Search

У данашње време, људи просечно проводе 87% времена у затворенимстамбеним и пословним просторима и додатних 6% у возилима. Тимебивају изложени утицају унутрашњег окружења. Стога је веома важно употпуности сагледати и разумети све факторе који утичу на квалитетунутрашње средине као и схватити њихов независан, комплексан идинамичан утицај на продуктивност и здравље људи. На основу прегледапостојеће литературе, дисертација даје везу између квалитета унутрашњесредине и њеног утицаја на здравље и продуктивност корисника устамбеним и пословним објектима. Нагласак студије је стављен нафакторе који се могу активно мерити и контролисати: термички комфор,квалитет унутрашњег ваздуха, визуелни комфор и акустични комфор.Тренутно, поступци за процену квалитета унутрашње средине често суспорадични, скупи, наметљиви и ограничени на неколико параметара исамо изводљиви од стране стручњака. Ово истраживање испитујесвеобухватни модел процене квалитета унутрашње средине у оквиру тритеренске студије. Процена квалитета унутрашње средине постиже семетодологијом за интеграцију релевантних параметара у укупни индексизвођењем њихових појединачних тежинских коефицијената. Развијена је и употребљена нискобуџетна платформа „ENVIRA“ за континуираномерење релевантних параметара квалитета унутрашње средине. Утеренским студијама учествовало је укупно 125 испитаника - 69 у двеканцеларије отвореног типа и 56 у образовној установи. Резултатирегресионе анализе анкете корисника простора за канцеларије показали суда је квалитет унутрашњег ваздуха у просторијама најкритичнијипараметар квалитета унутрашње средине са тежинским коефицијентом од0,35, праћен термичким комфором (0,285), акустичним комфором (0,195)и визуелним комфором (0,17). Преференције корисника разликовале су сеу образовном објекту где је термички комфор био најдоминантнијакомпонента (0,31), праћена квалитетом унутрашњег ваздуха и акустичнимкомфором подједнако (0,25) и осветљењем (0,19). Резултати показују дапојединачни тежински коефицијенти нису еквивалентни и могу серазликовати међу типовима објеката. Коначно, средња апсолутна грешкаизмеђу просечних резултата истраживања и укупног индекса квалитетаунутрашње средине за три теренске студије износила је сугерише да се платформа може користити за генерисање великих скуповаподатака о квалитету унутрашње средине у истраживачке сврхе., U današnje vreme, ljudi prosečno provode 87% vremena u zatvorenimstambenim i poslovnim prostorima i dodatnih 6% u vozilima. Timebivaju izloženi uticaju unutrašnjeg okruženja. Stoga je veoma važno upotpunosti sagledati i razumeti sve faktore koji utiču na kvalitetunutrašnje sredine kao i shvatiti njihov nezavisan, kompleksan idinamičan uticaj na produktivnost i zdravlje ljudi. Na osnovu pregledapostojeće literature, disertacija daje vezu između kvaliteta unutrašnjesredine i njenog uticaja na zdravlje i produktivnost korisnika ustambenim i poslovnim objektima. Naglasak studije je stavljen nafaktore koji se mogu aktivno meriti i kontrolisati: termički komfor,kvalitet unutrašnjeg vazduha, vizuelni komfor i akustični komfor.Trenutno, postupci za procenu kvaliteta unutrašnje sredine često susporadični, skupi, nametljivi i ograničeni na nekoliko parametara isamo izvodljivi od strane stručnjaka. Ovo istraživanje ispitujesveobuhvatni model procene kvaliteta unutrašnje sredine u okviru triterenske studije. Procena kvaliteta unutrašnje sredine postiže semetodologijom za integraciju relevantnih parametara u ukupni indeksizvođenjem njihovih pojedinačnih težinskih koeficijenata. Razvijena je i upotrebljena niskobudžetna platforma „ENVIRA“ za kontinuiranomerenje relevantnih parametara kvaliteta unutrašnje sredine. Uterenskim studijama učestvovalo je ukupno 125 ispitanika - 69 u dvekancelarije otvorenog tipa i 56 u obrazovnoj ustanovi. Rezultatiregresione analize ankete korisnika prostora za kancelarije pokazali suda je kvalitet unutrašnjeg vazduha u prostorijama najkritičnijiparametar kvaliteta unutrašnje sredine sa težinskim koeficijentom od0,35, praćen termičkim komforom (0,285), akustičnim komforom (0,195)i vizuelnim komforom (0,17). Preferencije korisnika razlikovale su seu obrazovnom objektu gde je termički komfor bio najdominantnijakomponenta (0,31), praćena kvalitetom unutrašnjeg vazduha i akustičnimkomforom podjednako (0,25) i osvetljenjem (0,19). Rezultati pokazuju dapojedinačni težinski koeficijenti nisu ekvivalentni i mogu serazlikovati među tipovima objekata. Konačno, srednja apsolutna greškaizmeđu prosečnih rezultata istraživanja i ukupnog indeksa kvalitetaunutrašnje sredine za tri terenske studije iznosila je sugeriše da se platforma može koristiti za generisanje velikih skupovapodataka o kvalitetu unutrašnje sredine u istraživačke svrhe., Nowadays, people on average spend 87% of their time indoors, primarily inresidential and commercial spaces and an additional 6% in vehicles. Thus,people are primarily exposed to the influences of the indoor environment. It istherefore very important to fully review and understand all the parameters thataffect the indoor environmental quality. As well as understand theirindependent, complex and dynamic impact on productivity and healthproductivity of residential building occupants. Based on a review of the existingliterature, the dissertation provides a link between the indoor environmentalquality and its impact on the health and productivity of users in residential andcommercial buildings. The emphasis of the study is placed on indoorenvironmental quality parameters that can be actively measured and controlled:thermal comfort, indoor air quality, visual comfort and acoustic comfort.Currently, procedures for assessing the indoor environmental quality are oftensporadic, expensive, cumbersome and limited to a few parameters and limitedto procedures only accessible to experts. This research examines acomprehensive indoor environmental quality assessment model within threefield studies. The indoor environmental quality assessment is achieved by themethodology which integrates relevant parameters in the overall performanceindex with the derivation of their individual weighting coefficients. The lowbudgetplatform "ENVIRA" was developed and used for continuous measurement of relevant indoor environmental quality parameters. A total of125 occupants participated in the field studies - 69 in two open offices and 56in an educational institution. The results of regression analysis of the survey foroffice spaces showed that indoor air quality was considered the most criticalparameter of indoor environmental quality with a weighting coefficient of 0.35,followed by thermal comfort (0.285), acoustic comfort (0.195) and illumination(0.17). The occupant preference differed in the educational building wherethermal comfort was the most dominant component (0.31) followed by indoorair quality and acoustics (0.25), and lighting (0.19). The results show that theindividual weighting coefficients are not equivalent and may differ betweenbuilding types. Finally, the mean absolute error between the average surveyresults and the overall IEQ index for the three field studies was that the platform can be used for generating large IEQ datasets for researchersand practitioners.