Search

Поред личног искуства и знања потрошачи се о квалитету меса информишу из других извора. У овој студији учесталост одговора анкетираних о вези између распознавања безбједности меса и познатог одгајивача је 55,1%, што је веће од осталих понуђених одговора („Неутралан сам“ и „Не слажем се“, 33,1% и 11,8%, појединачно). Учесталост слагања са одговором да се безбједност меса распознаје у односу на мјесто продаје је 59,5%, неутралан став има 29,6% анкетираних, а 10,9% се не слаже са наведеном констатацијом. Потрошачи сматрају да се безбједност меса распознаје и по ознаци органске производње. Слагање са овим одговором заступљено је са 49,4% одговора, неутралан став има 39,3% испитаника, а 11,3% није сагласно са овом констатацијом. Учесталост одговора „Слажем се“ (56,7%) је већа у односу на неутралан став, односно одговора „Не слажем се“ (32,3%) са констатацијом о вези између распознавања безбједности меса и извору информација о месу. На питање о веровању информацијама о квалитету добијених од снабдјевача- месара одговор „Слажем се“ добијен је од 53,5% испитаника. Далеко је мање оних (37,2%) који имају повјерења у продавца у супермаркету. Половина испитаника (50,2%) има повјерење у информације добијене од рођака, 41,6% од познаника, 41,4% од савјета кулинара. Неутралан став о информацијама добијених од снабдјевача-месара има 37,0% исптаника, добијених од продавца у супермаркету 41,4% испитаника, од рођака 29,9%, познаника 38,6% и савјета кулинара 42,1%. Одговор „Не слажем се“ који се односи на везу између поријекла информација и повјерења у те информације најмање је учестао када се ради о снабдјевачу-месару (9,5%), а највише када се ради о продавцу у супермаркету (21,4% одговора), што значи да потрошачи више вјерују снабдјевачу-месару, него продавцу у супермаркету. Према учесталости одговора „Не слажем се“ потрошачи имају најмање повјерења у информације које се односе на безбједност/квалитет меса које добијају из реклама (50,2% испитаника), а затим из новинских чланака (47,8% испитаника). Потрошачи највише вјерују информацијама о безбједности / квалитету меса добијених од љекара/нутриционисте (53,1%), а најчешће неутралан однос имају према информацијама добијеним од удружења за заштиту потрошача (41,9%).

Приликом куповине свих врста роба (предмета опште употребе, хране, робе широке потрошње), па и при коришћењу услуга (хотели, ресторани, занатске услуге) корисници (купци, потрошачи) се о квалитету роба и услуга информишу на различите начине (декларације, рекламни материјал, средства јавног информисања, искуства пријатеља и познаника итд.). Данас се у већини земаља ради на заштити потрошача, па су њихова права и законски заштићена. Права потрошача штите државне организације за заштиту потрошача, као и невладине непрофитабилне организације (друштва). У Репубици Српској декларисање хране је обавезно и највећи део потрошача је упознат са тим. О томе говори податак да 98,1% анкетираних потрошача сматра да храна (месо) треба да има декларацију. На декларацијама меса за потрошаче најважнија информација, оно на шта обавезно обраћају пажњу, је рок трајања (75,8% одговора). Остале информације су мање значајне (нутрициона вриједност 20,5% одговора, начин производње 30,3%, земља поријекла 23,4%). Декларација према мишљењу више од половине анкетираних (56,3%) даје информације о квалитету и безбједности меса које купују, што говори о томе да потрошачи нису у потпуности упознати са декларисаним подацима. Ово потврђује чињеница да близу једне трећине (32,2%) није сигурно у оно што је декларисано, а 11,5% уопште не вјерује у податке који су декларисани. Добијени резултати могу да се објасне лошим искуством потрошача са декларисањем и стварним квалитетом хране. Информације које упућују на квалитет/безбједност меса (земља поријекла, цијена, расположивост информација, начин паковања, рок трајања итд.) су важне, о чему говори чињеница да је степен слагања анкетираних са наведеним информацијама од 44,8% (цијена) до 66,9% (расположивост информацијама). За информације о упакованим прехрамбеним производима одговоран је субјекат у пословању са храном под чијим се називом, односно пословним именом храна ставља у промет, а за информације о неупакованој храни одговоран је субјекат у пословању са храном који пакује храну на мјесту продаје крајњем потрошачу.__ Zbornik kratkih sadržaja

Један од начина на који могу dа се добију подаци о потрошњи меса су и анкете, а резултати на такве анкете односе се на потрошњу меса у домаћинствима у Бањалучкој регији. Месо свиња у исхрани испитаници користе једном до два пута недељно у 38,3% случајева, месо говеда 32,2% испитаника. Месо јагњади никад не користи 43,3% испитаника. Месо живине три пута недељно користи у исхрани 43,7% испитаника. Учесници у анкети су у 3,9% случајева одговорили да не користе месо живине, 8,4 % не користи месо свиња, а 25,6% не користи месо говеда. Преко половине испитаника (55,2%) месо купује два пута недељно и више. Више од једне петине (21,6%) купује месо 1-2 пута недељно. Исто учешће испитаника (9,3% и 9,0%) месо купује мање од једном недељно, али више од једном месечно, односно мање од једном месечно. На куповину меса приближно исти број анкетираних лица (43,0% , односно 43,5%) троши недељно 10 до 20 КМ, односно више од 20 КМ, а 13,5% је оних који троше мање од 10 КМ. Из одговора на питање које се односи на „Месо је важан саставни део исхране моје породице“ више од две трећине испитаника (71,7%) је сагласно са наведеном констатацијом, 11,0% је неутрално, а 17,3% се не слаже са наведеном констатацијом. Основни разлози конзумирања меса према наводима испитаника су то што има: добар укус (71,6%), хранљиво је (70,9%), прикладно је за званичне прославе (67,9%), лако се уклапа са остатком оброка (71,7%), лако се припрема (64,2%), добар је начин да поторшач покаже своје кулинарске вештине (52%), неопходно је у исхрани деце (71,4%) и део је наше кулинарске традиције (67,5%). За понуђени одговор „Јефтино је у односу на квалитет“ најчешћи одговор је „Не слажем се“(40,1%), затим „Неутралан сам“ (31,9%) и „Слажем се“ (28,0%). Резултати указују на чињеницу да се у исхрани испитаника из ове анкете најчешће користи месо живине, а затим месо свиња. На трећем месту по потрошњи је месо говеда, док се најмање користи месо јагњади.

Brza hrana se definiše kao visokoenergetska hrana, koja svojim osobinama privlači konzumente svih starosnih kategorija, među kojima su najviše ugroženi adolescenti. Ispitivana ciljna grupa u okviru ovog istraživanja obuhvatala je 1000 adolescenata starosti od 15 do 19 godina. Učesnici su se izjasnili da im je najvažniji parametar brze hrane bio ukus, a zatim kvalitet. Ocena kvaliteta statistički se značajno razlikovala u odnosu na pol ispitanika. Ispitivanjem pice i hamburgera utvrđena je sličnost u hemijskom sastavu. Hamburger sadrži više masti, amanje ugljenih hidrata i soli, dok je sadržaj proteina približno isti. Potrebno je edukovati omladinu o značaju pravilne ishrane. Fast food is de6ined as high-energy food, with characteristics that attracted consumer of all ages, including the most vulnerable adolescents. The study target groups within this study contained 1,000 adolescents age from 15 to 19 years. The participants declared that the most important parameter of fast food was taste, then quality. Quality rating was signi6icantly different compared to the sex of the respondents. The study of pizza and burgers was determined similarity in chemical composition. Hamburger contains more fat, low in carbohydrates, and salt, whereas the protein content is approximately the same. It is necessary to educate the youth about the importance of healthy food. Zbornik kratkih sadržaja

In order to improve the nutrition of adolescents and to achieve their optimal body weight, considerable effort is invested to highlight the harmful effects of consuming fast food and the need of its reduction. In a survey conducted for this study, 1000 respondents were interviewed, aged 15-19, in the territory of the Republic of Serbian, during April 2014. The survey was made up of questions that are related to general demographics, questions about the type of food that respondents most often consumed, and part of the questions was related to the nutritional value and quality of fast food. Statistically significant differences were determined (p lt 0.05; p lt 0.01) in the answers of adolescents relating to the frequency of consumption and knowledge of the harmful effects of fast food. The aim of this study was to examine consumption, eating habits and basic knowledge of adolescents about fast food. U cilju poboljšanja ishrane adolescenata i postizanja njihove optimalne telesne mase ulaže se mnogo napora kako bi se ukazalo na štetne efekte konzumiranja brze hrane i potrebu njene redukcije. U istraživanju koje je sprovedeno za potrebe ovog rada anketirano je 1000 ispitanika uzrasta 15-19 godina, na teritoriji Republike Srpske, tokom aprila meseca 2014. godine. Anketa je sačinjena od pitanja koja su se odnosila na opšte demografske podatke, pitanja o vrsti hrane koju ispitanici najčešće konzumiraju, a deo pitanja se odnosio i na nutritivnu vrednost i kvalitet brze hrane. Utvrđene su statistički značajne razlike (p lt 0,05; p lt 0,01), u odgovorima adolescenata koji se odnose na učestalost konzumiranja i poznavanje štetnog dejstva brze hrane. Cilj istraživanja je bio da se ispita potrošnja, navike u ishrani i osnovna znanja adolescenata o brzoj hrani.