Proizvodnja semena stočnog graška

Gajenje graška se uspešno odvijalo hiljadama godina, na prvom mestu zbog niskog sadržaja antinutritivnih materija (Liener, 1982) i relativno visokog sadržaja proteina u zrnu od oko 25% (Monti, 1983). Grašak uspeva u svim oblastima sa umerenom klimom na obe polulopte i predstavlja jedan od najvažnijih useva u ishrani ljudi i domaćih životinja (Maxted and Ambrose, 2000). Grašak je značajan sastojak u ishrani stanovništva Evrope, zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, Indije, Kine i Severne Amerike (Roy Davies, 1995). U svetu se godišnje proizvede 9,8 miliona tona za suvo zrno (FAO, 2003), što odgovara površini od 5,8 miliona ha i prosečnom prinosu zrna od oko 1700 kg ha-1 u 2002. godini (FAO, 2003). Stočni grašak je dobro prilagođen na agroekološke uslove Srbije, posebno na one koji preovlađuju u njenom severnom i središnjem delu.