Inovirani model metrike za kvantifikaciju energetske pravde

У оквиру дисертације обрађен је проблем балансирања енергетске трилеме посматране државе уз помоћ концепта енергетске правде. Анализом досадашњих истраживања у овој области уочена је важност квантификације појма енергетске правде и њеног превођења на стандардизоване и широко разумљиве и употребљиве моделе. Стога је као главни циљ истраживања у оквиру дисертације дефинисан развој иновираног модела метрике за квантификацију енергетске правде. На бази прегледа резултата постојећих истраживања уочени су недостаци постојећих модела анализе енергетске правде. Неки од најважнијих су ограничена могућност анализе држава у развоју, немогућност директног коришћења излазних резултата у постојећим аналитичарским моделима (нпр. у техно-економским анализама), немогућност једноставног ширења резултата и закључака ка заинтересованим групама и др. Развијена иновирана метрика отклања уочене недостатке чиме је креиран употребљив алат за доносиоце одлука у сфери енергетске политике, као и за представнике академске јавности који се баве овом проблематиком. Резултати спроведеног емпиријског експеримента, као и извршене сценаријске анализе показују да развијени иновирани модел метрике за квантификацију енергетске правде представља квалитетан аналитички оквир. Односно, закључци добијени применом иновиране метрике кореспондирају са реалним стањем енергетског система анализираних држава, а што је потврђено методом компарације са другимистраживањима сличних феномена. Могућност универзалне примене иновираног модела метрике за квантификацију енергетске правде као и нови индикатор који указује на ниво праведности енергетске транзиције прадстављају главне новине које ова дисертација доноси.
U okviru disertacije obrađen je problem balansiranja energetske trileme posmatrane države uz pomoć koncepta energetske pravde. Analizom dosadašnjih istraživanja u ovoj oblasti uočena je važnost kvantifikacije pojma energetske pravde i njenog prevođenja na standardizovane i široko razumljive i upotrebljive modele. Stoga je kao glavni cilj istraživanja u okviru disertacije definisan razvoj inoviranog modela metrike za kvantifikaciju energetske pravde. Na bazi pregleda rezultata postojećih istraživanja uočeni su nedostaci postojećih modela analize energetske pravde. Neki od najvažnijih su ograničena mogućnost analize država u razvoju, nemogućnost direktnog korišćenja izlaznih rezultata u postojećim analitičarskim modelima (npr. u tehno-ekonomskim analizama), nemogućnost jednostavnog širenja rezultata i zaključaka ka zainteresovanim grupama i dr. Razvijena inovirana metrika otklanja uočene nedostatke čime je kreiran upotrebljiv alat za donosioce odluka u sferi energetske politike, kao i za predstavnike akademske javnosti koji se bave ovom problematikom. Rezultati sprovedenog empirijskog eksperimenta, kao i izvršene scenarijske analize pokazuju da razvijeni inovirani model metrike za kvantifikaciju energetske pravde predstavlja kvalitetan analitički okvir. Odnosno, zaključci dobijeni primenom inovirane metrike korespondiraju sa realnim stanjem energetskog sistema analiziranih država, a što je potvrđeno metodom komparacije sa drugimistraživanjima sličnih fenomena. Mogućnost univerzalne primene inoviranog modela metrike za kvantifikaciju energetske pravde kao i novi indikator koji ukazuje na nivo pravednosti energetske tranzicije pradstavljaju glavne novine koje ova disertacija donosi.
The dissertation deals with the problem of balancing the energy trilemma of the observed countries with the help of the energy justice concept. The analysis of previous research in this area shows the importance of quantifying the energy justice concept and its translation into standardized and widely understood usable models. Therefore, the main goal of the research within the dissertation is to develop an innovative metric model for quantifying energy justice. Considering a review of the results of former research, we noted the lack of existing models of energy equity analysis. Some of the most important ones are limited analysis possibility of developing countries, the inability to directly use output results in existing analytical models (e.g., in technoeconomic analysis), the inability to disseminate the results and conclusions with interested groups, etc. The developed innovative metrics eliminate the identified shortcomings, thus creating a practical tool for decision-makers in the field. Conducted empirical results and scenario analyses show that the developed innovated metric model for the energy justice quantification represents a quality analytical framework. That is, conclusions obtained by applying innovative metrics correspond to the actual state of the energy system of the analyzed countries, which other studies of similar phenomena confirm by the comparison method.