Search

Fractures of the ankle are common injuries. According to Lauge Hansen's classification, there are five types of ankle fractures. In certain types of fractures tibiofibular syndesmosis injury occurs, a fracture of the fibula above the syndesmosis and a fracture of the medial malleolus or a rupture of the deltoid ligament, and these types are: supination-eversion (SE), pronation-eversion (PE) and pronation-abduction (PA). We presented a group of 46 patients who were treated at the Department of Orthopedic Surgery and Traumatology due to the ankle fracture and rupture of the distal tibiofibular syndesmosis. All underwent surgery immediately after the injury, on average, 28 hours after the injury occurred when osteosynthesis of malleolus and transfixation of syndes-mosis with spongiosum screw placed above it were performed. Postoperatively, we placed a plaster splint, which was worn for 3 weeks, and support on the injured leg was banned for up to 6 weeks. After removing the plaster, all patients were included in physical therapy. Osteo-synthesis material was removed after 6 months. We have evaluated the results of the treatment according to the Olerud and Molander score. By tracking the subjective and objective signs we have acquired the following results: in the group of excellent and good results there were 34 (73.9%) patients, in the group of satisfactory, there were 7 (15.2%), in the group with poor results there were 5 (10.9%) patients. Lateral malleolus and tibiofibular syndesmosis are key to the anatomical reduction of displaced fractures, and restoring the integrity of the lateral malleolus establishes stability of the ancle.

Kompleksnost visokoenergetskih preloma platoa i pilona tibije i njihova udruženost sa značajnim povredama mekog tkiva oko pripadajućeg zgloba veoma je dobro opisana. Lečenje ima za cilj da multifragmentarni prelomi platoa i pilona tibije postanu stabilni, artikularno poravnani, bezbolni, da koleno i skočni zglob budu pokretni i da se minimizira rizik do nastanka posttraumatskog osteoartritisa. Aparat po Ilizarovu sa nategnutim iglama, koristi opterećenje da stvori jedinstvenu podršku za zglob i stabilnu imobilizacju preloma da se postigne njegovo srastanje. Ovo omogućuje ranu pokretljivost zgloba bez rizika od gubitka redukcije. Cilj istraživanja je procena i poređenje rezultata lečenja unutarzglobnih višekomadnih preloma kostiju proksimalnog i distalnog okrajka potkolenice tretiranih spoljnjim unilateralnim rigidnim fiksatorom i aparatom po Ilizarovu primenom ASAMI koštanog skoring sistema i funkcionalnog skoring sistema po Karlstrom – Olerudu.Takođe je jedan od ciljeva istraživanja bio da se uoče faktori koji utiču na različite rezultate lečenja unutarzglobnih višekomadnih preloma kostiju gornjeg i donjeg okrajka potkolenice tretiranih spoljnim unilateralnim rigidnim fiksatorom i aparatom po Ilizarovu. Istraživanje je dizajnirano kao kontrolisana komparativna klinička studija a podaci su se prikupljali retrospektivno i delom prospektivno na osnovu medicinske dokumentacije od 2008. do 2013. godine. Studija je u potpunosti izvedena na Klinici za ortopediju i traumatologiju Kliničkog centra Vojvodina u Novom Sadu. Studija je obuhvatila ukupno 103 ispitanika kod kojih je u toku 2008 do 2013. godine postavljena dijagnoza unutarzglobnog višekomadnog preloma gornjeg ili donjeg okrajka tibije. Ispitanici koji su obuhvaćeni ovim kliničkim istraživanjem razvrstani su u tri grupe: Prvu grupu od 53 ispitanika činili su oni sa višekomadnim unutarzglobnim otvorenim ili zatvorenim prelomima gornjeg ili donjeg okrajka kostiju potkolenice lečenih isključivo spoljnjim unilateralnim rigidnim fiksatorom. Drugu grupu ispitanika, njih 31, činili su oni sa višekomadnim unutarzglobnim otvorenim ili zatvorenim prelomima gornjeg ili donjeg okrajka kostiju potkolenice lečenih isključivo aparatom po Ilizarovu. Treću grupu činila su 19 ispitanika sa višekomadnim unutarzglobnim otvorenim ili zatvorenim prelomima gornjeg ili donjeg okrajka kostiju potkolenice koji su lečenje započeli spoljnjim unilateralnim rigidnim fiksatorom, a u kasnijem periodu zbog nastalih komplikacija (loše srastanje, produženo srastanje, nesrastanje, infekcija, pseudoartroza) lečenje nastavili konverzijom spoljnjeg unilateralnog rigidnog fiksatora u aparat po Ilizarovu. Osnovni izvor podataka za prikazano istraživanje bio je protokol formiran za svakog bolesnika pojedinačno, istorije bolesti i poliklinička evidencija. Za potrebe istraživanja dizajniran je protokol istraživanja gde su se prikupljeni podaci analizirali hronološki : podaci o pacijentu, klinički nalaz na prijemu, postoperativni tok, monitoring aparata, klinički nalaz na otpustu i klinički nalaz na kontrolama od 6, 12 i 18 meseci. Kliničke nalaze na kontrolama na 6, 12 i 18 meseci beležili smo upotrebom skoring sistema ASAMI ( Udruženja za istraživanje i primenu metoda po Ilizarovu) – za koštane rezultate, i Karlstrom – Oleruda za procenu funkcionalnih rezultata. Neki do najvažnih rezultata dobijenih prilikom ovog istraživanja jesu da je najbrže vreme srastanja imala grupa Ilizarov, nakon 16±2 nedelja. Grupa konverzija zabeležila je prosečno vreme srastanja u 17±2 nedelji, dok je kod ispitanika u grupi fiksator zabeženo srastanje u 21±4 nedelji. Pojava površnih i dubokih infekcija značajno je veća kod grupe tretiranih spoljnim unilateralnim fiksatorom nego kod grupa tretiranih aparatom po Ilizarovu. Vreme postizanje ranog, punog oslonca na operisani ekstremitet je značajno kraće kod grupe Ilizarov i konverzija nego kod grupe fiksator. Procena koštanih rezultata korišćenjem ASAMI bodovnog sistema koštanog srastanja ukazuje na statistički značajno bolje rezultate kod grupa Ilizarov i konverzija u odnosu na grupu spoljnji fiksator u periodu praćenja i analize na 6,12 i 18 meseci. Funkcionalni rezultati primenom sistema funkcionalne evaluacije po Karlstrom – Olerudu govore u prilog značajno statistički boljim rezultatima kod grupe Ilizarov i konverzija u odnosu na grupu spoljni fiksator u periodima praćenja i analize na 6,12 i 18 meseci. Na osnovu dobijenih rezultata dolazimo do zaključka da je tretman ispitanika sa multifragmentarnim, intraarikularnim prelomima gornjeg i donjeg okrajka kostiju potkolenice znatno efikasniji aparatom po Ilizarovu što sveukupno daje smernice za brži i kvalitetniji oporavak ispitanika i njihov povratak svakodnevnim aktivnostima sa što manjim posttraumatskim sekvelama., The complexity of high-energy fractures of the tibia plateau and pilons and their association with significant violations of the soft tissue around the corresponding joint is well described in the literature. Main aim of the treatment is to multiple fractures of the tibia plateau and pilon become stable, articularly aligned, without pain, and with full motion in the knee and ankle joint with minimum risk for post-traumatic osteoarthritis. Ilizarov apparatus with taut needles is used to create a unique load support for the ankle and create conditions for good healing. This strong stability allows early joint movement, without risk of loss position of fracture parts. The aim of this research is assessment and comparation of the results of treatment, for intraarticular multiple fractures of the proximal and distal part of lower leg tretaed with unilateral external rigid fixator and Ilizarov apparatus, with ASAMI bone scoring system and functional scoring sistem by Karlstrom – Olerud. One of the goals of the study was to detect factors which affecting different treatment results of the intraarticular multiple fractures of the proximal and distal part of lower leg, tretaed with unilateral external rigid fixator and Ilizarov apparatus. The study was designed as a controlled comparative clinical study and data were collected retrospectively and prospectively form medical records from 2008 to 2013. The study has been fully implemented at the Department for orthopedic surgery and traumatology in the Clinical Center of Vojvodina in Novi Sad and included 103 patients who had intraarticular multiple fractures of the proximal and distal part of tibia. Subjects covered in this clinical study were classified into three groups: The first group of 53 patients were with intraartiulary multifragmentary open or closed fractures of the upper or distal part of lower leg, treated exclusively with unilateral external rigid fixator. The second group included 31 patients with intraarticular open or closed fractures of the upper or distal lower leg, treated exclusively with Ilizarov apparatus. 19 patients made the third group with intraarticulary open or closed fractures of the upper or distal lower leg, which were treated at the begining with unilateral external rigid fixator and later because of the complications (poor or prolonged healing, nonunion, infection and pseudoarthrosis) tretment was continued by Ilizarov apparatus. The main source of data for this study was protocol wich was established for each patient individually. In this protocol collected data analyzed by date: patient data, clinical findings at admission, postoperative course, monitoring apparatus, clinical findings at discharge and clinical findings at the controls which were at 6, 12 and 18 months after surgery. Clinical findings at control examinations (6, 12 and 18 months after surgery), we recorded by scoring system ASAMI (Association for the Study and Application of the Methods of Ilizarov) - that represent the results of the bone healing, and Karlstrom - Olerud for assessment functional outcomes. The most important results were: the fastest time of bone union was in the group of Ilizarov, and it was after 16 ± 2 weeks and the third group (conversion group) recorded an average time after 17 ± 2 weeks, while the patients in the first group (external fixator) had average time of union after 21 ± 4 week. The appearance of superficial and deep infection was significantly higher in the group treated with unilateral external fixator than in the group treated by the Ilizarov apparatus. Fastest full weight bearing on the injured leg, had patients in the group treated with Ilizarov apparatus. Evaluation of results using bone ASAMI fusion scoring system indicating a statistically significantly better results in the conversion and Ilizarov group compared to the group of external fixator in the period of monitoring at 6,12 and 18 months after surgery. Functional results by Karlstrom - Olerud scoring system show statistically significantly better results in the Ilizarov and conversion group contrary to the external fixator group in periods of monitoring at 6,12 and 18 months. Based on these results we conclude that the treatment of subjects with intraarticulary, multifragmentary fractures of the upper and lower part of the lower leg are more efficient after Ilizarov apparatus which provides overall guidance for faster and better recovery of patients and their return to their daily activities with minimal post-traumatic sequelae.

U savremenoj hirurgiji imperativ je da hirurška procedura bude efikasna, ali i da obezbedi kvalitetan i brz oporavak. Najbitniji segment operativnog lečenja je obezbediti maksimalan učinak kako bi se osobi omogućio brz i potpun povratak aktivnostima dnevnog života. Posebno je pojačano interesovanje za rekonstrukciju prednjeg ukrštenog ligamenta kod mlađe i sporsko aktivne populacije. Trendovi u medicini kao i u ortopedskoj hirurgiji idu u pravcu smanjenja postoperativnog krvarenja, bola i skraćenja postoperativnog oporavka. Supstancija sa antifibrinolitičkim delovanjem, kao što je traneksamična kiselina, svakako je našla svoje mesto u smanjenju postoperativnog krvarenja. Ciljevi istraživanja su se odnosili na utvrđivanje uticaja lokalno aplikovane traneksamične kiseline tokom rekonstrukcije prednjeg ukrštenog ligamenta kolena na postoperativno krvarenje, posmatrane laboratorijske parametre, mere obima kolena, učestalosti postoperativnih komplikacija i kvaliteta postoperativnog oporavka između dve grupe ispitanika (ispitivana i kontrolna grupa). Studija je bila eksprimentalnog karaktera i sprovedena je u Kliničkom centru Vojvodine u Novom Sadu uz odobrenje etičke komisije. U istraživanje, metodom slučajnog izbora, bila su uključena 124 ispitanika oba pola raspoređena u dve grupe (ispitivana i kontrolna), a kod kojih je indikovana operativno zbrinjavanje prekida prednjeg ukrštenog ligamenta kolena i koji su dali pristanak da budu uključeni u studiju. Svi prikupljeni podaci su beleženi u protokol, koji je za ovo istraživanje posebno dizajniran. Ispitanici su bili podvrgnuti operativnom zahvatu, uz primenu opšte ili spinalne anestezije, sa postavljenom pneumatskom poveskom na operisanom ekstremitetu. Ispitivanoj grupi bilo je lokalno aplikovano 20 ml traneksamične kiseline, dok je u kontolnoj grupi na isti način aplikovano 20 ml NaCl 0,9 % rastvora. Postoperativni gubici krvi su praćeni i beleženi tokom 24 h od operacije, dok su laboratorijki nalazi uzorkovani preoperativno i sedmog postoperativnog dana. U posmatranom periodu (preoperativno, sedmog postoperativnog dana, treće i šeste postoperativne nedelje) kod ispitanika je praćen obim kolena i pojava komplikacija (hematom, hemartroza). Nakon sprovedenog istraživanje, prikupljeni podaci su dokumentovani i statistički obrađeni. Rezultati istraživanja jasno ukazuju da postoji statistički značajna razlika (t=7.181, p, In modern surgery, we need an effective surgical procedure, which provides quality and rapid recovery. The most important segment of surgical treatment is to provide maximum impact to allow a person to return quickly and fully to the activities of daily living. There has been particular interest in the reconstruction of the anterior cruciate ligament in the younger and sport active population. Trends in medicine, as well as in orthopedic surgery, are heading towards reducing postoperative bleeding, pain, and postoperative recovery. A substance with antifibrinolytic activity, such as tranexamic acid, has certainly found its place in reducing postoperative bleeding. The objectives of the study were to determine the effect of locally applied tranexamic acid during the reconstruction of the anterior cruciate knee ligament on postoperative bleeding, observed laboratory parameters, measures of knee circumference, frequency of postoperative complications, and quality of postoperative recovery between the two groups of subjects (study and control group). The study was prospective, conducted at the Clinical Center of Vojvodina in Novi Sad with the approval of the ethics committee. The study, by random selection method, included 124 subjects of both sexes, divided into two groups (tested and control), which indicated operative management of the anterior cruciate ligament rupture and gave informed consent for inclusion in the study. All data collected were recorded in a protocol, which was specifically designed for this research. Subjects underwent surgery, with general or spinal anesthesia, with pneumatic attachment placed on the extremity undergoing surgery. The test group was given topically 20 ml of tranexamic acid, while the control group was administered 20 ml in the same way. NaCl 0.9% solution. Postoperative blood losses were monitored and recorded within 24 h of surgery, while laboratory findings were sampled preoperatively and on the seventh postoperative day. During the observed period (preoperatively, on the seventh postoperative day, on the third and sixth postoperative weeks), the knee volume and the occurrence of complications (hematoma, hemarthrosis) were monitored in the subjects. Following the survey, the data collected were documented and statistically processed. The study results indicate that there was a statistically significant difference (t = 7.181, p

Тешка траума се може дефинисати на неколико различитих начина. Најчешће коришћена дефиниција укључује коришћење Injury Severity Score ( ISS скор). Ако је вредност ISS скор >15, ради се о тешкој трауми. Траума је временски осетљиво стање, због тога је за збрињавање тешко повређених пацијената неопходна добра сарадња различитих нивоа здравствене заштите и здравствених стручњака различитих специјалности. У претходних неколико деценија, због сложенијег процеса лечења и великих трошкова, дошло је до потребе за што објективнијом проценом стања повређеног и исхода лечења. Циљ: Упоредити сензитивност и специфичност T-RTS скорa (Triage Revised Trauma Score), CRAMS скалe (Circulation, Respiration, Abdomen, Motor and Speech), МGAP скора (Mechanism, Glasgow coma scale, Age, and arterial Pressure) и GAP скора (Glasgow coma scale, Age, and arterial Pressure) примењених на прехоспиталном нивоу, проценити могућности прехоспитално примењених RTS, CRAMS, МGAP и GAP скорова у предикцији исхода лечења повређеног пацијента и утврдити значај појединачних фактора, одређиваних на прехоспиталном нивоу током иницијалног прегледa повређеног, за процену тежине повреде и предикцију исхода лечења повређеног. Истраживање је проспективног, опсервационог карактера. У истраживање су укључени пацијенти старији од 18 година, које су лекари Заводa за хитну медицинску помоћ Нови Сад (ЗЗХМП НС) и Службe хитне медицинске помоћи Дома здравља Бечеј (СХМП ДЗ Бечеј) збрињавали на терену након трауме, а потом их транспортовали у Ургентни центар Клиничког центра Војводине (УЦ КЦВ). На основу вредности ISS скора пацијенти су сврстани у једну од две групе: група А- пацијенти код којих је ISS скор након завршене дијагностике изнад 15- тешка траума и група Б -пацијенти код којих је након завршене дијагностике ISS скор ≤15- лака траума. У групи А је било 50, а у групи Б 257 пацијената. За граничне вредности скорова које означавају да траума није лака, највећу сензитивност у оцени тежине трауме је имао GAP скор 98,8%, а највећу специфичност MGAP скор 62%. У предвиђању исхода лечења, највећу сензитивност је имао RTS скор за предикцију 95,2%, а специфичност GAP скор и CRAMS скала 87,5%. MGAP скор, а пошто је у снажној корелацији са њим и GAP скор, мерени прехоспитално, су се издвојили као независни предиктор у оцени тежине трауме и предвиђању исхода лечења повређеног. Т- RTS скор и CRAMS скала су се издвојили као појединачни предиктори у оцени тежине трауме, али не и као независни предиктори. RTS скор за предикцију нема статистичку значајност у предвиђању исхода лечења повређеног, за разлику од CRAMS скале која има, али се није издвојила као независни предиктор исхода лечења. Осим наведених траума скорова, као независни предиктори у оцени тежине трауме издвојили су се: систолни крвни притисак, SaO2 у периферној крви мерена пулсном оксиметријом, повреда главе и врата и повреда грудног коша. За предвиђање исхода лечења повређеног само се SaO2 у периферној крви мерена пулсном оксиметријом издвојила као појединачни предиктор, али не и као независни предиктор исхода. Teška trauma se može definisati na nekoliko različitih načina. Najčešće korišćena definicija uključuje korišćenje Injury Severity Score ( ISS skor). Ako je vrednost ISS skor >15, radi se o teškoj traumi. Trauma je vremenski osetljivo stanje, zbog toga je za zbrinjavanje teško povređenih pacijenata neophodna dobra saradnja različitih nivoa zdravstvene zaštite i zdravstvenih stručnjaka različitih specijalnosti. U prethodnih nekoliko decenija, zbog složenijeg procesa lečenja i velikih troškova, došlo je do potrebe za što objektivnijom procenom stanja povređenog i ishoda lečenja. Cilj: Uporediti senzitivnost i specifičnost T-RTS skora (Triage Revised Trauma Score), CRAMS skale (Circulation, Respiration, Abdomen, Motor and Speech), MGAP skora (Mechanism, Glasgow coma scale, Age, and arterial Pressure) i GAP skora (Glasgow coma scale, Age, and arterial Pressure) primenjenih na prehospitalnom nivou, proceniti mogućnosti prehospitalno primenjenih RTS, CRAMS, MGAP i GAP skorova u predikciji ishoda lečenja povređenog pacijenta i utvrditi značaj pojedinačnih faktora, određivanih na prehospitalnom nivou tokom inicijalnog pregleda povređenog, za procenu težine povrede i predikciju ishoda lečenja povređenog. Istraživanje je prospektivnog, opservacionog karaktera. U istraživanje su uključeni pacijenti stariji od 18 godina, koje su lekari Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad (ZZHMP NS) i Službe hitne medicinske pomoći Doma zdravlja Bečej (SHMP DZ Bečej) zbrinjavali na terenu nakon traume, a potom ih transportovali u Urgentni centar Kliničkog centra Vojvodine (UC KCV). Na osnovu vrednosti ISS skora pacijenti su svrstani u jednu od dve grupe: grupa A- pacijenti kod kojih je ISS skor nakon završene dijagnostike iznad 15- teška trauma i grupa B -pacijenti kod kojih je nakon završene dijagnostike ISS skor ≤15- laka trauma. U grupi A je bilo 50, a u grupi B 257 pacijenata. Za granične vrednosti skorova koje označavaju da trauma nije laka, najveću senzitivnost u oceni težine traume je imao GAP skor 98,8%, a najveću specifičnost MGAP skor 62%. U predviđanju ishoda lečenja, najveću senzitivnost je imao RTS skor za predikciju 95,2%, a specifičnost GAP skor i CRAMS skala 87,5%. MGAP skor, a pošto je u snažnoj korelaciji sa njim i GAP skor, mereni prehospitalno, su se izdvojili kao nezavisni prediktor u oceni težine traume i predviđanju ishoda lečenja povređenog. T- RTS skor i CRAMS skala su se izdvojili kao pojedinačni prediktori u oceni težine traume, ali ne i kao nezavisni prediktori. RTS skor za predikciju nema statističku značajnost u predviđanju ishoda lečenja povređenog, za razliku od CRAMS skale koja ima, ali se nije izdvojila kao nezavisni prediktor ishoda lečenja. Osim navedenih trauma skorova, kao nezavisni prediktori u oceni težine traume izdvojili su se: sistolni krvni pritisak, SaO2 u perifernoj krvi merena pulsnom oksimetrijom, povreda glave i vrata i povreda grudnog koša. Za predviđanje ishoda lečenja povređenog samo se SaO2 u perifernoj krvi merena pulsnom oksimetrijom izdvojila kao pojedinačni prediktor, ali ne i kao nezavisni prediktor ishoda. Severe trauma could be defined in several ways. The most commonly used definition includes Injury Severity Score (ISS) and severe trauma is determined if ISS >15. Trauma management is a time sensitive issue and a coordination between different levels of health system and many specialists is vital in the treatment of severe trauma. In the last decades, a need for the objective evaluation of the severity of trauma and its outcome was perceived due to the complex management and treatment of trauma and its costs. Aim of the study: to compare the sensitivity and specificity between prehospital scores T-RTS (Revised Trauma Score), CRAMS (Circulation, Respiration, Abdomen, Motors, Speech), MGAP (Mechanism, Glasgow Coma Scale, Age, Arterial Pressure) and GAP (Glasgow Coma Scale, Age, Arterial Pressure), to assess the predictability of prehospital scores (RTS, CRAMS, MGAP and GAP) in the outcome of traumatized patients, to determine the significance of individual factors, initially determined during the prehospital evaluation, in evaluating the severity of trauma and the outcome of treatment. Patients enrolled into this prospective observational study were older than 18, prehospitally treated on the trauma site by the doctors of the Institute of the Emergency Medicine Novi Sad and Health Centre Bečej – Emergency Medical Service and afterward transported into the Emergency Centre Novi Sad. Based on ISS values, patients were divided into two groups: Group A – severe trauma (50 patients; ISS>15) and Group B – mild trauma (257 patients; ISS≤15). For the broder values of scores, determining the severity of trauma, GAP had the highest sensitivity (98%), while MGAP had the highest specificity (62%). RTS had the highest sensitivity in predicting the outcome (95.2%), while GAP and CRAMS had specificity of 87.5%. Prehospital MGAP score, in strong correlation with GAP, was singled out for its independent predictive value in determining the severity of trauma and its outcome. T-RTS and CRAMS stood out to be individual – but not independent – predictors in evaluating the severity of trauma. RTS was not statistically significant in predicting the outcome, in contrast with CRAMS. However, CRAMS was not singled out as an independent predictor of the outcome. In addition to the scores, independent predictors of the severity of trauma were: systolic blood pressure, arterial oxygen saturation (SaO2) by using the pulse oximeter, head, neck and thorax injuries. Only SaO2 proved to be a single – but not independent – predictor of the outcome.

Тешка траума се може дефинисати на неколико различитих начина. Најчешће коришћена дефиниција укључује коришћење Injury Severity Score ( ISS скор). Ако је вредност ISS скор >15, ради се о тешкој трауми. Траума је временски осетљиво стање, због тога је за збрињавање тешко повређених пацијената неопходна добра сарадња различитих нивоа здравствене заштите и здравствених стручњака различитих специјалности. У претходних неколико деценија, због сложенијег процеса лечења и великих трошкова, дошло је до потребе за што објективнијом проценом стања повређеног и исхода лечења. Циљ: Упоредити сензитивност и специфичност T-RTS скорa (Triage Revised Trauma Score), CRAMS скалe (Circulation, Respiration, Abdomen, Motor and Speech), МGAP скора (Mechanism, Glasgow coma scale, Age, and arterial Pressure) и GAP скора (Glasgow coma scale, Age, and arterial Pressure) примењених на прехоспиталном нивоу, проценити могућности прехоспитално примењених RTS, CRAMS, МGAP и GAP скорова у предикцији исхода лечења повређеног пацијента и утврдити значај појединачних фактора, одређиваних на прехоспиталном нивоу током иницијалног прегледa повређеног, за процену тежине повреде и предикцију исхода лечења повређеног. Истраживање је проспективног, опсервационог карактера. У истраживање су укључени пацијенти старији од 18 година, које су лекари Заводa за хитну медицинску помоћ Нови Сад (ЗЗХМП НС) и Службe хитне медицинске помоћи Дома здравља Бечеј (СХМП ДЗ Бечеј) збрињавали на терену након трауме, а потом их транспортовали у Ургентни центар Клиничког центра Војводине (УЦ КЦВ). На основу вредности ISS скора пацијенти су сврстани у једну од две групе: група А- пацијенти код којих је ISS скор након завршене дијагностике изнад 15- тешка траума и група Б -пацијенти код којих је након завршене дијагностике ISS скор ≤15- лака траума. У групи А је било 50, а у групи Б 257 пацијената. За граничне вредности скорова које означавају да траума није лака, највећу сензитивност у оцени тежине трауме је имао GAP скор 98,8%, а највећу специфичност MGAP скор 62%. У предвиђању исхода лечења, највећу сензитивност је имао RTS скор за предикцију 95,2%, а специфичност GAP скор и CRAMS скала 87,5%. MGAP скор, а пошто је у снажној корелацији са њим и GAP скор, мерени прехоспитално, су се издвојили као независни предиктор у оцени тежине трауме и предвиђању исхода лечења повређеног. Т- RTS скор и CRAMS скала су се издвојили као појединачни предиктори у оцени тежине трауме, али не и као независни предиктори. RTS скор за предикцију нема статистичку значајност у предвиђању исхода лечења повређеног, за разлику од CRAMS скале која има, али се није издвојила као независни предиктор исхода лечења. Осим наведених траума скорова, као независни предиктори у оцени тежине трауме издвојили су се: систолни крвни притисак, SaO2 у периферној крви мерена пулсном оксиметријом, повреда главе и врата и повреда грудног коша. За предвиђање исхода лечења повређеног само се SaO2 у периферној крви мерена пулсном оксиметријом издвојила као појединачни предиктор, али не и као независни предиктор исхода., Teška trauma se može definisati na nekoliko različitih načina. Najčešće korišćena definicija uključuje korišćenje Injury Severity Score ( ISS skor). Ako je vrednost ISS skor >15, radi se o teškoj traumi. Trauma je vremenski osetljivo stanje, zbog toga je za zbrinjavanje teško povređenih pacijenata neophodna dobra saradnja različitih nivoa zdravstvene zaštite i zdravstvenih stručnjaka različitih specijalnosti. U prethodnih nekoliko decenija, zbog složenijeg procesa lečenja i velikih troškova, došlo je do potrebe za što objektivnijom procenom stanja povređenog i ishoda lečenja. Cilj: Uporediti senzitivnost i specifičnost T-RTS skora (Triage Revised Trauma Score), CRAMS skale (Circulation, Respiration, Abdomen, Motor and Speech), MGAP skora (Mechanism, Glasgow coma scale, Age, and arterial Pressure) i GAP skora (Glasgow coma scale, Age, and arterial Pressure) primenjenih na prehospitalnom nivou, proceniti mogućnosti prehospitalno primenjenih RTS, CRAMS, MGAP i GAP skorova u predikciji ishoda lečenja povređenog pacijenta i utvrditi značaj pojedinačnih faktora, određivanih na prehospitalnom nivou tokom inicijalnog pregleda povređenog, za procenu težine povrede i predikciju ishoda lečenja povređenog. Istraživanje je prospektivnog, opservacionog karaktera. U istraživanje su uključeni pacijenti stariji od 18 godina, koje su lekari Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad (ZZHMP NS) i Službe hitne medicinske pomoći Doma zdravlja Bečej (SHMP DZ Bečej) zbrinjavali na terenu nakon traume, a potom ih transportovali u Urgentni centar Kliničkog centra Vojvodine (UC KCV). Na osnovu vrednosti ISS skora pacijenti su svrstani u jednu od dve grupe: grupa A- pacijenti kod kojih je ISS skor nakon završene dijagnostike iznad 15- teška trauma i grupa B -pacijenti kod kojih je nakon završene dijagnostike ISS skor ≤15- laka trauma. U grupi A je bilo 50, a u grupi B 257 pacijenata. Za granične vrednosti skorova koje označavaju da trauma nije laka, najveću senzitivnost u oceni težine traume je imao GAP skor 98,8%, a najveću specifičnost MGAP skor 62%. U predviđanju ishoda lečenja, najveću senzitivnost je imao RTS skor za predikciju 95,2%, a specifičnost GAP skor i CRAMS skala 87,5%. MGAP skor, a pošto je u snažnoj korelaciji sa njim i GAP skor, mereni prehospitalno, su se izdvojili kao nezavisni prediktor u oceni težine traume i predviđanju ishoda lečenja povređenog. T- RTS skor i CRAMS skala su se izdvojili kao pojedinačni prediktori u oceni težine traume, ali ne i kao nezavisni prediktori. RTS skor za predikciju nema statističku značajnost u predviđanju ishoda lečenja povređenog, za razliku od CRAMS skale koja ima, ali se nije izdvojila kao nezavisni prediktor ishoda lečenja. Osim navedenih trauma skorova, kao nezavisni prediktori u oceni težine traume izdvojili su se: sistolni krvni pritisak, SaO2 u perifernoj krvi merena pulsnom oksimetrijom, povreda glave i vrata i povreda grudnog koša. Za predviđanje ishoda lečenja povređenog samo se SaO2 u perifernoj krvi merena pulsnom oksimetrijom izdvojila kao pojedinačni prediktor, ali ne i kao nezavisni prediktor ishoda., Severe trauma could be defined in several ways. The most commonly used definition includes Injury Severity Score (ISS) and severe trauma is determined if ISS >15. Trauma management is a time sensitive issue and a coordination between different levels of health system and many specialists is vital in the treatment of severe trauma. In the last decades, a need for the objective evaluation of the severity of trauma and its outcome was perceived due to the complex management and treatment of trauma and its costs. Aim of the study: to compare the sensitivity and specificity between prehospital scores T-RTS (Revised Trauma Score), CRAMS (Circulation, Respiration, Abdomen, Motors, Speech), MGAP (Mechanism, Glasgow Coma Scale, Age, Arterial Pressure) and GAP (Glasgow Coma Scale, Age, Arterial Pressure), to assess the predictability of prehospital scores (RTS, CRAMS, MGAP and GAP) in the outcome of traumatized patients, to determine the significance of individual factors, initially determined during the prehospital evaluation, in evaluating the severity of trauma and the outcome of treatment. Patients enrolled into this prospective observational study were older than 18, prehospitally treated on the trauma site by the doctors of the Institute of the Emergency Medicine Novi Sad and Health Centre Bečej – Emergency Medical Service and afterward transported into the Emergency Centre Novi Sad. Based on ISS values, patients were divided into two groups: Group A – severe trauma (50 patients; ISS>15) and Group B – mild trauma (257 patients; ISS≤15). For the broder values of scores, determining the severity of trauma, GAP had the highest sensitivity (98%), while MGAP had the highest specificity (62%). RTS had the highest sensitivity in predicting the outcome (95.2%), while GAP and CRAMS had specificity of 87.5%. Prehospital MGAP score, in strong correlation with GAP, was singled out for its independent predictive value in determining the severity of trauma and its outcome. T-RTS and CRAMS stood out to be individual – but not independent – predictors in evaluating the severity of trauma. RTS was not statistically significant in predicting the outcome, in contrast with CRAMS. However, CRAMS was not singled out as an independent predictor of the outcome. In addition to the scores, independent predictors of the severity of trauma were: systolic blood pressure, arterial oxygen saturation (SaO2) by using the pulse oximeter, head, neck and thorax injuries. Only SaO2 proved to be a single – but not independent – predictor of the outcome.