Search

У раду је детаљно описан живот свештеномученика Серафима Џарића, првенствено на основу аутобиографије овог светог новомученика. Наведено је шта тачно сачињава његову, жанровски разно- образну, писану заоставштину. Посебно је описан Љетопис који је писао. Кроз проучавање ове заоставштине прате се и коментаришу поједини детаљи из црквеног живота народа Пљеваља у вријеме када је Св. Серафим Џарић живио, а посебно док је био игуман манастира Свете Тројице код Пљеваља (1915-1941)., В статье подробно описывается жизнь священномученика Серафима Джарича, в первую очередь на основе его автобиографии Мо] доживла]. Также указывается, что именно, кроме автобиографии, составляет его письменное наследие, отличающееся жанровым разнообразием. Детально проанализирована его Летопись. Изучая данное наследие, отмечаются и комментируются некоторые детали из церковной жизни народа Плевля в то время, когда жил святой Серафим Джарич, и особенно когда он был игуменом монастыря Святой Троицы в Плевля (1915-1941).

In Serbian theolinguistics, there is a good terminological and theoretical basis for research of sacral functional stylistics complex, e.g. functional varieties and genres of the literary language determined by sacral spheres and aims of communication. In this paper, about 160–170 lexical units from two texts of this sphere and literary style have been analyzed. The first one is novel Lavr, translated into Serbian from Russian and the second is Service of the Icon of the Mother of God Ve l i k o r e - m e t s k a – translated into Serbian from the Church-Slavonic language. The first genre (novel) belongs to both the sacral and profane sphere, while the second one (service) is a genre belonging to the sacral sphere only. Stylematic characteristics of lexical units from these texts have been analyzed, mostly on lexical, phonetic-morphological and derivational language levels. In almost all cases (except terminology) stylistically adequate lexemes have been opposed to stylistically neutral (or other) synonym(s). Although we already know what basic constitutive elements of sacral functional stylistics complex (churchslavonisms and archaisms) are, there is not enough synchronic stylistic research of concrete material belonging to sacral functional stylistics complex in the Serbian linguistics. This offered here is one of the first and we hope it to be stimulating for other researchers, so that we can create a bigger list of stylistic adequate lexemes used in sacral genres. This will be useful not only for stylistics of sacral genres, but also for the theory and practice of translation, as well as to Serbian and Slavic theolinguistics.

Износе се кратки животописи новојављених светих Српске православне цркве скончалих у архијерејском чину као и Св. Сава. Упоредо са животописима наводе се и подаци о постојећим химнографским текстовима написаним у спомен и част ових светитеља: аутори, језик на којем су текстови написани, химнографски жанр, постојећи библиографски подаци. На крају се износе чињенице и предлози о томе шта је још потребно учинити на пољу савремене српске химнографије, нарочито кад су у питању светитељи СПЦ о којима је реч., В статье приводятся жизнеописания новоявленных святых Сербской Православной Церкви скончавшихся в архиерейском сане также, как и свт. Савва Сербский. Наряду с жизнеописаниями, приводятся данные о существующих гимнографических текстах написанных в честь этих святых: авторы, язык, на котором написаны тексты, гимнографический жанр, известные библиографические сведения. В конце приводятся факты и предложения о том, что ещё надо сделать в рамках современной сербской гимнографии, касаемо новопрославленных святых Сербской Православной Церкви, о которых в статье шла речь.

В статье проводится синхронический сравнительный анализ лексики православной культуры сербского и русского языков. Данная лексика описывается на основе сравнительного анализа различных лексических параллелей., This paper deals with synchronic comparative analysis of Orthodox culture lexis in Russian and Serbian. The lexis is described in terms of different lexical parallels.

Цель работы выявить различия и сходства между употребленными в материале лексемами в русском оригинале и сербском переводе романа «Лавр». Большинство из них из (церковно)славянского языка и, как таковые, являются достоинством обоих язьжов. Обратим внимание особенно и на лексемы, обозначающие реалии, несуществующие в сербской культуре, и те, для которых в переводе можно использовать не одну, а больше лексических единиц, в зависимости от контекста., The aim of the paper is to analyze the differences and similarities between the Russian and Serbian Orthodox spirituality lexis in the novel ”Laurus” and its translation into Serbian. Having their origin in the Church Slavonic language, the majority of these lexemes сап be found in both Russian and Serbian. Our focus will, also, be the lexemes denoting phenomena non-existent in Serbian culture, as well as those that сап be, depending оп the context, translated by more than опе Serbian counterpart.

У раду се разматра статус теолингвистике као лингвистичке дисциплине у Србији, њена достигнућа и путеви даљег развоја. Могућности даљег развоја ове дисциплине зависе претежно од кадровских и финансијских фактора. За разлику од других лингвистичких дисциплина, теоцентрична парадигма основна је у овим истраживањима, што је повезано и са начином живота и владањем оних који се њоме баве., In this paper, the status of theolinguistics as a linguistic discipline in Serbia is considered, as well as its achievements and the challenges and directions of further research. The latter are primarily practitioner-and resource-dependent. Unlike other linguistic disciplines, this strand of research is theocentric and this fact is connected with the way of life and conduct of those engaged in theolinguistics.

Циљ овог рада јесте да се црквенословенски језик као један од језика богослужења Православне цркве истакне и размотри с тачке гледишта језичке идеологије. С тим у вези употребљене су методе ове дисциплине која се развила у оквирима лингвистичке антропологије, а чији је задатак да истражује везе између језика и језичких појава с једне и друштвених и општих појава (нпр. знање, моћ, нација, пол, аутентичност) с друге стране. Резултат истраживања треба да покаже место и улогу црквенословенског језика у делу савременог словенског православног света, првенствено у Српској православној цркви. Закључак је да црквенословенски језик има добар потенцијал за свој даљи развој и употребу, али да у српској средини овај потенцијал није довољно искоришћен. Предлаже се да се више ради на томе да се оваква ситуација промени, првенствено на пољу едуковања и на промоцији овог језика. Последње наведено још један је од циљева овог рада., The aim of this paper is to feature the Church Slavonic language as one of the liturgical languages of the Orthodox Church and take it into consideration from the language ideology point of view. In this regard, certain methods of the language ideology research have been used. The task of this approach, which was developed within linguistic anthropology, is to explore the links between language and linguistic phenomena, on the one hand, and social and general phenomena (for example: knowledge, power, nationality, gender, authenticity etc.), on the other hand. The result of this research should throw light on the place and role of Church Slavonic in the part of contemporary Slavic orthodox world, primarily in the Serbian Orthodox Church. The conclusion is that, despite its insufficient use in the Serbian environment, Church Slavonic has good potential for further development and application. We need to put in more effort, especially when it comes to teaching and promoting this language, if our aim is to change the current state of affairs. This paper will hopefully play a part in this endeavor.

It is known that in the Serbian Orthodox Church, both the Church Slavonic language of the Russian edition and the modern Serbian language are in liturgical use. The aim of a broader, more comprehensive research was to obtain more precise data on the use of liturgical languages in the Serbian Orthodox Church, to discover the (in) connection between the use of language and the diocese, and even the state in which individual monasteries (temples) SOC finds, and to draw conclusions about how much the Church Slavonic language is retained, ie lost in liturgical use, whether there is a change in relation to the use of these two languages in worship in the recent past (late twentieth century) and today and what is the tendency of this changes if it exists.

Роман „Лавр“ руског доктора филолошких наука и савременог писца – добитник је две престижне руске награде за 2013. годину и у данашње време преведен је на око 25 језика. Превод на српски језик овог „неисторијског романа“ био је завршен исте те године и једини је који тренутно постоји. У раду се бавимо (не)успешно одабраним преводним еквивалентима појединих лексема, првенствено из области терминологије православне духовности. Овај роман прожет је црквеном тематиком, те стога пружа богат материјал за овакво истраживање. Циљеви рада су да се побољша превод овако значајног књижевног остварења, а такође и да се терминологија православне духовности, као и друге лексеме ове области – још једном размотре и утврде у савременом српском језику, те да се предложе нека другачија, трајнија и(ли) већ у лексичком систему српског језика постојећа решења.

The novel Laurus of the contemporary Russian writer and doctor of science in philology Yevgeny Vodolazkin won two prestigious Russian prizes for the year 2013 and to date has been translated into about 25 languages. The translation into Serbian of this "non-historical novel", as named by the writer in the subtitle, was completed in the same year and is the only one currently existing translation. The text concerned intergrates both novelistic and hagiographic genres. In this paper we deal with (un)successfully chosen translation equivalents of particular lexical and, if applicable, syntactic units in this literary work, predominantly in the field of Orthodox spirituality. In this way, we would like to illustrate the need for existence of a specialized descriptive dictionary in the field of Orthodox spirituality. Using the examples from this novel we shall try to present a microstructure of the future dictionary of this kind we named "Thematic Thesaurus of Orthodox Spirituality Lexis" (TTOSL). The aim of this paper is to reconsider and establish a part of the terminology related to the Orthodox spirituality, and other words in this field in the contemporary Serbian language through description thereof in the specialized dictionary, and possibly to propose some different, more durable and/or already existing solutions in the lexical system of the Serbian language. The accompanying goal would be to improve the existing translation of the novel in Serbian., Роман „Лавр“ савременог руског писца и доктора филолошких наука Јевгенија Водолазкина – добитник је две престижне руске награде за 2013. годину и до данас је преведен је на око 25 језика. Превод на српски језик овог „неисторијског романа“, како га писац назива у поднаслову, био је завршен исте те године и једини је који тренутно постоји. Ради се о тексту у коме су обједињени жанрови романа и житија. У раду се бавиmo (не)успешно одабраним преводним еквивалентима појединих лексичких, према потреби и синтаксичких јединица у овом књижевном делу, првенствено из области православне духовности. На тај начин желели бисмо да илуструјемо потребу за постојањем специјалног дескриптивног речника из сфере православне духовности. На примерима из овог романа настојаћемо да покажемо микроструктуру будућег речника ове врсте који смо назвали Тематски тезаурус лексема из сфере православне духовности (ТТЛПД). Циљ рада је да се део терминологије православне духовности, као и друге лексеме ове сфере – још једном размотре и утврде у савременом српском језику кроз њихов опис у специјалном речнику, те да се евентуално предложе нека другачија, трајнија и(ли) већ у лексичком систему српског језика постојећа решења. Пратећи циљ био би побољшање постојећег превода романа на српски језик.

У раду се истражују лингвистички термини у Речнику САНУ добијени методом екстраховања ове лексике из дигиталне форме овог речника, коју засад чини 20 објављених књига (А–погдегод). Осим представљања методолошких поступака помоћу којих се дошло до речничког корпуса лингвистичких термина, у раду се утврђује релевантност корпуса добијеног поменутим методама, а део добијеног материјала сравњује се и проверава са материјалом у другим речницима – у првом реду специјалним речницима лингвистичких термина. Циљ рада је да се покаже како и у којој мери електронска форма Речника САНУ може послужити као релевантна база за израду Речника српске лингвистичке терминологије., U radu se istražuje jezikoslovno nazivlje u Rečniku SANU koje je dobiveno crpenjem naziva iz digitalnoga oblika rječnika, koji se zasad sastoji od 20 objavljenih knjiga (A–pogdegod). Osim predstavljanja metodoloških postupaka s pomoću kojih se došlo do rječničkoga korpusa jezikoslovnoga nazivlja, u radu se utvrđuje relevantnost korpusa dobivenoga tim metodom, a dio se građe provjerava i u drugim rječnicima – u prvome redu strukovnim rječnicima jezikoslovnoga nazivlja. Cilj je rada pokazati kako i u kojoj mjeri elektronički oblik Rečnika SANU može poslužiti kao relevantna baza za izradu Rečnika srpske lingvističke terminologije., This paper analyzes linguistic terms in the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts (RSANU) extracted from the digital version of the dictionary. Twenty volumes of the dictionary have been published so far (А-погдегод) and they are in the process of digitalization. In addition to the presentation of the methods for the extraction of linguistic terms, the paper also deals with the relevance of a corpus compiled in this manner. A part of the corpus is checked against the material from other dictionaries, primarily a number of specialized dictionaries of linguistic terms. The paper aims to provide an answer to the following questions: Can the electronic RSANU dictionary be used as a relevant resource for the creation of the Dictionary of Serbian linguistic terminology and, if so, to what extent.

This paper deals with contemporary Serbian hymnography. We learn in short about the life and hymnography works of Serbian authors who have written and are still writing hymnography texts. Most of them live and create their works today. Some of them wrote just one or two hymnography texts and they do not deal with it any more. Others continue creating. Only two Serbian hymnographers wrote in Church Slavonic language. One of them, the author of this paper, still writes, but he has not published his works in the printed form yet. Some Greek and Russian hymnographers wrote the services to Serbian saints. Although the hymnography work in the Serbian Orthodox Church has not been sufficiently organized and officially supported, the hymnography texts writing is relatively developed. What we find particularly important is the fact that there are the new texts in Church Slavonic, and not only in Serbian, although the quantity of the later is much bigger.

The subject of this paper is the terminology from the sphere of Orthodox spirituality. In the first part, earlier research in this field is described and the main conclusions and achievements are outlined. The terms of this field in contemporary Serbian are divided into the terminological (sub)systems. Some of them are presented completely and described semantically in greater detail. At the end, we indicate the research that we think is necessary to be done in the future, in order to complete the inventorisation of the terms and their description from various linguistic aspects. In this way, Serbian theolinguistics and linguistics in general can be expanded and enriched with new achievements, У раду се говори о терминологији сфере православне духовности. Најпре се наводе аутору позната досадашња истраживања и достигнућа из ове области, она се сумирају и истичу се главни закључци. Дата терминологија савременог српског језика дели се на терминосистеме и подсистеме, од којих се најважнији семантички описују и детаљније. На крају се наводи и која су истраживања из ове области потребна убудуће да би се постигло да терминологија сфере православне духовности буде у потпуности инвентаризована и описана са разних лингвистичких аспеката, чиме би, истовремено, и српска (тео)лингвистика, а могуће и терминологија као засебна дисциплина, биле проширене и обогаћене новим достигнућима

В статье рассматривается лексикографическая обработка десяти глаголов и некоторых фразеологизмов с этими глаголами как компонентами в дескриптивных словарях современного сербского языка. Указываются некоторые недостатки в их лексикографической обработке. Также рассматривается связь между некоторыми значениями фразеологизмов и христианским мировоззрением., The article deals with the lexicographic and phraseographic processing of the data provided by three Serbian dictionaries on verbs occurring in Orthodoxy texts. The authors reveal erroneous semantic descriptions and lexicographic notes on these verbs. They also comment meanings of some idioms with some of these verbs as components. Semantic connection of the idioms with Christian view of the world has been analyzed.

В статье анализируется перевод Службы Пресвятой Богородице в честь ее иконы Великореметской с церковнославянского языка на современный сербский. Наряду с описанием иконы и ее истории даются основные сведе-ния об оригинале и переводе службы. Автор определяет критерии качественного перевода с церковнославянского на сербский на лексическом уровне. Три главных критерия: сохранение церковнославянских лексем везде, где это возможно, учет существующих традиций перевода литургических текстов на сербский язык и сохранение благозвучия., This work analyzes the translation of Mother of God Service in honour of her miraculous icon Velikoremetska from Church Slavonic to modern Serbian language. Initially, there is a description of the icon and its history, with the essential data about the original and the translation of this Service. There are distinguished the criteria which should be observed for the purpose of better translation from the Church Slavonic into the Serbian language, on the lexical level. There are three essential criteria: keeping the Church Slavonic lexemes whenever possible, observing the already existing traditions of liturgical texts translation into Serbian, and putting efforts to achieve melodiousness.

У раду се описује дескриптивни тематски тезаурус лексике из сфере православне духовности и предлаже се његова израда. Образлаже се његов циљ, намена, перспектива посматрања одредница, елементи и потреба за постојањем оваквог речника у српској културној и образовној средини. Описује се садржај његове макроструктуре и изглед микроструктуре и предлажу се још нека техничка решења изгледа речничког чланка.

У раду су представљена нека новија истраживања српских лингвиста из сфере теолингвистике.

В первой части статьи предлагаются направления исследований лексических единиц используемых в качестве христианских теонимов и рассматриваются вопросы в связи с этими исследованиями. В начале уточняется значение самого термина теоним. Во второй части представлен анализ отдельных теонимов в современном сербском языке, их структура, словообразование, этимология и семантика некоторых из них. Многие из них возникли путём онимизации лексем общего лексического фонда. Значение теонима в словарных статьях этих лексем в большинстве случаев не отмечено в сербских лексикографических моноязычных публикациях., У првом делу рада износе се могући правци истраживања лексичких јединица у функцији хришћанских теонима и питања у вези с њиховим истраживањем. Најпре се термин теоним прецизније одређује. Потом следи анализа појединих теонима у савременом српском језику, њихове структуре, творбеног састава и семантике појединих од њих. Многи теоними настали су онимизацијом лексема из општег лексичког фонда. Значење теонима код ових лексема углавном није забележено у српским лексикографским једнојезичним публикацијама

В статье рассматриваются с точки зрения маргинальности личность и жизнь нопопрославленного святого Сербской православной церкви, бывшего (в первой половине ХХ века) игуменом древнего монастыря Святой Троицы на севере Черногории священномученика Серафима Джарича. Описываются основные характеристики его опубликованных произведений и некоторые детали в них. Книга и!) произведений под названием «Приключение игумена Серафима Джарича» включаст автобиографию, мемуары, статьи, документы и деловую переписку.

У раду се укратко представља православна интернет-бидлиотека која се налази на сајту svetosavlje.org. Наслови се класификују или коментаришу с обзиром на темататику, кључне речи и, делимично, структурно и жанровски. Текстови библиотеке сајта, које смо назвали православно-религијским, посматрају се првенствено као материјал за потенцијална (тео)лингвистичка истраживања.

У раду се анализира лексика коришћена у делу "Доживљаји игумана Серафима Џарића" које је овај дугогодишњи игуман манастира Света Тројица код Пљеваља писао тридесетих година ХХ века. Најпре се врши преглед и разврставање лексике према тематским групама, а затим се анализира део представљеног лексикона, маркиран: лексикографски, фонетско-фонолошки, семантички, морфолошки и синтаксички.