Koncept insulatora u teoriji regionalnog bezbednosnog kompleksa

U fokusu ovog rada je koncept insulatora u teoriji regionalnog bezbednosnog kompleksa (TRBK), kao originalnog doprinosa Buzana i Vejvera studijama bezbednosti. Uvođenje koncepta insulatora bilo je neophodno kako bi se prevazišla teškoća u određivanju granica između regiona, odnosno kompleksa, odnosno kako bi se objasnilo različito delovanje jedinica (pre svega država) u odnosu na regionalni bezbednosni kompleks kojem ne pripadaju. Cilj ovog rada je propitivanje i dalja nadgradnja koncepta insulatora u TRBK, uvođenjem razlikovanja pasivnog i aktivnog insulatora. Pasivni insulator u ovakvoj podeli predstavlja tradicionalnog, odnosno uobičajenog insulatora koji razdvaja bezbednosne dinamike okolnih kompleksa, apsorbujući njihove energije. Za razliku od njega, aktivni insulator je onaj koji više emituje energiju, koji je važan činilac u bezbednosnim dinamikama susednih kompleksa, ali ne u dovoljnoj meri da ih ujedini u jedan jedinstveni. Pored doprinosa daljem razvijanju i preciziranju pojmovno-kategorijalnog aparata TRBK, uvođenje ovakve dihotomije ima i analitičko-prediktivnu funkciju jer postojanje aktivnog inuslatora sugeriše moguću transformaciju kompleksa, odnosno ukazuje na potencijal za integraciju ili dezintegraciju određenih (pod)regiona. Koncept insulatora se u radu težišno propituje razmatranjem statusa Turske u TRBK, dok se predložena klasifikacija insulatora inicijalno testira i kroz skiciranje primene na druge države koje su Buzan i Vejver klasifikovali kao insulatore.