Search

Исхрана кока носиља има значајну улогу за њихово здравствено и кондиционно стање, као и за производне резултате. Задовољавајући производни резултати могу да се остваре употребом нутријената који осигуравају енергетске потребе, потребе у протеинима (аминокисе- лине), витаминима и минералима. Основна сировина у исхрани кока носиља је најчешће кукуруз (преко 50%), сојина и сунцокретова сачма, сточна креда, сточни квасац и премикс (витамини, аминокиселине, макро и микроелементи). Циљ овог рада био је да се испита утицај сојиног уља (1,5% К0 група) и замене сојиног уља и дела кукуруза ланеним уљем (К1 1,5%, К2 3% и К3 4,5%) на производне резултате кока носиља хибрида Isa Brown (просечна маса на почетку и крају огледа, просечан прираст, потрошња хране, просечан дневни број и проценат снешених јаја и просечна маса јаја). Оглед је трајао 70 дана (од 155. до 220. дана старости). Просечна маса кока носиља на почетку огледа била је уједначена, а на крају огледа била је већа код К3 групе у односу на остале испитиване групе. Просечан при- раст био је од 88,50 г (К0) до 114 г (К3 група). Утрошак хране био је 120,15 г код К0 групе и 115,38 г код К2 групе. Просечан дневни број снешених јаја био је од 37,27 (К0 група) до 38,83 (К2 група),а изражено у процентима био је од 93,11% (К0 група) до 97,19 (К2 група). Између просечног дневног броја снешених јаја и просечног броја јаја изражених у процентима утврђене су статистички значајне разлике (р

Поред личног искуства и знања потрошачи се о квалитету меса информишу из других извора. У овој студији учесталост одговора анкетираних о вези између распознавања безбједности меса и познатог одгајивача је 55,1%, што је веће од осталих понуђених одговора („Неутралан сам“ и „Не слажем се“, 33,1% и 11,8%, појединачно). Учесталост слагања са одговором да се безбједност меса распознаје у односу на мјесто продаје је 59,5%, неутралан став има 29,6% анкетираних, а 10,9% се не слаже са наведеном констатацијом. Потрошачи сматрају да се безбједност меса распознаје и по ознаци органске производње. Слагање са овим одговором заступљено је са 49,4% одговора, неутралан став има 39,3% испитаника, а 11,3% није сагласно са овом констатацијом. Учесталост одговора „Слажем се“ (56,7%) је већа у односу на неутралан став, односно одговора „Не слажем се“ (32,3%) са констатацијом о вези између распознавања безбједности меса и извору информација о месу. На питање о веровању информацијама о квалитету добијених од снабдјевача- месара одговор „Слажем се“ добијен је од 53,5% испитаника. Далеко је мање оних (37,2%) који имају повјерења у продавца у супермаркету. Половина испитаника (50,2%) има повјерење у информације добијене од рођака, 41,6% од познаника, 41,4% од савјета кулинара. Неутралан став о информацијама добијених од снабдјевача-месара има 37,0% исптаника, добијених од продавца у супермаркету 41,4% испитаника, од рођака 29,9%, познаника 38,6% и савјета кулинара 42,1%. Одговор „Не слажем се“ који се односи на везу између поријекла информација и повјерења у те информације најмање је учестао када се ради о снабдјевачу-месару (9,5%), а највише када се ради о продавцу у супермаркету (21,4% одговора), што значи да потрошачи више вјерују снабдјевачу-месару, него продавцу у супермаркету. Према учесталости одговора „Не слажем се“ потрошачи имају најмање повјерења у информације које се односе на безбједност/квалитет меса које добијају из реклама (50,2% испитаника), а затим из новинских чланака (47,8% испитаника). Потрошачи највише вјерују информацијама о безбједности / квалитету меса добијених од љекара/нутриционисте (53,1%), а најчешће неутралан однос имају према информацијама добијеним од удружења за заштиту потрошача (41,9%).

Cilj ovog rada je bio upoznavanje sa postupcima omekšavanja mesa, kao jedne od značajnih osobina kvaliteta mesa, bilo da se radi o postupcima koji se koriste u kulinarskoj pripremi mesa (domaćinstva, ugostiteljstvo) ili industrijskoj obradi mesa. Postupci obrade mesa mogu da budu premortalni (uglavnom napušteni) i postmortalni. Od postmortalnih postupaka koriste se različiti fizički postupci (zagrevanje, mehanička obrada, injektovanje, zasecanje, primena ultrazvuka, elektrostimulacija i visoki pritisak), a od hemijskih (aktivnost endoenzima i egzoenzima), mariniranje (soli, fosfati, ulja, začini). Vrlo često se koriste kombinovani postupci (fizički i hemijski). Za uspešnost omekšavanja mesa, najčešće se u praksi koriste instrumentalne metode (WBSF) i senzorna analiza.

Могућност одабира жељених особина квалитета меса у узгоју живине зависи од нивоа њихове наследности, као и генетске корелације са другим економским особинама. Истраживања спроведена над комерцијалним и експерименталним линијама бројлера показују да је генетика једна од најважнијих одредница својстава квалитета меса. Током последњих 15 година, спроведене су студије засноване на употреби брзих молекуларних метода како би се стекло боље разумевање генетске основе (генске мутације или генетски маркери) и биолошких процеса који су укључени у контролу квалитета меса. Прве такве методе биле су посвећене биолошким механизмима који су укључени у промене повезане са квалитетом меса услед варијација постморталне pH вредности и депоа гликогена у мишићу. У новије време спроведене су студије у вези са појавом нових миодегенеративних промена („дрвенасте груди“; „бела испруганост“). Протеомска технологија у науци о храни може да дефинише целокупан и детаљан биохемијски састав намирница и њихове модификације изазване одређеним факторима. Раса је важан фактор у одређивању квалитета меса и зато што се одређене генетске линије сматрају да спадају у категорије вишег квалитета и продају се примењена за истраживање меса у овом смислу. За бројлере, генетска модификација повезана са брзим и великим растом бројлера, што резултира такође хистолошким и биохемијским променама мишићног ткива које доводе до различитих врста миопатија. Све ове информације су очигледно врло корисне за разумевање основних молекуларних механизама који су укључени у ову абнормалност и доказују да ове технике метаболомике могу пружити ране биомаркере за дефиницију квалитета меса бројлера, посебно као алат за покретање најновијих изазова у селекцији живине намењене за производњу меса са квалитетнијим особинама задовољавајућим за потрошаче и индустрију. потрошачима по вишим ценама. На овај начин се долази до лажног декларисања таквог меса, те је било неопходно направити тестове који ће смањити овакав вид обмане потрошача. примењена за истраживање меса у овом смислу. За бројлере, генетска модификација повезана са брзим и великим растом бројлера, што резултира такође хистолошким и биохемијским променама мишићног ткива које доводе до различитих врста миопатија. Све ове информације су очигледно врло корисне за разумевање основних молекуларних механизама који су укључени у ову абнормалност и доказују да ове технике метаболомике могу пружити ране биомаркере за дефиницију квалитета меса бројлера, посебно као алат за покретање најновијих изазова у селекцији живине намењене за производњу меса са квалитетнијим особинама задовољавајућим за потрошаче и индустрију.

Један од начина на који могу dа се добију подаци о потрошњи меса су и анкете, а резултати на такве анкете односе се на потрошњу меса у домаћинствима у Бањалучкој регији. Месо свиња у исхрани испитаници користе једном до два пута недељно у 38,3% случајева, месо говеда 32,2% испитаника. Месо јагњади никад не користи 43,3% испитаника. Месо живине три пута недељно користи у исхрани 43,7% испитаника. Учесници у анкети су у 3,9% случајева одговорили да не користе месо живине, 8,4 % не користи месо свиња, а 25,6% не користи месо говеда. Преко половине испитаника (55,2%) месо купује два пута недељно и више. Више од једне петине (21,6%) купује месо 1-2 пута недељно. Исто учешће испитаника (9,3% и 9,0%) месо купује мање од једном недељно, али више од једном месечно, односно мање од једном месечно. На куповину меса приближно исти број анкетираних лица (43,0% , односно 43,5%) троши недељно 10 до 20 КМ, односно више од 20 КМ, а 13,5% је оних који троше мање од 10 КМ. Из одговора на питање које се односи на „Месо је важан саставни део исхране моје породице“ више од две трећине испитаника (71,7%) је сагласно са наведеном констатацијом, 11,0% је неутрално, а 17,3% се не слаже са наведеном констатацијом. Основни разлози конзумирања меса према наводима испитаника су то што има: добар укус (71,6%), хранљиво је (70,9%), прикладно је за званичне прославе (67,9%), лако се уклапа са остатком оброка (71,7%), лако се припрема (64,2%), добар је начин да поторшач покаже своје кулинарске вештине (52%), неопходно је у исхрани деце (71,4%) и део је наше кулинарске традиције (67,5%). За понуђени одговор „Јефтино је у односу на квалитет“ најчешћи одговор је „Не слажем се“(40,1%), затим „Неутралан сам“ (31,9%) и „Слажем се“ (28,0%). Резултати указују на чињеницу да се у исхрани испитаника из ове анкете најчешће користи месо живине, а затим месо свиња. На трећем месту по потрошњи је месо говеда, док се најмање користи месо јагњади.