Search

PIV (Particle Image Velocimetry) method as a visual aspect of the fluid flow behavior, by itself is a continuous „problem“ as its exploitation is multi-layered and significantly negligible in comparison of the visualization shown. Namely, vector and point positioning are a direct matrix proportion which is delayed in comparison with the original disposition in accordance with the time passed in which the exploitation was performed. Exploitation of „material“ is a severely significant factor in the maintenance process of critical systems as PIV (Particle Image velocimetry) systems. In this paper, the maintenance process of a critical laser component is defined in context of retention of stable measurement of airflow behavior in a standard subsonic closed type wind tunnel. The paper describes the procedure of maintenance of a mechatronic system which is used in PIV (Particle Image Velocimetry) method, independently in the aspect of the hardware components (energy, power) and in the aspect of the software-based system

Cilj ovog istraživanja je procena različitih low-cost senzora za merenje visine leta bespilotne letelice sa više rotora na malim visinama. Primenjene su metode filtriranja podataka i druge metode u cilju optimizacije performansi i tačnosti merenja senzora. Izvšrena su merenja visine leta, a podaci su uskladišteni za kasniju analizu u odnosu na stvarnu visinu leta. Izračunati su stepeni korelacije i srednja kvadratna greška u merenju senzora sa ciljem procene rada senzora. Na osnovu rezultata istraživanja moguće je odrediti izbor adekvatnog senzora za ovu specifičnu primenu. Ovo istraživanje je pokazalo da je u uslovima ovog eksperimenta najbolje rezultate imao lidar senzor Garmin LIDAR-Lite V3HP i senzor Bosch Sensortech BME280 sa mogućnošću istovremenog merenja vlažnosti vazduha, atmosferskog pritiska i temperature., The goal of this research is to assess the different low-cost sensors for flight altitude measuring of a multirotor UAV at low altitude flight. For optimizing the sensor performances and accuracy, data filtering and other methods were applied. The flight altitude data were collected and stored for later analysis with reference to the true altitude. The correlation coefficient and the mean squared error were calculated in order to assess the sensors' performance. On the basis of the results of the study, it was possible to determine the choice of the adequate sensor for this specific use. The study showed that the best characteristics for this experiment conditions had the Garmin LIDAR-Lite V3HP sensor and the Bosch Sensortech BME280 that combined air humidity, atmospheric pressure, and air temperature sensor.

Ова докторска дисертација има за циљ да на свеобухватан начин анализира изазове са којима се мала отворена економија са високим степеном финансијске евроизације суочава приликом вођења монетарне и макропруденцијалне политике. Рад посматра феномен финансијске евроизације са аспекта његовог узрока, односно детерминанти евроизације депозита, као највећег узрочника евроизације кредита, али и са аспекта ефеката које висок степен финансијске евроизације има на избор мера монетарне политике у овим земљама. Имајући у виду свеобухватност посматраног предмета истраживања, анализа је спроведена кроз три засебне целине, од којих свака посматра одређене аспекте финансијске евроизације, а које заједно посматране дају одговор на питање о узроцима финансијске евроизације и предлоге мера за де-евроизацију, као анализу ефеката на одлуке монетарне и макропруденцијалне политике и кључне макроекономске варијабле. Прва глава ове дисертације има за циљ да оцени детерминанте евроизације у дугом и у кратком року на узорку земаља централне, источне и југоисточне Европе које примењују режим инфлационог таргетирања како би се омогућила анализа потенцијалних мера монетарне и макропруденцијалне политике усмерених ка де-евроизацији депозита које би биле утемељене како на теоријским, тако и на емпиријским резултатима. Резултати истраживања приказани у Глави 1 ове дисертације указују на то да у посматраном узорку постоји позитивна коинтеграциона веза између перманентне компоненте евроизације и рација евроизације оцењеног методом минималне варијансе портфолија (Minimum Variance Portfolio - MVP) што представља полазну теоријску основу за анализу детерминанти евроизације. На посматраном узорку је показано да различите детерминанте утичу на кретање перманентне, односно транзиторне компоненте евроизације. Наиме, у дугом року, на одлуке о валутној структури штедње утиче однос волатилитета инфлације и номиналне депрецијације (апрецијације), али не и фактори који утичу на диференцијал каматних стопа. С дру, This doctoral dissertation aims to comprehensively analyze challenges that small open economy with high degree of financial euroisation is facing when making decisions regarding monetary and macroprudential policies. This dissertation analyzes the phenomenon of financial euroisation taking into consideration both, the main determinants of deposit euroisation, which is the main driver of credit euroisation, but also the effects that high degree of financial euroisation has on the choices regarding monetary and macroprudential policy measures in small open economies. Considering the comprehensiveness of the research goal, the analysis was conducted through three separate Chapters, each of them focusing at certain aspects of financial euroisation. Altogether, these three Chapters answer the question about the causes of financial euroisation and proposals for de-euroisation measures, as well as the effects that high level of euroisation has on monetary and macroprudential decisions and consequently on developments of key macroeconomic variables. The first Chapter of this dissertation aims to evaluate the determinants of long-term and short-term euroisation in a sample of Central, Eastern and South-Eastern European countries with inflation targeting regime. The goal of this Chapter is to provide the analysis of potential monetary and macroprudential policies that could help the process of de-euroisation of deposits that would be based on both theoretical and empirical results. The results of this Chapter indicate that in the observed data set there exists a positive (both panel based and time series based) cointegration relationship between the permanent (long run) component of deposit euroisation and the euroisation ratio calculated using the Minimum Variance Portfolio (MVP) method. Based on the results from the First Chapter, it can be concluded that different factors act as a key determinants of movements in permanent vs. transitory components of deposit euroisation.

Prvi deo doktorske disertacije sadrži rezultate empirijske analize konvergencije dohotka koje smo sproveli na uzorku evropskih zemalja. Za razliku od ranijih istraživanja, ova analiza se zasniva na analizi vremenskih serija i pristupa posmatranja u parovima (engl. Pair-wise pristupu, Pesaran, 2007) i identifikuje četiri slučaja: dugoročnu konvergenciju, sustizanje, zaostajanje i divergenciju. Rezultati ukazuju na to da među 24 posmatrane evropske zemlje preovladava sustizanje, a nisu pronađeni nikakvi značajni dokazi o postojanju dugoročne konvergencije na nivou celog uzorka. Ipak, pojavljuju se tri kluba konvergencije, koja se sastoje od zemalja koje beleže dugoročnu konvergenciju, pri čemu su se dva kluba izdvojila među zemljama u tranziciji, a jedan među razvijenim državama, što ukazuje na sličan model rasta kod zemalja koje pripadaju svakom od ta tri kluba. Dobijeni rezultati nam, ipak, ne dopuštaju da sa sigurnošću tvrdimo da kretanja dohotka članica kluba neće pokazati sistematske tendencije ka divergenciji ili budućim promenama u “članstvu”. U drugom delu disertacije prikazani su rezultati ocenjenih izvoznih funkcija 10 Centralno-Istočno evropskih zemalja. Iako su posmatrane zemlje imale brz privredni rast pre krize, V5 grupa (Češka Republika, Mađarska, Poljska, Slovačka i Slovenija) je bila relativno uspešna jer je taj rast bazirala na rastu izvoza i uravnoteženom tekućem deficitu, dok je B5 grupa (Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija) rast ostvarivala na bazi priliva inostranog kapitala i povećanja domaće tražnje. Sa nastankom krize se pokazuje da je model rasta B5 grupe dugoročno neodrživ i u znatnoj meri iscrpljen. Korišćenjem modela nestacionarnih panela, ocenjujemo koeficijente uz izvozne determinante primenom nove metodologije koja dozvoljava heterogenost parametara među jedinicama posmatranja, kao i zajedničke efekte - ocena grupnih sredina (engl. Mean Group Estimator, skraćeno MG ocena, Pesaran i Smith, 1995) i ocena sredine grupe sa zaj, The first part of this doctoral thesis contains results from empirical analysis of income convergence, which we conducted on a sample of European countries. Unlike previous research, this analysis is based on time-series analysis and the pair-wise approach (Pesaran, 2007), identifying four cases: long-run convergence, catching-up, laggingbehind, and divergence. The results suggest that catching-up prevails between observed 24 European countries, while no significant evidence was found for the existence of longrun convergence at the whole sample level. Still, three convergence clubs appear, that consist of countries recording long-run convergence, two in transitional countries and one involving advanced countries, which indicate the similar growth model of the countries belonging to each club. Nevertheless, the results do not allow us to claim with certainty that income paths of club members will not exhibit systematic tendencies toward divergence or future changes in their „membership“ status. The second part of the thesis contains the results of estimated export functions of 10 Central European countries. Although all the observed countries recorded fast economic growth before the crisis, V5 group (the Czech Republic, Hungary, Poland, Slovakia and Slovenia) was relatively successful because their growth was based on export growth and balanced current account deficit, whereas B5 group (Bulgaria, Estonia, Latvia, Lithuania and Romania) recorded growth based on foreign capital inflow and the increase in domestic demand. With the onset of crisis, it becomes evident that the growth model of B5 group is unsustainable in the long run and that it has been mostly exhausted. Using the nonstationary panel data model, we estimate the coefficients along with export determinants by applying new methodology which allows the heterogeneity of parameters between the observed units, as well as common effects – Mean Group (MG) estimator (Pesaran and Smith, 1995) and Common Correlated

APSTRAKT Spoljne neravnoteže su fenomen koji je značajnu pažnju dobio kako u teorijskim i empirijskim istraživanjima, tako i među kreatorima ekonomske politike tokom prethodnih decenija. Velike globalne neravnoteže koje su prethodile izbijanju svetske nansijske krize 2008. godine su u najmanju ruku doprinele širenju krize, ako ne i njenom nastanku. Makroekonomske implikacije spoljnih neravnoteža zahtevaju identi kaciju faktora koji su doprineli njihovom nastanku i širenju, ocenu potrebe za merama ekonomske politike i njihovih dometa u otklanjanju neravnoteža, kao i ocenu rizika spoljnih prilagođavanja u budućnosti. Imajući to u vidu, teza nastoji da da odgovore na neka od sledećih pitanja: 1. U kojoj meri se determinante teku´ceg raµcuna bilansa pla´canja razlikuju me u zemljama? Koliki su dometi mera ekonomske politike u otklanjanju spoljne neravnoteµze u Srbiji? Da li je trenutna spoljna pozicija Srbije odrµziva? Veliki deo studija determinanti teku´ceg raµcuna bilansa pla´canja u analizi primenjuje panel tehnike. Ovo je opravdano po to je ideja da se u analizu ukljuµci to ve´ci broj razlµcitih determinanti, a po pravilu su dostupne godi nje serije podataka, to implicira relativno kratke uzorke za ve´cinu zemalja u razvoju i zemalja sa trµzi tem u nastajanju. Me utim, potencijalno ograniµcenje panel tehnika je da se znaµcaj determinanti moµze razlikovati izme u zemalja u velikom uzorku, pa ova heterogenost moµze uticati na validnost nalnih ocena parametara. Kako bi se ovaj problem prevazi ao prvi deo ove teze koristi tehnike modelskog uproseµcavanja koje omogu´cavaju da se u analizu ukljuµce sve relevantne var- ijable dok se ona fokusira na podatke samo jedne zemlje. Analiza determinanti teku´ceg raµcuna bilansa pla´canja sprovedena je u u uzorku koji obuhvata period od poslednjih 20 godina u malim otvoreni privredama sa ksnim (Maroko, Ukrajina i Estonija) i eks- ibilnim kursom (Srbija, Poljska i Gruzija), sa ciljem da se identi kuju potencijalne raz- like me u nj, External imbalances have been in the focus of both academic literature and policy discussion over the past decades. Build-up of external imbalances in the period prior to the 2008 crisis contributed at least to the propagation of its negative shocks if not to its emergence. Macroeconomic implications of external imbalances show that it is important to identify their main drivers, assess the need for policy action and its potential e¤ects and quantify the risks of future external adjustments. Given the importance of these issues the thesis aims to answer the following questions: 1. To what extent current account determinants di¤er among countries? How big is the potential impact of policy measures on the external adjustment in Serbia? Is Serbia s current external position sustainable? A large number of empirical studies of the current account (CA) determinants use panel econometric tech- niques. This is reasonable, since on one hand the idea is to include all relevant determ- inants, while on the other hand annual data series are typically available, which implies relatively short samples for most of the emerging and developing economies. However, the importance of potential determinants may di¤er across the large number of countries and this heterogeneity may bias the resulting parameter estimates for individual coun- tries. To overcome this issue the thesis uses model averaging techniques which allows it to include all relevant CA determinants in the analysis while focusing on the individual country s data. The determinants of CA balances are estimated over past 20 years for small open economies with xed (Morocco, Ukraine and Estonia) and exible exchange rate (Serbia, Poland and Georgia), with the aim of identifying potential di¤erences among them. Di¤erent coe¢ cient signs and magnitudes indicate heterogeneity among countries, highlighting the drawbacks of panel estimates, particularly for the analysis of external sustainability. Once the main determinant