U stegama federalizacije: Aleksandar Deroko i istorija arhitekture u srednjovekovnoj Srbiji

Једна од најутицајнијих синтетичких студија о архитектури средњовековне Србије написаних након Другог светског рата несумњиво је монографија Александра Дерока Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији. Објављена у три сукцесивна издања (1953, 1962, 1985), Дерокова књига представља не само особени историографски подухват већ наратив који упадљиво осликава неке од важних преокупација српске архитектонске историографије у социјалистичкој Југославији. Њен изванакадемски значај у свему је превазилазио научне доприносе и може се сагледати у контексту југословенске федерализације, где се једино може разумети њена епистемолошка и идеолошка релевантност. Овај рад приказује други део истраживања дела Александра Дерока, у којима је истовремено прихваћен и нарушен принцип југословенске федералистичке компетенције. Рад указује да таква амбивалентна политика историје, чија се динамика може пратити путем разлика у појединим издањима Монументалне и декоративне архитектуре, сведочи о кључном значају идеолошког потенцијала споменика из прошлости за истовремену легитимацију и критику федералистичке парадигме као трајном обележју националног дискурса у социјалистичкој Југославији. Pressed by Federalization: Alexander Deroko and the History of Architecture in Medieval Serbia There is no doubt that one of the most influential synthetic works of Serbian architectural history written after WWII is Monumentalna i dekorativna arhitektura u srednjovekovnoj Srbiji (Monumental and Decorative Architecture in Medieval Serbia). Its three successive editions (1953, 1962, 1985) represent not only a historiographical enterprise of kinds, but also a narrative which conspicuously demonstrates some of the preoccupations of Serbian architectural history in socialist Yugoslavia. The real effect of Deroko’s monograph can only be understood in a wider social and ideological context of the 1950s-1980s, in which medieval monuments were appropriated, becoming closely interrelated with the questions of the Yugoslav nations’ historicity and identity. This article is a second part of the study which explores how Deroko’s own work, as part of Serbian architectural historiography, became simultaneously adapted to and dissent from the principle of federalist competence. It is only through the comprehension of slight differences in various editions of Monumentalna i dekorativna arhitektura that one can apprehend the key ideological importance of medieval monuments both for cultural legitimization and delegitimization of the federalist paradigm, which otherwise sharply marked the national question in socialist Yugoslavia