Алгоритам примене лапароскопске холецистектомије и ендоскопске ретроградне холангиопанкреатографије са папилотомијом у третману умерене форме билијарног панкреатитиса

Акутни панкреатитис је ензиматско инфламаторно оболење панкреаса, са инциденцијом око 17/100000 становника. Најчешћи етиолошки чиниоци који се везују за ово стање су билијарна калкулоза (45%) и конзумација алкохолних пића (35%). Ређи узроци су одређени лекови, хипертриглицеридемија, хиперкалијемија, траума, урођени чиниоци, и идиопатски панкреатитис (20%). По међународној Атланској (Atlanta) класификацији, акутни панкреатитис се може манифестовати у умереној, умерено тешкој и тешкој форми. Умерене форме панкреатитиса се јављају у 80%, карактеришу се едемом органа и имају благ и краткотрајан клинички ток, са стопом морталитета од 1%. Основни циљ лечења болесника са акутним панкреатитисом у прва 24 сата хоспитализације јесте олакшавање тегоба, утврђивање узрока панкреатитиса и процена тежине обољења. Акутни панкреатитис билијарне етиологије узрокован је калкулозом жучне кесе и/ или жучних путева. Препоручени третман билијарне калкулозе, у циљу превенције поновног атака умерене форме билијарног панкреатитиса , подразумева уклањање жучне кесе лапароскопском холецистектомијом са интраоперативном холангиографијом. Уколико се дијагностикује калкулоза жучних канала ради се ендоскопска ретроградна холангиопанкреатографија (ЕРЦП) са ендоскопском папилотомијом (ЕПТ) и уклањем__ калкулуса и детритуса уз жучних водова, са циљем обезбеђивања нормалног протока жучи у дванаестопалачно црево. Циљ овог истраживања је оптимализација редоследа примене ЛХ и ЕРЦП са ЕПТ, идентификацијом предикционих показатеља холедохолитијазе, ради скраћења дужине хоспитализације болесника са умереном формом акутног билијарног панкреатитиса. У спроведеној проспективној анамнестичкој студији, учествовало је 100 болесника лечених од умерене форме акутног билијарног панкреатитиса, у Ургентном центру Клиничког центра Војводине, од 2011. до 2015.године, од којих је код 80 урађена само ЛХ, а код 20 ЛХ и ЕРЦП са ЕПТ. Анализом клиничких, ултразвучних и лабораторијских налаза, идентификовано је 5 статистички зна
Akutni pankreatitis je enzimatsko inflamatorno obolenje pankreasa, sa incidencijom oko 17/100000 stanovnika. Najčešći etiološki činioci koji se vezuju za ovo stanje su bilijarna kalkuloza (45%) i konzumacija alkoholnih pića (35%). Ređi uzroci su određeni lekovi, hipertrigliceridemija, hiperkalijemija, trauma, urođeni činioci, i idiopatski pankreatitis (20%). Po međunarodnoj Atlanskoj (Atlanta) klasifikaciji, akutni pankreatitis se može manifestovati u umerenoj, umereno teškoj i teškoj formi. Umerene forme pankreatitisa se javljaju u 80%, karakterišu se edemom organa i imaju blag i kratkotrajan klinički tok, sa stopom mortaliteta od 1%. Osnovni cilj lečenja bolesnika sa akutnim pankreatitisom u prva 24 sata hospitalizacije jeste olakšavanje tegoba, utvrđivanje uzroka pankreatitisa i procena težine oboljenja. Akutni pankreatitis bilijarne etiologije uzrokovan je kalkulozom žučne kese i/ ili žučnih puteva. Preporučeni tretman bilijarne kalkuloze, u cilju prevencije ponovnog ataka umerene forme bilijarnog pankreatitisa , podrazumeva uklanjanje žučne kese laparoskopskom holecistektomijom sa intraoperativnom holangiografijom. Ukoliko se dijagnostikuje kalkuloza žučnih kanala radi se endoskopska retrogradna holangiopankreatografija (ERCP) sa endoskopskom papilotomijom (EPT) i uklanjem__ kalkulusa i detritusa uz žučnih vodova, sa ciljem obezbeđivanja normalnog protoka žuči u dvanaestopalačno crevo. Cilj ovog istraživanja je optimalizacija redosleda primene LH i ERCP sa EPT, identifikacijom predikcionih pokazatelja holedoholitijaze, radi skraćenja dužine hospitalizacije bolesnika sa umerenom formom akutnog bilijarnog pankreatitisa. U sprovedenoj prospektivnoj anamnestičkoj studiji, učestvovalo je 100 bolesnika lečenih od umerene forme akutnog bilijarnog pankreatitisa, u Urgentnom centru Kliničkog centra Vojvodine, od 2011. do 2015.godine, od kojih je kod 80 urađena samo LH, a kod 20 LH i ERCP sa EPT. Analizom kliničkih, ultrazvučnih i laboratorijskih nalaza, identifikovano j
Acute pancreatitis is an enzymatic inflammatory disease of the pancreas, with an incidence of around 17/100000 inhabitants. The most common etiological factors that are associated with this condition are biliary calculi (45%) and consumption of alcoholic beverages (35%). Less common causes include certain medications, hypertriglyceridemia, hyperkalemia, trauma, congenital factors and idiopathic pancreatitis (20%). According to the Atlanta International classification, acute pancreatitis can be manifested in a moderate, moderately severe and severe forms. Moderate forms of pancreatitis occur in 80%, characterized by pancreatic edema and have mild and short clinical course, with a mortality rate of 1%. The main goal of treatment of patients with acute pancreatitis in the first 24 hours of hospitalization is to facilitate complaints, determining the cause of pancreatitis and assessment of severity of the disease. Acute biliary pancreatitis is caused by calculosis of the gallbladder and / or bile ducts. The recommended treatment of biliary calculi, in order to prevent repeated attacks of moderate biliary pancreatitis, involves the removal of the gallbladder thru laparoscopic cholecystectomy with intraoperative cholangiography. If presence of bile duct calculi is established, an endoscopic retrograde cholangiopancreatography (ERCP) with endoscopic papillotomy (EPT) and removes stones and detritus along the bile ducts is indicated, with the aim of ensuring the normal flow of bile into the duodenum. The aim of this study is the optimization of the order of application LH and ERCP with EPT, the identification of predictable indicators of choledocholithiasis, in order to shorten the length of hospitalization of patients with a moderate form of acute biliary pancreatitis. We conducted prospective case control study, with 100 patients involved, treated for moderate forms of acute biliary pancreatitis in the Emergency Center of the Clinical Center of Vojvodina, from 2011 to 201