Biblija kao živa i neliturgijska književnost

Pisac ovog članka dokazuje da je Biblija više živa i realistična no što je liturgijska. Služi se teorijskom, književnoanalitičkom i komparativnom metodom,te utvrđuje kako je i na sintaktičkoj i na pragmatičkoj razini podjednako jasno i očevidno potvrđena izrečena teza. Posebice istražuje ponašanje Biblije kao prijevodnoga teksta s aspekta teorije prevođenja i povijesti prevođenja te uspoređujući biblijske tekstove na latinskom, francuskom, engleskom i hrvatskom jeziku pokazuje da je Biblija prema svojoj adaptibilnosti, stilogenosti, individualnosti i mogućnosti da istodobno funkcionira i kao svjetska i kao nacionalna književnost dokazala izrazitu i neponovljivu vitalnost unutar sveukupnog književnog opusa, te da se stoga ne može zatvoriti unutar zidova makar i tako krasne građevine kao što je crkva. Ona se ne može zadržati unutar bogoslužbena obreda, jer je prvenstveno ukorijenjena u zbilji, unutar osjetljivih suodnosa Bog—čovjek i čovjek—čovjek.
Au moyen de cet article l’auteur veut dire que la Bible soit une litterature vivante et realiste plutot que liturgique. Comme un oeuvre de traduisee la Bible se conduit vitalement aussi, et pour cette raison l’influxion de la Bible ne peut pas s’enfermer a l’eglise, dans l’oeuvre.