Modeliranje prinosa i sadržaja organske materije zemljišta u višegodišnjem ogledu 'Plodoredi' korišćenjem DNDC modela

Poznavanje dinamike porasta biljaka i inetrakcija sistema obrade sa faktorima spoljašnje sredine su glavni preduslovi postizanja visokih i stabilnih prinosa dobrog kvaliteta. Istovremeno, praćenje promena u zemljištu kao rezultat gajenja poljoprivrednih useva mora biti sastavni deo planiranja određene proizvodnje. Cilj ovih istraživanja je bio ustanoviti mogućnosti korišćenja DNDC (denitrifikacija – dekompozicija) modela u umerenim agroekološkim uslovima poređenjem izmerenih podataka za visinu prinosa i sadržaja organske materije iz višegodišnjih ogleda „Plodoredi“ i rezultata dobijenih modeliranjem pomoću DNDC. Analizirano je četiri sistema ratarenja koji su bazirani na kukuruzu i pšenici. Izmerene vrednosti u uzorcima deponovanog C su približne modeliranim vrednostima na dvopoljnom i tropoljnom plodoredu dok kod monokultura kukuruza i pšenice nisu utvrđene zavisnosti izračunatih i modeliranih vrednosti pomoću DNDC modela. Kada je u pitanju prinos, dobijena je statistički značajna zavisnost između izmerenih prinosa pšenice i kukuruza na monokulturi, dvopolju i tropolju i modeliranih vrednosti korišćenjem DNDC modela. Analiza gasova staklene bašte pomoću DNDC modela je pokazala veću emisiju CO2 i NH3 na parcelama sa kukuruzom u poređenju sa zemljištem nakon gajenja pšenice. Rezultati ispitivanja DNDC modela govore u prilog njegovom korišćenju u našim agroekološkim uslovima u funkciji praćenja dinamike organske materije i regulaciji gasova staklene bašte, dok je njegova primena ograničena u proceni prinosa.