Search

The paper describes possibilities of integrating geographic information systems and expert systems. A model of combining these two classes of software systems is also proposed. Existing examples of coupling geographic information systems with expert systems are limited to using expert systems as add-on modules on top of geographic information systems i.e. to cooperation of two separated systems. According to the proposed model such a cooperation is only a subset of the possibilities for integrating these systems. The model also allows for much deeper coupling of geographic information systems and expert systems hence it is called expert geographic information systems. Describing some existing as well as some potential applications in which these two kinds of systems are combined we show some advantages of such integrated systems over traditional geographic information systems U radu je opisana mogućnost integracije geografskih informacionih sistema i ekspertnih sistema. Takođe je predložen i jedan mogući model povezivanja te dve klase softverskih sistema. Postojeći primeri kombinovanja geografskih informacionih sistema i ekspertnih sistema svode se na korišćenje ekspertnih sistema kao dodatka geografskim informacionim sistemima odnosno na kooperaciju dva odvojena sistema. To predstavlja prema predloženom modelu samo jedan podskup mogućnosti za integraciju ovih sistema. Model opisan u radu omogućuje i znatno dublje prožimanje ekspertnih sistema i geografskih informacionih sistema zbog čega je i nazvan ekspertni geografski informacioni sistemi. Kroz opis nekih postojećih kao i nekih potencijalnih aplikacija u kojima se te dve vrste sistema kombinuju, prikazane su prednosti takvih integrisanih sistema nad standardnim geografskim informacionim sistemima.

Disertacija se bavi prevremenim mortalitetom. U istraživanju se polazi od pretpostavke da prevremeni mortalitet predstavlja generalni pojam, a ne samo pokazatelj izgubljenih godina života (iako ga on najbolje opisuje). Pojam prevremenog mortaliteta se koristi u njegovom užem smislu, tj. odnosi se isključivo na hronološku starost. Centralni koncept u ovom istraživanju prevremenog mortaliteta jeste teret koji takva vrsta mortaliteta predstavlja za društvo i državu (Srbiju). Disertacija se nadovezuje na prethodna istraživanja prevremenog mortaliteta u Srbiji i svetu. Integrišu se srodni koncepti prevremenog mortaliteta i mortaliteta koji se može izbeći. Pored konvencionalnih načina za analizu mortaliteta, uvode se dimenzije koje ističu relativnost prevremenog mortaliteta sa više aspekata. Prostorni obuhvat disertacije je Republika Srbija bez Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Ipak, analiza sadrži i različite geografske dimenzije, pa se pokazatelji računaju na dva administrativna nivoa: na republičkom i na opštinskom. Osim prevremenog mortaliteta u Republici Srbiji, disertacija daje prikaz prevremenog mortaliteta i u 35 izabranih evropskih država. Među izabranim državama su i zapadnoevropske i istočnoevropske države različitog ekonomskog razvoja. Stavljanjem Srbije u evropski kontekst omogućava komparaciju Srbije sa ostalim državama. Disertacija se bavi savremenim prevremenim mortalitetom pa je vremenski obuhvat disertacije godina sa najsvežijim postojećim podacima vitalne statistike za Srbiju i pet godina unazad (od 2015. do 2020. godine). U disertaciji se kvantifikuje prevremeni mortalitet u Srbiji i to ukupan prevremeni mortalitet, onaj koji se može izbeći prevencijom i pravovremenom i adekvatnom zdravstvenom negom, kao i mortalitet izazvan pandemijom SARS-CoV-2 i aerozagađenjem, finim PM2.5 česticama, koje najviše utiču na prevremeni mortalitet. Rezultati pokazuju da stanovništvo Srbije izgubi preko pola miliona godina potencijalnog života svake godine. Samo prva godina pandemije je imala cenu od preko 300 miliona američkih dolara u izgubljenoj produktivnosti. Aerozagađenje tipa PM2.5 košta Srbiju više od 200 miliona američkih dolara godišnje u izgubljenoj produktivnosti. Aerozagađenjem su najteže pogođene vojvođanske opštine. Nivo prevremenog mortaliteta je značajno viši u Srbiji nego u najrazvijenijim zemljama Evropske unije. Međutim, postoje države poput istočnoevropskih država (novih članica Evropske unije), koje i pored toga što su ekonomski razvijenije od Srbije imaju više stope prevremenog mortaliteta. Srbija je među 7 država sa najvišim prevremenim mortalitetom (od 35 analiziranih). Osim kvantifikacije prevremenog mortaliteta u disertaciji je ispitana korelacija pokazatelja društvenog razvoja, i pokazatelja udaljenosti od zdravstvene infrastrukture sa pokazateljima prevremenog mortaliteta. Najbolji prediktor prevremenog mortaliteta u Srbiji je siromaštvo mereno udelom korisnika nacionalne socijalne pomoći. U disertaciji su date preporuke u vidu promene paradigme kada je u pitanju populaciona politika (umesto pronatalitetne na onu koja zdravlje stavlja u fokus populacione politike), revizije strateških dokumenata, fokusiranje na prevenciju i otvaranje podataka kao jeftinog načina da se podstakne istraživanje, informiše i edukuje šira javnost. The dissertation deals with premature mortality. The research starts from the assumption that premature mortality is a general concept and not just an indicator – years of life lost (although this is the indicator that best describes it). The notion of premature mortality is used in its narrower sense, i.e., it refers exclusively to chronological age. The central concept in this study of premature mortality is the burden that this type of mortality represents for society and the state (Serbia). The dissertation builds on previous research on premature mortality in Serbia and the world. Related concepts of premature mortality and avoidable mortality are being integrated. In addition to conventional methods for analyzing mortality, dimensions are introduced that emphasizes the relativity of premature mortality from several aspects. The spatial scope of the dissertation is the Republic of Serbia without the Autonomous Province of Kosovo and Metohija. However, the analysis also contains different geographical dimensions, so the indicators were calculated at two administrative levels: national and municipal. In addition to premature mortality in the Republic of Serbia, the dissertation provides an overview of premature mortality in 35 selected European countries. Among the selected countries are Western and Eastern European countries at different levels of economic development. Putting Serbia in the European context enables comparisons of Serbia with other countries. The dissertation deals with modern premature mortality, and the scope of the dissertation covers the year with the most recent existing data from vital statistics for Serbia and five previous years (2015 to 2020). The dissertation quantifies premature mortality in Serbia, namely total premature mortality, that mortality that could have been avoided by prevention and timely and adequate health care, as well as mortality caused by the SARS-CoV-2 pandemic and air pollution by fine PM2.5 particles, a type of air pollution that contributes the most to total premature mortality. The results show that the population of Serbia loses over half a million years of potential life every year. The first year of the pandemic alone cost more than $ 300 million in lost productivity. PM2.5 air pollution costs Serbia more than 200 million US dollars a year in lost productivity. The municipalities of Vojvodina are hit the hardest by air pollution. The level of premature mortality is significantly higher in Serbia than in the most developed countries of the European Union. However, there are countries like Eastern European countries (new members of the European Union), which, despite being more economically developed than Serbia, have higher premature mortality rates. Serbia is among the seven countries with the highest premature mortality (out of 35 analyzed). In addition to the quantification of premature mortality, the dissertation examines the correlation of indicators of social development and distance from health infrastructure with indicators of premature mortality. The best predictor of premature mortality in Serbia is poverty – measured by the share of beneficiaries of national social assistance. The dissertation provides recommendations in the form of a paradigm shift when it comes to population policy (instead of pronatalist one to the one that puts health in focus as population policy), revision of strategic documents, focus on prevention, and open data as a cheap way to encourage research, information propagation and education of the public.

У времену када је омогућена доступност до готово свих места на Земљи, конкурентност између туристичких дестинација је постала већа него икада раније. Туристичке дестинације се налазе под континуираним притиском да одрже и повећају конкурентност на променљивом туристичком тржишту. Са тим у вези, изграђени имиџ туристичких места, квалитет пружених услуга и задовољство туриста, као крајњи резултат туристичког доживљаја, представљају основу успешног маркетинга и менаџмента дестинација. Јединствена одлика градова као туристичких дестинација састоји се у томе да они представљају и понуду и потражњу у контексту туризма. Наиме, у урбаним подручјима, посматрано глобално, живи и ради више људи него у руралним срединама, те су градови места у којима, у највећој мери, настаје потреба за туристичким путовањима. Истовремено, градови су изузетно популарни као туристичке дестинације које карактеришу краћа и чешћа путовања. Такође, градски туризам је један од најпопуларнијих видова туризма. Из тог разлога је истраживање за потребе ове дисертације спроведено у Београду, као водећој градској туристичкој дестинацији у Србији и једној од најпосећенијих туристичких дестинација на Балкану. Ово научно истраживање је усмерено на проблематику утицаја имиџа туристичке дестинације и квалитета туристичких услуга на задовољство туриста. Појам имиџа се посматра кроз когнитивну, афективну и конативну димензију, док конструкт квалитета обухвата квалитете приступачности, смештаја и атракција. Социо-демографске карактеристике и претходно искуство туриста у дестинацији су представљени као елементи који модерирају везу имиџ-задовољство. На крају, испитани су и утицаји који постоје засебно између димензија имиџа. At a time when accessibility to almost all places on Earth has been made possible, competition between tourist destinations has become greater than ever before. Tourist destinations are under constant pressure to maintain and increase competitiveness in a volatile tourism market. In these circumstances, the built image of tourist places, the quality of services provided and tourist satisfaction, as the end result of the tourist experience, are the basis of successful marketing and destination management. The unique feature of cities as tourist destinations is that they represent both supply and demand in the tourism context. Namely, in urban areas, viewed globally, more people live and work than in rural areas, and cities are places where, to the greatest extent, exist a need for tourist travel. At the same time, cities are extremely popular as tourist destinations characterized by shorter and more frequent trips. Also, city tourism is one of the most popular types of tourism. Hence, the research for the needs of this dissertation was conducted in Belgrade, as the leading city tourist destination in Serbia and one of the most visited tourist destinations in the Balkans. This research is focused on the issue of the impact that have tourist destination image and the quality of tourist services on the tourists’ satisfaction. The image construct is viewed through the cognitive, affective and conative dimensions, while the quality construct encompasses the qualities of accessibility, accommodation and attraction. Socio-demographic characteristics and previous experience of tourists in the destination are presented as elements that moderate the image-satisfaction relationship. Finally, the influences that exist separately between image dimensions were examined as well.

Univerziteti za treće doba, iako nisu jedini provajderi obrazovanja namenjenog starijoj populaciji, predstavljaju značajni stub obrazovanja ove osobene ciljne grupe. Posle više od tri decenije osnivanja prvog univerziteta za treće doba u Srbiji, zakonomernosti dinamike razvoja sistema obrazovanja odraslih deluju i u ovom delu njegovog podsistema. Shodno društvenim promenama, menja se broj institucija koje se svrstavaju u kategoriju univerziteta za treće doba, ponuda njihovih programa, kao i geografska rasprostranjenost ovih institucija, a time i dostupnost njihove obrazovne ponude starijoj populaciji.Namera ovoga rada je da utvrdikarakteristike obrazovne ponudeuniverziteta za treće doba: njihovu distribuciju na teritoriji Republike Srbije, programsku orijentaciju, organizacione oblike realizacije obrazovne aktivnosti i načine na koje su prilagođeni ciljanoj populaciji. U metodološkom pogledu, istraživanje se oslanja na kvalitativnu istraživačku paradigmu, u okviru koje je primenjena multipla studija slučaja kao model istraživanja, a kao metoda korišćena je analiza sadržaja, tačnije, analiza sadržaja veb sajtova obrazovne ponude univerziteta za treće doba. Rezultati istraživanja ukazuju na nedovoljnu i nejednaku distribuciju univerziteta za treće doba, ograničeni raspon obrazovnog sadržaja koji se nudi starima u različitim delovima Srbije, kao i na tradicionalne oblike realizacije nastave (uglavnom kursevi i ređe individualna nastava). Obrazovna ponuda je uglavnom prilagođena potrebama starije populacije kroz manja finansijska sredstva potrebna za participaciju u programu, u nekim slučajevima i mogućnost plaćanja na rate, kao i realizaciju nekih programa u prepodnevnim časovima. Rezultati istraživanja otvaraju pitanja načina stimulisanja povećanja broja univerziteta za treće doba, njihove dalje programske i organizacione diverzifikacije, kao i načina na koje bi se mogle otkloniti potencijalne barijere za participaciju starih, odnosno, većeg prilagođavanja karakteristika obrazovne ponude potrebama starije populacije. Universities for the third age, although not being the exclusive providers of education intended for elderly, represent an important pillar of education referring this particular target group. After more than three decades of the establishment of the first university for the third age in Serbia, the developmental dynamics of the adult education system regulative is also evident in this particular subsystem. In accordance with social changes, the number of institutions classified as universities for the third age, the offer of their programs, as well as the geographical distribution of these institutions, and thus the availability of their educational offer to the older population, are changing. The purpose of this work is to determine the characteristics of the educational offer of universities for the third age: their distribution on the territory of the Republic of Serbia, program orientation, organizational forms of realization of educational activities and ways in which they are adapted to the target population. In terms of methodology, the research relies on a qualitative research paradigm, within which a multiple case study was applied as a research model, and content analysis was used as a method, more precisely, content analysis of the websites of the university's educational offer for the third age. The research results indicate insufficient and unequal distribution of universities for older persons, limited range of educational content offered to older persons in different parts of Serbia, as well as traditional forms of teaching (mainly courses and less frequently individual teaching). The educational programme on offer is mainly adapted to the needs of the older population through smaller financial resources required for participation in the programme, in some cases the possibility of paying in instalments, as well as the realization of some programmes in the morning hours. The results of the research open up issues of how to stimulate the increase in the number of universities for the third age, their further programmatic and organizational diversification, as well as ways in which potential barriers to the participation of older persons could be removed, that is, greater adjustment of the characteristics of the educational programme on offer to the needs of the older population.

Načini na koje obavljamo različite delatnosti u savremenom svetu u potpunosti su determinisani primenom novih tehnologija. Tehnologija nudi potporu i olakšanje, ali sa sobom nosi bezbedonosne rizike pred kojima nema nedodirljivih, već samo kategorije ljudi koje su na njih više osetljive. Empirijsko istraživanje koje smo sproveli imalo je za predmet obrazovanje starih osoba kao činioca bezbednosti na Internetu, a osnovni istraživački cilj kojim smo se vodili ticao se ispitivanja odnosa između određenih bio-socio-obrazovnih obeležja starih osoba, sa jedne strane, i njihovih percepcija, navika i iskustava iz domena bezbedne upotrebe Interneta, sa druge. U istraživanju smo primarno bili fokusirani na opštu populaciju starih osoba u Republici Srbiji, iz koje je selektovan prigodan uzorak istraživanja koji su činile osobe stare 65 godina i više. Primenom kvantitativne metodologije istraživanja došli smo do rezultata koji su rasvetlili našu nameru inkorporiranu u definisan predmet i cilj istraživanja. U radu su izloženi rezultati istraživanja koji pokazuju da su korisnici Interneta među starijom populacijom većinom viskoobrazovani muškarci iz gradskih sredina, kao i da korisnici uglavnom pristupaju Internetu svakodnevno više puta, a procenjuju da se dobro snalaze u korišćenju kompjutera. Ovi korisnici Interneta uglavnom nisu imali bezbedonosnih problema prilikom njegovog korišćenja, a od pretnji se ili štite antivirus programima, ili se uopšte ne štite. Oni koji su imali bezbedonosne probleme, uglavnom ističu remećenje rada uređaja usled prodora kopjuterskih virusa i nedozvoljeno preuzimanje ličnih podataka od strane drugih osoba. Među starima koji aktivno koriste Internet podjednako su zastupljene osobe koje nemaju dovoljno ili uopšte nemaju znanja o bezbednom korišćenju Interneta i one koje ova znanja poseduju u određenoj meri, a iskazana je njihova želja da povećaju nivo svojih znanja i veština iz domena bezbednosti na Internetu kroz različite obrazovne intervencije. Ispitanici koji ne koriste Internet, ne koriste ni kompjuter, a prema njihovim izjavama internet uglavnom ne koriste jer ne znaju kako da ga koriste i/ili ne osećaju potrebu za tim. Ovi ispitanici smatraju da upotreba Interneta može biti opasna, najviše zbog mogućnosti nedozvoljenog preuzimanja njihovih ličnih podataka od strane drugih lica. Rezultati do kojih smo došli nesumnjivo upućuju na relevantnost negovanja obrazovne prakse kroz koju bi stare osobe, bilo da su aktivni korisnici Interneta ili to nisu, mogle da probude svest o intenziviranoj potrebi za korišćenjem Interneta u savremenom svetu, a sa time unaprede i njenu faktičku aktualizaciju, uz neizbežno akcentovanje obrazovnog intervenisanja usmerenog ka razvoju znanja i veština iz domena bezbednog korišćenja Interneta. The ways in which we perform various activities in the contemporary world are completely determined by the application of new technologies. Technology offers support and relief, but it also carries the security risks that influence everyone, and particular categories of people that are more vulnerable to these risks. The subject of the empirical research we conducted was elderly education as a factor of safety on the Internet, and the main research goal we were guided by was the examination of the relationship between certain bio-socio-educational characteristics of older persons, on one hand, and their perceptions, habits and experiences referring to safe Internet use, on the other. In this research, we were primarily focused on the general population of older persons in the Republic of Serbia, from which an appropriate research sample consisting of persons aged 65 years and older was selected. By applying a quantitative research methodology, we achieved results that shed light on our intention incorporated into the defined subject and goal of the research. Within the paper, we presented research results indicating that majority of elderly Internet users are higher educated men from urban areas, as well as that Internet users generally access the Internet several times a day, perceiving themselves as proficient computer users. Elderly Internet users generally had no security problems when using it, and they either protect themselves from threats by applying antivirus programs, or they don't protect themselves at all. Those who have had security problems, mostly point to disruption of device operation due to computer viruses breakthrough and unauthorized download of personal data by other persons. Among elderly who actively use the Internet, there is an equal distribution concerning people who do not have sufficient knowledge about the safe use of the Internet or possess no knowledge at all, and those who possess this knowledge to a certain extent, and who desire to increase the level of their knowledge and skills in the domain of security on the Internet through various educational interventions. Respondents who do not use the Internet do not use a computer either, and according to their statements, they generally do not use the Internet because they do not know how to use it and/or do not feel the need for it. These respondents believe that using the Internet can be dangerous, mostly due to the possibility of unauthorized downloading of their personal data by other persons. The results we obtained clearly point to the relevance of fostering an educational practice through which older persons, whether they are active Internet users or not, could create awareness of the intensified need for using the Internet in the contemporary world, and thereby improve its actualization, with the inevitable accentuation of educational interventions aimed at developing knowledge and skills in the domain of safe use of the Internet.

Предмет истраживања јесте потрошња домаћинстава на чији ниво и структуру, између осталог, утичу старост носиоца домаћинства и демографске карактеристике чланова домаћинства. Опште прихваћен начин увођења старости у разматрање потрошње домаћинстава јесте преко старости носиоца домаћинства, који се иначе користи у економетријским истраживањима потрошње становништва. Са друге стране, циљ овог истраживања је да на примеру домаћинстава у Србији утврди утицај старости као демографске одреднице на структуру личне потрошње, као и да објасни смер и интензитет утицаја посматраних демографских карактеристика домаћинстава. Промене у демографским структурама неминовно воде и до промена у структури личне потрошње. Отуда би објашњење утицаја старосне структуре на структуру личне потрошње водило потпунијем разумевању промена у обиму и структури личне потрошње... The main objective of this research is identification and explanation of changes in the structure of private consumption as a function of the age of an individual. However, it is not possible to isolate and measure the consumption of individual which is being realized within the household. Yet, it is possible to make a compromise and instead of an individual, as an observation unit to take the household. The reason why in this type of research individual can not be the subject of research, lies in the definition of the household. Generally accepted way of introducing age into household consumption research is through the age of the household head, which is used in econometric studies of household consumption. On the other hand, the aim of this study is to, in the case of households in Serbia, determine the influence of age as the demographic characteristics of the structure of private consumption, as well as to explain the direction and intensity of the impact of the observed demographic characteristics of households. Changes in the demographic structure will inevitably lead to changes in the structure of private consumption. Hence, the explanation of the impact of the population age structure on the structure of private consumption would led to a more complete understanding of changes in the scope and structure of household consumption...

Демографска транзиција условљена недовољним рађањем карактерише савремене негативне демографске процесе који су започети у земљама Европе, а током друге половине 20.века постају одлика развијених земаља и земаља у развоју усвајањем ниских репродуктивних норми. Овај период одликује Друга демографска транзиција са променама у систему вредности, породичним односима и фертилитетним одликама становништва, као и са усвајањем метода контроле рађања. Простор Тимочке крајине се одликује демографском транзицијом плодности женског становништва већ крајем 19.века, условљавајући негативни тренд демографског развоја који представља претечу екстремно ниског фертилитета Србије. Ови процеси су детерминисани историјским процесима на овом простору, култролошким, етничким, историјским наслеђем и укорењеним облицима репродуктивног понашања становништва, тако да је поред друштвеног, привредног и економског развоја, значајна и специфичност демографског развитка простора. Трансформација проширене у просту репродукцију, и достизање нивоа фертилитета женског становништва недовољног за просту замену генерација детерминише на самом почетку 21.века, да се овај простор Срије, налази у одмаклој фази демографске транзиције са дубоком биолошком депопулацијом. Достигнути ниво транзиције фертилитета и транзиције контроле рађања на простору Тимочке крајине праћен је и интензивним просторним кретањима кроз историјске етапе, наглашавајући губитак популационе снаге којим се одликује овај простор више од једног века, као и другим одликама становништва и друштва одређених историјских етапа. Зато је значајно и научно оправдано сагледати ове феномене и кроз доступне изворе научне и стручне литературе са подацима о овом простору. Циљ у овој докторској дисертацији је утврдити и научно аргументовати основне карактеристике и специфичности демографског развитка, транзиције фертилитета и 5 транзиције контроле рађања Тимочке крајине... The demographic transition caused by insufficient birth rate is characteristic for modern negative demographic processes which started in European countries, and during the second half of the 20th century became a distinctive feature of developed and developing countries by accepting low reproductive norms. This period is marked as Second demographic transition with changes in value system, family relations and fertility features of the population, as well as accepting the methods of birth control. The Timocka krajina region started having a demographic transition of the fertility of female population at the end of the 19th century, which caused a negative trend of demographic development leading to an extremely low fertility rate in Serbia. These processes are determined by historical events in this region and by cultural, ethnical and historical legacy and forms of reproductive behavior of the population, so that beside social, industrial and economical factors, another important factor is the specific demographic development of the region. The transformation from expanded to simple reproduction rate and reaching the fertility level of female population which is inadequate for the plain replacement of generations determines that this region of Serbia is in the late phase of a demographic transition towards deep biological depopulation. The reached level of fertility transition and birth control transition in Timocka krajina region is accompanied by intensive migration through historical times, which marks the loss of work force which was characteristic for this area for more than a century like other features of the population and societies at different historical times. Thus it is important and scientifically justified to observe these phenomena through available sources of scientific and technical publications about this region. The aim of this dissertation is determining and scientifically argumenting the basic characteristics and specificity of demographic development of fertility transition and transition of birth control in Timocka krajina region. The task of this research is a scientific exploration of the influence of traditional and historical legacy and modern demographic development, migrational components and non-demographic influence on the establishment and formation of demographic flows and levels of transition of fertility and birth control, temporal and spatial characterisation of demographic processes and the consequences of 8 biological depopulation, with establishing phases, stages and the consequences of demographic aging, disturbing of relations of age contigents of female population, as well a scientific analysis of mutual dependency of the development of population and the area it inhabits...

Предмет истраживања докторске дисертације је oпадање фертилитета у насељима Сремска Митровица и Шабац, односно историјско-демографска компаративна анализа опадања фертилитета и услова деловања сродних варијабли (пре свега нупцијалитета) од 1900. до 2011. године. Циљ докторске дисертације је да се прикажу, анализирају и упореде варијабле и сви релевантни чиниоци кретања и особина фертилитета у Сремској Митровици и Шапцу у посматраном периоду. Задатак дисертације да паралелно прикаже различите демографске трендове ових насеља, да утврди историјску условљеност разлика,статистичку међузависност параметара фертилитета, нупцијалитета и диворцијалитета, али и остави довољно простора за претпостављање будућих трендова на основу временског обухвата више од једног века. Методологија истраживања је базирана на релевантним мерама за обраду и анализу фертилитета и нупцијалитета, као на додатним статистичким методима. Резултати су показали да су се транзиција фертилитета и нупцијалитета различито одвијале и у другачијим интензитетима у овим насељима, па је тако и веза између свих варијабли имала различит интензитет. Утвђено је да су различити историјски, односно културни и геополитички оквири, имали утицај на прихватање норми у свим сферама живота, па тако и у сфери репродуктивних и брачних норми. Традиционалнија и отворенија средина, етничка и верска хомогеност, развој у оквирима друштва и државе високог фертилитета, наспрам модерније, западно оријентисане средине, са композитном етничком и верском структуром, уз нискофертилитетни и затворенији оквир репродукције и брачности, услови су који су дали печат демографском развоју ова два насеља. Predmet istraživanja doktorske disertacije je opadanje fertiliteta u naseljima Sremska Mitrovica i Šabac, odnosno istorijsko-demografska komparativna analiza opadanja fertiliteta i uslova delovanja srodnih varijabli (pre svega nupcijaliteta) od 1900. do 2011. godine. Cilj doktorske disertacije je da se prikažu, analiziraju i uporede varijable i svi relevantni činioci kretanja i osobina fertiliteta u Sremskoj Mitrovici i Šapcu u posmatranom periodu. Zadatak disertacije da paralelno prikaže različite demografske trendove ovih naselja, da utvrdi istorijsku uslovljenost razlika,statističku međuzavisnost parametara fertiliteta, nupcijaliteta i divorcijaliteta, ali i ostavi dovoljno prostora za pretpostavljanje budućih trendova na osnovu vremenskog obuhvata više od jednog veka. Metodologija istraživanja je bazirana na relevantnim merama za obradu i analizu fertiliteta i nupcijaliteta, kao na dodatnim statističkim metodima. Rezultati su pokazali da su se tranzicija fertiliteta i nupcijaliteta različito odvijale i u drugačijim intenzitetima u ovim naseljima, pa je tako i veza između svih varijabli imala različit intenzitet. Utvđeno je da su različiti istorijski, odnosno kulturni i geopolitički okviri, imali uticaj na prihvatanje normi u svim sferama života, pa tako i u sferi reproduktivnih i bračnih normi. Tradicionalnija i otvorenija sredina, etnička i verska homogenost, razvoj u okvirima društva i države visokog fertiliteta, naspram modernije, zapadno orijentisane sredine, sa kompozitnom etničkom i verskom strukturom, uz niskofertilitetni i zatvoreniji okvir reprodukcije i bračnosti, uslovi su koji su dali pečat demografskom razvoju ova dva naselja. Topic of doctoral thesis is fertility decline in settlements such as Sremska Mitrovica and Šabac, or rather historical-demography comparative analysis of fertility decline and conditions in which affine variables (primarily nupciality) operate in period of 1900 to 2011. Main aim is to show, analyze and compare variables, as well as all relevant factors of fertility trend in observed period for Sremska Mitrovica and Šabac. Given task is to show in parallel way different demographic trends for mentioned settlements and to determine historical differences conditionality, statistical correlation of fertility parameters, nupciality and divoriciality, but leave enough space for next assumptions in future trends for given period of one century. Research methodology is based on relevant measures for fertility and nupciality processing and analysis, as well as on additional statistical methods. Results have shown that fertility and nupciality transition occurred with different intensity in mentioned settlement, and because of that link betwen variables had different intensity. It has been found that different historical, or rather cultural and geo -political circumstances influenced acceptance of norms in all life spheres, like reproductive and matrimony sphere of life. More traditional and open-minded surrounding, ethnic and religious homogeneity, development in countries and societies with high fertility, versus more modern surrounding oriented towards west, with composite ethnic and religious structure, with low fertility and more closed framework for reproduction and matrimony, circumstances which gave demographic stamp on development of mentioned two settlements.

The main objective of this research is identification and explanation of changes in the structure of private consumption as a function of the age of an individual. However, it is not possible to isolate and measure the consumption of individual which is being realized within the household. Yet, it is possible to make a compromise and instead of an individual, as an observation unit to take the household. The reason why in this type of research individual can not be the subject of research, lies in the definition of the household. Generally accepted way of introducing age into household consumption research is through the age of the household head, which is used in econometric studies of household consumption. On the other hand, the aim of this study is to, in the case of households in Serbia, determine the influence of age as the demographic characteristics of the structure of private consumption, as well as to explain the direction and intensity of the impact of the observed demographic characteristics of households. Changes in the demographic structure will inevitably lead to changes in the structure of private consumption. Hence, the explanation of the impact of the population age structure on the structure of private consumption would led to a more complete understanding of changes in the scope and structure of household consumption... Predmet istraživanja jeste potrošnja domaćinstava na čiji nivo i strukturu, između ostalog, utiču starost nosioca domaćinstva i demografske karakteristike članova domaćinstva. Opšte prihvaćen način uvođenja starosti u razmatranje potrošnje domaćinstava jeste preko starosti nosioca domaćinstva, koji se inače koristi u ekonometrijskim istraživanjima potrošnje stanovništva. Sa druge strane, cilj ovog istraživanja je da na primeru domaćinstava u Srbiji utvrdi uticaj starosti kao demografske odrednice na strukturu lične potrošnje, kao i da objasni smer i intenzitet uticaja posmatranih demografskih karakteristika domaćinstava. Promene u demografskim strukturama neminovno vode i do promena u strukturi lične potrošnje. Otuda bi objašnjenje uticaja starosne strukture na strukturu lične potrošnje vodilo potpunijem razumevanju promena u obimu i strukturi lične potrošnje...

Имајући на уму динамику пољопривредног и сеоског становништва, процес демографске транзиције у Републици Србији (у даљем тексту Србији) и транзицију српске економије од примарног сектора ка сектору услуга, са једне стране, и од централно-планске ка тржишној економији са друге, ова теза настоји да емпиријски докаже заокрет у избору примарног занимања сеоског становништва. У условима када су директне инвестиције у сеоску економију веома ограничене, а за разлику од периода индустријализације шансе за непољопривредно запошљавање сеоског становништва значајно редуковане, избор примарног занимања сеоске популације и диверзификација сеоске економије и прихода ослоњена је на личне и локалне ресурсе, материјалне или људске, чије је пуно ангажовање везано за праксу самозапољавања и предузетништва. У стартегијама развоја пољопривреде а посебно у новијим стратегијама руралног развоја, нетрадиционалне пољопривредне активности и новостворени непољопривредни послови сматрају се кључним факторима одрживог развоја села. Зато се у овој тези савремене економско-географске и демографске промене аграрног простора Србије, истражују са становишта диверзификације економских активности и начина на који диверзификација активности и прихода може утицати на одржив демографски развој. Претпоставља се да је становништво слабо урбанизованог простора Србије, препознавши проблем континуираног слабљење пољопривреде, неизвесних извора прихода и снажне емиграције, на изазове економске глобализације одговорило развојем нових форми привређивања. Такође се претпоставља да диверзификација пољопривредних активности, мултифункционалност пољопривреде и плуриактивност пољопривредног становништва доприносе успоравању емиграције сеоског становништва. Више квалитетнијих непољопривредних послова у сеоским срединама могло би успорити по полу селективно исељавање радно и репродуктивно способног становништва, што је посебно важно у контексту редуковања полног дебаланса у српским селима и контексту брачности и фертилитета сеоске популације. Емпиријско истраживање у овој тези је утемељено на претпоставци да више стопе активности у непољопривредним делатностима доприносе генерисању прихода и унапређењу стандарда живота сеоског становништва, што је основна претпоставка одрживог економског и демографског развоја домаћинстава и сеоских насеља... Having in mind the dynamics of agricultural and rural population, the process of demographic transition in Serbia, and the transition of Serbian economy from primary to service sector, on one side, and from central-planned to market economy on the other side, the aim of this thesis is to prove the shift in the primary occupation of rural population. In circumstances where direct investments in the rural economy are very limited, and unlike the period of industrialization the chances of non-agricultural employment of the rural population are significantly reduced, the choice of primary occupation of the rural population and the diversification of rural economy and incomes rely on personal and local resources, technical or human, whose full engagement is linked to practice of selfemployment and entrepreneurship. In the strategies of agricultural development, especially newer strategies of rural development, untraditional agricultural activities and newly non-agricultural jobs are considered to be the main factors of sustainable development in villages. That is why this thesis studies modern economic-geographical and demographical changes of agrarian space in Serbia from the economy activities and incomes diversification standpoint. It is thought that the population of rural parts of Serbia recognized the problems that are decrease of agriculture, insecure income sources and strong emigrations towards urban parts of the country, and reacted to these globalization challenges by developing new forms of activity. It is also thought that the diversification of agricultural activities, the multi-functionality of agriculture and pluriactivity of agricultural population slow down the rural population emigrations. More non-agricultural jobs of higher quality in rural regions could slow down the gender-selective emigrations of the population capable of work and reproduction, which is especially important in the context of reducing gender gap in Serbian villages and in the context of marriage and fertility of rural population. Empirical research in this thesis is based on the hypothesis that higher rates of activity in the non-agricultural sectors can improve life standards and generate incomes in rural areas, which is the main hypothesis of sustainable development in households and rural villages...