STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM: TEORETSKE TENZIJE I DIMENZIJE

U ovome radu se upoređuju i kritički propituju najvažnije karakteristike strukturalizma i poststrukturalizma kao dve izuzetno važne teorijske orijentacije za razumevanje aktuelne društvene i političke stvarnosti in genere. U tom smislu, analiziraju se teoretske premise/konceptualizacije: strukture, subjekta, identiteta, jezičkih formi, retorskih inkoherentnosti teksta i generativnih konsekvencija moći, to jest kontekstualizacije njenih istorijski datih/nasleđenih institucija i praksi. Pored toga što rad pokušava i da popuni evidentnu prazninu koja vlada na nivou razumevanja ova dva diskursa u okviru srpskog politikološkog prostora, on pledira i za njihovu intenzivno projektovanje/primenu u interpretaciji indigene srpske političke realnosti. Rad tretira poststrukturalizam i kao svojevrsnu intrinsičnu kritiku strukturalizma, i kao „strukturalizam strukturalizma”, neku vrstu, jako slobodno rečeno, „meta-strukturalizma”. Pritom, postmodernistički meta-narativ se doživljava kao kulturna manifestacija/valencija akademski formulisanog meta-narativa poststrukturalizma.