Search

Основни предмет истраживања докторске дисертације односи се на учешће младих возача у саобраћајним незгодама и утицају система обуке возача на ставове и понашање младих возача у саобраћају. Научни циљеви докторске дисертације истражују у којој мери је примена новог закона, на пољу оспособљавања кандидата за возаче, имала утицај на формирање ставова и понашање возача, односно на које ставове и облике понашања се највише одражава овај утицај. Такође, указују на смернице кориговања обуке возача у циљу повећања безбедности саобраћаја., Osnovni predmet istraživanja doktorske disertacije odnosi se na učešće mladih vozača u saobraćajnim nezgodama i uticaju sistema obuke vozača na stavove i ponašanje mladih vozača u saobraćaju. Naučni ciljevi doktorske disertacije istražuju u kojoj meri je primena novog zakona, na polju osposobljavanja kandidata za vozače, imala uticaj na formiranje stavova i ponašanje vozača, odnosno na koje stavove i oblike ponašanja se najviše odražava ovaj uticaj. Takođe, ukazuju na smernice korigovanja obuke vozača u cilju povećanja bezbednosti saobraćaja., The main subject of the research of the doctoral dissertation refers to the participation of young drivers in traffic accidents and the influence of the driver training system on the attitudes and behavior of young drivers in traffic. The scientific goals of the doctoral dissertation investigate the extent to which the application of the new law, in the field of training candidates for drivers, has had an impact on the formation of attitudes and behavior of drivers, ie which attitudes and behaviors are most affected. They also point to guidelines for correcting driver training in order to increase traffic safety.

Стање безбедности саобраћаја у свету и даље задржава тенденцију погоршања, о чему говоре и последњи извештаји Светске здравствене орга-низације, који показују да је број смртно страдалих у саобраћајним незгодама и поред низа предузетих активности на годишњем светском нивоу, прешао 1,35 милиона људи (WHO, 2019). Иако је до сада постигнут завидан ниво свести о овом проблему, у већини држава није смањено страдање у саобраћају. Ово јасно указује да проблем безбедности саобраћаја, настанка саобраћајних незгода и страдања у саобраћају, још није довољно разјашњен, као ни мере које ће дати адекватне резултате. За дефинисање квалитених превентивних мера и активности, поред неизоставне подршке на свим др-жавним нивоима, неопходно је и квалитетно сагледавање проблема..., According to the latest reports of the World Health Organization (WHO, 2019), the worsening trend of road safety continues world-wide, accounting for over 1.35 million road fatalities, in spite of a series of measures already undertaken at global level. Although an enviable level of awareness of the road safety problems has been achieved to date, majority of states have not succeeded in reducing the number of road casualties. This is a clear indication that road safety problems, the occurrence of road accidents and road casualties, as well as the measures that are likely to yield adequate results, have not been yet clarified sufficiently. In addition to the indispensable support at all state levels, defining quality prevention measures and activities requires understanding of road safety problems in a quality manner...

У оквиру истраживања ове докторске дисертације креиран је нови оригинални метод за идентификацију опасних места на путевима заснован на континуалној анализи варијансе (АНОВЕ). Метод, на основу статистичких показатеља даје одређене карактеристике (сигнификантности) односно разлике или сличности између посматраних група. Под појмом „група“ подразумевају се краће путне деонице пута стандардне дужине (суб-деонице) на којима се у одређеном временском периоду десио одређени број саобраћајних незгода. Међусобним поређењем тих група (суб-деоница), као и поређењем тих група (суб-деоница) са целим скупом (целом посматраном путном деоницом коју чине све суб-деонице), добијају се одређене статистичке вредности сигнификантности односно значајности разлике или сличности међу њима. Ти показатељи дају одговарајуће оцене посматраних суб-деоница у погледу безбедности односно не безбедности тих суб-деоница., U okviru istraživanja ove doktorske disertacije kreiran je novi originalni metod za identifikaciju opasnih mesta na putevima zasnovan na kontinualnoj analizi varijanse (ANOVE). Metod, na osnovu statističkih pokazatelja daje određene karakteristike (signifikantnosti) odnosno razlike ili sličnosti između posmatranih grupa. Pod pojmom „grupa“ podrazumevaju se kraće putne deonice puta standardne dužine (sub-deonice) na kojima se u određenom vremenskom periodu desio određeni broj saobraćajnih nezgoda. Međusobnim poređenjem tih grupa (sub-deonica), kao i poređenjem tih grupa (sub-deonica) sa celim skupom (celom posmatranom putnom deonicom koju čine sve sub-deonice), dobijaju se određene statističke vrednosti signifikantnosti odnosno značajnosti razlike ili sličnosti među njima. Ti pokazatelji daju odgovarajuće ocene posmatranih sub-deonica u pogledu bezbednosti odnosno ne bezbednosti tih sub-deonica., In the framework of the research of this doctoral dissertation, a new original method for the identification of dangerous locations on roads based on continual analysis of variance (ANOVE) was created. The method, based on statistical indicators, gives certain characteristics (significance), ie differences or similarities between the observed groups. The term "group" means shorter road sections of standard length (subsections) where a certain number of traffic accidents occurred during a certain period of time. By comparing these groups (subsections) with each other, as well as by comparing these groups (subsections) with the whole set (the entire observed road section consisting of all subsections), certain statistical values of significance or significance of the difference or similarity between them are obtained. These indicators provide appropriate assessments of the observed subsections in terms of the safety or not the safety of these subsections.

У докторској дисертацији спроведена су два истраживања која су испитивала утицај социо-демографских и возачких карактеристика, особина личности и друштвено-когнитивних фактора на појаву брзе вожње у саобраћају. Прво истраживање се бави проблемом брзе вожње као ризичног понашања на путевима ван насеља. У другом истраживању на узорцима возача путничких аутомобила и професионалних возача тестирана су психометријска својства скале љутње у вожњи и повезаност ове особине личности са појавом самопријављене и стварне мере брзе вожње. Свеукупни закључак докторске дисертације је да брза вожња у саобраћају представља комплексно понашање чији механизам настанка може успешно бити објашњен социо-демографским и возачким карактеристикама, димензијама љутње у вожњи и друштвено-когнитивним факторима који су конципирани на проширеној теорији планираног понашања., U doktorskoj disertaciji sprovedena su dva istraživanja koja su ispitivala uticaj socio-demografskih i vozačkih karakteristika, osobina ličnosti i društveno-kognitivnih faktora na pojavu brze vožnje u saobraćaju. Prvo istraživanje se bavi problemom brze vožnje kao rizičnog ponašanja na putevima van naselja. U drugom istraživanju na uzorcima vozača putničkih automobila i profesionalnih vozača testirana su psihometrijska svojstva skale ljutnje u vožnji i povezanost ove osobine ličnosti sa pojavom samoprijavljene i stvarne mere brze vožnje. Sveukupni zaključak doktorske disertacije je da brza vožnja u saobraćaju predstavlja kompleksno ponašanje čiji mehanizam nastanka može uspešno biti objašnjen socio-demografskim i vozačkim karakteristikama, dimenzijama ljutnje u vožnji i društveno-kognitivnim faktorima koji su koncipirani na proširenoj teoriji planiranog ponašanja., In this Doctoral Theses are carried out two research in order to examine influence of socio-demographic and driver’s characteristics, personality traits, and socio-cognitive factors on speeding behavior. The first research deals with the problem of speeding behavior on rural roads. The purpose of the paper is to examine construct validity and the internal consistency and reliability of a questionnaire that measures the determinants of speeding behavior. In second research in samples of regular and professional drivers are tested psychometric properties of Driving Anger Scale (DAS) and relationship between driving anger and self-reported and objective speeding behavior. In summary, results of Doctoral Theses showed that speeding presents complex behavior that successfully can be explained by sociodemographic and driving characteristics, dimensions of driving anger, and socio-cognitive factors that are conceptualized on theory of planned behavior.

У савременом друштву умор представља индикатор безбедности саобраћаја од изузетног значаја за праћење стања безбедности саобраћаја, док алати за идентификацију умора представљају значајну меру за спречавања настанка саобраћајних незгода. Чињеница да се од 10-40% саобраћајних незгода са комерцијалним возилима догађа због умора возача активира аларм да се што пре морају предузети мере за превенцију саобраћајних незгода насталих због умора возача. До сада су развијени модели за идентификацију умора код возача који се заснивају на снимању возача или мерењима који физички ометају возаче, односно одвлаче им пажњу у току вожње што може имати негативне последице на безбедност саобраћаја. Имајући то у виду, циљ ове докторске дисертације је да се развије нови модел за процену ризика у саобраћају услед умора код возача комерцијалних возила који пре почетка смене детектује проблем и одмах даје могућност деловања у виду искључења возача из саобраћаја за које се утврди да имају повећан ризик у саобраћају због умора. У циљу развоја поменутог модела најпре су применом субјективних и објективних метода дефинисане шира и ужа листа индикатора безбедности саобраћаја. Затим су уз помоћ експертске оцене дефинисани и рангирани фактори који имају највећи утицај на настанак умора. Као најутицајнији фактори издвајају се квалитет и количина сна. Поред научног доприноса, овај модел има велики практични значај. Модел је просторно преносив, односно може се применити у свим транспортним компанијама како на националном тако и на међународном нивоу. На једноставан и поуздан начин се може управљати посадом у транспортним компанијама, односно може се лако, брзо, једноставно и на сваком месту утврдити да ли је возач са аспекта умора безбедан да отпочне вожњу., In the modern era fatigue represents a traffic safety indicator which is extremely relevant for monitoring the state of traffic safety, while fatigue identification tools serve as a significant measure for preventing the occurrence of traffic accidents. The fact that 10-40% of traffic accidents related to commercial vehicle drivers occur due to driver fatigue indicates that urgent measures should be undertaken in order to prevent driver fatigue-related traffic accidents. Driver fatigue identification models which have been developed so far are based on recording drivers or on the measurements that physically distract drivers i.e. divert their attention while driving, which can have negative effects on traffic safety. Having this in mind, the aim of this doctoral dissertation is to develop a new model for risk estimation in traffic due to commercial vehicle driver fatigue. This model detects the problem before the beginning of the shift and immediately offers the possibility of acting by excluding the vehicle from traffic if it is found to pose the increased risk in traffic due to fatigue. In order to develop the mentioned model, subjective and objective methods were first used to define a broad and a narrow of traffic safety indicators. Next, the expert estimation was applied to define and rank the factors with the highest impact on fatigue development. The most influential factors were found to be sleep quality and sleep quantity. In addition to the scientific contribution, this model has a major practical significance. The model is transferable in space, i.e. it can be applied in all transportation companies on the national and international level. It offers a simple and reliable manner of managing the crew in transportation companies and an easy, fast and manageable way of determining whether the driver is able to start driving safely in terms of fatigue.

Дефинисање постојећег стања безбедности саобраћаја представља један од основних и полазних корака у процесу управљања безбедношћу саобраћаја на одређеном подручју. Како би се дефинисало ово стање неопходно је спровести поступак оцене нивоа безбедности саобраћаја, који се постиже одговарајућим мерењима одабраних показатеља. Показатељ који у себи садржи велики број информација значајних за ову оцену су понашања учесника у саобраћају. Проучавање понашања учесника у саобраћају и транспорту могуће је спровести методом самопроцене. Метод самопроцене, у складу са опште прихваћеном дефиницијом метода, представља смишљено и планско поступање ради достизања унапред постављеног циља. Циљ метода самопроцене представља добијање знања о понашањима учесника у саобраћају и транспорту на дефинисаном подручју. У свету је реализован велики број истраживања са циљем да се утврде одређена ризична понашања учесника у саобраћају, међутим та истраживања су међусобно веома удаљена, како унутар једне тако и између различитих категорија учесника у саобраћају. Имајући то у виду, задатак ове докторске дисертације је извршити додатни развој и унапређење метода за самопроцену понашања учесника у саобраћају и транспорту. Предложени метод је веома сложен јер се састоји из низа процедура које је неопходно спровести. Чине га шест основних корака неопходних за добијање поузданих и квалитетних података, а сваки корак је систематизован и има велики утицај на крајњи резултат. Предложени метод самопроцене понашања учесника у саобраћају и транспорту у циљу имплементације и испитавању његове фукционалности примењен је у три независна истраживања. У спроведеним истраживањима која су укључила пешаке, возаче приватних возила и професионалне возаче добијени су резултати који потврђују функционисање овако пројектованог метода. С тим у вези, у даљим истраживањима у безбедности саобраћаја предлаже се коришћење јединственог, унифицираног метода за самопроцену понашања учесника у саобраћају и транспорту који на једн, Defining the existing state of traffic safety represents one of the basic, initial steps in the process of traffic safety management in a certain area. In order to define this state, it is requisite to conduct the evaluation of the traffic safety level, which is obtained through the appropriate measurement of the selected indicators. The indicator containing a large amount of information significant for this evaluation is the behaviour of traffic participants. The research on the behaviour of participants in traffic and transport can be conducted using the method of self-assessment. In accordance with the generally accepted definition of methods, the self-assessment method represents premeditated and planned acting with the aim of reaching the previously established goal. The objective of the self-assessment method is obtaining the knowledge about the behaviour of participants in traffic and transport in the defined area. Numerous studies have been carried out worldwide with the aim of determining specific risky behaviour of traffic participants. However, these studies differ considerably, both within one category and within different categories of traffic participants. Bearing this in mind, the task of this doctoral dissertation is performing the additional development and improvement of the method of self-assessment of the behaviour of participants in traffic and transport. The suggested method is extremely complex since it contains a series of procedures which must be conducted. It consists of six basic steps required for achieving reliable and quality data, and each step is exceptionally complex and has a major impact on the final result. The suggested method of self-assessment of the behaviour of participants in traffic and transport with the aim of implementing the method and examining its functionality has been applied in three individual studies. The conducted studies have included pedestrians, drivers of private vehicles and professional drivers and they ha

Анализирајући научну литературу, уочава се огроман напор аутора да дефинишу методологију за прорачун композитног индекса безбедности саобраћаја (КИБС) на некој територији. Питање које још није у потпуности решено, односи се на избор индикатора за прорачун композитног индекса. КИБС добијен на основу шире листе индикатора безбедности саобраћаја (ИБС) омогућава доносиоцима одлука прецизније дефинисање благовремених мера за унапређење. Међутим, тешко је обезбедити квалитетне базе података које обухватају упоредиве ИБС, јер је мали број истих индикатора доступан за већи број територија. Практично, јавља се потреба за прорачуном КИБС са ограниченим бројем индикатора (КИБСогрn) који обезбеђује довољно квалитетно поређење што више територија. Поузданост КИБСогрn је анализиран применом методе Анализа обавијања података (DEA) и корелационе анализе. Предложеном методологијом утврђена је јака линеарна зависност између вредности КИБСогрn и КИБС. На основу тога, дефинисани су најутицајнији индикатори и фазе праћења ИБС што доприноси стандардизацији индикатора и процедурама прикупљања података. Овако дефинисан мањи сет најзначајнијих индикатора може послужити за једноставно поређење стања безбедности саобраћаја на територији и процени ефеката предузетих мера. Такође, овај приступ прорачуна КИБС је примењив у случајевима када се анализира шири сет индикатора што обезбеђује прецизнију идентификацију кључних проблема и поузданије поређење територија., The review of the literature has shown great efforts of the authors who tried to define the methodology for calculating the composite road safety index on a territory. The question that has not been fully resolved yet concerns the selection of indicators. Road safety performance index (RSPI) obtained on the basis of a larger number of safety performance indicators (SPIs) enable decision makers to more precisely define the earlier goal- oriented actions. Providing high quality national and international databases that would include comparable SPIs seems to be difficult since a larger number of territories dispose of a small number of identical indicators available for use. Therefore, there is a need for calculating a RSPI with a limited number of indicators (RSPIlnn) which will provide a comparison of a sufficient quality, of as many territories as possible. The application of the Data Envelopment Analysis method and correlative analysis has helped to check if the RSPIlnn is likely to be of sufficient quality. A strong correlation between the RSPIlnn and the RSPI has been identified using the proposed methodology. Based on this, the most contributing indicators and methodologies for gradual monitoring of SPIs, have been defined for each territory analyzed. This will help achieve the standardization of indicators that need to be monitored including data collection procedures. A smaller set of significant indicators defined in this manner can serve for a simple аnd fast understanding of a road safety situation. This universal index approach is applicable in cases when a broader comprehensive set of indicators is analyzed, which provides a rank the territories in a more meaningful way.

The paper proceeds from the fact that the performance of individuals and organizational units (organizations) affect their efficiency. Regarding the protection and rescue units, their key organizational performance is the response time, understood as the duration of time from the moment of receiving the fire warning until the firefighting and rescue team arrives at the place of engagement. The paper analyzes the impact of the response time of the firefighting and rescue unit on the duration of firefighting. For the analysis, operational data on fires for the area of the City of Belgrade (Serbia) were used, over a 24-year period (1986-2009). Data were processed using linear regression (Pearson Correlation) and its nonparametric alternative - Spearman's rank order correlation. It is concluded that the response time of the firefighting and rescue unit to arrive to the place of fire (organizational performance) affects the duration of firefighting, so that the shorter the response time, the shorter time it takes to extinguish the fire, with less damage caused and more goods rescued (organizational efficiency), and vice versa, the longer the response time - the longer the time of firefighting, with greater damage caused and less goods rescued., Polazište ovog rada jeste činjenica da performanse pojedinaca i organizacionih jedinica (organizacija) utiču na njihov učinak. Kada je reč o subjektima zaštite i spasavanja, njihovu ključnu organizacionu performansu predstavlja vreme odziva, shvaćeno kao trajanje od trenutka dolaska informacije o požaru do trenutka stizanja vatrogasno-spasilačke ekipe na mesto angažovanja. Preciznije, u radu se analizira uticaj vremena odziva vatrogasno-spasilačke jedinice na trajanje gašenja požara. Za analizu su korišćeni operativni podaci o požarima za područje grada Beograda, u periodu od 24 godine (1986-2009). Podaci su obrađeni primenom linearne regresije (Pearson Correlation) i njenom neparametarskom alternativom - Spirmanovim testom korelacije rangova (Spearman's rank order correlation). Zaključeno je da vreme odziva vatrogasno-spasilačke jedinice na mesto požara (organizaciona performansa) utiče na trajanje njegovog gašenja, tako da, što je ono kraće - kraće je vreme gašenja požara, šteta je manja i ima više spasenih dobara (organizacioni učinak). Obrnuto, ako je vreme odziva vatrogasno-spasilačke jedinice duže - duže je i vreme gašenja požara, uz veće štete i manje spasenih dobara.

Основни предмет истраживања докторске дисертације представљала су обележја страдања пешака на пешачким прелазима регулисаним светлосном сигнализацијом са дефинисаним захтевима у погледу идентификације специфичних карактеристика страдања пешака и дефинисања модела понашања пешака на овим прелазима. У оквиру истраживања у циљу дефинисања обележја страдања пешака на територији града Новог Сада спроведена је свеобухватна анализа релевантних података. Резултати спроведеног истраживања указују да је намера пешака да чине недозвољени прелазак коловоза у већој мери одређена друштвеним утицајима (тј. субјективне, дескриптивне, нормативне и персоналне норме), него на основу личног мишљења (ставови и опажена контрола понашања). Анализа података показује да саобраћајне незгоде са пешацима као рањивим корисницима пута и њихове последице захтевају приступ који ће узети у обзир све специфичности као што су пол, старост, просторне и временске карактеристике, присуство алкохола, брзину итд., Osnovni predmet istraživanja doktorske disertacije predstavljala su obeležja stradanja pešaka na pešačkim prelazima regulisanim svetlosnom signalizacijom sa definisanim zahtevima u pogledu identifikacije specifičnih karakteristika stradanja pešaka i definisanja modela ponašanja pešaka na ovim prelazima. U okviru istraživanja u cilju definisanja obeležja stradanja pešaka na teritoriji grada Novog Sada sprovedena je sveobuhvatna analiza relevantnih podataka. Rezultati sprovedenog istraživanja ukazuju da je namera pešaka da čine nedozvoljeni prelazak kolovoza u većoj meri određena društvenim uticajima (tj. subjektivne, deskriptivne, normativne i personalne norme), nego na osnovu ličnog mišljenja (stavovi i opažena kontrola ponašanja). Analiza podataka pokazuje da saobraćajne nezgode sa pešacima kao ranjivim korisnicima puta i njihove posledice zahtevaju pristup koji će uzeti u obzir sve specifičnosti kao što su pol, starost, prostorne i vremenske karakteristike, prisustvo alkohola, brzinu itd., The main subject researched by this doctoral disseration were the characteristics of pedestrian accidents at traffic light-controlled crosswalks with the defined requirements for the identification of specific characteristics of pedestrian accidents and for structuring the models of pedestrian behavior at these crosswalks. Within the scope of the reseach, with an aim to define the characteristics of pedestrian accidents in the City of Novi Sad, a comprehensive analysis of relevant data was conducted. The analysis of data indicate that traffic accidents involving pedestrians as vulnerable road users and their consequences require an approach that will include all specific elements, such as gender, age, space and time characteristics, amount of alcohol, speed, etc.

Безбедност пешака представља значајан проблем безбедности саобраћаја у времену у којем живимо. Ова категорија учесника у саобраћају је изузетно рањива. Пешаци учествују у значајном броју саобраћајних незгода. Сваки, па и најмањи број погинулих пешака је неприхватљиво велики, посебно уколико се саобраћајне незгоде са пешацима догађају у насељима, тј. територији за коју се слободно може рећи да припада пешацима. Због чињенице да су пешаци високо угрожена категорија учесника у саобраћају, мере и акције у циљу смањења броја и последица саобраћајних незгода са пешацима морају бити приоритет на свим нивоима управљања безбедношћу саобраћаја. У том смислу, потребно је непрекидно деловати у два правца: прилагодити окружење (саобраћајну инфраструктуру) пешацима кроз предузимање саобраћајно-техничких мера и прилагодити пешаке окружењу тако што ће се унапређивати њихово знање, вештине, навике, ставови и понашање у саобраћају. У складу са тим предмет истраживања ове докторске дисертације је прилагођавање саобраћајне инфраструктуре пешацима, тј. избор одговарајуће врсте пешачког прелаза, на двосмерним улицама/путевима, у урбаним срединама, са аспекта безбедности саобраћаја. У раду су истраживани проблеми безбедности пешака код различитих врста пешачких прелаза, а посебно понашање пешака и возача у различитим условима, учесталост грешака и прекршаја пешака, у зависности од врсте посматраног пешачког прелаза са и без бројачког дисплеја за пешаке. На основу истраживања извршена је класификација пешачких прелаза и утврђено тренутно стање по питању безбедности пешака на посматраним пешачким прелазима. Након тога дат је предлог мера уређења појединих пешачких прелаза, како би се безбедност пешака подигла на виши ниво. Посебна пажња усмерена је на унапређење модела оптимизације типа пешачког прелаза за одређене услове, ако се у обзир узме фактор безбедности пешака. Када је у питању безбедност пешака на различитим пешачким прелазима, са посебним освртом на присуство бројачког дисплеја за, Pedestrian safety is an important traffic safety issue nowadays. This category of traffic participants is extremely vulnerable. Pedestrians are involved in a large number of traffic accidents. Each, even the smallest number of pedestrians killed in car accidents is unacceptably high, especially if accidents involving pedestrians are happening in populated places which naturally belong to pedestrians. Due to the fact that pedestrians are highly vulnerable category of traffic participants, measures and actions in order to reduce the number and consequences of traffic accidents with pedestrians must be a priority at all levels of traffic safety management. Therefore, it is necessary to continuously operate in two directions: to adjust the environment (traffic infrastructure) to pedestrians through traffic-technical measures and to adjust the pedestrian to the environment by improving their knowledge, skills, habits, attitudes and behaviour in traffic. Therefore, the subject matter of this doctoral dissertation is the adjustment of the traffic infrastructure to pedestrians, i.e. selection of the appropriate type of pedestrian crossing on two-way streets/roads in urban areas from the aspect of traffic safety. The dissertation investigates pedestrian traffic safety problems in different types of pedestrian crossings, especially behaviour of pedestrians and drivers in different conditions, the frequency of errors and violations by pedestrians depending on type of the observed pedestrian crossing with or without countdown display for pedestrians. Based on the research, pedestrian crossings have been classified and current situation regarding pedestrian safety at observed pedestrian crossings has been established. After that, some measures for design of pedestrian crossings have been proposed in order to increase pedestrian safety. Special attention is focused on improving the optimization model of pedestrian crossing type to certain conditions, if you take into account the

This paper examines the possibility of applying the Subjective Black Spot Identification Method on state roads. A survey was conducted using interviews about 659 drivers' attitudes on the existence of Black Spots, on nine sections of state roads in the Republic of Serbia. A total of 124 locations were obtained which drivers believed were Perceived Dangerous Locations (PDLs). A set of hypotheses was defined in order to examine whether a particular PDL is a Black Spot and the test was carried out using the Bayesian Multiple Testing (BMT). Since an actual Black Spot has not been recognized as a PDL in the survey, which consequently is not subject to the BMT, new concept that includes: frequency of mishits in identifying real 'Black Spots' (RPM) and real 'non Black Spots' (RNM) and frequency of hits in identifying real 'Black Spots' (RPH) and real 'non Black Spots' (RNH) have been therefore introduced, enabling the inclusion of this outcome in the BMT. Optimisation methods have been proposed for the optimum threshold t selection with the minimization of the frequency of mishits (RPM and RNM) and maximization of the frequency of hits (RPH and RNH). Two operatively usable solutions have been offered here: if the consumption of resources and the effectiveness of spending of funds for identification are primarily low, then the best result is obtained using the optimisation with the minimization of the sum of mishits frequency. Then t = 24.7% (threshold of votes for selecting PDLs as Black Spots), and the ratio of correctly and wrongly selected Black Spots is 1:1.16. On the other hand, if the goal is to detect as many real Black Spots, regardless of the reduction in the effectiveness of spending of funds, then the optimisation with the equalizing of the frequencies of mishits gives the best results. In that case, t = 7.7%, and the ratio of correctly and wrongly selected Black Spots is 1:7.15.

У оквиру области безбедности саобраћаја мотоциклисти заузимају високо место на скали ризика страданја..., In the field of traffic safety, on the accident risk scale motorcyclists are highly ranked. Globally, together with pedestrians, motorcyclists represent the most vulnerable category of traffic participants...

Analiza frekvencije saobraćajnih nezgoda predstavlja važan predmet istraživanja mnogih autora. Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja pred upravljača puta je gde da prvo deluje, odnosno koje deonica puta treba da se tretiraju kako bi se postigao željeni nivo pouzdanosti određenog puta. Disertacija pokazuje da se teorija pouzdanosti sistema može koristiti za analizu frekvencija saobraćajnih nezgoda. Nakon analize frekvencije saobraćajnih nezgoda, sledeći korak predstavlja primena teorije realokacije pouzdanosti. Predloženi modeli razvijeni su za izbor deonica za tretman na osnovu precizno definisanog povećanja nivoa pouzdanosti određenog puta., Analysis of traffic accident frequency represents an important subject of research of many authors. One of the essential questions placed before a road authority is where to act first, i.e. which road sections should be treated in order to achieve the desired level of reliability. Dissertation shows that the system reliability theory can be used to analyze traffic accident frequency. After analysis of the traffic accident frequency, further step is application of the reliability reallocation theory Tools have been developed for selecting road sections for treatment on the basis of a precisely defined increase in the level of reliability of a particular road.

Безбедност саобраћаја представља глобални проблем који се манифестује људским и материјалним губицима изазваним саобраћајним незгодама, затим директним и индиректним трошковима саобраћајних незгода и загађењем животне средине. У свету се најчешћа насилна смрт догађа управо у саобраћајним незгодама. Данас све већи број земаља у свету има развијену свест да се безбедношћу саобраћаја може управљати као и било којим другим системом и да се број саобраћајних незгода може смањити без обзира на повећање обима саобраћаја и броја регистрованих моторних возила. Успех на пољу успостављања функционалног система безбедности саобраћаја између земаља је веома различит. Постоји велики број елемената и услова који морају бити испуњени како би једна држава могла успешно да управља безбедношћу саобраћаја. Један од најважнијих елемената за успешно функционисање система безбедности саобраћаја чини развој квалитетних база података о обележјима безбедности саобраћаја. Тек када држава успостави функционалне базе података које су ажурне, усаглашене са светом, доступне, са стандардизованим показатељима, онда може успешно да прати стање безбедности саобраћаја. Квалитетна анализа података је основ за избор мера и активности које ће допринети смањењу негативних последица саобраћајних незгода на дужи период. Истраживачи у области безбедности саобраћаја стално трагају за избором најбољег модела и показатеља којим би поуздано одредили степен угрожености у саобраћају. Поред све већег схватања важности и примене индикатора који на друге начине описују стање безбедности саобраћаја, попут индикатора перформанси безбедности саобраћаја, у већини земаља које су на почетку успостављања система безбедности саобраћаја и почетку управљања у овој области, број и последице саобраћајних незгода су најчешће примењиван и коришћен показатељ..., Road safety represents a global problem which is reflected in human and material losses caused by road accidents, as well as in direct and indirect costs of road crashes and environmental pollution. Globally, violent deaths occur most often in road accidents. An increasing number of countries in the world today are well aware of the fact that road safety can be managed in the same way other systems are also being managed, and that the number of road accidents can be reduced regardless of the increase of traffic volumes and number of motorized vehicles. The success made in establishing a functional road safety system among the countries is quite versatile. There is a large number of elements and requirements that must be met so that a country could manage the road safety system successfully. One of the most important elements of a successful functioning of the road safety system is the development of quality databases with road safety features. Only when a state has established functional databases that are accurate, adjusted to the world practice, available, compatible with the standardized indicators, can it monitor the state of road safety in a successful way. The qualitative analysis of data is the basis for the selection of measures and activities that will contribute to reducing the negative consequences of road accidents, in a long run. Road safety researchers have been in constant quest for the selection of the best model and indicators that would reliably determine the level of traffic endangerment. Apart from the increasing understanding of the importance of indicator implementation, which describes the state of road safety in various ways, such as road safety performance indicators, in majority of countries that are at the beginning of establishing the road safety system and are starting only now to apply management processes in this area, the number and consequences of road accidents are the indicators that are most often used and applied...

The objective of this research was to define eventual differences in models of pedestrian behavior at signalized pedestrian crossings, with and without countdown displays. The outcomes of this work represent a contribution to the harmonization of positions on the effect of a countdown display on pedestrian behavior. Video recordings at two completely similar pedestrian crossings enabled the collection of pedestrian behavior data (crossing at the red light), which included different categories (gender, age, individual/group, and "slow" pedestrians), collected in different conditions (during certain red light intervals and traffic volume). The results of the research showed that a statistically significant larger number of pedestrian offenders occurred at pedestrian crossings without countdown displays rather than at crossings with countdown displays. The presence of a countdown display significantly reduced the number of women offenders in particular. The number of offenders in the first and last four seconds of the pedestrian red light at the pedestrian crossing with a countdown display, differed, in terms of statistical significance, from the number of offenders at the crossing without a countdown display. The countdown display had a positive influence on pedestrians older than 40 years of age, as well as on slow pedestrians.

Developed countries, especially ones with good geographic and climatic characteristics for cycling, recognized long time ago the benefits of using bicycle as a mean of transport, peculiarly by motivating passenger car users towards the wider use of bicycle. Some of the most significant advantages of cycling are health improving, emission and congestion reductions, mitigation of problems with traffic noise and parking in central urban areas etc. Traffic casualties are global world problem and cyclists are especially demoralized for resolving the above mentioned problems because they are classified as vulnerable road users. According to that, it is essential to take measures for improving the level of cyclists safety in traffic, and thus to create conditions for popularization of cycling. Besides phenomenological approach in traffic accident investigation and reconstruction (spatial distribution, time distribution, types of accidents, particular characteristics of traffic accidents, etc.), etiological approach is more significant because of more detailed causes and circumstances analyses of cyclists endangerment in traffic and results of these analyses are basis for measures in traffic safety improvement. Traffic accident reconstruction is the analysis of the occurring circumstances, but also analysis of circumstances under which could be avoided. Expertise presents investigation which is done by expert, so in traffic accident reconstruction it is necessary to realize a lot of complex procedures in order to assess traffic accident occurrence. Part of a time-distance analysis which is the most relevant for defining the causes and circumstances of traffic accidents is avoidance analysis.

роблем безбедности саобраћаја на глобалном нивоу је један од водећих проблема, са којим се сусрећу све земље света, почев од развијених, па све до неразвијених земаља. Кључ успеха у свакој области, па и у унапређењу безбедности саобраћаја огледа се првенствено у успешном и прецизном дефинисању постојећег стања, чиме се ствара могућност за достизање постављених циљева. За прецизно дефинисање постојећег стања неопходна су одговарајућа мерења, па се слична аналогија може применити и у области безбедности саобраћаја. На глобалном нивоу још увек није усаглашена и установљена процедура мерења и оцењивања стања у безбедности саобраћаја, између осталог и због тога што је безбедност саобраћаја комплексна област и што на безбедност саобраћаја утичу многи фактори, који су међусобно најчешће у јакој корелацији. Дакле, у безбедности саобраћаја још увек није успостављен прецизан и међународно признат и усвојен ''топломер'', који би указао на небезбедност или безбедност и који би указао на кључне области деловања у безбедности саобраћаја. У досадашњој пракси мерења и оцењивања нивоа безбедности саобраћаја користе се најчешће подаци о саобраћајним незгодама и последицама саобраћајних незгода. Овакав, тзв. традиционални приступ мерења и оцењивања нивоа безбедности саобраћаја је реактивни приступ, где се на основу излазних резултата оцењује стање. Међутим, тенденција у данашњем, савременом приступу је тзв. проактивно, односно превентивно деловање, које подразумева да се оцени стање у безбедности саобраћаја без познавања података о броју и последицама саобраћајних незгода, али и да се оцени стање у безбедности саобраћаја и пре догађања прве саобраћајне незгоде. Овакав приступ је широко прихваћен у последње време у безбедности саобраћаја представља и тзв. ''хумани приступ'' унапређења безбедности саобраћаја., The problem of traffic safety at the global level is a major problem faced by all countries of the world, from developed, to underdeveloped countries. The key to success in every field, including the improving of traffic safety is reflected primarily in the successful and precise definition of the current situation, which creates the possibility of achieving the set of goals. For a precise definition of the current situation it is required appropriate measurements, and a similar analogy can be applied in the field of traffic safety. At the global level has not yet been agreed and established procedures for measuring and assessing the situation in road safety, among other things, because road safety is a complex area and affected by many factors, which are usually mutually highly correlated. So, it has not been established and precise internationally recognized and adopted ''thermometer'' in the field of traffic safety, which would indicate unsafety or safety and that would indicate the key areas of activity in road safety. In the current practice of measuring and evaluating of traffic safety level it is commonly used data on road accidents and the consequences of accidents. This, so-called traditional approach to measuring and assessing traffic safety level is reactive approach, which is based on the output assessing. However, the tendency in today's modern approach is so-called proactive and preventive action, which means to assess the state of traffic safety without knowledge of the number and consequences of accidents, but also to assess the state of the traffic safety before the events of the first accident. This approach is widely adopted in recent times in traffic safety and is also called ''humane approach'' to improving road safety.