Vestacenja su u svim sudskim postupcima, a posebno u krivicnom i parnicnom, veoma važna procesna radnja. Preduzimaju se u istom cilju i pod slicnim uslovima kada je neophodno obezbediti sudu pomoc strucnjaka, koji ce svojim znanjem i strucnim autoritetom omoguciti utvrđivanje određenih cinjenica koje nisu pravne prirode, ali su važne za razjasnjenje predmeta spora. Zbog toga se u kontinentalnom pravnom sistemu (pa tako i u Republici Srbiji), u posebnoj procesnoj ulozi vestaka, u postupak ukljucuje strucnjak koji je procesno nezainteresovan za ishod spora sa zadatkom da, u skladu sa pravilima svoje naucne oblasti, stecenim tehnickim znanjima, vestinom kojom vlada ili na osnovu vlastite umetnicke orijentacije, ispita objekte vestacenja, zapazi cinjenice važne za postupak i nakon toga dâ svoj strucni nalaz i misljenje . Uloga vestaka u postupku je utoliko znacajnija posto sud ne raspolaže znanjima koje ima vestak (sto je i osnovni razlog da ga ukljuci u postupak), a cinjenice utvrđene vestacenjem i dati nalaz i misljenje vestaka neophodne su za pravilno sudsko odlucivanje u konkretnom sudskom postupku. U anglosaksonskom pravu procesna funkcija vestaka je ista, ali se procesni status menja i približava položaju vestaka u kontinentalnom pravu. Nekada je vestak imao u svemu status svedoka (na sta asocira i sam naziv za vestaka – expert witness) koji zahvaljuci svom vanpravnom znanju i vestini, određene cinjenice koje mu budu predocene, treba da protumaci i objasni sudu, strankama i poroti, kako u svom svedockom iskazu, tako i u izvestaju. Za razliku od ostalih svedoka, on danas vise ne podleže tzv. unakrsnom ispitivanju (cross-exemination) u sudskoj raspravi, niti je obavezan da joj prisustvuje, nego samo ima dužnost da posle izvrsenog vestacenja strankama koje ga angažuju ili sudu podnese svoj izvestaj 2, . Za razliku od ranijih vremena, kada se smatralo da sud raspolaže dovoljnim znanjem da bez pomoci strucnjaka koji se bave drugim profesijama može razjasniti sve odlucne cinjenice, danas se razlicita vestacenja masovno i redovno primenjuju u sudskim postupcima. Tome je doprinelo sirenje granica ljudskog saznanja i naucnotehnoloski napredak, narocito intenzivan od sredine XX veka. Zbog toga se može reci da su vestaci u savremenom sudskom postupku jednako neophodni kao i pravnici . Medicinska vestacenja su među najcesce zastupljenim u sudskim postupcima. Ona imaju poseban znacaj u krivicnim postupcima, pa su tako i u Zakoniku o krivicnom postupku Republike Srbije istaknuta kao posebna vrsta vestacenja . Zakonik u dvadeset clanova regulise vestacenje (cl. 113– 126), a posebno se propisuju vestacenja telesnih povreda, vestacenje lesa i psihijatrijsko vestacenje (cl. 127–132). U parnicnim postupcima se raspravljaju sporovi u vezi sa imovinskim interesima, pa zato medicinska vestacenja kao posebna vrsta vestacenja nisu posebno istaknuta, nego se i na njih primenjuju opsta pravila iz odeljka o vestacima (cl. 259–275) Zakona o parnicnom postupku 5, . U parnicnim postupcima medicinska vestacenja cesto se određuju kada se postupak vodi radi naknade nematerijalne stete, ponekad i u bracnim, porodicnim i naslednim sporovima. Bez obzira na to da li se preduzimaju u krivicnom ili parnicnom postupku, vestacenja podležu istim procesnim pravilima, koja s jedne strane određuju procesnu ulogu vestaka, uslove za određivanje vestaka, njegova prava i dužnosti, a sa druge strane procesne faze u kojima se vestaci mogu ukljuciti u postupak. Zato, potrebno je ukratko izložiti formalne uslove koje strucnjaci moraju ispuniti da bi mogli ucestvovati kao vestaci u postupku i dati pregled njihovih prava i obaveza, pre nego sto se izlože specificnosti medicinskih vestacenja u krivicnom i parnicnom postupku.