин Торлаци/Турлаци, одступљено од уобичајене антрополошке праксе посматрања микроситуације и, без обзира што распрострањење овог идентитета у географском смислу није баш мало, пристуљено му је темељно, систематски, свеобухватно и исцрпно, што је подразумевало велики истраживачки захват. Он се посебно односио на три локације, за које се термин Торлак/Турлак у идентитетском смислу највише везује: пиротски крај (у ширем смислу), средњи Тимок и северозападну Бугарску. Захват је усмерен на следеће изворе: литературу, казивања, материјалне манифестације идентитета и сопствена искуства и импресије. Резултирао је веома великим емпиријским материјалом. Током истраживања коришћена је и инсајдерска позиција, с обзиром на то да сам не само један од носилаца, већ и активни учесник институционалног конструисања торлачког идентитета (улога инсајдера је много повољнија од улоге аутсајдера уколико није угрожена научна објекивност). У првом делу рада детаљно је приказана научна, квазинаучна и белетристичка литература у којој је до сада коришћен термин Т(т)орлаци, односно Т(т)урлаци. Потом су, свака у посебном одељку, на основу сопствених истраживања детаљно приказана његова везивања за пиротски крај, средњи Тимок и северозападну Бугарску, и то на индивидуалном, интерактивном и институционалном нивоу. Ту су, у циљу објашњења идентитета везаних за овај термин, приказани и други идентитети који функционишу на овим подручјима, јер један идентитет може да се сагледа само у контексту шире идентитетске мреже и сталне интеракције са другим идентитетима. У овим одељцима приказана су и знања становништва ових крајева везана за термин Ш(ш)опи, доносно Шопови. У следећем одељку дата су сазнања о коришћењу овог термина са неидентитетским значењем, као и његово коришћење за означавање становништва читавог, немалог, подручја источне Србије, западне Бугарске и источне Македоније. Затим су, на основу података из литературе и података сакупљених сопственим истраживањем, детаљно приказане све етапе сложене конструкције идентитета везаног за термин Торлаци/Турлаци, односно како је кроз време (од османског периода на Балкану до данас) и на различитим географским локацијама, под утицајем локалних и глобалних друштвених услова, овај термин добијао различите садржаје. Разјашњена је и његова веза за термином Шопи/Шопови. У завршним разматрањима, с обзиром на резултате истраживања, акцентовани су и разматрани кључни појмови конструкције и функционисања регионалних идентитета и групних идентитета уопште. Anthropology in Serbia and other Balkan countries comprises several works dealing with national identities. However, there are only a few works with modern approach to the subject of regional identities, although these identities are strongly present in social practices. This work is dedicated to the Torlaks/Turlaks regional identity which has, in comparison to other regional identities, numerous specificities: relevant literature comprises conflicting views on it; it has been related to different geographical areas ranging from very small to very wide; it has existed simultaneously with two, often conflicting, national identities – Serbian and Bulgarian, which means on both sides of state and national border that used to be fairly rigid throughout history; it has also had an interesting and still unclear relation to a Sopi/Sopovi identity which is often mentioned, but still not examined by the anthropology; it has had both pejorative and affirmative connotations; unlike other regional identities, it has been often considered as an ethnic category; it comprises several different identity contents (i.e. in different areas, it is based on different markers); during last ten years and more it has been present in social practices of Serbian-Bulgarian bordering areas. The objective of this work is to enrich the knowledge of the phenomenon of regional identity and, as a result, to contribute to knowing group identities in general. On the other hand, this work aims at establishing exact features of the content of the term the Torlaks/Turlaks, after its various use (more than 160 years) in social practices and science. Supposing that constructivist approach, so called Barth approach, to ethnic identity is also applicable to a regional identity, in this work, the Torlaks/Turlaks identity was examined according to the basic principles of this approach. They are: subjectivism of an ethnicity, dynamics and situational conditionality of an ethnicity, an ethnicity-the result of an interaction, construction and instrumentalism of an ethnicity, symbolization of an ethnicity, inter-independence of ethnonyms and ethnicity content, expressing at different levels (individual, interaction and institutional). In order to throw light on contents related to the term the Torlaks/Turlaks completely, this work diverged from usual anthropological practice of observing micro-situation and the identity was studied systematically, meticulously, all-embracingly and exhaustively, regardless of the fact that distribution of the identity in terms of geography is not small. All this meant a considerable research endeavour. It concerned three locations especially, to which the term the Torlaks/Turlaks is related mostly: the region of Pirot (in a broad sense), the middle flow of the Timok river and the north-west Bulgaria. The research involved: the literature, interviews, material expressions of the identity and my own experience and impressions. The work resulted in a huge empirical material. During the research, I used the position of an insider, given the fact that I am not only a bearer of the identity, but I also participate in institutional constructing of the Torlak identity (the role of an insider is more convenient than that of an outsider, unless the objectivity is not affected). In the first part of the work, scientific, pseudo-scientific and fiction literature containing the term T(t)orlaks, i.e. T(t)urlaks, is presented. Then, in separate chapters, on the basis on my own research, its relations to the region of Pirot, the middle flow of the Timok and the north-west Bulgaria are elaborated at the individual, interactive and institutional levels. In order to explain the identities connected with this term, these chapters also present other identities that exist in these areas, because one identity can be understood only in a context of a wider identity network and in interaction with other identities. These chapters also give the knowledge of people concerning the term S(s)opi, i.e. S(s)opovi. The next chapter gives the knowledge of the use of this term without identity meaning as well as the use in denoting a population of the entire area of eastern Serbia, western Bulgaria and eastern Macedonia. After that, on the basis of the facts collected from the literature and during my own researches, all stages of a complex construction of the identity related to the term the Torlaks/Turlaks are presented, i.e. the development of the term’s contents (from the time of the Ottoman Empire up to now), in different geographical locations, under local and global influences. Here, it’s relation to the term Sopi/Sopovi is clarified. In final reviewing, given the results of the research, key issues of the construction and the existence of regional identities and group identities in general are emphasized.