MEĐUSOBNI ODNOS KOŠTANOG METABOLIZMA, TELESNOG SASTAVA I METABOLIČKOG PROFILA KOD PACIJENATA SA PRIMARNIM HIPERPARATIREOIDIZMOM.

Primarni hiperparatireoidizam (PHPT) je sistemsko oboljenje koje utiče na metabolizam kostiju i glikoze. Kod pacijenata sa PHPT je venfikovana insulinska rezistencija i aterogeni profil lipida. Osteokalcin (OC) je koštani biomarker udnižen sa pojačanom insulinskom sekrecijom insulinskom senzativnosti i smanjenom visceralnom masti. CILJ naše studije je da se evaluira telesni sastav i nivo koštaiuh biomarkera (OC i beta cross/laps), msulinske senzitivnosti i lipida kod pacijenata sa PHPT MATERIJAL I METODE: Kod 25 pacijenata sa PHPT (Grupa 1 - starosti 55.08±11.62 godina. ITM 26.75±4.44 kg/m². PTH 144.27±138.17 ng/l, Kaldjum 2.94±0.26 mmol/l) i 8 zdravih kontrola (Grupa 2 - starosti: 55.00±6.90 godina, ITM 224.70±3.94 kg/m², PTH 35.46±10.82 ng/l, Kalcijum 2.52±0.15 mmol/l) određivan je nivo OC (ng/ml), betaCL (ng/ml), glikemija (mmol/l), insulina (IU/ml), fosfata (mmol/l), ukupnog holesterola (TC, mmol/l), HDL-C, LDL-C. triglicerida (TG, mmol/l), ApoAl, ApoA2, ApoB, ApoE. Lp(a) i nivo vitamina D. HOMAIR je izračunavana kao mdeks msulinske rezistencije, telesni sastav je evaluiran putem DEXA. REZULTATI: Dobijena je statistički značajna razlika između Grupe 1 i Grupe 2 u ukupnom (35.00±4.84 vs. 29.90±4.77%,p<0.05) I abdonnnalnom procentu masti (33.59±6.72 vs. 24.60±6.38%,p<0.05), TC (6.47±1.34 vs. 5.32±0.88,p<0.05), LDL (4.27±1.14 vs. 3.26±0.93,p<0.05), TG (1.83±0.82 vs. 1.14±0.61,p<0.05) i Apo B (1.20±0.0.29 vs. 0.85±0.23,p<0.05). U Grupi 1 OC (67.93±14.39 vs. 30.08±15.54,p=0.05), betaCL (1.11±1.00 vs. 0.61±0.39,p=0.05)iApoE(50.17±14.62 vs. 40.37²10.79,p=0.05) verifikovane su veće ali statistički neznačajne razlike u odnosu na Grupu 2. Nije bilo razlike u HOMAIR indeksu između grupa (3.29±1.24 vs. 3.12±1.38,p>0.05). Dobijena je značajna korelacija između nivoa betaCL i procenta abdonunalne masti (R=-0.44, p<0.05), insulina (r=-0.42,p<0.05), OC (r=0.95,p<0.01) i PTH (r=0.62,p<0.01), kao i između OC i fosfata (r=-0.42,p<0.05) i PTH (r=0.68,p<0.01). U zaključku pacijenti sa PHPT imaju aterogeni profil lipida, veći nivo koštanih biomarkera i više visceralne masti u poređenju sa zdravim kontrolama. U našoj gupi pacijenata sa PHPT nivo betaCL (ali ne i OC) ukazuje na moguću interrelaciju između koštanog. glikoznog i lipidnog metabolizma. [ABSTRACT FROM AUTHOR]