Трговина људима у светлу међународног права и прописа Републике Србије

Рад утврђује да ли је норма која забрањује трговину људима норма уговорног или обичајног права и да ли је иста општеобавезујућа норма, односно да ли је та норма из корпуса ius cogens норми. Структура рада је садражана у шест поглавља, која су резултирала одређеним закључцима. У првом делу рада дат је осврт на развој норме о забрани трговине људима. Развој те норме кретао се од доктринарних ставова познатих правних писаца и филозофа, до обичајноправних норми, које су касније кодификоване у мултилатералним међународним уговорима-конвенцијама. Иако је ропство као друштвени положај појединца одавно правно забрањен како обичајноправним тако и уговорноправним нормама међународног права, многи облици ропског односа у коме се и данас може наћи појединац нису фактички елиминисани.Ти перфидни односи данашњице у коме се нарушавају слобода и живот појединца представљају „савремено ропство“. То модерно ропство назива се трговина људима. У другом делу рада дата је одредница појма трговине љидима, њене карактеристике и облици, кроз призму релевантних међународних уговора. Трговина људима је прешла границе националних држава и региона, чиме је постала међународни проблем. Отуда је уследила реакција међународне заједнице у циљу елиминисања односно сузбијања те појаве. У тој борби први корак је био нормативно уређење односно дефинисање појма трговине људима. Након дефинисања појма трговине људима, нужно је било утврдити узроке те појаве, како би се иста сузбила. Из тих разлога, забрана трговине људима постала је норма међународног права. У трећем делу рада дат је осврт на везу трговине људима и транснационалног организованог криминала.
This study determines whether thenorm that forbids human trafficking is a contactual norm or a common law norm and whether it is the same universally binding standard or whether this norm is ius cogens norm. The study consists of six chepters that have resulted in certain conclusions. The first part of the study deals with the origin of the norm on placing a ban on human trafficking. The development of the norm ranged form doctrinal views of well-known lawauthors as well as philosophers to common law norms that were later codified in multilateral international agreements-conventions. Though slavery as a social position of a person had legally been banned long ago by means of both common law and contractual acts of the international law, many forms of conditions akin to slavery in which a person can find themselves even today, were actually not eliminated. Those perfidions relationships of the present,where freedom and life of a person are endangered, represent “modern slavery“. This “modern slavery“ is called human trafficking. The second part of the study defines the concept of trafficking in human beings, its characteristics and froms, seen in relation to relevant international agreements. As there are no borders and frontiers for human trafficking, the issue has become international problem. That explains the international community reaction with the aim to eliminate, that is, to suppress this phenomenon. The first step of the battle has been the normative work, in other words, definition of human trafficking concept. After defining the concept, it is necessary to find out the root causes for human trafficking in order to suppress it. For these reasons, the prohibition of human trafficking has become a norm of international law. In the third part, a survey is given with regards to the connection between human trafficking and transnational organized crime. Human trafficking is one of the froms of transnational organized crime by its root causes and its inner struc