Back to Search Start Over

Biomonitoring teških metala u oblastima zagađenim rudarsko-metalurškim aktivnostima korišćenjem voćnih vrsta: divlja kupina, vinova loza, vinogradarska breskva i jabuka

Authors :
Dimitrijević, Mile
Alagić, Slađana
Milić, Snežana
Tošić, Snežana
Nujkić, Maja M.
Dimitrijević, Mile
Alagić, Slađana
Milić, Snežana
Tošić, Snežana
Nujkić, Maja M.
Source :
Универзитет у Београду
Publication Year :
2016

Abstract

Rudarsko-metalurški postupci proizvodnje obojenih metala, pre svega bakra, prepoznati su kao glavni izvor teških metala u ţivotnoj sredini i to najĉešće preko atmosfere, putem suve ili mokre depozicije. Zbog toga je jako vaţno da se proceni nivo kontaminacije teškim metalima u zoni dejstva zagaĊivaĉa. Sadrţaj teških metala (bakra, cinka, olova, arsena, kadmijuma, nikla) odreĊivan je u uzorcima površinskog sloja zemljišta i voćnih vrsta (divlja kupina - Rubus fruticosus L., vinova loza - Vitis vinifera L varijetet Tamjanika, vinogradarska breskva - Prunus persica L. Batech i jabuka - Malus spp.) sa osam lokacija razliĉito udaljenih od Rudarsko-topioniĉarskog basena Bor (Istoĉna Srbija). Sadrţaj teških metala u zemljištu i biljnim organima (koren, stablo/grana, list, plod), odreĊeni metodom ICP-OES (optiĉka emisiona spektrometrija sa induktivno spregnutom plazmom), omogućio je da se proceni kvalitet ţivotne sredine u urbano industrijskim i ruralnim oblastima Bora koje su izloţene zagaĊenju iz rudarskometalurškog kompleksa. Za statistiĉku evaluaciju dobijenih rezultata korišćene su metode: Pirsonova korelaciona analiza, hijerarhijska klaster analiza, analiza glavnih komponenata i dvofaktorska ANOVA. Pored toga odreĊeni biološki faktori i faktori obogaćenja elementima korišćeni su u proceni nivoa kontaminacije. Generalno, najveće zagaĊenje teškim metalima (kako zemljišta, tako i biljaka) detektovano je na lokacijama najbliţim topionici, kao i na pravcu dominantnih vetrova. Statistiĉke analize su pokazale da sadrţaj teških metala u zemljištu i ispitivanim voćnim vrstama uglavnom potiĉe iz zagaĊenog vazduha, izuzev Ni koji je uglavnom geohemijskog porekla. Voćne vrste pokazale su dobru toleranciju na visoke koncentracije teških metala (ĉak i na fitotoksiĉnom nivou) u svojim tkivima, naroĉito u korenu. Pri tome, znaĉajniji, vidljivi simptomi toksiĉnosti nisu uoĉeni. Zemljište je najviše zagaĊeno bakrom, ali su i drugi metali prisutni u visokim koncentracijama...

Details

Database :
OAIster
Journal :
Универзитет у Београду
Publication Type :
Electronic Resource
Accession number :
edsoai.on1242113562
Document Type :
Electronic Resource