DA LI URGENTNA STANJA MOŽEMO ZBRINJAVATI BEZ ADEKVATNIH LEKOVA?

Urgentna medicina nije skup urgentnih stanja iz raznih oblasti medicine, već urgentni pristup stanjima koja prete da ugroze život. Sa razvojem savremene medicine menja se i urgentni pristup. Uvode se savremeni protokoli za zbrinjavanje povređenih i obolelih koji zahtevaju sve više znanja i veština, ali i sve savremeniju opremu i sve širi dijapazon neophodnih lekova. Novine savremenih protokola ne prate i izmene lista lekova koje donosi Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO). U radu su prikazani lekovi neophodni za adekvatno zbrinjavanje stanja koja ugrožavaju život na prehospitalnom nivou, a koji lekarima nisu dostupni zbog administrativnih ograničenja. Na jednoj strani su lekovi na Listi B koji su neophodni, ali su oni odobreni samo za stacionarni nivo rada i zato upotreba bilo kojeg od ovih lekova na prehospitalnom nivou može da dovede do ozbiljnih sankcija za lekara ukoliko dođe do razvoja komplikacija ili neželjenih reakcija kod pacijenta. Na drugoj strani su lekovi na Listi D koji su, takođe, neophodni za urgentno zbrinjavanje životno ugroženih pacijenata prema poslednjim preporukama. Ovi lekovi se mogu primenjivati prehospitalno, ali je njihova nabavka zbog propisa RFZO-a komplikovana i zato se neki od njih retko mogu prehospitalno koristiti (Propafenon i Magnezijum sulfat). Posebno naglašavamo da jedan od najefikasnijih lekova za medikamentoznu konverziju srčanog ritma, Adenosin (ampule 6mg/2ml i 10mg/2ml), nije registrovan u Republici Srbiji i zato se ne može prehospitalno primeniti. Ovakvim, isključivo administrativnim, zabranama onemogućen je adekvatan rad, ali i degradiran sistem urgentnog zbrinjavanja vitalno ugroženih pacijenata na prehospitalnom nivou. [ABSTRACT FROM AUTHOR]