Search

Prvi nastavak jednog od najpopularnijih jugoslovenskih romanesknih serijala svih vremena, roto-romana sa preko deset miliona prodatih primeraka na srpskom jeziku. Mada se smatra da je Lun nastao nadahnut likom Flemingovog agenta Bonda, ipak postoje neke suštinske razlike - sociološki, Lun deluje skoro kao levičar i ideološki je antipod Bondu. Mnogi od motiva iz „Luna, kralja ponoći“, pisanih od kasnih pedesetih do početka devedesetih XX veka, kasnije su viđeni u serijalu o Džejmsu Bondu, serijalu „Nemoguća misija“, filmu „Ambis“, „Dosije Iks“ što Miloševića karakteriše kao vizonara u pop-kulturi. Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski ili bosanski.

Bjanka Picorno smatra se najznačajnijim savremenim italijanskim piscem za decu i mlade, a roman Francuska dadilja njenim najozbiljnijim delom i, po mnogima, vrhuncem njenog stvaralaštva. U Francuskoj dadilji, Bjanka Picorno piše sopstvenu verziju Džejn Ejr: sporedni ženski likovi, koji su u originalnom romanu Šarlote Bronte bili u zapećku a ponekad čak i posmatrani s prezirom, u savremenoj obradi priče postaju heroine, u čije su sudbine upereni reflektori i kojima je pružena prilika da ispričaju svoje priče iz drugačije – feminističke, socijalno osvešćene i revolucionarne perspektive. Izvorno namenjen omladini, roman Francuska dadilja postao je moderni klasik, čitan i hvaljen među svim generacijama.

Srbija pred bombardovanje. Šest žena, različitih generacija i sudbina pričaju svoje priče. I devojčica koja tek ulazi u život i usamljena baka koja je na njegovom zalasku imaju samo jedan cilj - da pronađu svoj komadić sreće. Ali šta god učinile, on nekako izmiče. Zašto je to tako teško? Knjiga koja će ganuti svaku ženu jer je neminovno da se nekad našla u ulozi jedne od junakinja (komentar čitaoca).

Oslanjajući se na književno nasleđe koliko i na životnu stvarnost, u ovom romanu Obradović osnovnu dramsku postavku čuvenog romana Dostojevskog pronalazi u našoj savremenosti i razvija duhovitu, ironičnu kriminalističku priču o antiheroinama postsocijalističke tranzicije.

Treći nastavak jednog od najpopularnijih jugoslovenskih romanesknih serijala svih vremena, roto-romana sa preko deset miliona prodatih primeraka na srpskom jeziku. Miloševićevi romani o Lunu su poznati po svojoj razrađenosti i maštovitosti na planu mogućnosti nauke i tehnologije. Autor navodi da se prilikom istraživanja i pisanja romana uvek konsultovao sa domaćim naučnicima o najmodernijim tokovima svog vremena. Mnogi od motiva iz „Luna, kralja ponoći“, pisanih od kasnih pedesetih do početka devedesetih XX vela, kasnije su viđeni u serijalu o Džejmsu Bondu, serijalu „Nemoguća misija“, filmu „Ambis“, „Dosije Iks“ što Miloševića karakteriše kao vizonara u pop-kulturi. Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski ili bosanski.

Humor u kome se prvo nasmejete, pa zatim ocajavate zbog onog cemu ste se smejali. Jokic duboko analiticki servira nasu stvarnost i svako ko se zapita sta nam se desava moze naci odgovor. Knjiga je zbir izabranih kolumni koje su izlazile u dnevnom listu DANAS od 2002. do 2012. Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski ili bosanski

Imena nekih ljudi ne bi trebalo zaboraviti čak i ako su događaji koji ih vezuju za ovu priču uglavnom izmišljeni. Lirsko, dramsko i epsko se bratime u tekstu koji prati životne puteve arhitekte Konstantina Podrušića i pijanistkinje Tatjane Sergejevne Karinkovski. Arsićeva knjiga u skladu sa Ekovim teorijskim određenjem sasvim „otvorena“ - roman se drobi na fragmente, mini priče... Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski ili bosanski.

Zbirka novela (Dugo putovanje, Dugin luk i Lutka) i pripovedaka (Ptica u srcu, Sastanak, Pogreška, Razvod, Margarence i Ana i druge).

Sukobljavajući neprekidno racionalno i iracionalno u svom delovanju i pisanju, Filip David sopstvenim primerom brani tezu o autonomiji umetnosti, ali i odgovornosti koja ide uz nju. Njegovo delo služi kao vrsta uvida u onostranost, ali je ono istovremeno ukotvljeno u stvarnosti, ne samo činjenicom autorovog javnog delovanja, već i stoga što je pitanje onoga što nas okružuje i što nam okupira um i maštu nerazdvojivo od nas samih. Drugim rečima, stvarnost je ono u šta verujemo..Ovo izdanje sadrži sabrane priče originalno objavljene u tri Davidove zbirke: Bunar u tamnoj šuimi (1964),Zapisi o stvarnom i nestvarnom (1969) i Princ vatre (1988).

Stranice potresne epopeje koja se zbila udarom austrougarskog i nemačkog carstva na Srbiju. Među brojnim likovima srpskih dobrovoljaca i junaka pisac je u središte postavio lik čuvenog majora Dragutina Gavrilovića, oko koga, se, iz časa u čas, pletu burni događaji u odbrani granične tvrđave Kraljevine Srbije. Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski ili bosanski.

Do sada neobjavljen roman o legendarnom privatnom detektivu Hejziju. Ovog puta Hejzi ima pred sobom naizgled nemoguć zadatak, nemoguću misiju. Da otkrije ko je podmetnuo eksploziv u njujorški metro, kojom prilikom je u stravičnoj eksploziji, sudaru vozova, požaru i panici nakon toga, poginulo nekoliko stotina ljudi. Da li se Al Kaida Osame Bin Ladena, nakon tragičnog 11. septembra, vratila u Njujork? Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski ili bosanski.

Sledeći sudbinu, kralj Artur Pendragon dolazi iz Avalona da spase svet, ali je Jugoslavija 1991. i za njega tvrd orah. Doktor Artur Berger, otorinolaringolog, ima trideset i nešto početkom 1991. i živi sređen život pripadnika više srednje klase. Potpuno je apolitičan pa prodor politike u svakodnevicu doživljava prvo kao napad na način života koji vodi, a kasnije, kada događaji dobiju na ubrzanju, i kao napad na vrednosti koje zastupa, pa i na pravo na postojanje. Uz sve to, mora da se nosi sa svojim dalekim pretkom, kraljem Arturom. Priča je ispričana u trideset četiri pisma koja doktor Artur Berger piše svom kumu koji živi u Americi, sadrži memoare kralja Artura o usponu i padu Kamelota, kao i iscrpne komentare o likovima romana i njihovom doživljaju raspada Jugoslavije. Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski ili bošnjački.

Istoimena slika, (zapravo dve), verovatno najvećeg francuskog slikara 17. stoleća, Nikole Pusena (Nicolas Poussin,1594–1665) u svom složenom programu i poruci inspiriše pisca ovih priča na opis bolne dihotomije života posvećenog lepoti i umetnosti, s jedne strane i smrti (one koja je i u Arkadiji), s druge. Sećajući se svojih omiljenih pisaca, umetnika, starih, izgubljenih prijatelja i iluzija svoje mladosti, pisac pokušava da ocrta duhovne horizonte Generacije X kojoj pripada, sa kojom deli sva blaženstva i sva prokletstva, uzlete, banalnosti i složene enigme sveta kroz koji taj naraštaj prolazi gotovo bez ikakvog traga. Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski ili bosanski.

Klik je roman o ženi u godinama kad se oseća da je doba mladosti prošlo, pa se kao davljenik hvata za slamku želeći još jednom strast i slast ljubavnog zanosa. Hvatajući zadnji voz junakinja romana prelazi tanku liniju razuma iza koje je povratak u normalan život skoro nemoguća misija. Marina, glavna junakinja romana, tipična je žena 21. veka. Rastavljena, samohrana majka, usamljena, frustrirana i opterećena i sobom i svojom kćerkom Tijanom. Razočarana neuspešnom ljubavnom vezom sasvim slučajno dobija anonimnu sms-poruku i započinje igru. Iako svesna opasnosti koja bi se mogla kriti iza poruka nepoznate osobe, Marina nastavlja dopisivanje, gonjena nekim neobjašnjivim unutrašnjim porivom… Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski ili bosanski.

Novo čitanje istorije – istorijska čitanka sa enciklopedijskim dodatkom epizodnih likova u građi za biografije poznatih. Knjiga za one koji hoće da se nasmeju, a istovremeno saznaju zašto se obesio Juda Iskariotski, šta je nateralo Kolumba da otkrije Ameriku, koje su bile poslednje reči Josipa Broza Tita, kako su nestali neandertalci, ko je pobedio pod Trojom i na šta plemenitost obavezuje. Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski, bosanski ili crnogorski.

Roman koji je dobio Ninovu nagradu za 2011. U obrazloženju žirija piše da se delo'Bernardijeva soba'izdvojilo osobenom perspektivom ljudske izolacije i umetničke samodovoljnosti i izuzetno uverljivo komunicira sa čitaocima. Knjiga je napisana u prvom licu, kao ispovest glavnog junaka Pište Petrovića, tridesetneštogodišnjaka koji bez posla i plana živi od danas do sutra (osim zadnjeg poglavlja koje je dato u trećem licu kao rekapitulacija događaja – samo za nestrpljive). Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski, bosanski ili crnogorski.

Roman koji je dobio nagradu „Miroslav Detera“ 2008. Kad je iz Zoološkog vrta u Beogradu krenuo Sami, ubrzo za njim krenuli smo i mi. Neki od nas ga još uvek traže na tim svojim sentimentalnim putovanjima kroz prostor i vreme, obojenim spoljnim i unutrašnjim stanstvovanjima. Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski, bosanski ili crnogorski.

Još kao sveštenik u selu Strmica kod Knina, pre Drugog svetskog rata, Momčilo Đujić je postao narodni vođa Srba u tom kraju, organizujući humanitarne i kulturne akcije, ali i stajući na čelo radnika u štrajku i osnivajući sokolsko i četničko udruženje. Zato nije čudno što je po izbijanju ustanka 1941. godine, on još jednom stao ispred svojih parohijana, sada kao komandant četničkog puka i divizije, sa činom vojvode i ordenom Karađorđeve zvezde na grudima. Pred vama je predratna i ratna biografija sveštenika i vojvode Momčila Đujića, uz opis ratnih događaja na Tromeđi Bosne, Like i Dalmacije, a naročito borbi u kojima su učestvovale njegove jedinice.

Jedna od najboljih knjiga naše najčitanije autorke međuratne književnosti. Knjiga je satkana od nežnosti i osećanja koje može da pretvori u reči samo ženska ruka, uzbudljivog zapleta, neizvesne priče, neočekivanih obrta i, naravno, sa srećnim završetkom. Glavna junakinja ovog dela, Anđelka, tražeći ljubav i svoje mesto u društvu neminovno dolazi u sukob s konzervativnim shvatanjima patrijarhalne sredine. U surovom svetu kojim vladaju muškarci, Anđelka će svojom dobrotom i plemenitošću savladati sve prepreke i pronaći svoju sreću.

Za najveću akciju spasavanja oborenih savezničkih pilota iza neprijateljskih linija u Drugom svetskom ratu – poznatu u američkoj vojsci kao The Halyard Mission – srpska i jugoslovenska javnost prvi put su saznale 1990. godine iz časopisa Pogledi, koji je uređivao autor ove knjige. Miloslav Samardžić je kasnije nastavio istraživanje, pre svega u arhivu glavnih aktera ove akcije, pripadnika Jugoslovenske vojske (četnika), sklapajući celovitu sliku događaja. Dok je akcija o spasavanju „zaboravljenih 500“ – kojih je u stvari bilo oko 700 – u međuvremenu postala poznata širom sveta, i dalje se ne piše dovoljno o misiji koja je usledila nešto kasnije. Jer, Misija „Rendžer“ (The Ranger mission), na čelu s pukovnikom dr Robertom Mekdauelom, bila je zapravo nemoguća misija: pokušaj da se krajem leta 1944. godine zaustavi sovjetska invazija, tj. da se promeni ishod rata na Balkanu...

U dvadesetom veku širom sveta su postojale komunističke gerile. Neke su bile uspešne, a neke ne – ali sve su delovale, u osnovi, po istim principima. O njima je napisano bezbroj knjiga, međutim, autori su uglavnom ili sami revolucionari ili njihovi sledbenici. Ova knjiga je jedan od retkih pokušaja da se na fenomen komunističke gerile pogleda sa strane, pre svega na osnovu njihovih sopstvenih dokumenata, ali kroz ukrštanje s dokumentima drugih učesnika rata, od Jugoslovenske vojske (četnika), preko kvislinških formacija (nedićevci), do osovinskih (Nemci, Italijani) i izvora Zapadnih saveznika (Britanci i Amerikanci). Uz obilje referenci, Miloslav Samardžić daje odgovore na pitanja: ko su bili Titovi partizani i njihov vođa, kakva im je bila ideologija, koliko im je bilo brojno stanje, ko ih je naoružavao i zašto, koliko su zaista ubili Nemaca… Tu je i analiza partizanskog načina ratovanja, uz poređenje sa Če Gevarinom, ali i s drugim gerilama, uključujući i antikomunističku gerilu generala Draže Mihailovića. A sve to uz kraću istoriju socijalizma kroz vekove.

Knjiga o porodici Šušterič iz Žalca, jednoj od najuglednijih slovenačkih familija. Autorov otac Josip, rezervni kapetan, pre rata je bio prijatelj i saradnik pukovnika Draže Mihailovića. Tokom rata postaje predsednik Ravnogorskog odbora u Popovcu i predsednik Vojnog suda Ivankovačkog korpusa. Autorov brat Bojan – u narodnoj pesmi opevan kao „Bojan izbeglica“ – aktivni kapetan, bio je komandant leteće brigade Resavskog korpusa. Uroš, po završenoj Školi rezervnih oficira na Homoljskim planinama, postaje četnik Resavske brigade… Preživeo je Bosansku golgotu 1944–45, ali je pao u nemačko zarobljeništvo. Po oslobađanju iz logora i povratku kući, komunisti ga hapse kao „narodnog neprijatelja“ i stavljaju u istu ćeliju u kojoj ga je 1941, pre progona za Srbiju, držao Gestapo... U drugom delu svoje knjige, Uroš Šušterič daje osnovne podatke o Četničkom pokretu u Sloveniji.

Klasična zabluda o Drugom svetskom ratu na našem tlu glasi: četnici su čekali „odsudni čas“, dok su komunisti prihvatili beskompromisnu borbu protiv okupatora. Međutim, bilo je obratno: četnici su svake ratne godine izveli po jednu veliku operaciju protiv Nemaca – dok su Nemci izveli niz operacija protiv četnika. Partizani do poslednje faze rata nisu osvojili ni jedan grad od Nemaca, dok su četnici oslobodili dvadesetak gradskih naselja od Nemaca. Partizani nisu izveli ni jednu ofanzivnu akciju protiv Nemaca, pa čak nisu imali ni plan borbe... Oni su se beskompromisno borili samo protiv četnika, napadajući u leđa četnike zauzete borbom protiv Nemaca i ustaša. Ova knjiga opisuje borbe četnika protiv Nemaca i njihovih saveznika, pre svega ustaša, na osnovu dokumenata različitih strana (četnička, nemačka, američka, britanska, nedićevska i druga dokumenta).

Knjiga Srbi protiv Vermahta je nastavak i dopuna knjige Borbe četnika protiv Nemaca i ustaša 1941–1945. i to na osnovu dokumenata nemačkih jedinica, nabavljenih u Bundes arhivu. Ta dokumenta do sada nigde nisu objavljena. U njima se iz sata u sat opisuje najveća antiosovinska akcija na Balkanu do dolaska Crvene armije, koju je oktobra 1943. izvela Jugoslovenska vojska (četnici). Samardžić detaljno opisuje još neke manje poznate borbe četnika protiv Osovine, zatim ukratko podseća na one opisane u knjizi Borbe četnika protiv Nemaca i ustaša 1941–1945. da bi se posvetio statistici ukupnog ratnog doprinosa jedinica generala Mihailovića, koji uporedjuje s partizanskim aktivnostima. Iz recenzije mr Dragana Krsmanovića: „... Od ogromnog značaja je i doprinos koji je autor dao rasvetljavanju događaja iz oktobra 1943. godine, kada je krećući se kroz ratne dnevnike nemačkih jedinica pokazao razmah i rezultate borbi jedinica pod Mihailovićevom komandom i kako su one obustavljene usled mučkih napada partizana koji su na taj način, uostalom kao i u proleće 1942. godine, pružili efektivnu pomoć okupatoru. Podjednako važna, a možda i značajnija, jeste činjenica da je svojim odnosom prema dokumentima autor pokazao da je vreme selektivnog korišćenja dokumenata prošlo. Istoričari se moraju suočiti sa zahtevima naučne objektivnosti, ma koliko im to bilo teško.“ (Penz. pukovnik mr Dragan Krsmanović, viši arhivista.)

Zašto su Zapadni saveznici 1944. godine bombardovali Beograd, Niš, Kargujevac, Novi Sad, Banjaluku, Podgoricu... po tepih sistemu? Ko je tražio bombardovanja? Kolike su bile žrtve? „Samardžić svedoči da su angloamerički avioni prvo udarili na Podgoricu, u jesen 1944, a zatim i na Niš. Time su prekršili osnovno pravilo upotrebe ratnog vazduhoplovstva – po civilnim ciljevima tući samo u Trećem Rajhu i kvislinškim zemljama, dok to nipošto ne činiti na okupiranim teritorijama, osim kad su u pitanju vojno-industrijska postrojenja, kao i vojni objekti. Samardžić kaže:'Zapadni saveznici su tokom rata načinili samo jedan izuzetak od ove svoje odluke: van teritorije Trećeg Rajha i njegovih saveznika civilne zone bombardovali su u Kraljevini Jugoslaviji, i to u njenom srpskom delu'... Samardžićeva knjiga je, opet, odlična. Poučna, otrežnjujuća, naša...“ Vladimir Dimitrijević, u prikazu prvog izdanja

Drugi svetski rat – neiscrpna tema. Kad god bacimo pogled na Histori i slične TV kanale, nešto novo nas iznenadi. Iznenađenje u ovoj knjizi je pitanje poluostrva Istra. Bilo je vekovima pod Italijanima (Mlecima). Posle Prvog svetskog rata pokušala je da ga prisvoji Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. U Drugom svetskom ratu našlo se na spisku želja Kraljevine Jugoslavije i njenih formacija poznatih pod imenom četnici, ali kao deo buduće Banovine Slovenije. Istovremeno, bilo je i na spisku želja KPJ, ali kao deo buduće socijalističke Republike Hrvatske...

Memoari najvišeg četničkog oficira koji je preživeo rat. Pukovnik Velimir Piletić (Beograd 1906 – Pariz 1972) pridružio se četničkim odredima pukovnika Draže Mihailovića sredinom avgusta 1941. Upućen je u Istočnu Srbiju, gde je komandovao odredom, brigadom, korpusom i na kraju severoistočnim frontom. Nemci su tri puta ucenjivali Piletićevu glavu, ali je on ipak sve šume i planine Istočne Srbije čvrsto držao pod kontrolom. Najveći Piletićev vojni uspeh je blokada kompletne nemačke Crnomorske i Dunavske flote, izvedena u saradnji s rumunskom vojskom. Nemački komandant je s Piletićem pregovarao o predaji, ali je po naređenju iz Berlina ipak morao da potopi sve brodove, kod Mihajlovca. Avgusta 1944. Piletić naređuje opšti napad na Nemce i oslobađa Istočnu Srbiju, držeći pritom komunističke paravojne formacije daleko od Dunava. Tako izvidnice Staljinove Crvene armije, umesto željenih partizanskih, u Srbiji najpre nailaze na odrede regularne vojske Kraljevine Jugoslavije. Po naređenju generala Draže Mihailovića Piletić tada odlazi u Bukurešt radi usklađivanja dalje akcije sa sovjetskim maršalom Tolbuhinom, ali Sovjeti ga hapse i on potom postaje sužanj zloglasne moskovske Lubjanke. Piletić daje izvanredan opis Lubjanke i čitavog komunističkog sistema mučenja. Ko to sve vidi – nije smeo da preživi. Velika je sreća po istoriju što je preživeo upravo Piletić – pobegavši prilikom transporta na gubilište u Beogradu – ne samo zbog svoje inteligencije i izvanredne moći zapažanja, već naročito zbog činjenice da je sve posmatrao sa strane i potpuno nepristrasno... Memoari pukovnika Velimira Piletića spadaju u red najboljih knjiga o komunizmu, kao i o oslobodilačkom i građanskom ratu 1941–45. Paralelna ispovest Piletićeve žene Olivere knjizi daje dimenziju prave antičke drame. Olivera je zbog muža robijala i u Hitlerovim, i u Staljinovim, i u Titovim zatvorima...

Triler koji se čita u jednom dahu i prvoklasna istorijska građa – to je „Poslednji raport“ potpukovnika Borislava Todorovića (Beograd 1913 – Njujork 1984). Todorović 1942. godine beži iz logora u Nemačkoj i preko Francuske, Španije i Portugalije stiže u London, gde postaje član Vojnog kabineta u vladi Slobodana Jovanovića. U Dražinu Vrhovnu komandu iskače padobranom septembra 1943. i postaje vojni izaslanik pri stranim vojnim misijama. Sa savezničkim oficirima obilazi najveći deo zemlje i 1944. u Vašingtonu zajedno referišu o pravom stanju stvari... Posle rata Todorović ostvaruje „američki san“. Bio je dekan Fakulteta za finansijske nauke u Njujorku i najbolji broker za osiguranje u istoriji Amerike. I danas najbolji broker godine dobija nagradu „Boris Todorović“. Todorović je bio jedan od odabranih koji uvek žele najviše i ostvare najviše. Bio je spoj neobično visoke inteligencije, strahovite upornosti i samodiscipline. O njemu dovoljno govori već izvođenje savršenog bekstva s ilegalnim putovanjem kroz Nemačku 1942, uvek korak ispred strašnog Gestapoa. U jesen 1943. Todorović je svedok ključnih bitaka između četnika i Nemaca, a potom između četnika i partizana. Precizno i jednostavnim stilom opisuje najvažnije događaje i ličnosti u Vrhovnoj komandi, Srbiji, Bosni i Hercegovini: Dražu, Račića, Kalabića, Cvetića, Kalaitovića, Baćovića... Kao jedini srpski oficir prisutan na svim mestima na kojima se odlučivalo o ishodu rata (London 1943, Vašington 1944, Državna Vrhovna komanda), Todorović je stvorio istorijsko delo trajne vrednosti...

Po mnogo čemu ovo je možda najbolji roman Mir-Jam. Pored ljubavnog zapleta, roman krase neverovatno lepi opisi Slovenije i dijalozi koji svojom sažetošću daju nov kvalitet njenom pisanju. Svaki njen roman je na svoj način poučan, jer jasno pokazuje razliku između dobrog i lošeg i daje moralnu pouku, pre svega namenjenu mladim devojkama.

'O ljudskim ljubavima i porodičnim odnosima malo ih je na našem jeziku pisalo s takvom toplinom i dubokim poznavanjem karaktera i društvenih prilika kako je to radila Milica Jakovljević, koju su čitaoci svih generacija i sad već različitih epoha zavoleli pod imenom Mir-Jam. Mladi činovnik kome preti „redukcija“; devojka iz siromašne činovničke porodice koja želi u visoko društvo i dobrostojećeg muža; maturantkinje zaljubljene u oficira koji stanuje preko puta škole i ni kriv ni dužan je uzrok svakojekih spletki usplahirene ženskadije; žene koje bi da obrlate muževe da urade što one hoće; neverne žene i ljubavnici koji nečasno napuštaju devojke s kojima su se zabavili... Likovi i sudbine prepoznatljivi u svakom dobu, i stoga uvek bliski, čak i danas, kada više ne znamo šta znači trošak za „kòst i stan“, i ne sećamo se ni šta je „heniranje“ frizure ni ko su ambiturijenti... Ove priče će vam dočarati kakav je svet nekada bio, i mada je povremeno okrutan prema svojim savremenicima i junacima – kao što je život vazda – učiniće da vam se on učini boljim, humanijim, s mnogo ukusa, mirisa i boja koje su se s vremenom izgubile...'

Roman prati sudbinu tri žene koje su navršile pedesetu i pokušavaju da sagledaju sopstveni život i ono što su uspele ili propustile da postignu. Autorkin odnos prema pripovedanju i jeste neka vrsta „iznošenja posluženja“, svojevrsna koktel zabava s koje će čitalac, u zavisnosti od svojih interesovanja i pogleda na svet (ali i na književnost i njene ciljeve), izaći omamljen ili zamišljen, s utiskom da se razonodio, ali da ga sada očekuje nimalo lako i ugodno preispitivanje u čemu mu prolazi život, šta sanja a šta mu se događa, koliko može da košta baš svaka, pa i ona naizgled jednostavna odluka. Ljiljana Šop

Sve do pojave mladog i obećavajućeg Ota Oltvanjija, Goran Skrobonja je bio jedini pisac bivše Jugoslavije koji je bio vredan pažnje unutar žanra strave i užasa. Izrastao kao pisac pod kišobranom sada najznačajnijeg pokreta moderne balkanske fantastike (razne edicije urednika Bobana Kneževića) Skrobonja je od svojih prvih objavljenih radova imao problem da artikuliše model kojem se priklonio – sličan modelu Stivena Kinga – a da to ne deluje banalno unutar ovdašnjih okvira. Priče objavljene u antologijama Tamni vilajet, almanahu Monolit i časopisima delovale su kao beživotne posrbe nečijeg tuđeg izraza. U romanu Nakot (prvo „izdanje“ je bilo fotokopirani samizdat, vanredni broj fanzina „Emitor“ u 20 primeraka 1992), Skrobonja uspeva da uskladi omiljeni kingovski izraz sa pulsom podneblja kojim se bavi, dajući nam da naslutimo do koje se zanimljive i značajne mere taj izraz u budućnosti može razviti. Vizija nam oslikava Jugoslaviju (bivšu) krajem ovog veka, blisku budućnost u kojoj se, pored političkih civilizacijskih napetosti, pojavljuje i novi genetski faktor: soj dece sa telepatskim i ostalim ESP sposobnostima, koja se bore za prostor eliminacijom „zastarele vrste.“ Solidno dozirana dramaturgija, nekoliko briljantnih momenata i duhovite projekcije socijalnih trendova čine da knjiga izgleda prekratka u odnosu na naboj kojim nas vuče. Osnovne slabosti, primetnije u ekspoziciji knjige, jesu izveštačenost jezika i želja da se u tvrdom američkom maniru dočara taj svet, dajući kao efekat banalnost u pojedinim momentima. Tamo gde se autor opustio i odlepio (scene sa penzionerom, nekadašnjim četnikom-koljačem koji se bori protiv zlog soja) na površinu izbija autentična, obećavajuća energija. Da li će se ona u budućnosti i ostvariti u punoj snazi i postati relevantna i van okvira domaće scene, to pre svega zavisi od autorove snage da relativizuje oblike američkog modela horora i krene u avanturu u kojoj bi bio prvi kod nas. Po recenziji Miodraga Milovanovića („Znak Sagite 1“), „ako ikada horor nađe mesto pod suncem naše književnosti, onda će ovo (Nakot, p. Z.S.) biti jedan od vrednijih kamena temeljaca.“ Preokret jeste očigledan, knjiga će verovatno biti „bestseler“ u određenim krugovima, ali najuzbudljivijom se čini perspektiva zrelog procvata ove vrste pisanja kod nas.

APOKALIPSA JUČE, DANAS, SUTRA – Priče o smaku sveta treća je tematska antologija domaćih priča koju je za svoju izdavačku kuću „Paladin“ priredio beogradski pisac, prevodilac i izdavač Goran Skrobonja. U knjizi obima simboličnih 666 strana nalazi se 25 priča od 26 autora (jedna novela je kolaboracija Vladimira Lazovića i Ivana Nešića), i među njima su dela koja su na ovu temu napisali kako autori književnosti glavnog toka (Gatalica, Pisarev, Sigma), tako i poznati domaći pisci žanrovske književnosti (Skrobonja, Oltvanji, Tuševljaković, Bakić), a prisutne su i priče dva gosta iz inostranstva – Aleksandra Žiljaka iz Hrvatske i Ratka Radunovića iz Crne Gore. Čini se da je za pisce ova tema bila naročito bliska i inspirativna, s obzirom na to da je na raspisani konkurs pristiglo preko četrdeset radova među kojima je priređivač odabrao najuspelije. Prethodne dve tematske antologije izdavačke kuće „Paladin“ donele su domaće priče o televiziji (Beli šum) i urbanim legendama (Istinite laži), a u četvrtoj će zainteresovani autori imati priliku da pokušaju da daju svoje viđenje mita o vampirima.

Intrigantno skockana misterija smeštana u surov svet modelinga i rijaliti televizije. Kada mladu učesnicu takmičenja „Ko želi da bude supermodel?“ pronađu mrtvu, beogradski privatni detektiv Andrej Avakumović Kum i njegova lepa pomoćnica Alina bivaju angažovani da istraže okolnosti pod kojima se odigralo ubistvo. I ovaj put oslanjajući se na nasleđe besmrtne i nezaobilazne Agate Kristi i pisaca koji neguju whodunit podžanr, Vinsent Kol gradi veoma napetu priču koja drži pažnju i koja, pored krimi misterije, nudi i zanimljiv uvid u glamurozan ali surov svet visoke mode. Verica Vinsent Kol je pokazala vidan napredak ovim delom, njenu prozu odlikuje upečatljiva elegancija, a Supermodel za ubistvo nameće kao obavezno lakše štivo za vrelo leto pred nama.