Конструкција идентитета Торлака у Србији и Бугарској

У српској и другим балканским антропологијама има више радова посвећених националним идентитетима. Меёутим, веома је мали број радова савременог приступа о регионалним идентитетима, иако су ови идентитети у друштвеној пракси веома присутни. Овај рад посвећен је регионалном идентитету Торлаци/Турлаци, који, у односу на друге регионалне идентитете, има и низ својих специфичности: о њему се у литератури јављају потпуно опречна мишљења; он се везује за различите географске просторе, од веома малих до веома великих; егзистира паралелно са два, кроз историју често и опречна, национална идентитета - српским и бугарским, то јест са обе стране, кроз историју доста тврде, државне и националне границе; у интересесантној је и досад неразјашњеној вези са, такоёе у науци веома коришћеним али непроученим, идентитетом Шопи/Шопови; схватан је од крајње пежоративног до крајње афирмативног; чешће и више од других регионалних идентитета схватан је као етничка категорија; подразумева више различитих идентитетских садржаја (то јест, у разним крајевима је утемељен на различитим маркерима); у последњих нешто више од десет година све је присутнији у друштвеним праксама српско-бугарског пограничја. Циљ овог рада је, с једне стране, да се обогате сазнања о феномену регионалног идентитета и, у складу с тим, да се дâ допринос познавању групних идентитета уопште, а с друге стране да се, после најразличитијег коришћења термина Торлаци/Турлаци у друштвеној пракси и у науци (више од 160 година), утврде тачне карактеристике његових садржаја. Уз претпоставку да је конструктивистички, односно такозвани бартовски, приступ етничком идентитету применљив и на регионални идентитет, идентитет Торлаци/Турлаци сагледан је у складу са основним постулатима овог приступа. То су: субјективизам етницитета, динамика и ситуациона условљеност етницитета, етницитет - производ интеракције, конструкција и инструментализам етницитета, симболизација етницитета, независност етнонима и етницитетског садржаја, испољавање на
Anthropology in Serbia and other Balkan countries comprises several works dealing with national identities. However, there are only a few works with modern approach to the subject of regional identities, although these identities are strongly present in social practices. This work is dedicated to the Torlaks/Turlaks regional identity which has, in comparison to other regional identities, numerous specificities: relevant literature comprises conflicting views on it; it has been related to different geographical areas ranging from very small to very wide; it has existed simultaneously with two, often conflicting, national identities – Serbian and Bulgarian, which means on both sides of state and national border that used to be fairly rigid throughout history; it has also had an interesting and still unclear relation to a Sopi/Sopovi identity which is often mentioned, but still not examined by the anthropology; it has had both pejorative and affirmative connotations; unlike other regional identities, it has been often considered as an ethnic category; it comprises several different identity contents (i.e. in different areas, it is based on different markers); during last ten years and more it has been present in social practices of Serbian-Bulgarian bordering areas. The objective of this work is to enrich the knowledge of the phenomenon of regional identity and, as a result, to contribute to knowing group identities in general. On the other hand, this work aims at establishing exact features of the content of the term the Torlaks/Turlaks, after its various use (more than 160 years) in social practices and science. Supposing that constructivist approach, so called Barth approach, to ethnic identity is also applicable to a regional identity, in this work, the Torlaks/Turlaks identity was examined according to the basic principles of this approach. They are: subjectivism of an ethnicity, dynamics and situational conditionality of an ethnicity, an ethnicity-the result of a