Efekti dodavanja različitih koncentracija Saccharomices cerevisiae u ishranu brojlera na parametre ekonomske efikasnosti tova

Cilj ovog istraživanja bio je da se ispita uticaj dodavanja različitih količina Saccharomyces cerevisiae u ishrani brojlera na pokazatelje ekonomske isplativosti tova. Ispitivanje je sprovedeno na 270 jednodnevnih pilića (Ross 308) u intenzivnom uzgoju u periodu od 42 dana. Brojleri su nasumično raspoređeni na jedan od tri dijetetska tretmana koji su se razlikovali u sadržaju dodatog kvasca: bez dodatnog kvasca (kontrolna grupa K); sa 0,25 g/kg dodatog kvasca (O-I grupa); i sa 0,65 g/kg dodatog kvasca (O-II grupa). Svaka eksperimentalna grupa je sadržala po 90 brojlera. Za potrebe ovog eksperimenta mereni su brojleri i utrošena hrana, a zatim je izračunata završna telesna masa, prosečan dnevni prirast i konverzija. Zdravstveno stanje brojlera u tovu je svakodnevno praćeno, a mortaliteta nije bilo. Ekonomska efikasnost proizvodnje brojlera u tovu (EPEF-European Production Efficiency Factor i EBI-European Broiler Index) izračunata je na osnovu formula. Dodavanje Saccharomyces cerevisiae u različitim količinama uticalo je na masu, prirast, potrošnju hrane i konverziju brojlera. Rezultati ovog istraživanja su pokazali da je ishrana sa dodatkom 0,25 g/kg kvasca (O-I grupa) rezultirala statistički značajno boljim (p<0,05) proizvodnim rezltatima (body weight, average daily gain, food coversion ratio) brojlera nego u grupi hranjenoj samo osnovnom ishranom, odnosno grupi hranjenoj sa 0,65 g/kg kvasca. Statistički značajno veće (p<0,05) vrednosti EPEF i EBI zabeležene su u grupi brojlera koje su hranjene uz dodatak 0,25 g/kg kvasca (O-I grupa) u odnosu na kontrolnu grupu i grupu koja je u hrani dobijala 0,65 g/kg kvasca (O-II grupa). Stoga je adekvatna doza S. cerevisiae u ishrani iznosila 0,25 g/kg kvasca, dok veća doza živog kvasca u ishrani brojlera (0,65 g/kg) nije postigla bolje rezultate.