Morka – od ukrasne ptice do nutritivno vrednog obroka

U poređenju sa ostalom živinom, gajenje morki (biserki) ima određene prednosti kao što su niska proizvodna cena, dobra sposobnost adaptacije na različite uslove sredine i veća otpornost na bolesti. Postoji nekoliko varijeteta morki u zavisnosti od boje perja: plavičasta, siva, bela, crna, tamno siva. Kod nas je najzastupljenija tamnosiva morka sa belim tačkama koje podsećaju na bisere, pa otuda i naziv biserke. Uglavnom se gaje kao ukrasna živina.Odrasla jedinka ima telesnu masu od oko 1450g. Godišnje nose od 50 do 80 jaja, a u intenzivnom sistemu gajenja mogu da snesu i do 200 jaja. Prosečna masa jajeta je 38g. Genotip, pol i uslovi držanja imaju veliki uticaj na klanične osobine. Sivamorka ima najveću masu trupa 914g. Masagrudi bele morke je 276 g, bataka 55g, a karabataka oko 69g. Meso morke ima neznatno više proteina od pilećeg i ćurećeg mesa i upola manje masti, pa otuda i manju energetsku vrednost. Meso morke sadrži čak osam esencijalnih aminokiselina i zbog toga je nutritivno veoma vredno. Bogato je mineralima (Ca, Mg, Mn, P, K, Na, Cu, Fe, Zn) i vitaminima (B grupa). Sadržaj gvožđa u crvenom mesu morki (batak 1,46mg/100g, karabatak 1,33mg/100g) može zadovoljiti dnevne potrebe konzumenata. Sadržaj masnih kiselina varira u zavisnosti od ishrane morki, klime i uslova držanja. Od zasićenih masnih kiselina, palmitinske najviše ima u grudima 24,37% i miristinske koje ima najviše u bataku 0,42%. Od mononezasićenih masnih kiselina oleinske najviše ima u karabataku 25,81%. Od polinezasićenih masnih kiselina najviše je zastupljena linolna (grudi 28,62%, batak 32,58% i karabatak 42,57%), dok alfa-linoleinske najviše ima u grudima 0,51%, zatim u karabataku 0,39% i najmanje u bataku 0,11%. Meso morki je karakterističnog prijatnog ukusa, a potražnja je veća u odnosu na ponudu, što može biti podstrek budućim proizvođačima.