Search

Preporučena agrotehnička mera koje se izvodi neposredno pred setvu soje (Glicine max L.) je inokulacija semena azotofiksirajućim bakterijama. Izvođenje eksperimenta imalo je za cilj ispitivanje uticaja faktora inokulacije i faktora genotipa na morfološke osobine, prinos i sadržaj primarnih metabolita zrna. Ispitivane su tri domaće sorte soje (Apolo, Gorštak i Trijumf), na parceli na kojoj je u plodoredu gajena soja, na zemljištu tipa černozem, na oglednom polju Instituta “Tamiš” - Pančevo. Proučavane su sledeće morfloške osobine i parametri prinosa: visina biljke, broj bočnih grana, broj spratova, visina biljke do prve mahune, broj mahuna po biljci, masa mahuna sa zrnom po biljci, masa zrna po biljci i prinos zrna po hektaru. Sadržaj ulja, azota i proteina, određen je standardnim analitičkim metodama. Inokulacija semena statistički je značajno uticala na visinu biljke do prve mahune, dok na ostale morfološke osobine i parametre prinosa inokulacija nije imala statistički značajan uticaj. Na sadržaj ulja, azota i proteina inokulacija nije delovala statistički značajno. Za većinu ispitivanih parametara, bio je značajan efekat genotipa. Prosečan prinos biljaka inokulisanog semena (1250 kg ha-1) i neinokulisanog semena (1230 kg ha-1) bio je daleko manji u odnosu na višegodišnji prosek, zbog značajno nižih količina atmosferskih padavina u odnosu na višegodišnji prosek i visokih prosečnih temperatura vazduha tokom vegetacionog perioda. Recommended agrotechnical measure that is performed immediately before sowing of soybean is the inoculation of grain with nitrogen-fixing bacteria. The purpose of the experiment was to examine the influence of inoculation and variety on morphological characteristics, yield and content of primary grain metabolites. Three domestic soybean cultivars (Apollo, Gorštak and Trijumf) were examined on the plot on which soybeans were previously grown, on chernozem-type land, at the experimental field of the Tamiš Pancevo Institute. The following morphological characteristics and yield parameters were studied: plant height, number of side branches, number of nodes, plant height to the first pod, number of pods per plant, the mass of pods per grain per plant, grain weight per plant and grain yield per hectare. The content of oil, nitrogen and protein was determined by standard analytical methods. Inoculation had a statistically significant effect on the morphological trait of plant height up to the first pod, while inoculation had no statistically significant impact on other morphological traits and yield parameters. Inoculation did not have a statistically significant effect on oil, nitrogen and protein content. For most of the examined parameters, the effect of genotype was observed. The average yield of plants of inoculated seed (1250 kg ha-1) and non-inoculated seed (1230 kg ha-1) was far lower than the multi-year average, due to significantly lower precipitation compared to the multi-year average and high average air temperatures during the growing season.

Invasive alien species are taxa that are deliberately or incidentally dispersed from their natural habitats and introduced into new ecosystems, where they show ability to out compete native species and occupy new habitats. The ecology of invasion by animals and plants has been analyzed in numerous articles. As more powerful competitors, introduced taxa may threaten the existence of native (in some cases rare or endemic) species. Moreover, introduction of new species may cause an introduction of organisms that are pathogenic to natives, but not to the introduced species. In such cases, the pathogenic disease may cause significant reduction in the biodiversity of native habitats. The problem of introduced species has been emphasized in recent times because of the globalization of markets, increased trade, travel and tourism. Considering such unfavorable trends, invasive alien species are recognized as one of the major threats to biodiversity (Convention on Biological Diversity). We analyzed effects of invasive alien species on agricultural communities, and surveyed such species in agricultural, ruderal and aquatic ecosystems in Serbia. We analyzed strategies that can be employed to prevent invasive spread of alien species. null

Предмет овог истраживања представљао је развијање микронизованих додатака за прехрамбену индустрију из ферментисаних покожица грожђа (ПГ) италијанске сорте Барбера која заостаје као споредни производ у индустријској производњи црвених вина. Произведени додаци би се враћали у погон са циљем да обогате нутритивни профил нових прехрамбених производа и суплемената сиромашних у садржају антиоксиданата и биљних влакана. Пре свега циљ овог истраживања био је развијање технологије производње полутечних функционалних додатака, који нису претходно истражени у литератури, а који би представљали алтернативу прашкастим додацима који захтевају високе утрошке енергије при процесу сушења. Додаци добијени у форми полутечних дисперзија, са садржајем суве материје ПГ од 2 и 10%, добијени су тако што је ПГ подвргнута процесу бланширања, хомогенизације и пастеризације, док су додаци у форми праха добијени сушењем ПГ у струји ваздуха и млевењем. Ефекти сваког процесног корака током обраде ПГ анализирани су поређењем са лиофилизованим ПГ које су коришћене као референтни узорак за обрачунавање степена очуваности садржаја антиоксиданата и редукујућег потенцијала. Као крајњи резултат предложена је шема оптималних услова добијања финалних додатка. Производња додатака у форми полутечних дисперзија која је имала за циљ да омогући смањење времена обраде и утрошка електричне енергије у односу на прашкасти додатак, довела је до очувања праћених параметара > 60%, док је код сушења у струји ваздуха очувано > 70% укупног потенцијала. Полутечни и прашкасти додаци показали су различиту способност везивања воде и различито седиментационо понашање. На основу резултата закључено је да оба додатка представљају богат извор биљних влакана и антиоксидативног потенцијала, довољан да обогати велики број прехрамбених производа на тржишту, а сам одабир форме додатка зависио би од специфичности технологије производње и организације логистике фабрике. Иста методологија се може користити и за друге сорте винове лозе, а прилагођена и за друге споредне производе настале индустријском прерадом воћа и поврћа. Као допуна овом истраживању одређен је антиоксидативни потенцијал ферменисаних покожица три широко заступљене сорте винове лозе у индустријској производњи црвених вина у Србији: Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc и Прокупац. Коришћена је метода електронске парамагнетне резонантне спектроскопије, која је овде први пут примењена у анализи српске аутохтоне сорте Прокупац. Управо је Прокупац и показао највећу антирадикалску активност те је заједно са ферментисаним ПГ италијанске сорте Sangiovese коришћен у испитивањима инкапсулације екстраката ПГ кроз матрицу протеина кукуруза, зеина, методом електрораспршивања. Екстракти ПГ као и добијене нанокапсуле су детаљно окарактерисане, а на основу резултата је закључено да инкапсулисани екстракти ПГ, као функционални додаци, имају огроман потенцијал како у прехрамбеној, тако и у фармацеутској и козметичкој индустрији. The subject of this doctoral thesis was to develop micronized food additives from fermented grape skins (GS) of Italian variety Barbera, recovered from winemaking by-products. Оbtained food additives would return back into the food industry with the aim of enriching the nutritional profile of new food products and food supplements poor in antioxidants and plant fiber. First of all, the aim of the research was to develop the technology of production of semi-liquid functional food additives, which have not been previously reported in the literature, and which would represent an alternative to powder food additives that require high energy consumption during the drying process. Additives obtained in the form of semi-liquid dispersions, with a dry weight content of GS of 2 and 10%, were obtained by subjecting GS to the process of blanching, homogenization and pasteurization, while powdered food additives were obtained by air drying and grinding. The effects of each processing step were analyzed by comparison with lyophilized GS which were used as a reference sample to calculate the degree of recovery of antioxidant content and reducing potential during processing of starting material. As a final result, a scheme of optimal processing conditions of obtaining final food additives was proposed. The production of the additives in the form of semi-liquid dispersions, which aimed to reduce processing time and energy consumption compared to the powdered additive, led to the recovery of monitored parameters > 60%, while drying in air flow recovered > 70% of the potential. Semi-liquid and powdered additives showed different water-binding capacity and different sedimentation behavior. Based on the results, it was concluded that both additives represent a rich source of plant fibers and antioxidant potential, sufficient to enrich a large number of food products on the market, and the choice of the additive form would depend on the specifics of production technology and logistics of industry. The same methodology can be used for other grape varieties, and adapted for other by-products generated by industrial processing of fruits and vegetables. In addition to this research, the antioxidant potential of fermented skins of three widely used grape varieties in the industrial production of red wines in Serbia (Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc and Prokupac) was determined. The method of electron paramagnetic resonance spectroscopy was used, which was applied here for the first time in the analysis of the Serbian autochthonous variety Prokupac. It was Prokupac who showed the greatest antiradical activity and, together with fermented GS of the Italian variety Sangiovese, was used in tests of encapsulation of GS extracts through the matrix of corn protein, zein, by electrospraying method. GS extracts as well as the obtained nanocapsules were characterized, and based on the results, it is concluded that encapsulated GS extracts, as functional additives, have a huge potential in the food, pharmaceutical and cosmetic industries.

У оквиру предмета ове докторске дисертације анализиране су анатомске, морфолошке и хемијске особине девет домаћих сорти соје из различитих група зрења. Као фактори који су имали утицај на испољавање праћених особина узети су сорта (ефекат генотипа) и инокулација. Сетва је вршена претходном инокулацијом (третман), и без инокулације (контрола), азотофиксирајућим бактеријама Bradyrhizobium japonicum. Упоредним испитивањем се показало да су највећи просечни принос по хектару (1516,7kg), као и највишу вредност за морфолошку особину висина биљке (89,72cm), имале биљке сорте Горштак из третмана, док су најнижу вредност приноса имале инокулисане биљке сорте Тријумф (1110,0 kg), што указује на превасходни утицај генотипа (сорте) на испољавање морфолошких особина. По садржају протеина у семену, највишу вредност имала је биљка соје сорте Галеб из контроле (45,3 %). Док је најнижу вредност (40,7 %), имала биљке соје сорте Тријумф из третмана, што такође упућује на значај ефекта сорте на садржај протеина у семену. Прегледом резултата површине ризобијум поља азотофиксирајућих нодула (анализом попречних пресека) просечно највишу вредност кроз цео вегетативни период развој биљке, имале су биљке соје из контроле, сорте Галина (10,41 mm2), и биљке соје сорте Сава из третмана (9,49 mm2),тј. ефекат сорте био је доминантан у испољавању разлика праћених морфо-анатомских особина нодула Просечна маса нодула имала је тренд раста током онтогенезе биљака, а просечно највишу вредност за наведени морфолошки параметар, кроз цео вегетативни развој постигле су биљке соје сорте Сава из третмана (11,31 mg) За морфолошки параметар број нодула на корену соје, просечно највишу вредност кроз цео вегетативни период развоја биљке, постигле су инокулисане биљке соје сорте Дукат (10,15), сорте Галина а (9,94) и сорте Сава (9,36), што указује на значајан утицај фактора инокулације на наведени параметар Најзаступљенија изофлавони у семену соје детектовани HPLC методом, су даидзин, од 859,5 μg/g до 2639,5 μg/g, сорте Принцеза и Горштак, односно ацетилгенистин, од 1576 μg/g до 2741,4 μg/g, сорте Галина и Галеб , респективно. Раманова спектроскопија показала је да постоје разлике у интензитету трака Амидних I, II и III региона између сорти, као и применом инокулације Анализом резулта ове докторске дисертације, показало се да доминантни утицај на посматране параметре имао фактор „сорта“, међутим, показало се да је и фактор „инокулација“ имао статистички значајан утицај на параметре: висина биљке, висина биљке до прве махуне, број нодула на корену соје, маса нодула на корену соје, површина ризобијум поља нодуле, као и површина нодула. The objectives of this doctoral thesis comprise an analysis of morphological, anatomical and chemical properties of the nine local soybean varieties of different maturity groups. The factors “variety” (genotype) and ”inoculation” were studied. Sowing was performed with (the treatment) and without previous seed inoculation (the control) using N-fixing bacteria Bradyrhizobium japonicum. Comparative analysis showed that the highest yield per hectare (1516,7 kg/ha), and the highest plant height (89,72 cm) had the treated plants of the variety Gorštak, while the lowest yield values exhibited plants of the variety Trijumf (1110,0 kg/ha), indicating the influence of the genotype on expression of morphological traits. The highest (45,3%) and the lowest seed protein content (40,7%) was determined for variety Galeb (control) and Trijumf (treatment) respectively, indicating the influence of the genotype on seed protein content variability. The total overall surface of the rhizobium field of N-fixing nodules during entire vegetation period (studied using cross section method) was determined for the variety Galina of the control group (10,41 mm2) and variety Sava of the inoculated group (9,49 mm2), again demonstrating the influence of the genotypic variability. The average nodule mass had the increasing trend during plant ontogenesis, where the highest values in the entire vegetation period were found for inoculated plants of the variety Sava (11,31 mg). The factor inoculation had a significant effect on the average nodule number formed on the soybean roots, where the the highest nodule numbers were obtained for inoculated plants of varieties Dukat (10,15), Galina (9,94) and Sava (9,36). The most presented isoflavones in soybean seeds (determined by HPLC method) were daidzin, ranging from 859,5 μg/g 2639,5 μg/g in varieties Princeza and Gorštak respectively, and the acetylgenistin, ranging from 1576 μg/g to 2741,4 μg/g in varieties Galina and Galeb, respectively. Raman spectroscopy showed the differences in the bands intensity of the amide regions I, II and III of the protein fractions in soybean seeds as an effect of both studied factors, the genotype and inoculation. Results of this dissertation indicated that the dominant influence on a range of studied parameters had the factor “variety”. However, the factor “inoculation” had significant effect on expression of different traits, including: plant height, plant height up to the first pod, nodule number and the nodule mass, total rhizobium field area, and the total nodule surface.

Xeranthemum grupu čine rodovi Shangwua, Amphoricarpos, Chardinia, Xeranthemum i Siebera, anatomski, mikromorfološki i fitohemijski gotovo neistraženi. Taksonomija čitave grupe, posebno roda Amphoricarpos je veoma komplesna. U ovom istraživanju je pokazano da mikromorfološke osobine povezuju višegodišnje vrste, određene povezuju jednogodišnje, određene su specifične za vrste, a određene zajedničke za sve taksone. Taksoni roda Amphoricarpos pokazuju slične anatomske karakteristike, dok su odabrani anatomski karakteri taksonomski značajni za diferencijaciju vrsta roda Xeranthemum. U cipselama taksona roda Amphoricarpos detektovano je osam masnih kiselina, od kojih je linolna dominantna, a u cipselama X. cylindraceum 12, od kojih je dominantna oleinska. Dominantan seskviterpenski lakton kod A. elegans je 3-deoksiamforikarpolid. Kod istraživanih taksona roda Amphoricarpos identifikovano je 30 fenolnih jedinjenja, gde je hrizoeriol dominantan među površinskim jedinjenjima svih taksona, a 5-O-kafeoilhinska kiselina među vakuolarnim, osim kod A. neumayerianus subsp. neumayerianus. Biološka aktivnost taksona roda Amphoricarpos pokazala je veoma dobar ili umeren efekat. Određeni mikromorfološki, anatomski i molekularni markeri podržavaju filogeniju Xeranthemum grupe. Morfološki karakteri vegetativnih struktura i glavice najbolje su razdvojili četiri balkanska taksona roda Amphoricarpos. Mikromorfološki karakteri involukralne brakteje posebno izdvajaju bosansko-hercegovački takson. Fitohemijske razlike evidentne su između balkanskih taksona. Molekularne analize su pokazale da je rod Amphoricarpos monofiletski i da su balkanski taksoni podeljeni na dve klade: bosansko-hercegovačku i crnogorsku. Rezultati podržavaju podizanje taksonomskog ranga Xeranthemum grupe na nivo podtribusa. The Xeranthemum group includes Shangwua, Amphoricarpos, Chardinia, Xeranthemum and Siebera, anatomically, micromorphologically and phytochemically almost unexplored. The taxonomy of the whole group, especially of the Amphoricarpos is very complex. In this study, it was shown that micromorphological traits link together perennial species, some link annual ones, some are species-specific, and some are common to all taxa. Amphoricarpos taxa showed similar anatomical features, while selected anatomical characters differentiated Xeranthemum species. Eight fatty acids were found in the Amphoricarpos taxa cypselae, of which linoleic was dominant, while 12 fatty acids were found in X. cylindraceum cypselae, of which oleic was dominant. The dominant sesquiterpene lactone in the A. elegans is 3-deoxyamphoricarpolide. In Amphoricarpos taxa 30 phenolic compounds were identified, where chryzoeriol was dominant among the surface compounds of all taxa, and 5-O-caffeoylcholic acid among vacuolar ones, except for A. neumayerianus subsp. neumayerianus. The biological activity of Amphoricarpos showed a very good or moderate effect. Certain micromorphological, anatomical and molecular markers support the phylogeny of the Xeranthemum group. The morphological characters of the vegetative structures and the capitulum best separated four Balkan Amphoricarpos taxa. The micromorphological characters of the involucral bract particularly distinguished the Bosnian-Herzegovinian taxon. Phytochemical differences are evident between Balkan taxa. Molecular analyzes have shown that the genus Amphoricarpos is monophyletic and that the Balkan taxa are divided into two clades: Bosnian-Herzegovinian and Montenegrin. The results support raising the taxonomic rank of the Xeranthemum group on subtribal level.

Predmet proučavanja ove doktorske disertacije su sekundarni metaboliti halofita (biljaka koje naseljavaju staništa sa visokim sadržajem soli). U Srbiji se zaslanjena staništa uglavnom javljaju na teritoriji Vojvodine. U ovom radu izolovani su i hemijski okarakterisani flavonoidni glikozidi i saponini iz halofitnih vrsta roda Atriplex (A. littoralis, A. tatarica i A. prostrata) i određena je njihova različita biološka aktivnost. Pored biljaka iz roda Atriplex ispitivana je halofitna biljna vrsta Artemisia santonicum iz koje je izolovano etarsko ulje, određen hemijski sastav i ispitana biološka aktivnost. Halofitne biljne vrste se u tradicionalnoj medicini koriste u brojne svrhe kao antiseptici, diuretici, antiparazitici, antipiretici, purgativi, laksativi, za lečenje dijabetesa, visokog krvnog pritiska, astme, gihta i reumatizma. Ekstrakti i jedinjenja izolovana iz vrsta roda Atriplex pokazuju antioksidativnu, antimikrobnu, citotoksičnu, antiparazitsku, i insekticidnu aktivnost. Etarska ulja vrsta roda Artemisia su pokazala antioksidativnu, antibakterijsku, antifungalnu, antiparazitsku, hepatoprotektivnu, neuroprotektivnu i antimalarijsku aktivnost. Vrste roda Atriplex su bogat izvor sekundarnih metabolita prvenstveno flavonoida, saponina i alkaloida. U okviru ove disertacije izolovano je i okarakterisano ukupno 13 jedinjenja, od kojih je 7 novih prirodnih proizvoda (43-45, 51-54). Iz vrste A. littoralis izolovano je 6 jedinjenja, četiri flavonoidna glikozida (43-46) i dva fenolna jedinjenja (47, 48). Iz A. tatarica izolovano je 6 jedinjenja, tri flavonoidna glikozida (49-51) i tri triterpenska saponina oleanolnog tipa (52-54). Iz etarskog ulja Artemisia santonicum izolovan je oksigenovani monoterpen (55)... The subject of this doctoral dissertation are the secondary metabolites of halophytes (plants wild growing at saline habitats). In Serbia such habitats are mainly found in Vojvodina. Flavonoid glycosides and saponins from halophytic species Atriplex (A. littoralis, A. tatarica and A. prostrata) were isolated, chemically characterized and their various biological activities were determined. In addition, a halophyte species from the genus Artemisia (A. santonicum) was examined. Its essential oil was isolated, the chemical composition determined and various biological activities of this were tested. Several halophytic plant species are used in many traditional formulations as antiseptics, diuretics, antiparasitics, antipyretics, purgatives, laxatives, for the treatment of diabetes, high blood pressure, asthma, gout and rheumatism. Extracts and compounds isolated from the genus Atriplex show antiparasitic, insecticidal, antimicrobial, cytotoxic and antioxidant activity. Essential oils of the genus Artemisia have shown antioxidant, antibacterial, antifungal, antiparasitic, hepatoprotective, neuroprotective and antimalarial activity. Atriplex species are a rich source of secondary metabolites, primarily flavonoids, saponins and alkaloids. In this study, a total of 13 compounds were isolated and characterized by means of spectroscopic techniques (1D and 2D NMR, IR and MS). Among them seven (43-45, 51-54) were the new compounds. At the same time, in the extract of A. littoralis, six compounds, four flavonoid glycosides (43-46) and two phenolic compounds (47, 48) were identified. From A. tatarica six compounds, three flavonoid glycosides (49-51) and three triterpene saponins of an oleanane type (52-54) were isolated. An oxygenated monoterpene (55) was isolated from Artemisia santonicum essential oil...

U cilju uvođenja novih sorti maline, kao vodeće voćne vrste u pogledu izvoza, neophodno je detaljno upoznavanje sa populacijama divlje maline, kako bi se potencijalno iskoristila kao resurs za procese selekcije i oplemenjivanja. Predmet sprovedenih istraživanja jesu devet populacija divlje maline (Rubus idaeus) sa prostora Srbije. Istraživani lokaliteti pripadaju dvema većim prostornim grupama (makrolokalitetima – jugozapadna i jugoistočna Srbija) i dvema visinskim grupama (planinske populacije – lokaliteti ispod 1000 m nadmorske visine i subalpijske populacije – lokaliteti iznad 1000 m nadmorske visine). Sprovedena istraživanja imala su sledeće ciljeve: evidentiranje i očuvanje znanja o tradicionalnoj upotrebi divlje maline; evidentiranje i analiza staništa divlje maline, ispitivanje varijabilnosti unutar i između istraživanih populacija vrste poređenjem morfoloških i anatomskih osobina; analiza fitohemijskih podataka na nivou glavnih primarnih i sekundarnih metabolita u ekstraktima lista i ploda; ispitivanje biološke aktivnosti (antimikrobna i antikancerogena) ekstrakata lista i ploda; utvrđivanje stepena genetičke varijabilnosti upotrebom ALFP markera; utvrđivanje varijabilnosti između populacija u zavisnosti od geografskog položaja i nadmorske visine sa etnobotaničkog, morfoanatomskog, fitohemijskog i genetičkog aspekta. Divlja malina je rasprostraljena širom Srbije, uglavnom u brdskim i planinskim predelima, gde se sreće u raazličitim biljnim zajednicama. Najmanje je zastupljena u zeljastim zajednicama (ima je u 5 livadskih zajednica), dok je najprisutnija u bukovim zajednicama (u preko 150). Veoma je česta na staništima četinara (u stotinak zajednica), i to u zajednicama u kojima su edifikatori jela, smrča, borovi i kleka. Etnobotaničko istraživanje je podrazumevalo prikupljanje podataka od lokalnog stanovništva putem upitnika o upotrebi divlje maline. Ukupno je intervjuisano 93 ispitanika. Dobijeni rezultati su pokazali da se malina koristi širom Srbije kao lekovita biljka i u ishrani. Zabeleženi su novi podaci o upotrebi listova maline u medicinske svrhe, pre svega za lečenje ginekoloških oboljenja, zatim upale prostate kao i upale oka. Plodovi maline se koriste u ishrani, kao i za pripremu različitih tradicionalnih proizvoda (sok, slatko, liker, za pripremu poslastica). Jasna razlika u upotrebi listova i plodova je uočena uzavisnosti od makrolokaliteta. Morfološka istraživanja su delom sprovedena na terenu (visina i obim žbunova), a delom na herbarskom materijalu (dužina i širina listova). Anatomska istraživanja lista su vršena na trajnim mikroskopskim preparatima. Rezultati su pokazali da postoji značajna razlika između istraživanih populacija u morfologiji i anatomiji, da nadmorska visina više utiče na anatomske razlike nego geografski položaj, kao i da ispoljene morfološke i anatomske razlike u velikoj meri zavise od klimatskih faktora. Ispitivanjem fitohemijskog sastava se pokazalo da su ekstrakti listova i plodova divlje maline bogat izvor sekundarnih metabolita, pa samim tim imaju i relativno visoku antioksidativnu aktivnost. Viši sadržaj ukupnih fenolnih jedinjenja, flavonoida, tanina i antocijanina se nalazi u ekstraktima. Nadmorska visina se pokazala kao faktor koji značajno utiče na sadržaj sekundarnih metabolita. Rezultat ispitivanja biološke aktivnosti je da su ekstrakti listova najdelotvorniji protiv bakterije Escherichia coli. Ekstrakti listova divlje maline sa Studene planine su ispoljili blagu antikancerogenu aktivnost prema kanceru debelog creva. Za razliku od listova, plodovi nisu pokazali antikancerogenu aktivnost. Ispitivanje kvaliteta plodova i tradicionalnih proizvoda je vršeno kroz nekoliko parametara (sadržaj vitamina C, sadržaj ukupnih šećera i organskih kiselina). Plodovi divlje maline sa prostora Srbije su izrazito bogati vitaminom C. Relativno visoka količina vitamina C ostaje i u proizvodima, s obzirom na tehnologiju pripreme i termolabilnost askorbinske kiseline. Ispitivanjem genetičke varijabilnosti upotrebom ALFP markera došlo se do podataka da je populacija divlje maline sa Ozrena najstarija i najduže izolovana. Najveći molekularni diverzitet se nalazi unutar divljih populacija, što ukazuje na stabilnost uslova životne sredine u kojima se razvijaju. Uključivanjem gajenih sorti u ALFP analizu, došlo je do njihovog jasnog razdvajanja od divljih populacija usled smanjenja genetičke varijabilnosti i homozigotizacije gena kod sorti. I kod ovih analiza, nadmorska visina se pokazala kao faktor koji značajno utiče na razdvajanje populacija (34,7% genetičkog diverziteta se može pripisati razlikama u nadmorskoj visini). Na osnovu svih dobijenih rezultata proizilazi da divlja malina predstavlja veoma važan resurs (sa nutritivnog, i fitofarmakološkog stanovišta, ali i kao divlji srodnik gajene maline) i vrsta koju je potrebno zaštiti i korisiti u procesima selekcije i oplemenjivanja u stvaranju novih sorti sa unapređenim osobinama. In order to create new varieties it is necessary to have a detailed introduction to wild raspberry populations in order to potentially be used as a resource for selection and breeding processes. The subject of the conducted research are nine populations of wild raspberry (Rubus idaeus) from the territory of Serbia. The research sites belong to two larger spatial groups (macrolocalities – southwestern and southeastern Serbia) and two altitude groups (mountain populations – sites below 1000 meters above sea level and subalpine populations - localities above 1000 meters above sea level). The research carried out had the following aims: recording and preservation of knowledge about the traditional use of wild raspberry; recording and analysis of wild raspberry habitats, testing of variability within and among investigated populations of species by comparing morphological and anatomical traits; analysis of phytohemistry data at the level of main primary and secondary metabolites in leaf and fetal extracts; testing of biological activity (antimicrobial and anticancerogenic) extracts of leaves and fruits; determining the degree of genetic variability using ALFP markers; determining the variability among the populations depending on the geographical position and altitude from the ethnobotanic, morphoatomic, phytochemical and genetic aspects. Wild raspberries are distributed throughout Serbia, mainly in the mountainous and mountainous regions, where they present in diverse plant communities. The least is represented in herbaceous (there are in 5 meadow communities), while the most present is in beech communities (in over 150). It is very common in the habitat of conifers (in a hundred communities), in communities where fir, spruces, pines and juniper are edifiers. Ethnobotanical research involved the collection of data from the local population through a questionnaire on the use of wild raspberry. A total of 93 people were interviewed. The obtained results showed that raspberries are used throughout Serbia as a medicinal plant and in nutrition. New data on the use of raspberry leaves for medical purposes were recorded, primarily for the treatment of gynecological diseases, then inflammation of the prostate and inflammation of the eye. Raspberry fruits are used in eating, as well as for preparing various traditional products (juice, sweet, liqueur, for the preparation of sweets). A clear difference in the use of leaves and fruits was observed depending on the macrolocation. Morphological investigations were partly carried out on the outfield (height and extent of the bushes), and partly on the herbaric material (length and width of the leaves). Anatomical leaf research was performed on permanent microscopicpreparations, light microscopy. The results showed that there is a significant difference between the investigated populations in the morphological and anatomical sense, that the altitude affects the anatomical differences more than the geographical position, and that the morphological and anatomical differences are highly dependent on climatic factors. The study of the phytochemical composition showed that the extracts of leaves and fruits of wild raspberry are a rich source of secondary metabolites (total phenols, flavonoids, tannins and anthocyanins), and therefore have relatively high antioxidant activity. The higher content of total phenols, flavonoids, tannins and anthocyanins is found in leaf extracts than fruits. Altitude proved to be a factor that significantly influences the content of secondary metabolites. The result of the biological activity test is that leaf extracts are the most effective against Escherichia coli. The extracts of wild raspberry leaves from Studena Mountain showed mild anticancer activity to the colon cancer. Unlike leaves, the fruits did not show anticancer activity. The testing of the quality of fruits and traditional products was done through several parameters (content of vitamin C, content of total sugars and organic acids). Fruits of wild raspberry from the territory of Serbia are rich in vitamin C. The relatively high concentration of vitamin C remains in products, given the preparation technology and the thermolability of ascorbic acid. By investigating genetic variability using ALFP markers, it has been found that the population of wild raspberry from Ozren is the oldest and longest isolated. The greatest molecular diversity lies within the wild populations, which indicates the stability of the environment in which they are developing. Incorporating cultivated varieties into ALFP analysis, there has been a clear separation of them from wild populations due to exhaustion of genetic variability and homozygosity of genes in varieties. Even with these analyzes, the altitude has proven to be a factor that significantly affects the separation of populations (34,7% of genetic diversity can be attributed to differences in altitude). Based on all the results obtained, wild raspberries represent a very important resource (from a nutritive, and a phytopharmacological point of view, but also as a wild relative of raspberries) and a species that needs to be protected and used in the selection and breeding processes in the creation of new varieties with improved properties.

Eksperiment je izveden u cilju utvrĊivanja sadrņaja masnih kiselina (FA) i njihovog meĊusobnog odnosa (SFA - zasićene masne kiseline, UFA - nezasićene masne kiseline, MUFA - mononezasićene masne kiseline i PUFA - polinezasićene masne kiseline), u mljeĉnoj masti krava koje su pasle na nizijskim, brdskim i planinskim pańnjacima, u tri fenolońke faze (rana, srednja i kasna vegetacija). Ogled je postavljen kao dvofaktorijalni (3×3), gdje je prvi faktor bio nadmorska visina pańnjaka (100 mnv, 700-800 mnv i 1600-1700 mnv) a drugi faza vegetacije. Istraņivanjem je obuhvaćeno po 20 krava sa svakog podruĉja, koje su hranjene iskljuĉivo na pańi u posmatranom periodu. Prije poĉetka ogleda sa ņivotinjama, za svaki pańnjak i svaku fazu vegetacije utvrĊen je floristiĉki i hemijski sastav biljne mase. Nizijski pańnjak je predstavljen zajednicom sa Agrostis castellana, brdski pańnjak zajednicom sa Festuca valesiaca i planinski zajednicom sa Bromus erectus. Pańnjaci se meĊusobno razlikuju kako po floristiĉkom sastavu, tako i po uĉeńću vrsta u odgovarajućim funkcionalnim grupama. Najveći broj biljnih vrsta utvrĊen je na planinskom podruĉju, ali je najpovoljniji floristiĉki sastav u smislu pripadnosti funkcionalnim grupama (Poaceae, Fabaceae) koje direktno utiĉe na hranljivu vrijednost travne mase bio na brdskom pańnjaku u sve tri faze. Ukupno uĉeńće grupe vrsta biljaka odliĉnog, vrlo dobrog i dobrog kvaliteta bilo je najveće na brdskom pańnjaku (12,90%), zatim na nizijskom (12,73%) i najmanje na planinskom (11,40%). Biljke srednjeg kvaliteta su najzastupljenije bile na brdskom pańnjaku (11,00%), na planinskom su ĉinile 10,00% i na nizijskom 6,88%. Biljke slabog kvaliteta su najzastupljenije bile na brdskom pańnjaku (23,80%), na nizijskom su ĉinile 23,53% i na planinskom 20,00%. Bezvrijedne biljke su najveće uĉeńće imale na planinskom pańnjaku (40%), na nizijskom 29,41% i najmanje na brdskom 28,50%. Grupa ńkodljivih (toksiĉnih) biljaka imala je najveće uĉeńće na nizijskom pańnjaku (27,45%), zatim na brdskom (23,80%), a najmanje na planinskom pańnjaku (18,50%)... order to determine the content of fatty acids (SFA - saturated fatty acids, UFA - unsaturated fatty acids, MUFA - monounsaturated fatty acids and PUFA – polyunsaturated fatty acids) and their relationship in the cow's milk fat, the two-factor experiment (3 × 3) was conducted, where the first factor was the altitude of the pastures (lowland at 100 m a.s.l; highland at 700-800 m a.s.l. and mountain pastures at 1600-1700 m a.s.l) and the second was a phenological phase (early, middle and late vegetation phase). The study included 20 cows from each area, which were grazing during the whole observed period. Before the experiment with animals started, the floristic and chemical composition of the pasture biomass for each pasture and every phenological phase were determined. The lowland pasture was represented with community of Agrostis castellana, the highland with community Festuca valesiaca and the mountain with community Bromus erectus. The pastures differ in terms of the number of plant species and participation of the most dominant plant families. The largest number of plant species were found in the mountain area, but the most favourable ratio of families that directly affects the nutritional value of the biomass (Poaceae, Fabaceae) was in the highland pasture in all three phenological phases. Total participation of plant species of excellent, very good and good quality was the highest in the highland pasture (12.90%), then in the lowland (12.73%), and the lowest in the mountain (11.40%). Medium quality plants had the highest share in mountain pastures (11.00%), then in highland (10.00%) and the lowest in lowland pasture (6.88%). Low quality plants had the highest share in highland pasture (23.80%), then in lowland (23.53%) and the lowest in mountain pasture (20.00%). Participation of valuless plants was the highest in mountain pastures (40.00%), in the lowland (29.40%), and the lowest in the highland (28.50%). The group of harmful (toxic) plants had the largest share in the lowland pasture (27.45%), then in the highland (23.80%), and the least in the mountain pasture (18.50%). According to the quality index, the best quality of the first two communities was in the second phase, and the third community in the third phase. All three pastures had the lowest quality index in the first phase...

Iako su zaslanjena staništa pre svega vezana za aridne i semi-aridne oblasti, danas se zapaţaju sve veše površine zemljišta koje su pod uticajem soli, kako iz razloga sve vešeg uticaja klimatskih promena, tako i drugih antropogenih aktivnosti koje doprinose procesu sekundarne salinizacije. Kontinentalne slatine, kao tip intrazonalnih, veoma retkih i vrednih ekosistema, predstavljaju pravi izazov u prouţavanju sa ekološkog, biološkog, floristiţkog, fitocenološkog i primenljivog aspekta. Cilj ovog istraţivanja je utvrŤivanje sintaksonomske karakterizacije halofitskih biljnih zajednica, kao i floristiţke i vegetacijske raznovrsnosti slanih staništa sa ekološkom analizom primenom ekoloških indeksa flore, analizom ţivotnih formi i flornih elemenata. Posebnu vrednost prouţavanju slatina daje formiranje jedinstvene baze svih fitocenoloških snimaka, prostornih podataka iz razliţitih izvora o posebno znaţajnim halofitskim vrstama i halofitskim zajednicama, kao što su one retke, ugroţene i endemiţne, kao i na soli najotpornije „euhalofitske“ bilјke i bilјne zajednice. Metodama numeriţke klaster analize omogušeno je da se izvrši procena statusa i revizija sintaksona tipiţnih halofitskih klasa Therosalicornietea i Festuco-Puccinellietea, kao i klase Molinio-Arrhenatheretea na slabije zaslanjenim zemljištima. Set podataka koji je analiziran sadrţi ukupno 1638 fitocenoloških snimaka klasa Therosalicornietea, Festuco-Puccinellietea i Molinio-Arrhenatheretea. TakoŤe, znaţajan prilog prouţavanju halofitske vegetacije je i uvrššivanje halofitskih zajednica sa slatina na jugu Srbije u sistem klasifikacije. Analizom celokupne baze fitocenoloških snimaka dobijeno je 12 klastera, ekološki logiţno podeljenih na klase Therosalicornietea, Festuco-Puccinellietea i Molinio-Arrhenatheretea. Zatim su analizirane posebno klase Therosalicornietea i Festuco-Puccinellietea, gde je dobijeno 35 klastera do nivoa zajednica. Klaster analiza je pokazala da su više sintaksonomske kategorije nisu promenile u odnosu na tradicionalnu klasifikaciju, dok postoje odreŤene izmene na niţim sintaksonomskim kategorijama... Saline habitats are primarily related to arid and semi-arid areas, but today it is noted an increasing percentage of salt affected soils in the world, caused by impact of climate change on the one hand and anthropogenic activities contributing to the secondary salinization process on the other hand. Inland saline soils, as a type of intrazonal and very rare ecosystems, represent a real challenge in research from an ecological, biological, floristic, phytocoenological and applicative aspects. The aim of this research is to determine the syntaxonomic characterization of halophytic plant communities, as well as floral and vegetational diversity of saline habitats with ecological analysis using indicator values, analysis of life forms and floral elements. The special value of studying salines gives unique database of all phytocoenological releves, spatial data from various sources on particularly important halophytic species and halophytic communities, such as rare, endangered and endemic, as well as the most resistant plants on salt "euhalophyte" and plant communities. The methods of the numerical cluster analysis enabled the assessment of the status and revisions of syntaxons of typical halophytic classes of Therosalicornietea and Festuco-Puccinellietea, as well as the Molinio-Arrhenatherete class on slighty salinized soils. The analyzed data set contains 1638 phytocenological releves of the classes Therosalicornietea, Festuco-Puccinellietea and Molinio-Arrhenatheretea. Also, a significant contribution to the study of halophytic vegetation is also the classification of halophytic communities from southern Serbia. By analyzing the whole phytocoenological database it is made 12 clusters, logically divided into the classes Therosalicornietea, Festuco-Puccinellietea and Molinio-Arrhenatheretea. Then, the classes of Therosalicornietea and Festuco-Puccinellietea were analyzed separetly, where 35 clusters were obtained up to the level of communities. Cluster analysis has shown that higher syntaxonomic categories have not changed much compared to traditional classification...

Predmet proučavanja ove doktorske disertacije su sekundarni metaboliti halofita(biljaka koje naseljavaju staništa sa visokim sadržajem soli). U Srbiji se zaslanjenastaništa uglavnom javljaju na teritoriji Vojvodine. U ovom radu izolovani su i hemijskiokarakterisani flavonoidni glikozidi i saponini iz halofitnih vrsta roda Atriplex (A.littoralis, A. tatarica i A. prostrata) i određena je njihova različita biološka aktivnost.Pored biljaka iz roda Atriplex ispitivana je halofitna biljna vrsta Artemisia santonicum izkoje je izolovano etarsko ulje, određen hemijski sastav i ispitana biološka aktivnost.Halofitne biljne vrste se u tradicionalnoj medicini koriste u brojne svrhe kaoantiseptici, diuretici, antiparazitici, antipiretici, purgativi, laksativi, za lečenjedijabetesa, visokog krvnog pritiska, astme, gihta i reumatizma. Ekstrakti i jedinjenjaizolovana iz vrsta roda Atriplex pokazuju antioksidativnu, antimikrobnu, citotoksičnu,antiparazitsku, i insekticidnu aktivnost. Etarska ulja vrsta roda Artemisia su pokazalaantioksidativnu, antibakterijsku, antifungalnu, antiparazitsku, hepatoprotektivnu,neuroprotektivnu i antimalarijsku aktivnost.Vrste roda Atriplex su bogat izvor sekundarnih metabolita prvenstvenoflavonoida, saponina i alkaloida. U okviru ove disertacije izolovano je i okarakterisanoukupno 13 jedinjenja, od kojih je 7 novih prirodnih proizvoda (43-45, 51-54). Iz vrste A.littoralis izolovano je 6 jedinjenja, četiri flavonoidna glikozida (43-46) i dva fenolnajedinjenja (47, 48). Iz A. tatarica izolovano je 6 jedinjenja, tri flavonoidna glikozida(49-51) i tri triterpenska saponina oleanolnog tipa (52-54). Iz etarskog ulja Artemisiasantonicum izolovan je oksigenovani monoterpen (55)... The subject of this doctoral dissertation are the secondary metabolites ofhalophytes (plants wild growing at saline habitats). In Serbia such habitats are mainlyfound in Vojvodina. Flavonoid glycosides and saponins from halophytic speciesAtriplex (A. littoralis, A. tatarica and A. prostrata) were isolated, chemicallycharacterized and their various biological activities were determined. In addition, ahalophyte species from the genus Artemisia (A. santonicum) was examined. Its essentialoil was isolated, the chemical composition determined and various biological activitiesof this were tested.Several halophytic plant species are used in many traditional formulations asantiseptics, diuretics, antiparasitics, antipyretics, purgatives, laxatives, for the treatmentof diabetes, high blood pressure, asthma, gout and rheumatism. Extracts and compoundsisolated from the genus Atriplex show antiparasitic, insecticidal, antimicrobial,cytotoxic and antioxidant activity. Essential oils of the genus Artemisia have shownantioxidant, antibacterial, antifungal, antiparasitic, hepatoprotective, neuroprotectiveand antimalarial activity.Atriplex species are a rich source of secondary metabolites, primarily flavonoids,saponins and alkaloids. In this study, a total of 13 compounds were isolated andcharacterized by means of spectroscopic techniques (1D and 2D NMR, IR and MS).Among them seven (43-45, 51-54) were the new compounds. At the same time, in theextract of A. littoralis, six compounds, four flavonoid glycosides (43-46) and twophenolic compounds (47, 48) were identified. From A. tatarica six compounds, threeflavonoid glycosides (49-51) and three triterpene saponins of an oleanane type (52-54)were isolated. An oxygenated monoterpene (55) was isolated from Artemisiasantonicum essential oil...

U okviru ove doktorske disertacije ispitana je mogućnost upotrebe biosorbenta na bazi endokarpa koštica kajsije Prunus armeniaca L. u svrhu uklanjanja Cu(II), Zn(II) i Pb(II) jona iz vodenih rastvora. Koštice kajsija (KK) su poreklom iz fabrike za preradu sokova „Vino Župa” iz Aleksandrovca, gde su klasifikovane kao otpadni materijal iz procesa prerade voća. U cilju dobijanja biosorbenta sa što boljim sorpcionim karakteristikama KK je tretiran rastvorom NaOH. Serijom eksperimenata odabrani su optimalni parametri modifikacije (početna koncentracija NaOH 1 mol/L; odnos čvrsto/tečno 1:20; vreme kontakta 180 minuta) i dobijen je modifikovani materijal KKM. Izvršena je karakterizacija i upoređivanje KK i KKM. Rezulatati hemijskih analiza su potvrdili da je posledica baznog tretmana razlaganje hemiceluloze (19,23 i 3,52% kod KK i KKM, respektivno), što su i FT-IR spektri potvrdili (pik na 1730 cm-1, koji ukazuje na -C=O vezu koja potiče od estarske grupe u hemicelulozi, se kod KKM gubi). Takođe, bazni tretman je doveo do uklanjanja masti i voskova sa površine biomaterijala, što je potvrđeno hemijskom analizom i FT-IR i SEM analizama. Posledica baznog tretmana je i povećanje tačke nultog naelektrisanja i promena odnosa količine kiselih i baznih grupa na površini KKM. Kod KK sadržaj ukupnih kiselih grupa je veći u odnosu na KKM (1,619 mmol/g i 0,317 mmol/g, respektivno), dok je kod KKM obrnuto: sadržaj ukupnih baznih grupa je veći nego kod KK (0,309 mmol/g i 0,037 mmol/g, respektivno). Rezultati živine porozimetrije su potvrdili da je nakon baznog tretmana kod KKM došlo do povećanja zapremine pora (sa 218 na 270 mm3/g), povećanja prosečnog prečnika pora (sa 393 na 468 nm) i poroznosti (sa 25 na 30 %). KKM je ispitan kao biosorbent za uklanjanje Cu(II), Zn(II) i Pb(II) jona iz vodenih rastvora. Ispitani su osnovni parametri koji utiču na proces biosorpcije (pH, kontaktno vreme, koncentracija biosorbenta, granulacija)... In this doctoral thesis, use of apricot (Prunus armeniaca L.) stone endocarp as possible biosorbent for the removal of Cu(II), Zn(II) and Pb(II) ions from aqueous solution was examined. Apricot stones are from “Vino Župa” Inc. Aleksandrovac where it is classified as a waste product from fruit processing. In order to get biosorbent with highest sorption performances this waste material was treated with solution of NaOH. In a series of experiments optimal modification parameters were determined (initial concentration 1mol/L NaOH; solid/liquid ratio 1:20; contact time 180 minutes) and modified material was obtained (KKM). Characterization and comparison of both material, native (KK) and modified (KKM), was performed. Results of chemical analysis as well as FT-IR spectra, showed that disintegration of hemicellulose occurs as a result of alkaline treatment (decrease of hemicellulose content from 19.23% in KK to 3,52% in KKM; FT-IR spectrum shows loss of 1730 cm-1 peak in KKM, that shows -C=O group in hemicellulose). FT-IR and SEM analysis showed that with alkaline treatment wax and oils are removed from the surface of the biomatirial. Point of zero charge also rose as a consequence of alkaline treatment. Concentration of total acidic groups is higher in KK than in KKM (1.619 mmol/g and 0.317 mmol/g, respectively), while in KKM total concentration of basic groups is higher than in KK (0.309 mmol/g and 0.037 mmol/g, respectively). Results of porosimetry confirmed that after alkaline treatment pore volumes increased in KKM (from 218 to 270 mm3/g), as well as pore diameters (from 393 to 468 nm) and porosity (from 25 to 30%). KKM was examined as a biosorbent for removal of Cu(II), Zn(II) and Pb(II) ions from water solutions. Parameters that affect biosorption were triald (pH, contact time, concentration of biosorbent, granulation) and optimum values for each parameter were established: pH=5,0; contact time 120 minutes; solid/liquid ratio 0,1g/50mL; granulation

Trifolium: T. pratense L., T. repens L., T. hybridum L., T. pannonicum Jack. и T. montanum L. Свака врста је била заступљена са већим бројем самониклих популација (минимално 5), различитог географског порекла унутар простора Републике Србије. Праћено је десет морфолошких параметара на појединачним биљкама које су узгајане у пољским условима. Састав суве материје утврђен је из просечног узорка Weende системом анализе. Анатомске карактеристике листа одређиване су анализом трајних препарата попречних пресека средње лиске тролиска (5 понављања по популацији). Садржај секундарних метаболита утврђен је применом спектрофотометријске методе (укупни феноли, флавоноиди и антиоксидативна активност), као и HPLC методом (изофлавони: даидзеин, генистеин, биоханин А и формононетин). Сви подаци обрађени су у програму Статистика 10 (StatSoft). Утврђено је постојање варијабилности проучаваног материјала. Разлике су се јавиле по свим групама особина, између врста, али и унутар врста (разлике између популација). Упоредном анализом је показано да је највиши просечан принос зелене масе по биљци (820 g) као и највећи број изданака (73.3) у двогодишњем истраживању дала је шведска детелина (T. hybridum); док су најмање вредности испољене код T. montanum (зелена маса – 55.07 g и 12.2 изданка). Ово су и најваријабилније особине, јер коефицијент варијације показује нашири опсег вредности. Шведска детелина (T. hybridum) се такође одликује највећим бројем интернодија (6.76 просек за две године) и највећим бројем бочних грана (6.55 просек за две године). Принос зелене масе опада из године у годину код црвене (T. pratense) и шведске детелине (T. hybridum), док код осталих врста расте или нема статистички значајних промена, што је случај са T. montanum... Morphological, anatomical and chemical traits of five species of the genus Trifolium were studied. Researched species included: T. pratense L., T. repens L., T. hybridum L., T. pannonicum Jack., and T. montanum L. In the experimental study, each species was represented by a high number of wild population (at least 5) of a different geographical origin within the area of the Republic of Serbia. Ten morphological parameters were studied on individual plants grown in the field conditions. The composition of dry matter was determined from the average sample by Weende analysis system. Leaf anatomical traits were studied by analzses of the cross section of middle leaflet of trifoliate leaves (5 repetitions per population). The content of secondary metabolites was determined by spectrophotometry (total phenols, flavonoids and antioxidant activity) and HPLC (isoflavones: daidzein, genistein, biohanin A and formononetin). All data were processed in the computer program Statistika 10 (StatSoft). It was determined that there is expressed variability in the studied material. There were differences in all groups of traits, both inter- and intra-species (differences between populations). The comparative analysis showed that the highest average yield of green mass per plant (820 g) as well as the largest number of tillers (73.3), in the two-year study, was obtained in the Swedish clover (T. hybridum), while T. montanum exhibited the lowest values (weight was 55.07 g and the number of tillers was 12.2). These were the most variable traits upon the coefficients of variation. Alsike clover (T. hybridum) was characterized by the highest number of internodes (6.76 average for two years) and the highest number of side branches (6.55 average for two years). Yield of green mass decreased from year to year in the red clover (T. pratense) and alsike clover (T. hybridum), while in the other studied species it increased or had no statistically significant change such in the case of T. montanum. The biggest differences in the yield were found in T. pannonicum (average change in 2011. was 292%)...

Основни елемент рекреативних површина на отвореном који омогућава обављање рекреативних активности на најпријатнији и најприроднији начин јесте травњак. У дисертацији се износе резултати структурних, еколошких и социолошких истраживања травњака три типа рекреативних површина: трим-стаза, кејова и ски-стаза. Истраживањима су обухваћене: трим-стазе на локалитетима парк-шума Кошутњак, Споменик природе Обреновачки Забран, излетиште Ада Циганлија, Споменик природе „Бојчинска шума‟ и парк-шума Шумице; шеталишта уз водене токове (кејови) у Београду, Новом Саду и Нишу; ски-стазе на планини Копаоник. Циљ рада је сагледавање структуре травњака и односа међу биљкама које га чине ради добијања нових података о распрострањењу биљних врста, специфичностима истраживаних типова травњака, одговарајућим врстама биљака за сетву, потребном начину неге и одржавања, ради обезбеђивања квалитетне подлоге за рекреативне активности. Циљ рада је и разумевање потреба корисника и интегрисање њихових мишљења и ставова у процес планирања, управљања и унапређења стања рекреативних површина. Структурна анализа травњака рекреативних површина проучена је на основу 248 фитоценолошких снимака који су узети стандардном методом Braun Blanquet-а (1964). При анализи структуре травних површина биљне врсте су сврстане у квалитетне групе по узору на ревидирану методу Шоштарић-Писачић (1974), која је допуњена од стране Ставретовића (2002). Укупан број евидентираних биљака је 686, међу којима су 34 инвазивне биљне врсте. Највећи број биљака констатован је у травњацима рекреативних површина кејова (348), затим на ски- стазама (322), док је најмањи број врста евидентиран у травним површинама трим-стаза (276). Највећи број биљака које су забележене на свим локалитетима припада групи остале зељасте биљке, а знатно мањи број припада категорији квалитетне траве. Овај податак се подудара са чињеницом да је највећи број запажених биљака окарактерисан као коров или условни коров на травњацима трим-стаза и кејова... The main element of the open recreational areas, which allows the performance of recreational activities in the most pleasant and most natural way, is the lawn. The dissertation presents the results of structural, ecological and social research of lawns on three types of recreational areas: fitness trails, quays and ski-slopes. Investigations included paths at locations such as Košutnjak park forest, Natural Monument "Obrenovački Zabran", Ada Ciganlija resort, Natural Monument "Bojčinska šuma" and park forest Šumice; walksides along the watercourses (quays) in Belgrade, Novi Sad and Niš; ski slopes on Mt. Kopaonik. The aim is to review the lawn structure and the relationship between plants within for obtaining new data on the distribution of plant species, the specifics of the studied types of lawns, appropriate types of plants for planting, the appropriate means of care and maintenance, in order to provide a useful baseline for recreational activities. The aim is the understanding of user needs and integrates their opinions and attitudes in the process of planning, management and improvement of recreational areas. Structural analysis of the lawns on recreational areas was studied on data set containing 248 of phytocenological relevés that were taken using the standard method of Braun- Blanquet (1964). When analyzing the structure of grassland plant species are classified in quality group based on the revised method of Šoštarić-Pisačić (1974), as amended by Stavretović (2002). The total number of plants was 686, including 34 invasive plant species. The largest number of plants was recorded in the grasslands of quays (348), followed by the ski-slopes (322), while the lowest number of species recorded was on the grass fitness trails (276). The largest number of plants that were recorded in all localities belong to a group of other herbaceous plants, a much smaller number belongs to the category of high-quality grass. This data coincides with the fact that the largest number of noteworthy plants designated as weeds or conditional weeds on jogging paths and quays...

Врсте рода Vaccinium су листопадни или зимзелени жбунови или полужбунови које се сврставају у фамилију Ericaceae. Широко су распрострањене у планинским регионима централне Европе, као и у бореалним и суб-арктичким регионима северне Европе, посебно у приземном спрату четинарских шума. На подручје Србије у брдским и планинским регионима налазе се три врсте овог рода: V. myrtillus, V. uliginosum и V. vitis-idaea. Ове врсте су дугоживеће, њихова репродуктивна стратегија обухвата и вегетативно и генеративно размножавање, њихове цветове опрашују инсекти или су самооплодне, а семена разносе птице. Резултати добијени морфо-анатомским истраживањима одабраних карактера листова проучаваних врста статистички су обрађени коришћењем програма “Statistica” (StatSoft, Inc., Tulsa, OK, USA). На основу анализираник морфо-анатомских карактера листова, утврђена је јасна диференцијација између проучаваних врста, док се диференцијација између популација у оквиру исте врсте не уочава. Варијабилност проучаваних морфо – анатомских карактеристика листова доведена је у везу са одређеним еколошким факторима. Кластер анализом морфо- анатомских карактеристика листова указала је на могућност постојање генетичке варијабилности између популација, што је потврђено молекуларно – генетичким истраживањима. За потребе молекуларно-генетичких истраживања, ДНК је изолована из младих листова проучаваних врста. За проучавање генетичког диверзитета и варијабилности коришћени су RAPD маркери. Обрада података вршена је употребом неколико софтвера: POPGENE, PAST, NTSYSpc, Arlequin и STRUCTURE 2.2... The species of the Vaccinium genus include deciduous or evergreen shrubs which belong to the family Ericaceae. They are widespread in the mountainous regions of central Europe and in the boreal and sub-arctic regions of northern Europe, particularly on the ground floor of coniferous forests. In the hilly and mountainous regions on the territory of Serbia, three species of this genus are described: V. myrtillus, V. uliginosum and V. vitis-idaea. These species are longlived, their reproductive strategy includes vegetative and generative reproduction, their flowers are pollinated by insects, they can also be selfpollinated, and their seeds are dispersed by birds. The results obtained by morpho-anatomical investigation of leaves were statistically analyzed using the program “Statistica” (StatSoft, Inc., Tulsa, OK, USA). Based on the analysis of the morpho-anatomical character of leaves, a clear differentiation between the investigated species was noticed, while the differentiation between the populations within the same species was not observed. The variability of the studied morpho - anatomical leaf characteristics were correlated with certain environmental factors. The cluster analysis of morpho-anatomical leaf characteristics indicated the possibility of the existence of genetic variation among the populations, which was confirmed by molecular - genetic research. For the purposes of molecular genetic studies, DNA was extracted from young leaves of the studied species. For the study of genetic diversity and variability RAPD markers were used. Data analysis was performed using several kinds of software: POPGENE, PAST, NTSYSpc, Arlequin and STRUCTURE 2.2...

Rod Thymus je po broju vrsta jedan od najznaĉajnijih u okviru familije Lamiaceae. U zavisnosti od pristupa autora broj vrsta unutar roda varira, meĊutim ukoliko se izabere pristup minimalne varijabilnosti, prema raspoloţivim podacima opisano je 215 vrsta ovog roda. Vrste ovog roda podeljene su u osam sekcija. U flori Srbije opisana je, do sada, 31 vrsta i preko 100 infraspecijskih taksona, koje sve pripadaju podsekciji Serpyllum, sa izuzetkom vrsta Thymus comptus i Th. striatus (Sect. Hyphodromi) i Th. vulgaris (Sect. Thymus). Reproduktivna izolacija izmeĊu vrsta ovog roda je izuzetno slaba što ĉini taksonomska istraţivanja još teţim. Vrste roda Thymus koriste se kao lekovite i aromatiĉne biljke u tradicionalnoj i zvaniĉnoj medicini u svim krajevima u kojima se javljaju. Cilj ovog rada je bio da se opišu razliĉiti hemotipovi unutar vrsta i populaciju ovog roda kao i da se analizom površinskih flavonoida i AFLP markera poboljša uvid u genetiĉke i evolutivne odnose izmeĊu populacija vrsta ovog roda sa podruĉja Srbije. U ovo istrţivajne ukljuĉene su populacije vrsta Th. pulegioides (Subsect. Alternantes), Th. glabrescens, Th. maschallianus i Th. pannonicus (Subsect. Isolepides), Th. balcanus i Th. praecox (Subsect. Peudomarginati) Analiza sastava etarskih ulja vršena je pomoću TD-GC-MS sistema, a jedinjenja su odreĊen uporeĊivanjem RI i/ili masenog spektra sa literaturnim podacima. Identifikovana su ukupno 103 jedinjenja. Identifikovane su, po brojnosti, tri glavne grupe jedinjenja: seskviterpenski ugljovodonici, oksigenovani monoterpenski ugljovodonici i monoterpenski ugljovodonici. Statistiĉka obrada sastava etarskih ulja ukljuĉila je korelacije, analizu glavnih komponenti i klaster analizu. Statistiĉka obrada je pokazala da se, po relativnoj zastupljenosti jedinjenja, mogu razlikovati geraniolni, fenolni, germakren-D, citralni, linaloolni, (E)-kariofilen, α-terpinil acetat i linalil acetatni hemotip. In terms of the number of species, the genus Thymus is one of the most important genera within the Lamiaceae family. The number of species may vary depending on the approach of the author, but if the concept of minimal variability is chosen 215 species have been described. This genus is divided into 8 sections. In Flora of Serbia, 31 species and more than 100 ifraspecific taxa have been described, all of which belong to section Serpyllum, except Thymus comptus and Th. striatus (Sect. Hyphodromi) and Th. vulgaris (Sect. Thymus). Reproductive isolation between species seems to be weak, which makes taxonomical studies in this genus even more difficult. Species of genus Thymus are used as aromatic and medicinal plants in both traditional and modern medicine in all regions where they grow. The aim of this work was to describe different chemotypes within species and population of this genus and, by analysis of surface flavonoids and AFLP markers, provide better insight into genetic and evolutional relationships among the populations and species of the genus Thymus from Serbia. This work included populations of Th. pulegioides (Subsect. Alternantes), Th. glabrescens, Th. maschallianus and Th. pannonicus (Subsect. Isolepides), Th. balcanus and Th. praecox (Subsect. Peudomarginati). Analysis of essential oils was done by TD-GC-MS system, and compounds were identified by comparing RI and/or mass spectra with published data. 103 compounds were identified. Three major group of essential oil compounds were identified: monoterpene hydrocarbons, oxygenated monoterpene hydrocarbons and sesquiterpene hydrocarbons. Based on relative abundance of compounds, Corelation, PCA and Cluster analysis were performed, and it revealed the existence of several chemotypes, such as geraniol, phenol, germacrene-D, citral, linalool, (E)-caryophyllene, α-terpinyl acetate and linalyl acetate chemotype.