Инклузија слепих и слабовидих особа у програмске активности музеја на отвореном – пример пројектa ‘Тактилна баштина’

Анализа примера пројектa Тактилна баштина, који је 2015. године реализован у Музеју на отвореном „Старо село” у Сирогојну, ревидира процес инклузије слепих и слабовидих особа у програмске активности музеја на отвореном. Досадашња музејска пракса у Републици Србији показује да није посвећена довољна пажња оним групама којима су музејски садржаји делимично (или потпуно) недостуни и који (својом или туђом вољом) не узимају учешће у музејским активностима. Циљ рада је да укаже на могућност унапређивања доступности и квалитета музејских садржаја особама са инвалидитетом док се, због акрибичности излагања, даје и општи преглед правних и законских регулатива, као и специфичних и значајних појмова који су кључни за систем опште музеологије, а који у својој целокупности доприносе побољшању савремене музејске праксе. У складу са принципима нове музеологије која покушава да раскине са два века дугом традицијом ексклузивности и елитизма музеолошког рада, пројекат Тактилна баштина показује да музејска комуникација може (и мора) балансирати између посебности и ограничења корисника и посебности и могућности нових медија. The paper featuring the project Tactile Heritage, implemented in 2015 at the Open-air Museum “Old Village” in Sirogojno, revises the process of inclusion of blind and visually impaired people in the program activities of the open-air museum. The current museum practice in Serbia shows that insufficient attention is paid to the groups of people for whom the museum activities are partially (or fully) (un)avaliable and those who do not take part in museum activities (by their or other people's will). The aim of the paper is to draw attention to the possibilities of improving availability and quality of museum content to people with disabilities. However, due to the studious presentation, the paper provides general overview of the legal and statutory regulations as well as specific and important concepts that are key to the system of general museology, which in their totality contribute to the improvement of modern museum practice. In accordance with the principles of new museology that attempts to break the two-century long tradition of exclusivity and elitism of museological work, the project Tactile Heritage demonstrates that the museum communication can (and must) balance between the peculiarities and constraints of users as well as specificities and possibilities of the new media. Тема броја – Антропологија државе (ур. Марина Симић и МилошНичић) / Topic of the Issue – Anthropology of the State (eds. Marina Simić and Miloš Ničić)