Фолкорно наслеђе као основа развоја руралног туризма Браничевског округа

Браничевски округ је специфичан по богатству двеју култура, српске и влашке, које се прожимају и на себи својствен начин чине овај део Србије специфичним и надасве интересантним. Ова културолошка појава пружа велико богатство које кроз фолклорно наслеђе које треба сачувати, неговати и на прави начин представити на туристичкој мапи Србије. На простору Браничевског округа традиционална духовна култура представљена је породичним и личним обичајима Срба и Влаха који живе у овом делу Србије. Заједнички живот омогућио је приметну акултурацију духовне културе, али и очување обичаја као дела идентитета сопствене културе. Влашки народ је као етничка заједница са својим интересантним и упечатљивим културним обележјима изузетно занимљив за проучавање. О њима се релативно мало знало и мало писало, можда и због тога што су се у новијем историјском периоду у значајној мери изјашњавали и као Срби, иако су свој језик и обичаје чували, а традицију поштовали и неговали. У многим сегментима су се асимилирали са српским становништвом и прихватили начин живота које носи савремено доба. Међутим, они су исто тако пренели и своју традицију и веровања на оне са којима деле заједнички живот. Тако се на овим просторима створио занимљив конгломерат култура сачињен од мноштва интересантних и јединствених обичаја. Већина општина Браничевског округа се сврстава у неразвијени део Србије, па су одувек биле и синоним за тајновито подручје, пуно мистике. Оно што се одувек везивало фолклор Браничевског округа и Хомоља, као саставног дела, а што и данас привлачи велики број људи у ове крајеве јесте извесна тајновитост која прати културу народа овог подручја. Дисертација се бави темом развоја руралног туризма у Браничевском округу темељеног на фолклорном наслеђу. Кроз ову област проучавања акценат је у раду стављен на традиционалну ношњу, песму и игру, архитектуру, гастрономију, односно на све оне елементе
Braničevski okrug je specifičan po bogatstvu dveju kultura, srpske i vlaške, koje se prožimaju i na sebi svojstven način čine ovaj deo Srbije specifičnim i nadasve interesantnim. Ova kulturološka pojava pruža veliko bogatstvo koje kroz folklorno nasleđe koje treba sačuvati, negovati i na pravi način predstaviti na turističkoj mapi Srbije. Na prostoru Braničevskog okruga tradicionalna duhovna kultura predstavljena je porodičnim i ličnim običajima Srba i Vlaha koji žive u ovom delu Srbije. Zajednički život omogućio je primetnu akulturaciju duhovne kulture, ali i očuvanje običaja kao dela identiteta sopstvene kulture. Vlaški narod je kao etnička zajednica sa svojim interesantnim i upečatljivim kulturnim obeležjima izuzetno zanimljiv za proučavanje. O njima se relativno malo znalo i malo pisalo, možda i zbog toga što su se u novijem istorijskom periodu u značajnoj meri izjašnjavali i kao Srbi, iako su svoj jezik i običaje čuvali, a tradiciju poštovali i negovali. U mnogim segmentima su se asimilirali sa srpskim stanovništvom i prihvatili način života koje nosi savremeno doba. Međutim, oni su isto tako preneli i svoju tradiciju i verovanja na one sa kojima dele zajednički život. Tako se na ovim prostorima stvorio zanimljiv konglomerat kultura sačinjen od mnoštva interesantnih i jedinstvenih običaja. Većina opština Braničevskog okruga se svrstava u nerazvijeni deo Srbije, pa su oduvek bile i sinonim za tajnovito područje, puno mistike. Ono što se oduvek vezivalo folklor Braničevskog okruga i Homolja, kao sastavnog dela, a što i danas privlači veliki broj ljudi u ove krajeve jeste izvesna tajnovitost koja prati kulturu naroda ovog područja. Disertacija se bavi temom razvoja ruralnog turizma u Braničevskom okrugu temeljenog na folklornom nasleđu. Kroz ovu oblast proučavanja akcenat je u radu stavljen na tradicionalnu nošnju, pesmu i igru, arhitekturu, gastronomiju, odnosno na s
The Branicevo district is specific by richness of two cultures, Serbian and Vlach, which are pervasiving and, in their own way, make this part of Serbia specific and, most of all, very interesting. This cultural phenomenon provides a great richness which should be preserved and nurtured through folklore heritage, and properly presented on the tourist map of Serbia. In the area of Branicevo district, the traditional spiritual culture is represented by family and personal customs of the Serbs and Vlachs who live in this part of Serbia. Coexistence has provided notable acculturation of spiritual culture, but also conservation of the customs as part of identity of their own culture. The Vlachs, as an ethnic community with its interesting and impressive cultural characteristics, are very interesting for studying. Relatively, is little known and written about them, perhaps because in the recent historical period, in the most of cases, they declared themselves as Serbs, although they preserved their language and customs, in the same time they cherished and respected their tradition. In many segments, the Vlachs assimilated with the Serbian population and accepted the way of life that carries the modern age. However, they also transferred its tradition and beliefs to those with whom they share a life together. In that way, in these areas has been created an interesting conglomeration of cultures made from a variety of interesting and unique customs. Most of the municipalities of Branicevo district are classified as undeveloped part of Serbia; therefore, they have always been synonymous for the mysterious area, full of mysticism. The thing that always has been associating folklore of Branicevo district and Homolje as an integral part, which still attracts a large number of people in this region, is a certain mystery that follows the culture of the people of this area. This dissertation d