Search

U ishrani svinja, vlakna oduvek predstavljaju energetski razređivač potpunih smeša. U novije vreme, dijetalna vlakna se definišu kao deo ugljenih hidrata koji je nesvarljiv za enzime koji se luče u gastrointestinalnom traktu sisara. Savremeni način koncipiranja smeša za suprasne i dojne krmače podrazumeva korišćenje jedne od kategorija nesvarljivih dijetalnih vlakana - celuloze iz različitih hraniva sa ciljem ublažavanja osećaja gladi i sprečavanja konstipacije tokom graviditeta sa ograničenom energetskom vrednošću obroka u svrhu povećanja broja živorođenih prasadi po leglu. Međutim, dijetalna vlakna su grupa ugljenih hidrata sa svojstvima koja variraju u zavisnosti od botaničkog porekla vlakana, tehnike obrade i drugih faktora koji zavise od krmače kao što su starost, fiziološko stanje, količina unesene hrane i sastav gastrointestinalne mikrobiote. Ipak, upotrebom savremene analitike i preciznim formulacijama, moguće je upotrebom dijetalnih vlakana ostvariti pozitivne efekte sa aspekta reproduktivnih performansi, ali i dobrobiti krmača. Pored već utvrđenih efekata korišćenja vlakana, potrebno je utvrditi koja svojstva dijetalna vlakna su najefikasnija kod izazivanja promena u endokrinom sistemu i folikularne tečnosti jajnika, kako bi se ostvario krajnji cilj preživljavanja embriona i otpornosti potomstva. Naučna istraživanja su usmerena na temu korišćenja naprednih tehnika za karakterizaciju komponenti dijetalnih vlakana, a rezultate ovakvih istraživanja treba implementirati u savremene nutritivne strategije. Zbornik radova

Poslednjih godina, u svetu vlada veliko interesovanje za smenjenjem emisije metana nastalog metanogenezom u rumenu preživara. Zbog toga su dodaci hrani, koji mogu da modifikuju fermentaciju u buragu od velikog interesa. Antibiotici, kao dodaci hrani za životinje, su se pokazali kao veoma efikasni u smanjenju proizvodnje metana, ali je pojava otpornih mikroorganizama i rezidua u animalnim proizvodima, dovela do zabrane njihove primene. Postoji izuzetno veliko interesovanje za istraživanjima različitih sekundarnih metabolita biljaka, kao što su etarska ulja, tanini, saponini i flavonoidi, koji se mogu koristiti kao prirodni modifikatori aktivnosti mikroorganizama buraga. Kao bezbedni dodaci u hrani za životinje, sa ciljem smanjenja emisije metana, prepoznata su etarska ulja i na tu činjenicu ukazuje veliki broj saopštenja i naučnih radova. Ovde ćemo prikazati rezultate nekoliko istraživanja te vrste. In recent years, there has been a great interest in the world for changing the emission of methane produced by the process of methanogenesis in the rumen of ruminants. Therefore, feed additives that can modify fermentation in the rumen are of great interest. Antibiotics, as additives to animal feed, have proven to be very effective in reducing methane production, but the appearance of resistant microorganisms and residues in animal products has led to their ban. Therefore, there is a great interest in the research of various secondary metabolites of plants, such as essential oils, tannins, saponins and flavonoids, which can be used as natural modifiers of rumen microorganisms. Essential oils are recognized as safe additives in animal feed with the aim of reducing methane emissions, as indicated by a large number of announcements and scientific works. Here we will present some research. Zbornik radova i kratkih sadržaja

Živinarska proizvodnja je primer masovne stočarske proizvodnje, tako da intenzivna proizvodnja tovnih brojlera podrazumeva uzgajanje brojlera na farmama kapaciteta od 5 000 pa do 50 000 jedinki ili više, pri gustini od 0,06 m2 po ptici. Moderne živinarske farme konstruisane su sa zadatkom smanjenja gubitka toplote, odnosno poboljšanja energetske efikasnosti, što vrlo često, u kombinaciji sa smanjenim nivoom ventilacije može dovesti do povišenog nivoa amonijaka (NH3), ugljen dioksida (CO2), ali i drugih zagađivača vazduha i na taj način negativno uticati na zdravlje i produktivnost životinja. Na brzinu emisije gasova utiču mnogi faktori, kao što su: sastav hrane i efikasnost korišćenja hrane (konverzjia), kvalitet prostirke i mikroklimatski uslovi na farmi. Prostirka na intenzivnim živinarskim farmama obično sadrži 4 do 6 procenata azota, od čega je veći deo u NH3 ili NH4+ obliku. Mešavina prostirke i stajnjaka predstavlja skladište azota koji se pod odgovarajućim uslovima oslobađa u vidu amonijaka. Sa druge strane, glavni izvor ugljen-dioksida u stočarstvu je disanje životinja tako da postoji povezanost između nivoa metabolizma životinja i proizvodnje CO2 na farmama. Proizvodnja ugljen-dioksida kod ptica je proporcionalna njihovoj metaboličkoj proizvodnji toplote, a time i metaboličkoj telesnoj masi ptice, na koju utiču temperatura i aktivnost. Cilj istraživanja sprovedenog na 17 000 brojlera u tovu je bio da se ispita uticaj nutritivnog dodatka Eubiotika dodatog u hranu za brojlere na emisiju NH3 i CO2. Vrednosti emisije NH3 i CO2 u objektu za uzgoj tovnih brojlera koji su u hrani dobijali Eubiotik su numerički manje, što se može objasniti boljom svarljivošću osnovnih hranljivih materija, pre svega proteina prisutnih u hrani Zbornik radova i kratkih sadržaja

Životinjama su mikroelementi potrebni u malim količinama i učestvuju u skoro svim fiziološkim i biohemijskim procesima. Resorpcija mikroelemenata ne zavisi samo od sadržaja u hrani, nego i od starosti životinje, elektrohemijske reakcije u crevima i oblika u kome se mikroelement nalazi. Izbor izvora mikroelementa se zasniva na njihovom sadržaju u čistom stanju, rastvorljivosti u organizmu, dostupnosti i iskoristivosti. Oksidi, hloridi i karbonati su slabo rastvorljivi, a pored toga, hloridi su higroskopni, a karbonati brzo oksidišu. Sulfati su postojane soli, lake za prečišćavanje, a sulfatni jon se lako izlučuje iz organizma. Pored neorganskih formi mineralnih materija, danas se sve više koriste, takozvani “helatni” oblici, odnosno organski vezani mikroelementi. Minerali vezani sa amino-kiselinama ili peptidima su bolje zaštićeni za vreme pasaže kroz želudac, a resorpcija helatne forme bakra je znatno veća od resorpcije iz sulfata. Resorpcija organski vezanih mikroelemenata se ne odvija konvencionalno (nosač/dufuzija), pa direktna homeostatska kontrola na nivou enterocita ne postoji, a retencija i biološki poluživot helatnog oblika su veći kod anorganske forme. Korišćenjem smeša za brojlere sa organski vezanim mikroelementima, postižu se značajno veći dnevni prirasti (za 12,78 procenata) pri boljoj konzumaciji (za 5,81 procenata) i uz bolju konverziju hrane za 16,7 procenata. Dodavanje organskih oblika cinka, bakra, mangana i gvožđa u hranu za svinje utiče na bolju svarljivost i retenciju ovih mikroelemenata, ali i smanjuje fekalno izlučivanje ovih mikrominerala i P u poređenju sa hranom za svinje koja sadrži neorganske forme minerala. Uključivanje ovih organskih mikroelemenata u ishranu sa visokim sadržajem fitata može biti korisnije nego u ishrani sa malo fitata. Zbornik radova i kratkih sadržaja

Potražnja za proteinima animalnog porekla nastavlja da raste sa povećanjem broja ljudi na planeti. Zbog toga je pred naučnu i stručnu javnost postavljen jasan zadatak, a to je kontinuirana dostupnost mesa, mleka, jaja i ribe. Rast sektora intenzivnog stočarstva postavlja ogromne zahteve za svetske prirodne resurse i kao što se na- široko izveštava, dovešće do povećanja emisije gasova i efekta staklene bašte, kao i do većeg uticaja na životnu sredinu, odvodeći naše sisteme ishrane daleko izvan granica planete. Primarni kritični ekološki faktori su: zapremina stajnjaka, sadržaj azota i fosfora u stajnjaku, proizvodnja metana i miris. Održivost proizvodnje animalnih proteina je sada glavni i centralni zadatak nametnut čovečanstvu, a pozivi na promene su široko rasprostranjeni. Postoje raličiti načini ublažavanja štetnih efekata stočarstva na životnu sredinu, a jedan od najsavremenijih je industrijska primena enzima u hrani za životinje. Enzimi, koji se svrstavaju u biološke katalizatore su proteini sposobni da ubrzaju brzinu hemijskih reakcija neophodnih za pravilno funkcionisanje svih ćelija. Zbog svoje raznolikosti, specifičnosti i katalitičkog kapaciteta, oni su široko prihvaćeni od strane naučne i industrijske zajednice. Mada su odavno poznati u nauci, enzimi se. kao funkcionalni dodaci, u industriji hrane za životinje koriste tek poslednjih nekoliko decenija. Razlikujemo endogene enzime, koji se stvaraju u digestivnom sistemu, biljne enzime iz različitih biljnih hraniva i egzogene enzime koje proizvode različite bakterije i plesni. Cilj dodavanja enzima je dopuna aktivnosti endogenih enzima životinja, otklanjanje antinutritivnih materija (glukani, fitati) iz pojedinih hraniva, povećanje energetske i hranljive vrednost hraniva na osnovu veće dostupnosti pojedinih hranljivih materija za resorpciju, kao i smanjivanje izlučivanja neiskorišćenih hranljivih materija u spoljašnju sredinu što se uklapa u koncept očuvanja životne sredine. Potraga za novim izvorima dobijanja enzima za upotrebu u hrani za životinje je trenutni fokus naučnika. Važan aspekt za istraživanje, koji u industriji hrane za životinje i u stočarstvu može biti primenjen kao faktor zaštite životne sredine, je razvoj enzima koji su otporni na varijabilne uslove u gastrointestinalnom traktu novim načinima inkapsulacije i zaštite aktivnih materija. Zbornik radova i kratkih sadržaja

Биљке које садрже етарска уља називају се ароматичне биљке. Распрострањене су широм света, међутим за нас значајне врсте потичу са подручја Средоземља као што су рузмарин, оригано, жалфија, тимијан, нана, босиљак, анис и бели лук. Ароматичне биљке садрже мирисна, испарљива, хидрофобна и високо концентрисана једињења, етарска уља. То су сложене мешавине секундарних метаболита, односно хемијских супстанци као што су полифеноли, кинини, флавоноли/ флавоноиди, алкалоиди, полипептиди или њихови деривати супституисани кисеоником. Најзначајније фамилије са становишта продукције етарских уља су: Asteraceae (Compositae), Lamiaceae (Labiateae) i Apiaceae (Umbelliferae). Биолошки активна једињења ароматичних биљака имају антимикробна, антиоксидативна, антипаразитска, антипротозоална, антифунгална и антиинфламаторна својства. Број објављених радова о употреби ароматичних биљака и етарских уља као фитоадитива у исхрани животиња се повећао последњих година. Истраживања потврђују њихову ефикасност као природних промотера раста и доказују да они представљају алтернативу забрањеним антибиотицима. Испитивано је дејство многих биљака као фитоадитива у исхрани непреживара, а најзаступљеније су: оригано, мајкина душица, тимијан, бели лук, жалфија, нана, коприва, камилица, рузмарин, кантарион и анис. Биоактивне супстанце ароматичних биљака на специфичан начин утичу на животиње: имају антибактеријска својства, побољшавају функционисање имуног система, регулишу унос хране и апетит животиња побољшавајући укус, регулишу функционисање пробавног система, појачавају синтезу жучних киселина у јетри и њихово излучивање у жучи, стимулишу функцију ензима панкреаса (липазе, амилазе и протеазе) и обликују сензорна својства анималних производа. Претпоставља се да је општи начин деловања фитогених адитива модулисање микрофлоре црева и смањење патогена, као и способност да побољшају активност ензима и капацитет апсорпције хранљивих материја. Додатак ароматичних биљака и етарских уља богатих антимикробним и антиоксидативним једињењима у исхрану животиња може побољшати искористљивост хране и перформансе и донети економске користи у сточараству. Plants that contain essential oils are called aromatic plants. They are distributed all over the world. Species that are but important for us originate from the Mediterranean, such as rosemary, oregano, sage, thyme, mint, basil, anise and garlic. Aromatic plants contain fragrant, volatile, hydrophobic and highly concentrated compounds, essential oils. These are complex mixtures of secondary metabolites or chemical substances such as polyphenols, quinines, flavonols/flavonoids, alkaloids, polypeptides or their oxygen-substituted derivatives. The most important families from the point of view of essential oils production are: Asteraceae (Compositae), Lamiaceae (Labiateae) and Apiaceae (Umbelliferae). Biologically active compounds of aromatic plants have antimicrobial, antioxidant, antiparasitic, antiprotozoal, antifungal and anti-inflammatory properties. The number of published papers on the use of aromatic plants and essential oils as phytoadditives in animal nutrition has increased in recent years. Research confirms their effectiveness as natural growth promoters and proves that they are an alternative to banned antibiotics. The effect of many plants as phytoadditives in the diet of non-ruminants has been studied, and the most common are: oregano, thyme, thyme, garlic, sage, mint, nettle, chamomile, rosemary, St. John’s wort and anise. Bioactive substances of aromatic plants affect animals in a specific way: they have antibacterial properties, improve the functioning of the immune system, regulate feed intake and appetite by improving palatability, regulate the functioning of the digestive system, increase the synthesis of bile acids in the liver and bile secretion, stimulate enzyme function. (lipases, amylases and proteases) and shape the sensory properties of animal products. It is assumed that the general mode of action of phytogenic additives is to modulate the intestinal microflora and reduce pathogens, as well as the ability to improve enzyme activity and absorption capacity of nutrients. The addition of aromatic plants and essential oils rich in antimicrobial and antioxidant compounds to animal nutrition can improve feed efficiency and performance and bring economic benefits to livestock. Zbornik radova i kratkih sadržaja

Vlakna se u ishrani svinja tradicionalno posmatraju kao energetski razređivač potpunih smeša. U novije vreme, vlakna iz različitih hraniva koriste se u ishrani za suprasne i dojne krmače sa ciljem ublažavanja osećaja gladi i sprečavanja konstipacije tokom graviditeta sa ograničenom energetskom vrednošću obroka u svrhu povećanja broja živorođenih prasadi po leglu. Međutim, dijetalna vlakna su grupa ugljenih hidrata sa svojstvima koja variraju u zavisnosti od botaničkog porekla vlakana, tehnike obrade i drugih faktora koji zavise od krmače kao što su starost, fiziološko stanje, količina unesene hrane i sastav gastrointestinalne mikrobiote. Ipak, upotrebom savremene analitike i preciznim formulacijama, moguće je upotrebom dijetalnih vlakana ostvariti pozitivne efekte sa aspekta reproduktivnim performansi, ali i dobrobiti krmača. Pored već utvrđenih efekata korišćenja vlakana, potrebno je utvrditi koja svojstva dijetalna vlakna su najefikasnija kod izazivanja promena u endokrinom sistemu i folikularne tečnosti jajnika, kako bi se ostvario krajnji cilj preživljavanja embriona i otpornosti potomstva. Naučna istraživanja su usmerena na temu korišćenja naprednih tehnika za karakterizaciju komponenti dijetalnih vlakana. Zbornik predavanja

Upotreba enzima fitaze u ishrani životinja ima važan nutritivni, ekološki i ekonomski značaj. Danas postoje dva osnovna načina njene primene u praksi: korišćenjem matrica ili dodavanjem “on the top”. S obzirom na prednosti koje pruža krajnjem korisniku, upotreba matrica postaje imperativ u savremenoj stočarskoj proizvodnji. Dobro je poznato da u slučajevima, kada cene nabavnih sirovina (kukuruza, pšenice, masti i neorganskog fosfora – MCP) rastu na tržištu, tada upotreba enzima u hrani postaje ekonomski atraktivnija i pruža korisniku znatno veću dobit u odnosu na početna ulaganja. Bez obzira što proizvođači fitaze preporučuju njenu upotrebu u znatno većim količinama u odnosu na raniju praksu, neophodno je napomenuti da su u pojedinim istraživanjima zapaženi i negativni efekti takve upotrebe (pad proizvodnih rezultata i poremećaji zdravstvenog stanja životinja. Novi tehnološki postupci u proizvodnji fitaze imaju za cilj da navedene probleme prevaziđu, a kroz tzv. „superdoziranje” fitaze upotrebu neorganskog fosfora dodatno smanje, ili ga u potpunosti isključe iz recepture. Ipak, pri svakoj odluci o primeni fitaze neophodno je uzeti u obzir cenu preparata, njegovu optimalnu količinu i uštedu koja se može ostvariti primenom matrice (kroz smanjenje cene recepture, poboljšanje proizvodnih rezulta i zdravstvenog stanja tretiranih životinja). The use of phytase in animal nutrition has important nutritional, ecological and economic importance. There are two basic ways of its application in practice: through the use of matrices or on top. Considering the unequivocal advantages it provides to the end user, the use of matrices becomes imperative in modern livestock production. It is well known that in all cases when the prices of corn, wheat, fat, and in the case of phytase, especially inorganic phosphorus (MCP), increase in the market, then the use of enzymes in feed becomes more economically attractive and provides the user with a significantly higher return for initial investment. Although the producers of phytase recommend its use in much larger quantities compared to the previous practice, it is necessary to mention that in some studies the negative effects of such use have also been noted (decrease in production results, and in some cases also disturbances in the health of animals). New technological procedures in the production of phytase aim to overcome the aforementioned effects, and through the so-called superdosing of phytase further reduce the use of inorganic phosphorus or even completely excludes it from the feed mixtures. However, with every decision on the application of phytase, it is necessary to take into account the price of the preparation, its optimal amount and the savings that can be achieved by applying the matrix, as well as the effects on the production results and/or the health status of the treated animals. Zbornik radova i kratkih sadržaja

Фитогени додаци храни за животиње (фитобиотици) се дефинишу као једињења биљног порекла која се користе у исхрани животиња са циљем унапређења њихове продуктивности путем побољшања производних резултата животиња, својстава хране, као и квалитета намирница анималног порекла. Позитиван ефекат фитогених адитива (есенцијалних уља) у храни за животиње и њихових компоненти на производне резултате и здравље животиња је последица бројних својстава, од којих су најзначајнија њихова антиинфламаторна и антиоксидативна дејства, побољшање конзумације, стимулисање лучења ензима, повећање мотилитета желуца и црева, стимулација ендокриног и имуног система, антимикробно, антивирусно и кокцидиостатско деловање. Да би се испитао утицај исхране бројлера оброцима са додатим различитим фитогеним адитивима на здравствено стање, производне резултате, сензорне особине меса, као и оправданост кориштења фитогених адитива у исхрани бројлера организован је оглед на укупно 240 бројлера провенијенције Cobb 500, подељених у 4 групе. Храњени су стандардним смешама по препоруци произвођача, с тим што су се групе једино разликовале у томе што су огледне групе (О-I – О-IV) у смеши за исхрану имале додате различите комерцијалне фитогене адитиве а контролна група (К) без фитогеног адитива. Производни резултати (већи прирас, мања конзумација, боља конверзија) бројлера огледних група су били значајно бољи у односу на контролну групу бројлера у свим фазама това. У односу на бројлере посматраних огледних група код бројлера контролне групе утврђен је већи просечан број бактерија E. coli и Enteroccocus spp., а мањи број бактерија млечне киселине у испитиваним деловима дигестивног тракта. Посматране огледне групе су у свим испитиваним сегментима црева имале већу висину и ширину цревних ресица, а мању дубину крипти у односу на бројлере контролне групе, чиме је остварен већи ресорптивнии капацитет цревне слузнице. При сензорној анализи просечна оцена укупне прихватљивости меса груди О-I групе бројлера била је статистички значајно већа у односу на друге групе, а месо батака са карабатаком О-III групе бројлера у односу на О-I групу. Phytogenic feed additives (phytobiotics) are defined as compounds of plant origin used in animal nutrition with the aim of improving their productivity by improving the production results of animals, feed properties, as well as the quality of food of animal origin. The positive effect of phytogenic additives (essential oils) in animal feed and their components on production results and animal health is due to numerous properties, the most important of which are their anti-inflammatory and antioxidant effects, improving consumption, stimulating enzyme secretion, increasing gastric and intestinal motility, stimulation endocrine and immune systems, antimicrobial, antiviral and coccidiostatic action. In order to examine the impact of broiler diet with various phytogenic additives on health, production results, sensory properties of meat, as well as the justification of using phytogenic additives in broiler diet, a total of 240 broilers of Cobb 500 provenance were organized, divided into 4 groups. They were fed standard mixtures recommended by the manufacturer, with the only difference being that the experimental groups (O-I - O-IV) had different commercial phytogenic additives added to the feed mixture and the control group (K) without phytogenic additives. The production results (higher increment, lower consumption, better conversion) of broilers of the experimental groups were significantly better compared to the control group of broilers in all phases of fattening. Compared to the broilers of the observed experimental groups, the broilers of the control group had a higher average number of E.coli and Enteroccocus spp., and a lower number of lactic acid bacteria in the examined parts of the digestive tract. The observed experimental groups had a higher height and width of intestinal villi in all examined segments of the intestine, and a smaller depth of crypts in relation to the broilers of the control group, which achieved a higher resorptive capacity of the intestinal mucosa. In the sensory analysis, the average assessment of the total acceptability of breast meat O-I group was statistically significantly higher compared to other groups, and drumstick with thigh of O-III broiler group compared to O-I group. Zbornik radova i kratkih sadržaja

Zbornik sažetaka

U intenzivnoj stočarskoj proizvodnji, životinje su izložene brojnim stresogenim faktorima koji vode poreklo iz hrane, okruženja, tehnolo- gije proizvodnje, kao i bioloških/individualnih karakteristika svake je- dinke. Navedeni stresori su odgovorni za slabije proizvodne rezultate, lošije reproduktivne karakteristike, kao i smanjenu otpornost organiz- ma prema bolestima. Na molekularnom nivou, aktivnost stresora se vezuje za stvaranje slobodnih radikala i nastanak oksidativnog stresa sa posledičnim oštećenjem biološki važnih molekula. U telu životinje, postoji veliki broj jedinjenja koja ispoljavaju antioksidativni efekat. Ne- ka od njih se sintetišu u tkivima (askorbinska kiselina, koenzim Q, kar- nitin, taurin i antioksidativni enzimi), dok se druga unose putem hrane (vitamini, karotenoidi, fenolna jedinjenja i mineralne materije). Najvaž- niji praktičan korak u sprečavanju oksidativnog oštećenja i održava- nju ravnoteže antioksidativne odbrane u telu životinja se postiže po- boljšanjem antioksidativnog kapaciteta hrane, odnosno optimizacijom unosa antioksidanasa putem hrane za životinje. Pravilnom upotrebom antioksidanasa usporavaju se oksidacioni procesi u hrani i smanjuje se unos slobodnih radikala od strane životinja, čime se poboljšava- ju njihove proizvodno-reproduktivne karakteristike, kao i kvalitet me- sa. Najjednostavniji način predstavljanja antioksidativnog kapaciteta uzorka se vrši na osnovu određenog referentnog standarda, najčešće 6-hidroksi-2,5,7,8-tetrametilhroman-2-karboksilne kiseline, poznate kao Trolox. Na osnovu rezultata dobijenih pomoću Trolox standarda vrši se procena antioksidativnog kapaciteta hraniva i smeša za ishra- nu životinja, kao i upotrebljenih aditiva sa antioksidativnim dejstvom.

Selekcijom goveda tokom poslednjih decenija dobijeni su genotipovi sposobni za veoma visoku proizvodnju mleka. Pored genetskog potencijala kao preduslova za postizanje rekordne proizvodnje, u svakoj fazi laktacije krava je neophodna izbalansirana ishrana i optimalno sastavljen obrok. Takođe, patogeneza metaboličkih bolesti preživara kao što su kompleks ketoza/masna jetra, puerperalna pareza, acidoza buraga, dislokacija sirišta i laminitis je tesno povezana sa ishranom životinja. Ključni faktori u nastanku metaboličkih bolesti su deficit ili suficit energije u određenim periodima proizvodno- reproduktivnog ciklusa (suficit u zasušenju i deficit u ranoj laktaciji), kao i poremećaji bilansa mineralnih materija ili vitamina. Zasušenje, kao faza u ishrani krava, prepoznata je od strane nutricionista kao kritičan period u laktacionom ciklusu. U periodu zasušenja, grlo se priprema za partus i hranljive materije iz obroka se najefikasnije koriste za povećanje mase ploda. Dobar program zasušenja može značajno da poveća proizvodnju mleka u narednoj laktaciji, kao i da smanji mogućnost pojave metaboličkih problema u vreme i posle teljenja. Obroci u zasušenju treba da budu formulisani tako da zadovoljavaju potrebe krave u svim hranljivim materijama i to za održanje organizma, porast ploda i eventualnu popravku kondicije, što u praktičnom smislu znači prevenciju metaboličkih bolesti. Obrok krava u zasušenju treba da bude izbalansiran u vidu preporučene količine kabastog i koncentrovanog dela obroka, u zavisnosti od energetske vrednosti upotrebljenih hraniva. Pažnja naučne i stručne javnosti usmerena je na pronalaženje adekvatne strategije ishrane krava u zasušenju, što predstavlja način preventive metaboličkih bolesti, a time i osnovni preduslov za ostvarenje rekordne proizvodnje mleka. Zbornik radova i kratkih sadržaja

Među hranljivim materijama koji su neophodne u ishrani krmača, mikroelementi su često zanemareni zbog manjeg broja istraživanja u ovoj oblasti. Iako su mikroelementi u smešama za ishranu krmača sadržani u veoma malim količinama, neophodni su za održavanje normalne telesne funkcije, optimizovanje rasta, razmnožavanje i pravilan skeletni razvoj, a jedna od važnijih uloga im je i stimulisanje imunskog odgovora. Zabeležena je znatna demineralizacija makroelemenata i mikroelemenata, uključujući cink, bakar i mangan kod krmača u trećem partusu u poređenju sa negravidnim nazimicama iste starosti, što ukazuje da je u praktičnim uslovima potreba za mikroelementima potcenjena. Tradicionalno, upotreba neorganskih izvora mikro­elemenata kao što su sulfati i oksidi je široko rasprostranjena u industriji hrane za životinje zbog njihove dostupnosti i pristupačne cene. Sa tehnološkim napretkom, razvijeno je nekoliko različitih oblika organskih izvora mikroelemenata, uključujući komplekse mikroelement­aminokiselina, mikroelement­polisaharid, mikroelement­proteinat i mikroelement­metionin hidroksi analogni helat (MHAC). Upotreba organskih formi mikroelemenata povećava efikasnost proizvodnje svinjskog mesa, što se pozitivno odražava na ekonomski bilans proizvodnje, a ovo se posebno odnosi na helatne forme mikroelemenata vezane za metionin koje u odnosu na druge izvore minerala obezbeđuju visokoproduktivnim krmačama maksimalno ispoljavanje genetskog potencijala. Zbornik predavanja

Nutritivna anemija izazvana nedostakom gvožđa је јedno od najčešćih metaboličkih oboljenja prasadi na sisi u intenzivnom svinjarstvu. Učestala incidenca pojave ovog metaboličkog poremećaja vezuje se za početak uzgoja prasadi u zatvorenom prostoru, kao i za činjenicu da je kod svinja transfer gvožđa kroz placentu do fetusa ograničen. Mleko krmače je bogato svim hranljivim materijama neophodnim za prasad, sa izuzetkom gvožđa. Nutritivna anemija može biti izazvana i nedostatkom bakra, kao i kobalta i određenih vitamina (folacin, riboflavin i vitamin B6). Prasad dolazi na svet sa oko 50 mg gvožđa u organizmu. Kako su dnevne potrebe praseta u gvožđu oko 7-11 mg, jasno je da posle samo nekoliko dana nakon prašenja treba započeti sa dodavanjem gvožđa. Trošenjem zaliha gvožđa u organizmu prasadi, prvo dolazi do gubitka apetita, a zatim progresivnog mršavljenja i uginuća životinja. U borbi protiv anemije izazvane nedostatkom gvožđa dominira tehnika intramuskularne aplikacije 100-200 mg gvožđa u obliku gvožđe dekstrana, što predstavlja privremenu supstituciju ovog, za prasad neophodnog mikroelementa, ali i stres sa aspekta dobrobiti životinja. Nutritivnu strategiju u rešavanju ovakve problematike predstavlja težnja da prasad što pre počne da konzumira dopunsku peletiranu hranu – predstarter, s obzirom da je moguće ovakvu smešu prilagoditi enzimskom sistemu prasadi još u starosti od 3 do 4 dana, kada još uvek nisu potrošene zalihe gvožđa koje mledunče ima na rođenju. Za nutricioniste je posebam izazov obogaćenje predstarter smeše helatnim formama mikroelemenata, što sigurno povećava iskoristivost i posledično smanjuje gubitke u prasilištu.

Glavni cilj u proizvodnji konzumnih jaja je obezbeđivanje kontinui- rane i visoke nosivosti kokošaka tokom cele godine. Pored održava- nja adekvatnog zdravstvenog stanja i ishrane jata, jedan od najvažni- jih faktora koji omogućava ispunjavanje ovog cilja je primena optimal- nog programa osvetljenja. Programi osvetljenja (prvenstveno različita dužina trajanja i intenzitet svetlosti) koji se primenjuju, kako tokom fa- ze rasta, tako i tokom proizvodnog perioda u životu kokošaka nosilja, predstavljaju ključne faktore u dostizanju polne zrelosti i određivanju početka proizvodnje jaja. „Zlatno pravilo“ kojeg se treba pridržavati u dizajniranju programa osvetljenja je da se kokice nikada ne izlažu po- većanju dužine dana (dužine svetlosnog perioda) sve dok ne počne planirana svetlosna stimulacija i nikada se ne izlažu skraćenju dužine dana tokom proizvodnog ciklusa. Pridržavajući se navedenog princi- pa, nakon smeštaja jednodnevne piladi na farmu, dužinu dana potreb- no je konstantno i postepeno smanjivati (“step down” faza), sve do dostizanja minimuma, nakon čega sledi faza stalne (nepromenjene) dužine dana (“konstantna” faza), da bi se, na kraju, dužina svetlosnog perioda postepeno povećavala (“step up” faza), kako bi se postigao krajnji cilj, odnosno podstakao početak leženja. Programe osvetljenja neophodno je prilagoditi tipu objekata, uslovima proizvodnje, klimat- skim faktorima, težini jaja koju zahteva tržište, kao i zakonskim propi- sima koji se odnose na dobrobit životinja u toku eksploatacije.

Imajući u vidu nedostatak jasno definisanih i propisanih uslova kvaliteta koji se odnose na segment proizvodnje hrane za ishranu pasa, neophodno je obezbediti stalni i višestepeni monitoring pri njenoj proizvodnji i prometu. Na opisani način dobijaju se pouzdani podaci o sastavu i kvalitetu hrane za pse, a istovremeno potrošaču se pruža osećaj sigurnosti i poverenja prema traženom proizvodu. U ogledu je izvršena analiza većeg broja industrijski proizvedenih potpunih smeša domaće proizvodnje, kao i uvoznog porekla, namenjenih ishrani različitih kategorija pasa (Junior i Adult). Smeše su uzorkovane direktno iz prometa, u originalnom pakovanju, sa pratećom deklaracijom proizvođača. Osnovni hemijski sastav, kao i prisustvo mikro i makroelemenata u uzorcima hrane određeni su standardnim analitičkim metodama, a dobijeni rezultati poređeni su sa deklarisanim vrednostima. Hemijskom analizom uzoraka hrane utvrđena su značajna odstupanja u odnosu na deklarisani sadržaj ispitivanih vrednosti. Korišćenjem navedenih smeša psi ne zadovoljavaju potrebe u osnovnim hranljivim materijama, kao i u pogledu unosa mikro i makroelemenata, što ukazuje na greške u proizvodnji ili na nedovoljno poznavanje stvarnih potreba pasa. Neophodno je pristupiti kontinuiranoj, sistemskoj edukaciji, proizvođača hrane za ishranu pasa, kao i samih vlasnika. Having in mind the lack of clearly defined and prescribed quality conditions related to the segment of dog feed production, it is necessary to provide constant and multi-level monitoring in its production and trade. In the described way, reliable data on the composition and quality of dog feed can be obtained, and at the same time the consumer is given a sense of security and trust towards the requested product. In this experiment a large number of industrially produced complete mixtures of domestic production, as well as imported origin, intended for feeding different categories of dogs (Junior and Adult) have been analyzed. The mixtures were sampled directly from the market, in the original packaging, with the accompanying declaration provided by the manufacturer. The basic chemical composition, as well as the presence of micro and macroelements in feed samples, were determined by standard analytical methods, and the obtained results were compared with declared values. Chemical analysis of feed samples revealed significant deviations in relation to the declared content of the tested values. By using these mixtures, dogs cannot meet the requirements for basic nutrients, as well as for intake of micro and macro elements, which indicates errors in production or insufficient knowledge of the real needs of dogs. It is necessary to provide continuous, systemic education, for producers of dog feed, as well as the owners themselves. Zbornik radova i kratkih sadržaja

Rast životinje zavisi velikim delom od sposobnosti gastrointestinalnog trakta za varenje i asimilaciju makromolekula unetih u organizam, a svako smanjenje ovih aktivnosti za posledicu ima mogućnost usporavanja rasta. Postnatalni razvoj gastrointestinalnog trakta, prvo pojavljivanje i razvoj crevnih digestivnih enzima, kao i kapacitet creva da apsorbuje hranljive materije su među najvažnijim faktorima koji omogućavaju životinjama da iskoriste makromolekule koje unesu u organizam. Optimalna sekrecija HCl i posledična željena vrednost elektrohemijske reakcije himusa obezbeđuju efikasno varenje i resorpciju hranljivih materija i stvaraju nepovoljnu sredinu za razvoj enteropatogenih bakterija. Većina štetnih bakterija u organizmu zahteva pH vrednost 7 za svoj optimalan rast i razmnožavanje, dok se za korisne bakterijske vrste ova vrednost nalazi oko 6. Proteinska hraniva biljnog porekla, kao i mineralna hraniva karakteriše visok puferski kapacitet, a njihova visoka zastupljenost u obroku ograničava sposobnost digestivnog trakta da održi optimalnu kiselost i omogući željeni rast i zdravlje životinja. Puferski kapacitet hrane (B vrednost) predstavlja njenu mogućnost da se odupre promeni pH vrednosti prilikom dodavanja kiselih ili baznih rastvora, a definiše se kao količina 0,1 M HCl koja je potrebna za zakišeljavanje 1 kg materijala do postizanja pH vrednosti 3. Nutritivne tehnike regulacije kiselosti crevnog sadržaja upotrebom dodataka hrani za životinje (prvenstveno zakišeljivača) ili odabirom hraniva sa niskim puferskim kapacitetom ne predstavljaju nepoznanicu za nutricioniste i smatraju se uobičajenom praksom prilikom formulisanja obroka. Međutim, uprkos značajnom broju istraživanja koja su sprovedena u ovoj oblasti, mnoga pitanja i dalje ostaju otvorena, pre svega u pogledu preciznog utvrđivanja B vrednosti hraniva, kalkulacija na osnovu dobijenih podataka, kao i preporuka za optimalne ciljne B vrednosti potpunih smeša u pojedinačnim fazama ishrane životinja. Zbornik predavanja

Book of Abstracts

Kvalitet smeša za ishranu pasa određuje se u skladu sa posebnim zahtevima na osnovu uputstva proizvođača hrane, zasnovanog na specifičnim nutritivnim potrebama životinja, s obzirom na rasu, starost, pol i kategoriju životinja. Imajući u vidu nedostatak jasno definisanih i propisanih uslova kvaliteta za ovaj segment proizvodnje hrane za životinje, prevashodno u cilju osiguravanja kontinuiteta i kontrole kvaliteta hrane, neophodno je obezbediti stalni i višestepeni monitoring. U radu je izvršena analiza većeg broja potpunih smeša domaće proizvodnje, kao i uvoznog porekla, namenjenih ishrani pasa mladih (Junior) i odraslih (Adult) kategorija. Smeše su uzorkovane direktno iz prometa u originalnom pakovanju sa pratećom deklaracijom proizvođača. Osnovni hemijski sastav, kao i prisustvo mikro i makroelemenata u hrani određen je standardnim analitičkim metodama, a dobijeni rezultati poređeni su kako sa deklarisanim vrednostima tako i sa nutritivnim preporukama referentnim za ishranu pasa. Na opisani način dobijeni su pouzdani podaci o sastavu i kvalitetu hrane za pse, a istovremeno potrošaču pružen je osećaj sigurnosti i poverenja prema traženom proizvodu. Ključne reči: hrana za pse, kontrola kvaliteta, analiza hrane, monitoring The quality of the dogs feed mixture is determined in accordance with the specific requirements according to the instructions of the feed manufacturer, based on the specific nutritional requirements of the animals, with regard to race, age, sex and category of animals. Bearing in mind the lack of clearly defined and prescribed quality terms for this segment of animal feed production, in order to ensure continuity and feed quality control, it is necessary to provide continuous and multistage monitoring. The paper analyzes a large number of complete mixtures of domestic production as well as import origin for the purpose of feeding young (Junior) and adult (Adult) categories of dogs. The mixtures were sampled directly from the market in the original package with the accompanying declaration of the manufacturer. The basic chemical composition, as well as the presence of micro and macroelements in feed, is determined by standard analytical methods, and the obtained results are compared with both the declared values and the nutritional recommendations referring to dog nutrition. In this way, reliable data on the composition and quality of feed for dogs were obtained, and at the same time the consumer was provided with a sense of security and confidence in the desired product. Book of Abstracts

Најсвеобухватнија дефиниција стреса, је да је то немогућност адаптивних механизама организма да одрже у физиолошким границама све његове функције у одговору на егзогене и/или ендогене стресорне надражаје. Висока амбијентална температура је један од најбоље проучених и најзначајнијих узрока стреса у индустријском сточарству. Топлотни стрес обухвата интеракцију температуре ваздуха, влажности, осунчаности објекта и брзине струјања ваздуха, где температура ваздуха предствља кључни фактор. Животиње су изложене топлотном стресу у моменту када је нарушена равнотежа између произведене и изгубљене топлоте, што се различито манифестује код различитих животињских врста (говеда, свиње, живина). Мањи унос хране током топлотног стреса, има свакако значајну улогу, како са здравственог, тако и економског аспекта. Привремена рестрикција хране током топлотног стреса је једна од мера која се примењује код животиња при топлотном стресу. Једна од стратегија исхране је примена тзв. "двојног режима" исхране: дневног, богатијег протеинима и ноћног, богатијег енергијом. Надокнада појединих важнијих нутријената и уношење антиоксиданата је од велике помоћи у превазилажењу или ублажавању ефеката топлотног стреса.

There are three main types of hazards significant for feed safety that can be transmitted from feed and animals to human food (meat, milk and eggs) and these are: biological, chemical and physical hazards. As people's health could be endangered by these hazards, also biological, chemical and physical hazards can affect animal health too. In recent years contamination of feed with chemical hazards is becoming more pronounced, considering that the chemical industry is rapidly evolving, and therefore the number of potentially toxic substances increases. Unlike previous years, the sheer volume, frequency, manner and duration of intoxication is quite changed. Frequently toxic substance intake is at the minimum, which leads to the less pronounced, but lasting effects. Such actions are exposed to both domestic and wild animals, bees and humans. A man can be exposed by the direct impact of toxins or by residual effects of many chemical substances that are lagging in animal products (milk. meat, eggs, fish), but which originate from contaminated feed. These include heavy metals and metalloids, pesticides, industrial contaminants, salt in large amounts, the ingredients of rancid fats, solanine, surplus or deficit of a nutrient, veterinary drugs, fertilisers, radionuclides. Zbornik kratkih sadržaja

Да би се постигло боље искоришћавање хране, дужа одрживост, лакша манипулација, а у крајњем исходу повећање производње и побољшање квалитета намирница анималног порекла, поред основних хранива у смеше се додаје велики број адитива који имају различите намене. Додаци (адитиви) су супстанце које, додате оброку у малим количинама, потенцирају корисне и супримирају штетне ефекте. Тако, коришћењем пробиотика, пребиотика и фитобиотика постижу се слични ефекти као при коришћењу антибиотика, с тим што не остављају резидуе, нити имају каренцу. Позитивни ефекти заснивају се на добро познатом значају одржавања еубиотичких односа, јер равнотежа у микропопулацији дигестивног тракта омогућава ефикасно варење и ресорпцију хранљивих материја повећавајући отпорност према поремећајима изазваним ентеропатогеним бактеријама. Органске киселине се деценијама користе у циљу презервације хране за животиње, али њихови позитивни ефекти на производне резултате и здравствени статус животиња издвајају их као потенцијалну алтернативу употреби антибиотика као промотора раста. Органске киселине су карбоксилне киселине (R-COOH). Могу се користити као адитиви храни или води за пиће, самостално или у смешама, у форми киселина или њихових соли. Антимикробну активност у дигестивном тракту органске киселине испољавају двојако: снижавањем pH вредности средине и директним ефектима анјона и протона на микробијалну ћелију. Натријум бутират делује на развој ћелија и ткива у организму, брзо се апсорбује у дебелом цреву и обезбеђује енергију за епителне ћелије. Сходно наведеним истраживањима у области исхрани животиња, јавио се велики интерес за развијање одговарајућих алтернативних решења у циљу стимулисања производње и добијања оптималних производних резултата у савременом сточарству, која ће подржати функцију аутохтоне микрофлоре у гастроинтестиналном тракту у контроли патогених бактерија.

Soja (Glycine max) je biljna vrsta koja pripada mahunarkama. Ona je jedan od najvećih i najefikasnijih izvora biljnih proteina sa bogatim i uravnoteženim profilom amino kiselina, ali i značajan izvor ulja. Visoko vrednim hranivima u ishrani životinja se smatraju i proizvodi od soje (griz, sačma, pogača). Pored visokoverdnih sastojaka, zrno soje sadrži i materije (kao što su inhibitori tripsina i himotripsina, enzim ureaza itd.) koje smanjuju biološku vrednost ovog hraniva pa je neophodna termička obrada ovog hraniva. Veća potražnja za sojom je iziskivala genetske modifikacije zbog uticaja na prinos, sorte otporne na bolest, varijetete sa pojačanom hranljivom vrednošću kao i sorte tolerantne sušu. Česte su i alergijske reakcije na soju. Soybean ( ) is a plant species belonging to the legumes. It is one of the largest and Glycine max most ef6icient sources of vegetable protein with a rich and balanced amino acid pro6ile, but also a signi6icant source of oil. Highly valuable nutrients in animal nutrition are considered and soy products (full-fat soy meal, meal, cake). In addition to the high value ingredients, soybean contains a substance (such as inhibitors of trypsin and chymotrypsin, the enzyme urease, etc.) That reduce the biological value of the feed is required thermal treatment of the feed. Increasing demand for soybean genetic modi6ication is necessitated due to the impact on yield, disease-resistant varieties, varieties with enhanced nutritional value as well as the varieties tolerant to drought. Often there are allergic reactions to soy. Zbornik kratkih sadržaja

Rezime: U cilju ispitivanja uticaja različitih stimulatora rasta u ishrani prasadi na proizvodne rezultate i zdravstveno stanje organizovan je ogled po grupnokontrolnom sistemu na farmi registrovanog gazdinstva u Malim Radincima. Ogled je trajao 40 dana, a podeljen je u dve faze od po 20 dana. Za ogled je korišćeno 48 prasadi, melezi švedskog landrasa i pietrena, odbijenih od krmače u starosti od 35 dana. Ispitivanja su izvedena na prasadima oba pola, prosečne telesne mase 8,61±1,59 kg koja su odmah nakon odbijanja raspoređena u jedan od četiri hranidbena tretmana. Kontrolna grupa prasadi hranjena je smešom bez stimulatora rasta, dok su ogledne grupe, po redosledu, dobijale hranu sa dodatkom preparata probiotika, prebiotika ili fitobiotika u količinama preporučenim od strane proizvođača. Tokom ogleda praćeno je zdravstveno stanje i proizvodni rezultati prasadi. Na početku i kraju svake faze ogleda izvršeno je merenje telesne mase životinja, utrošak hrane kao i uzimanje uzoraka potpunih smeša za analizu a iz dobijenih podataka vršeno je izračunavanje ostalih proizvodnih rezultata. Na kraju druge faze ogleda izvršeno je planirano žrtvovanje po 6 jedinki iz svake grupe, a prilikom žrtvovanja uzeti su uzorci creva i crevnog sadržaja za fizičko-hemijska, mikrobiološka i histološka ispitivanja. Tokom ogleda nije došlo do poremećaja zdravstvenog stanja i/ili ispoljavanja kliničkih znakova oboljenja. Kontrolna grupa prasadi hranjena smešama bez dodatog stimulatora rasta postgla je uobičajenu telesnu masu, dnevni prirast, konzumaciju i konverziju hrane za datu rasu, starost i uslove držanja. Korišćenjem stimulatora rasta postignuti su bolji proizvodni rezultati u odnosu na kontrolnu grupu, s tim da je upotreba probiotika rezultirala najboljim proizvodnim rezultatima zasnovanim na najvećoj postignutoj telesnoj masi (27,98±4,76 kg), najvećem ostvarenom prosečnom dnevnom prirastu (0,49±0,09 kg) i najboljoj konverziji hrane (1,959). Upotrebom stimulatora rasta smanjen je ukupan broj bakterija u ispitivanim delovima digestivnog trakta, čime je povećana dostupnost hranljivih materija domaćinu. Pozitivan uticaj dodatih stimulatora rasta na morfometrijske karakteristike sluznice creva ostvaren je povećanjem dužine i širine crevnih resica u jejunumu, kao i dubine kripti u cekumu čime je povećan resorptivni kapacitet crevne sluznice... Summary: In order to investigate the influence of different growth promoters in pigs nutrition on the performance and health status trial was organized by a groupcontrol system on the registered farm in Mali Radinci. The experiment lasted 40 days and was divided into two phases, 20 days of each. For the experiment 48 piglets were used, Swedish Landrace and Pietrain, weaned at the age of 35 days. Examinations were carried out on pigs, with an average body weight of 8.61±1.59 kg, which were arranged immediately after weaning into the one of the four feeding treatments. The control group was fed a mixture without growth promoters, while the experimental groups, in order, had a diet containing product of probiotics, prebiotics or phytobiotics in the amounts recommended by the manufacturer. During the experiment, health status and prerformances of pigs have been observed. At the beginning and at the end of each phase of the experiment, animal body weight and feed consumption were evaluated, as well as sampling of complete mixtures for analysis and with obtained data was performed calculating of other production items. At the end of the second phase of the experiment planned sacrifice was carried out on the 6 animals in each group, and samples of intestine and intestinal content were taken for the physico-chemical, microbiological and histological examination. During the experiment, there was no disturbance of health and manifestation of clinical signs of disease were not recorded. The control group of pigs fed a diet without added growth stimulators achieved normal body weight, daily gain, feed consumption and feed conversion for a given race, age and housing conditions. Using the growth stimulators led to the better performances compared to the control group, with the probiotics resulted in the best production results based on the maximum achieved body weight (27.98±4.76 kg), the largest average daily gain (0.49±0.09 kg) and the best feed conversion (1.959)...

Summary: In order to investigate the influence of different growth promoters in pigs nutrition on the performance and health status trial was organized by a groupcontrol system on the registered farm in Mali Radinci. The experiment lasted 40 days and was divided into two phases, 20 days of each. For the experiment 48 piglets were used, Swedish Landrace and Pietrain, weaned at the age of 35 days. Examinations were carried out on pigs, with an average body weight of 8.61±1.59 kg, which were arranged immediately after weaning into the one of the four feeding treatments. The control group was fed a mixture without growth promoters, while the experimental groups, in order, had a diet containing product of probiotics, prebiotics or phytobiotics in the amounts recommended by the manufacturer. During the experiment, health status and prerformances of pigs have been observed. At the beginning and at the end of each phase of the experiment, animal body weight and feed consumption were evaluated, as well as sampling of complete mixtures for analysis and with obtained data was performed calculating of other production items. At the end of the second phase of the experiment planned sacrifice was carried out on the 6 animals in each group, and samples of intestine and intestinal content were taken for the physico-chemical, microbiological and histological examination. During the experiment, there was no disturbance of health and manifestation of clinical signs of disease were not recorded. The control group of pigs fed a diet without added growth stimulators achieved normal body weight, daily gain, feed consumption and feed conversion for a given race, age and housing conditions. Using the growth stimulators led to the better performances compared to the control group, with the probiotics resulted in the best production results based on the maximum achieved body weight (27.98±4.76 kg), the largest average daily gain (0.49±0.09 kg) and the best feed conversion (1.959)... Rezime: U cilju ispitivanja uticaja različitih stimulatora rasta u ishrani prasadi na proizvodne rezultate i zdravstveno stanje organizovan je ogled po grupnokontrolnom sistemu na farmi registrovanog gazdinstva u Malim Radincima. Ogled je trajao 40 dana, a podeljen je u dve faze od po 20 dana. Za ogled je korišćeno 48 prasadi, melezi švedskog landrasa i pietrena, odbijenih od krmače u starosti od 35 dana. Ispitivanja su izvedena na prasadima oba pola, prosečne telesne mase 8,61±1,59 kg koja su odmah nakon odbijanja raspoređena u jedan od četiri hranidbena tretmana. Kontrolna grupa prasadi hranjena je smešom bez stimulatora rasta, dok su ogledne grupe, po redosledu, dobijale hranu sa dodatkom preparata probiotika, prebiotika ili fitobiotika u količinama preporučenim od strane proizvođača. Tokom ogleda praćeno je zdravstveno stanje i proizvodni rezultati prasadi. Na početku i kraju svake faze ogleda izvršeno je merenje telesne mase životinja, utrošak hrane kao i uzimanje uzoraka potpunih smeša za analizu a iz dobijenih podataka vršeno je izračunavanje ostalih proizvodnih rezultata. Na kraju druge faze ogleda izvršeno je planirano žrtvovanje po 6 jedinki iz svake grupe, a prilikom žrtvovanja uzeti su uzorci creva i crevnog sadržaja za fizičko-hemijska, mikrobiološka i histološka ispitivanja. Tokom ogleda nije došlo do poremećaja zdravstvenog stanja i/ili ispoljavanja kliničkih znakova oboljenja. Kontrolna grupa prasadi hranjena smešama bez dodatog stimulatora rasta postgla je uobičajenu telesnu masu, dnevni prirast, konzumaciju i konverziju hrane za datu rasu, starost i uslove držanja. Korišćenjem stimulatora rasta postignuti su bolji proizvodni rezultati u odnosu na kontrolnu grupu, s tim da je upotreba probiotika rezultirala najboljim proizvodnim rezultatima zasnovanim na najvećoj postignutoj telesnoj masi (27,98±4,76 kg), najvećem ostvarenom prosečnom dnevnom prirastu (0,49±0,09 kg) i najboljoj konverziji hrane (1,959). Upotrebom stimulatora rasta smanjen je ukupan broj bakterija u ispitivanim delovima digestivnog trakta, čime je povećana dostupnost hranljivih materija domaćinu. Pozitivan uticaj dodatih stimulatora rasta na morfometrijske karakteristike sluznice creva ostvaren je povećanjem dužine i širine crevnih resica u jejunumu, kao i dubine kripti u cekumu čime je povećan resorptivni kapacitet crevne sluznice...

Конјуговане линолне киселине (CLA) су позициони и геометријски изомери есенцијалне линолне масне киселине. У исхрани људи CLA имају антиканцерогено, антиатерогено, имуномодулаторно и деловање против гојазности. Такође повољно утичу на имуни систем, метаболизам костију и односе ткива у телу. Највеће количине CLА налазе се у месу преживара као последица активности бактерија (Butirovibrio fibrisolvens) које изомеризују линолну киселину. Садржај CLА не разликује се само између врста меса (говеђе, овчије, свињско, живинско), већ и између различитих ткива исте животињске врсте. Исхрана има значајан утицај на садржај CLА у ткивима животиња. Бројне студије су показале да се садржај CLА може повећати како код преживара, тако и код моногастричних животиња. Код моногастричних животиња садржај CLА може да се повећа њеном употребом у исхрани или додавањем у оброк животиња њених прекурсора (вакценска киселина, омега-7 масна киселина). У исхрани живине, препарати CLА додају се најчешће у количини до 2%, што повећава садржај CLА у месу и при том не утиче негативно на производне резултате и параметре квалитета меса. Запажено је да повећан садржај CLА у месу повoљно утиче на његову оксидативну стабилност. Основни циљ употребе CLА у исхрани живине је повећање садржаја CLА у месу, чиме може да се добије производ посебног квалитета (функционална храна). Conjugated linoleic acid (CLA) are positional and geometric isomers of essential linoleic fatty acid. CLA in the human diet have anti-carcinogenic, anti-atherogenic, immunomodulatory and anti-obesity functions. Also, they have a beneficial effects on the immune system, bone metabolism and interrelation of tissues in the body. The highest amounts of CLA have been found in meat of ruminant as a result of bacterial activity (Butirovibrio fibrisolvens) which have the capacity to isomerise linoleic acid. The content of CLA is not different only between various types of meat (beef, sheep, pork, poultry) but also between different tissues of the same animal species. Nutrition has a significant impact on the content of CLA in animal tissue. Numerous studies have shown that content of CLA can be increased in the ruminants such as in monogastric animals. In monogastric animals the content of CLA can be increased by their use in food or by adding in animal meal their precursors (vaccenic acid, an omega-7 fatty acid). In poultry nutrition CLA preparations are usually added in an amount up to 2%, which increases the CLA content in meat without any adverse effect on the performance and meat quality parameters. It was observed that increased content of CLA in meat favorably affect its oxidative stability. The main objective of the use of CLA in poultry nutrition is to increase the CLA content in meat in order to obtain a product of a special quality (functional food).

Zbornik predavanja

Kreatin je ergogeno pomoćno sredstvo koje odnedavno uživa veliku pažnju domaće i strane naučne javnosti kao potencijalni stimulator rasta u ishrani životinja. Utvrđeno je značajno povećanje ukupne telesne mase i čiste mišićne mase prilikom unosa kreatina kod ljudi, što je navelo na zaključak da bi se dodavanjem kreatina u hrani za živinu uticalo na poboljšanje proizvodnih rezultata. Utvrđena je bolja konverzija kod piladi hranjenih obrokom sa dodatkom 0,63% kreatina. Upotrebom obroka sa dodatkom 5% ili 10% kreatina smanjen je nivo masti u abdomenu kod brojlera. Histopatološke promene nisu bile uočene u ogledima na živini, što dokazuje da kreatin nema patološki uticaj na jetru, bubrege i mišiće. Creatine is an ergogenic supplement that from recently enjoys great attention of national and international scientific community as a potential growth promoter in animal nutrition. A significant increase in total body mass and lean body mass during creatine ingestion in humans was observed, which led to the conclusion that the poultry with added creatine could showe an increase in growth during the period of complementary feeding. There was a better conversion observed in chickens fed diets supplemented with 0.63% of creatine. Using a meal with the addition of 5 or 10% creatine has reduced the level of abdominal fat in broilers. Histopathological changes were not significant in studies on poultry proving that creatine has no pathological effect on the liver, kidneys and muscles.

Ishrana ribe je jedan od najvažnijih činilaca koji utiču na proizvodne rezultate i kvalitet mesa. Kao izvor energije, ribe iz hrane pretežno koriste proteine i masti. Hrana za ribe sadrži od 30% do 35% proteina, od 15% do 25% masti i do 17% ugljenih hidrata. U ishrani riba neophodno je i prisustvo svih vitamina, kao i minerala, posebno kalcijuma, forfora, magnezijuma, gvožđa i mangana. Ribe imaju i posebne potrebe za n-3 masnim kiselinama kojih u hrani treba da bude oko 1%. U pogledu kvaliteta hraniva, salmonidne ribe spadaju među najzahtevnije. Kvalitet pojedinih hraniva i krmnih smeša koje se koriste u ishrani salmonidnih riba može da se utvrdi na osnovu hemijskih analiza. Fish diet is one of the most important factors that influence on production performance and meat quality. Fish mainly use protein and fat from food, as a source of energy. Fish food contains 30 to 35 % protein, 15 to 25 % fat and 17 % carbohydrate. In fish diet its necessary presence of all vitamins and minerals, especially calcium, phosphorus, magnesium, iron and manganese. Fish have special needs in n-3 fatty acid which should be about 1% in food. Salmonid fish are the most demanding fish in terms of food quality. The quality of nutrients and feed mixtures used in the nutrition of salmonid fish can be determined by chemical analysis.

Zbornik referata i kratkih sadržaja

Досадашња сазнања о утицају исхране на квалитет меса намећu питање о томе да ли ће у скорој будућности бити значајних померања у вези са исхраном и квалитетом меса. Одговор може да буде негативан ако традиционално мишљење о исхрани и квалитету меса буде доминантно. Међутим, ако пажњу усмеримо на разумевање утицаја на биолошке механизме и решења која могу да доведу до специфичних показатеља квалитета меса, тада постаје сасвим јасно да утицај исхране на квалитет меса може да буде веома значајан. Добро познавање исхране и квалитета меса су основ унапређења и у једној и у другој области. Заједно са генетском основом, исхрана може да буде кључни елемент у добијању квалитетног меса. In view of our present knowledge of the effect of feeding on meat quality, it might be relevant to ask whether additional focus on individual feedstuffs in relation to meat quality is an area where we can expect significant breakthroughs in the years to come? The answer might be no, if the traditional thinking of feed versus meat quality continues to dominate. On the other side, if the focus changes towards an understanding of how feeding influences biological mechanisms and the outcome of these in relation to specific meat quality parameters, a picture begins to emerge of a huge potential for future production of diverse and specific meat qualities. A fundamental understanding of muscle physiological and physical processes, and their interactions in relation to gene expression and environmental stressors, will be fundamental to exploiting future meat science and production through a systems biology line of thought. Considering the already extensive knowledge of feed and meat quality, feeding seems the optimal tool in the further elucidation of physiological and physical events of importance for demanded meat qualities.

У раду су испитивани ефекти додавања органског облика селена оброку бројлера на производне резултате и квалитет меса бројлера. Оглед је изведен на укупно 150 пилади Hubbard провенијенције, подељених у три групе. Бројлери су храњени потпуним смешама за исхрану бројлера у тову стандардног сировинског и хемијског састава. Током огледа, прва (O-I) група бројлера храњена је смешама са додатим органским селеном у количини од 0,3 ppm, друга (O-II) група добијала је храну са додатком 0,6 ppm, и трећа огледна (O-III) са додатком 0,9 ppm органског селена. Све групе су у храни добијале 100 ИЈ витамина Е. На крају сваке фазе огледа извршено је мерење телесне масе бројлера, а затим клање бројлера, обрада и хлађење трупа и узимање узорака од по шест трупова из сваке групе, и то белог и тамног меса, и јетре за хемијске анализе (садржај селена). На крају огледа, највишу телесну масу (2226,50 г), најбољи прираст (52,26 г, 1−42. дан) и најбољу конверзију (2,14) имали су бројлери прве огледне групе. Значајно већи (p

Dodavanje masti u krmne smeše povećava energetsku vrednost hrane, apsorpciju liposolubilnih vitamina, smanjuje rastur hrane, pojačava palatabilnost hrane, usporava pasažu hrane kroz digestivni trakt životinja i na taj način poboljšava apsorpciju hranljivih materija i iskorištavanje metaboličke energije hrane. Masnokiselinski sastav masti hrane brojlera ima direktan uticaj na masnokiselinskom sastav masnih rezervi kod brojlera. Osnovni cilj istraživanja u okviru ove doktorske disertacije bio je da se ispita uticaj različitih izvora masti u hrani brojlera na proizvodne rezultate, zdravstveni status, masnokiselinski sastav mesa brojlera i kvalitet i prinos mesa brojlera. Za ogled je korišćeno 240 brojlera Cobb 500 provenijencije oba pola, koji su podeljeni u 4 eksperimentalne grupe. Brojleri sve četiri eksperimentalne grupe (K, O-I, O-II i O-III) dobijali su hranu standardnog sirovinskog i hemijskog sastava za datu provenijenciju (potpuna smeša za tov piladi I od 1. do 10. dana; potpuna smeša za tov piladi II od 11. do 21. dana i potpuna smeša za tov piladi III od 22. do 42. dana). Laneno ulje i svinjska mast dodavani su u hranu za ishranu oglednih grupa u različitim količinama. U hranu ogledne grupe O-I potpune smeše za tov piladi I dodato je 1 % svinjske masti, u potpunoj smeši za tov piladi II 2,5 %, a u potpunu smešu za tov piladi III 5 %. U hranu ogledne grupe O-II potpune smeše za tov piladi I dodato je 1 % lanenog ulja, u potpunu smešu za tov piladi II 2,5 %, a u potpunu smešu za tov piladi III 5 %. U hranu ogledne grupe O-III potpune smeše za tov piladi I dodato je 0,5 % svinjske masti i 0,5 % lanenog ulja, u potpunu smešu za tov piladi II 1,25 % svinjske masti i 1,25 % lanenog ulja i u potpunu smešu za tov piladi III 2,5 % svinjske masti i 2,5 % lanenog ulja. Na kraju svake faze tova, životinje su merene, merena je potrošnja hrane i određivana konverzija hrane i prirast. Na polovini ogleda kao i na kraju ogleda uzeti su uzorci krvi iz krilne vene, po 7 uzoraka po grupi i poslati na analizu biohemijskih parametara u krvi (holesterol i trigliceridi). Tokom trajanja ogleda praćeno je zdravstveno stanje životinja. Na kraju ogleda trupovi rasečeni na glave delove: grudi, batak sa karabatakom, krila, vrat i leđa. Delovi trupa su nakon toga izvagani. Iz svake eksperimentalne grupe uzeto je po 6 bataka sa karabatakom za hemijske i senzorne analize. U toku klanja uzeti su i uzorci krvi za analizu biohemijskih parametara (holesterol i trigliceridi). Uzorci mesa su čuvani na temperaturi – 20 °C u trajanju od 6 meseci, a analize za određivanje TBK-broja rađene su nultog dana, kao i nakon 3 i 6 meseci skladištenja... Adding fat to feed increases the energy value of food, absorption of liposoluble vitamins, reduces food breakdown, increases food palatability, slows down the passage of food through the digestive tract of animals and thus improves the absorption of nutrients and utilization of food metabolic energy. The fatty acid composition of broiler feed fat has a direct effect on the fatty acid composition of broiler fat reserves. The main goal of the research within this doctoral dissertation was to examine the influence of different fat sources in broiler food on production results, health status, fatty acid composition of broiler meat and quality and yield of broiler meat. For this experiment 240 broilers of Cobb 500 provenance of both sexes were divided into 4 experimental groups. Broilers of all four experimental groups (K, OI, O-II and O-III) received food of standard raw material and chemical composition for a given provenance (complete mixture for fattening chickens I from 1 to 10 days; complete mixture for fattening chickens II from 11 to 21 days and complete mixture for fattening chickens III from 22 to 42 days). Flaxseed oil and lard were added to the diet food of the experimental groups in different amounts. 1% of lard was added to the food of the experimental group O-I of the complete mixture for fattening chicken I, 2.5% in the complete mixture for fattening chicken II, and 5% to the complete mixture for fattening chicken III. 1% of flaxseed oil was added to the food of the experimental group O-II of the complete mixture for fattening of chickens I, 2.5% to the complete mixture for fattening of chickens II, and 5% to the complete mixture for fattening of chickens III. 0.5% of lard and 0.5% of linseed oil were added to the food of experimental group O-III of the complete mixture for fattening of chicken I, 1.25% of lard and 1.25% of flaxseed oil were added to the complete mixture for fattening of chicken II an finally to complete mixture for fattening chicken III 2.5% lard and 2.5% linseed oil. At the end of each phase of fattening, the weights of the animals were measured, food consumption was measured and food conversion and growth were determined. At half of the experiment, as well as at the end of the experiment, blood samples were taken from the wing vein, 7 samples per group and sent for analysis of biochemical parameters in the blood (cholesterol and triglycerides). The health condition of the animals was monitored during the experiment. At the end of the examination, the carcasses were cut into main parts: chest, drumstick, wings, neck and back. Parts of the hull were then weighed. From each experimental group, 6 drumsticks were taken for chemical and sensory analyzes. During slaughter, blood samples were taken for analysis of biochemical parameters (cholesterol and triglycerides). Meat samples were stored at a temperature of - 20 ° C for 6 months, and analyzes to determine the TBK number were performed on day zero, as well as after 3 and 6 months of storage...

Osnovni cilj istraživanja ove doktorske disertacije bio je da se ispita uticaj ishrane brojlera obrocima sa dodatkom različitih količina purifikovane lignoceluloze na zdravstveno stanje, proizvodne rezultate (tjelesna masa, prirast, konzumacija i konverzija hrane), fizičke karakteristike (težina digestivnog trakta), vlažnost stelje, mikrobiološke i morfološke karakteristike pojedinih segmenata crijeva, kao i opravdanost korištenja lignoceluloze u ishrani brojlera. Ogled je izveden na ukupno 400 brojlera provenijencije Cobb 500, podijeljenih u 4 grupe po 100 jedinki u svakoj. Sve jedinke hranjene su smješama standardnog sirovinskog i hemijskog sastava po preporuci proizvođača hibrida, s tim što su se grupe jedino razlikovale u tome što su ogledne grupe u starter i grover smješi za ishranu imale dodate različite količine purifikovane lignoceluloze ( O-I grupa je dobijala purifikovanu lignocelulozu u količini od 4 g/kg hrane, O-II grupa u količini od 6 g/kg purifikovane lignoceluloze , dok je u hranu za O-III grupu brojlera dodato 6 g/kg purifikovane lignoceluloze uz smanjenje učešća sojine sačme za 0,6%. Smješe za ishranu bile su formulisane tako da u potpunosti zadovolje potrebe brojlera u svim fazama tova. Za vrijeme trajanja ogleda praćeno je zdravstveno stanje i proizvodni parametri (tjelesna masa, prirast, konzumacija i konverzija hrane). Kontrolna mjerenja tjelesne mase i konzumacije hrane vršena su svakodnevno i na kraju svake nedelje tova. Na kraju tova brojleri su izmjereni, izračunata je potrošena količina hrane, a u klaonici je izvršeno mjerenje težine digestivnog trakta i uzimanje uzoraka crijeva za mikrobiološke i histološke analize. Korišćenjem purifikovane lignoceluloze postignuti su bolji proizvodni rezultati oglednih grupa u odnosu na kontrolnu grupu brojlera. Tjelesne mase brojlera oglednih grupa bile su veće od kontrolne grupe u svim fazama tova. U periodu tova od 1-21. dana utvrđena je statistički manja tjelesna masa brojlera kontrolne u odnosu na brojlere O-II grupe, s tim da je isti trend nastavljen i u drugoj fazi tova (22-42. dan) gdje su utvrđene statistički značajne razlike između O-II grupe u odnosu na kontrolnu, ali i ostale ogledne grupe. U svim fazama tova, kao i za cijeli period tova ogledne grupe brojlera ostvarile su veći prosiječni prirast od kontrolne grupe... The main goal of this doctoral dissertation was to investigate the effect of broiler’s nutrition on meals with the addition of various amounts of purified lignocelluloses on health condition, production results (body weight, growth, food consumption and conversion), physical characteristics (the weight of the digestive tract), litter moisture microbiological and morphological characteristics of certain segments of the intestine, as well as the justification for the use of lignocellulose in feeding of broilers. The experiment was performed on total of 400 broilers on provenance Cobb 500 divided into 4 groups with 100 individuals in each of them. All individuals were being fed with mixture of standard raw material and chemical composition as recommended by the hybrid manufacturer, the only thing was that groups differed in that the experimental groups in starter and grower mixture had different added amounts of purified lignocellulose (the OI group received purified lignocellulose in 4 g / kg of feed, O-II group in the amount of 6 g / kg of purified lignocellulose, while 6 g / kg of purified lignocellulose was added to the feed for O-III group of broilers with a 0.6% reduction in soybean meal content. Nutritional mixture were formulated to fully satisfy needs of borilers in all stages of fattening. During of the experiment health status and production parameters (body weight, growth, food consumption and conversion) were monitored daily and at the end of each week of fattening. At the end of fattening boilers were measured, the amount of consumed food was calculated and in the slaughterhouse the digestive tract weigh was measured and it was taken sample gut for microbiological and histological analysis. The use of purified lignocellulose achieved better production results of the experimental groups than the control group of broilers. The broiler body weights of experimental group were larger than the control group at all stages of fattening. In the fattening period 1-21 it was determined statistically lower body mass of control broiler than O-II group broilers. The same trend was continued in the second stage of fattening (22-42 days) where were determined statistically significant differences between O-II group compared to control, but also other experimental group. At all stages of fattening as for the whole fattening period experimental groups of broilers achieved higher average increment than control group...