Порекло и развој архитектонске форме римокатоличких цркава XVIII и XIX века у Војводини

Предмет рада је проучавање архитектуре римокатоличких цркава грађених у периоду од 1699. до 1939. године на подручју Војводине. У временима која су уследила по завршетку аустро-турских ратова и коначног престанка доминације Отоманске империје на простору Хабсбуршке монархије (1745- 1918, односно царевине Аустрије од 1804. и Аустро-Угарске монархистичке уније од 1867), са потписивањем Карловачког (1699) и Пожаревачког мира (1718), створени су услови за обнову јужних Угарских области. Време друштвеног и економског просперитета, који је трајао све до избијања Првог светског рата, створило је услове за свеобухватну експанзију градитељских активности. Континуитет изградње сакралних грађевина државно доминантне римокатоличке конфесије, може се пратити и након овог периода, све до избијања Другог светског рата (1939.). Током скоро два и по века изграђен је на подручју Војводине 231 римокатолички сакрални објекат, од чега 3 катедрална храма, 184 жупне цркве и 44 заветне, породичне или гробљанске капеле, у 166 војвођанских градова и села. Проучавање просторног концепта и односа функције и форме ових објеката, порекло и типологија архитектонских облика, трасирање утицаја из центара средње Европе и непосредног окружења и научно аргументовано утврђивање и објашњавање начина на који се дискурзивна културолошка, друштвено-политичка и религиозна клима манифестовала у архитектури проучаваних црквених грађевина, основни су проблеми на које је истраживање фокусирано. Теоријски оквир истраживању представља феномен савремене, доминантне државне културне политике – дискурс официјелне културе, уметности и архитектуре монархије (Аустрије и Аустро-Угарске) са једне стране, и хришћанске теологије, симболике и литургијских парадигми као одредница архитектонског богослужбеног V простора са друге. Дефинисању општих теоријских знања претходио је комплексан истраживачки процес (22 архива и музеја у 6 земаља) и обимна анализа информација о предмету истраживања (коришћена и референтна литература о
The aim of the paper is to present an architectonic study of Roman Catholic churches built in Vojvodina in years 1699. to 1939. The revitalization of the southern Hungarian region followed the end of the domination of the Ottoman Empire in the lands of the Habsburg Monarchy (1745-1918, Austrian Empire, 1804-1867. & Austro-Hungarian Empire, 1867-1918.) in the times after the Austro-Turkish wars and the signing of the Karlovci (1699.) and Pozarevac (1718.) Peace Treats. The period of political and economic stability, which lasted until the outbreak of the First World War, was favorable time for a comprehensive expansion of constructing activities. The continuity of the construction of religious buildings of the state-dominant Roman Catholic religion, can be followed after this period, until the outbreak of the Second World War (1939). For nearly two and a half centuries on the territory of Vojvodina, 231 Roman Catholic religious buildings were built, including 3 cathedrals, 184 parish churches and 44 covenant, family or cemetery chapels, in 166 towns and villages in Vojvodina. The main problems the research was focused in were the spatial concepts and correlation between form and function of these structures, origins and typology of architectural forms, the influence of the Central European centers and the surrounding areas and the ways in which discursive cultural, socio-political and religious climate manifested in architecture of studied ecclesiastical buildings. The theoretical framework of the research was a phenomenon of the contemporary, dominant national cultural policy - the discourse of official culture, art and architecture of the Monarchy (1745-1918.), later Austria (1804-1867.) and the Austro-Hungarian Empire (1867/1918.) on the one side and Christian theology, symbolism and liturgical paradigm as a determinant of architectural formation of the liturgical space on the other. A complex research process (22 archives and museums in 6 countries) and an extens