NEUSPEH ŽENEVSKIH PREGOVORA O PREKIDU RATA U BOSNI I HERCEGOVINI JANUARA 1993.

Članak rekonstruiše i analizira početnu etapu mirovnih pregovora o Bosni i Hercegovini, vođenih u Ženevi u januaru 1993. godine. Tu je stranama u konfliktu prezentovan prvi kompletan mirovni nacrt koji su izradili kopredsedavajući Međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji, Sajrus Vens i Dejvid Oven. Usledio je mučni jednomesečni pregovarački period, rekonstruisan ovde na osnovu dostupne arhivske građe, sudskih spisa, objavljenih dokumenata i memoara učesnika. Analizom deklarativnih pozicija strana u sukobu, interakcija između njihovih delegacija i odnosa unutar njih, zapaža se da su sve strane vodile dvostruku igru. Dok je na hrvatskoj strani prividno postojala spremnost da se plan prihvati, ona ga je opstruisala eskalacijama na terenu. Dok je Beograd savetovao prihvatanje plana, Pale se o te savete oglušivalo, takođe produbljujući sukobe. Sarajevo je odlagalo prihvatanje plana, nadajući se direktnijoj američkoj intervenciji. Takva mogućnost je i nagoveštena nakon januarske inauguracije administracije Bila Klintona, potkopavajući položaj međunarodnih posrednika. Mirovno rešenje je bilo neprihvatljivo glavnim pregovaračima, jer je odstupalo od maksimalističkih ciljeva koje su zacrtali i propagirali. Prihvatanje takvog kompromisa se ne samo kosilo sa njihovom opštom ratnom strategijom, već je ugrožavalo i njihov opstanak na vlasti.