Sinteza i karakterizacija oligomera mlečne kiseline

Polimeri mlečne kiseline (PLA) ispunjavaju dva važna kriterijuma koja ih čine veoma poželjnim materijalom sa širokom primenom. Mogućnost njihove biorazgradnje je ključni faktor za biomedicinsku primenu, dok činjenica da se dobijaju iz obnovljivih resursa im omogućava da budu poželjni u pogledu očuvanja životne sredine. Pored ovih važnih osobina, kojima se teži da svaki novi materijal u današnje vreme poseduje, polimeri mlečne kiseline su u potpunosti netoksični i mogu se reciklirati. Neki od primera u medicini za čiju se izgradnju koriste PLA su šavovi, stentovi, medijumi za dijalizu i uređaji za isporuku lekova. Rad sa mlečnom kiselinom je izuzetno zahtevan. Polimeri mlečne kiseline nemaju reaktivne bočne grupe, te se često radi daljih reakcija moraju funkcionalizovati pomoću različitih jedinjenja. Modifikacije PLA sa ciljem poboljšanja osobina ovog materijala, takođe, može biti zahtevna zbog prethodno pomenute osobine. Polimerizacija mlečne kiseline obično počinje hidrolizom laktida. Trud se ulaže u razvoj metoda koje bi omogućile drugačije, kontrolisane načine polimerizacije. Prilikom građenja oligomera slobodna hidroksilna grupe monomera mlečne kiseline se mora zaštititi da ne bi došlo do sporednih, neželjenjih reakcija. Cilj ovog rada je sinteza oligomera (dimera, trimera i tetramera) i obeleženih oligomera mlečne kiseline kao i njihova analiza pomoću UV spektroskopije. Poseban značaj je posvećen izboru odgovarajućih zaštitnih grupa koje bi omogućile ovu sintezu. Obeležavanje oligomera je izvođeno sa UV aktivnom p-nitrofenil-grupom što ima za cilj proizvodnju takvih molekula koji bi mogli poslužiti kao modeli na osnovu kojih bi se razvile metode brzog praćenja hemijske ili enzimske hidrolize polimera UV spektroskopijom.