Uticaj prostornog razvoja i prostornih transformacija na društveno-geografske elemente u Kolubarskom okrugu

Истраживање трансформација у простору одвеликог је значаја за сагледавање промена у развојунеког подручја. Промене које се догађају у просторуостављају трајне последице како на просторнојкомпоненти, тако и на друштвено-географскимелементима. Неке од главних природних одликаистраживаног подручја су велика вероватноћа за појавуклизишта, изражени ерозивни процеси, неједнакораспоређена количина падавина у току године инерегулисани површински токови. Планирање развоја уоваквим природним условима је знатно отежанопоготово са аспекта изградње инфраструктуре исаобраћајница. Кроз истраживано подручје пролазезначајне саобраћајнице као што је Ибарска магистрала,пруга Београд-Бар, а планирана је и изградња новихсаобраћајница (аутопут Београд-Јужни Јадран и пругаВаљево-Лозница). Ако се овоме дода чињеница да се наделу Колубарског округа налази и део површинскихкопова РБ „Колубара“ (општине Лајковац и Уб), онда сеовде јавља читав низ конфликтних ситуација у развојупростора. Демографски трендови су у последњихнеколико деценија све лошији. Стопа природногприраштаја је у опадању. Једино се Ваљево као центарОкруга некако опире негативним демографскимтрендовима. Ваљево је као центар донекле привлачан задосељавање становника из мањих средина. Премамиграционим обележјима, запажа се да се становништвосели из истраживаног подручја. Највећа су пресељењаиз сеоских средина у општинске центре. Овај тренд сезапажа још седамдесетих година, а стање је самопродубљено у каснијим деценијама. Сва несеља Округасу захваћена деаграризацијом и изумирањем села.Становништво Колубарског округа у прошлости сенајвише бавило пољопривредном. Пошто се на просторуопштина Уб и Лајковац налази део Колубарскоглигнитског басена са тенденцијом ширења и отварањанових копова, врши се експроприација пољопривредногземљишта и његово претварање у копове. Просторниразвој и трансформације су текле тако да јепољопривреда остала на маргини развојних токова. Садруге стране, због лоше економске ситуације у држави,слабо се развијају и друге гране привреде. Лошапољопривреда са собом носи и неразвијену прехрамбенуУтицај просторног развоја и просторних трансформација на друштвено-географске елементе у Колубарском округуиндустрију. Просторни развој је битно утицао на физиономске и структурне промене у насељима. Дошлоје до коренитих промена у реду величина неких насеља.Промењена је и хијерархија међу насељима захваљујућитоме што се простор мењао и што су се мењале људскеделатности. Пољопривредна насеља су посталаиндустријска, рударска и трговачка. Да би се стеклапотпуна слика о стању на терену, део локалногстановништва је обухваћен анкетним истраживањем.Ставови локалног становништва се доста поклапају састањем на терену. У високом нивоу становници сеслажу да је лоша економска ситуација у Округу основниразлог за слаб развој и да ће Округ временом постатипериферно београдско подручје. Лоше планирањеразвоја подручја оцењено је као важан фактор његовогнедовољног развоја. Међу факторима у простору којиспречавају и ремете развој високо су оцењена клизиштаи поплаве. Међу становницима из различитих општинаи различите школске спреме постоје статистичкизначајне разлике у одговорима, што потврђује једну одподхипотеза у раду да становници различитихсоциодемографских група не третирају једнакоразличите проблеме у Округу. Становници се углавномслажу са тиме да је унутрашња инфраструктура уОкругу лоша и да је то један од разлога за његову слабуразвијеност. Општи став становника је да се мало улажеу Округ и да се зато он слабо развија, али и да је важанфактор развоја само становништво којег је натериторији Округа све мање. Резултати дисертацијејасно стављају акценат на то да без становништва идемографских потенцијала нема развоја подручја, као ида су привреда, добра инфраструктура и прецизнопланирање, основ за развој подручја.
Istraživanje transformacija u prostoru odvelikog je značaja za sagledavanje promena u razvojunekog područja. Promene koje se događaju u prostoruostavljaju trajne posledice kako na prostornojkomponenti, tako i na društveno-geografskimelementima. Neke od glavnih prirodnih odlikaistraživanog područja su velika verovatnoća za pojavuklizišta, izraženi erozivni procesi, nejednakoraspoređena količina padavina u toku godine ineregulisani površinski tokovi. Planiranje razvoja uovakvim prirodnim uslovima je znatno otežanopogotovo sa aspekta izgradnje infrastrukture isaobraćajnica. Kroz istraživano područje prolazeznačajne saobraćajnice kao što je Ibarska magistrala,pruga Beograd-Bar, a planirana je i izgradnja novihsaobraćajnica (autoput Beograd-Južni Jadran i prugaValjevo-Loznica). Ako se ovome doda činjenica da se nadelu Kolubarskog okruga nalazi i deo površinskihkopova RB „Kolubara“ (opštine Lajkovac i Ub), onda seovde javlja čitav niz konfliktnih situacija u razvojuprostora. Demografski trendovi su u poslednjihnekoliko decenija sve lošiji. Stopa prirodnogpriraštaja je u opadanju. Jedino se Valjevo kao centarOkruga nekako opire negativnim demografskimtrendovima. Valjevo je kao centar donekle privlačan zadoseljavanje stanovnika iz manjih sredina. Premamigracionim obeležjima, zapaža se da se stanovništvoseli iz istraživanog područja. Najveća su preseljenjaiz seoskih sredina u opštinske centre. Ovaj trend sezapaža još sedamdesetih godina, a stanje je samoprodubljeno u kasnijim decenijama. Sva neselja Okrugasu zahvaćena deagrarizacijom i izumiranjem sela.Stanovništvo Kolubarskog okruga u prošlosti senajviše bavilo poljoprivrednom. Pošto se na prostoruopština Ub i Lajkovac nalazi deo Kolubarskoglignitskog basena sa tendencijom širenja i otvaranjanovih kopova, vrši se ekspropriacija poljoprivrednogzemljišta i njegovo pretvaranje u kopove. Prostornirazvoj i transformacije su tekle tako da jepoljoprivreda ostala na margini razvojnih tokova. Sadruge strane, zbog loše ekonomske situacije u državi,slabo se razvijaju i druge grane privrede. Lošapoljoprivreda sa sobom nosi i nerazvijenu prehrambenuUticaj prostornog razvoja i prostornih transformacija na društveno-geografske elemente u Kolubarskom okruguindustriju. Prostorni razvoj je bitno uticao na fizionomske i strukturne promene u naseljima. Došloje do korenitih promena u redu veličina nekih naselja.Promenjena je i hijerarhija među naseljima zahvaljujućitome što se prostor menjao i što su se menjale ljudskedelatnosti. Poljoprivredna naselja su postalaindustrijska, rudarska i trgovačka. Da bi se steklapotpuna slika o stanju na terenu, deo lokalnogstanovništva je obuhvaćen anketnim istraživanjem.Stavovi lokalnog stanovništva se dosta poklapaju sastanjem na terenu. U visokom nivou stanovnici seslažu da je loša ekonomska situacija u Okrugu osnovnirazlog za slab razvoj i da će Okrug vremenom postatiperiferno beogradsko područje. Loše planiranjerazvoja područja ocenjeno je kao važan faktor njegovognedovoljnog razvoja. Među faktorima u prostoru kojisprečavaju i remete razvoj visoko su ocenjena klizištai poplave. Među stanovnicima iz različitih opštinai različite školske spreme postoje statističkiznačajne razlike u odgovorima, što potvrđuje jednu odpodhipoteza u radu da stanovnici različitihsociodemografskih grupa ne tretiraju jednakorazličite probleme u Okrugu. Stanovnici se uglavnomslažu sa time da je unutrašnja infrastruktura uOkrugu loša i da je to jedan od razloga za njegovu slaburazvijenost. Opšti stav stanovnika je da se malo ulažeu Okrug i da se zato on slabo razvija, ali i da je važanfaktor razvoja samo stanovništvo kojeg je nateritoriji Okruga sve manje. Rezultati disertacijejasno stavljaju akcenat na to da bez stanovništva idemografskih potencijala nema razvoja područja, kao ida su privreda, dobra infrastruktura i preciznoplaniranje, osnov za razvoj područja.
Studying transformations in space is of great significance for seeing changes in the development of a certain area. Changes that occur in space lead to permanent consequences on spatial components as well as on socio-geographical elements. Some of the main natural features of the researched area are great probability of landslide occurrence, severe erosion, uneven distribution of annual precipitation quantity and unregulated watercourses. Development planning in such natural circumstances is fairly difficult, especially in the aspect of building infrastructure and roads. Important roads such as the Ibar highway (Ibarska magistrala) and the Belgrade-Bar railway, run through the researched area, and there is a plan to build new roads (the Belgrade-South Adriatic and the Valjevo-Loznica railway). If we add to this the fact that a part of quarries of Coal mining complex ’Kolubara’ (the municipalities of Lajkovac and Ub) is partly situated in the Kolubara District, then a whole range of conflict situations in spatial development arises there. In the last several decades demographic trends are getting worse and worse. The population growth rate is declining. Only Valjevo, as the center of the district, somehow resists negative demographic trends. Being the center, Valjevo is to a certain degree attractive to residents of smaller settlements, who move to that town. As for migrational characteristics, it has been noted that population moves away from the researched area. The largest migrations are from rural areas to municipal centers. This trend was noted as early as in the Seventies, and it only grew in the following decades. All settlements in the district are affected by deagrarisation of villages and their extinction. In the past, the population of the Kolubara district was mainly agricultural. Since the municipalities of Ub and Lajkovac include a part of the Kolubara lignite basin with a tendency to grow and open new quarries, agriculturalland is being expropriated and turned into quarries. Spatial development and spatial transformations happened in such a way that agriculture remained in the margin ofdevelopment processes. On the other hand, due to unfavorable economic situation in the country, other branches of economics develop insufficiently. The consequence of poor agriculture is underdeveloped food industry. Spatial development has significantly influenced physiognomic and structural changes in settlements. Therehave been fundamental changes in the size order of certain settlements. The hierarchy among settlements has also been changed due to spatial transformations and changes of human activities. Agricultural settlements became industrial, mining and commercial. In order to get a complete picture of the state in the field, a part of local population has been included into survey research. Attitudes of local population coincide with the state in the field to a large degree. Residents mostly agree that badeconomic situation in the district represents the main reason for underdevelopment and that with time the district will become an outlying area of Belgrade. Bad development planning of the area is considered to be an important factor of its insufficient development. It is assessed that spatial factors which greatly hinder andimpede development are landslides and floods. There are significant statistical differences in the answers among residents from different municipalities and of different educational degrees, which confirms one of the study’s sub-hypothesis ‒ a hypothesis that residents form different socio-demographic groups, do not treat different problems in the district equally. Residents mostly agree that internal infrastructure of the district is bad, and that it represents one of the reasons for its underdevelopment. The prevailing attitude of residents is that investments in thedistrict are low and that is why it develops poorly, but also that population itself represents an important factor of development, but its number is constantly decreasing on the district territory. The dissertation results clearly emphasize that development of an area is not possible without population and demographic potentials, as well as that economy, good infrastructure and precise planningprovide a basis for the development of an area.