Search

Докторска дисертација “Микрорегионални аспекти туристичког уређења Новог Сада и његовог гравитационог подручја” односи се на простор општина Бачка Топола, Зрењанин, Нови Бечеј, Кула, Оџаци, Бач, Бачка Паланка, Бачки Петроцац, Беочин, Бечеј, Врбас, Жабаљ, Нови Сад, Србобран, Сремски Карловци, Темерин, Тител, Ириг, Инђија, Рума и Стара Пазова. Поред наведених придодате су и општине Сомбор, Сремска Митровица, Апатин и Шид, из разлога што оне географски припадају овом простору. Испитиване су везе између примарне и дестинација нижег реда, спроведено анкетно истраживање грађана и туриста, интервју са туристичким агенцијама и формиран модел уређења вишенодне туристичке дестинације. Дати су конкретни приједлози туристичког уређења појединих дијелова Новог Сада, као и одабраних мјеста у његовој гравитационој зони., Doktorska disertacija “Mikroregionalni aspekti turističkog uređenja Novog Sada i njegovog gravitacionog područja” odnosi se na prostor opština Bačka Topola, Zrenjanin, Novi Bečej, Kula, Odžaci, Bač, Bačka Palanka, Bački Petrocac, Beočin, Bečej, Vrbas, Žabalj, Novi Sad, Srbobran, Sremski Karlovci, Temerin, Titel, Irig, Inđija, Ruma i Stara Pazova. Pored navedenih pridodate su i opštine Sombor, Sremska Mitrovica, Apatin i Šid, iz razloga što one geografski pripadaju ovom prostoru. Ispitivane su veze između primarne i destinacija nižeg reda, sprovedeno anketno istraživanje građana i turista, intervju sa turističkim agencijama i formiran model uređenja višenodne turističke destinacije. Dati su konkretni prijedlozi turističkog uređenja pojedinih dijelova Novog Sada, kao i odabranih mjesta u njegovoj gravitacionoj zoni., Doctoral dissertation, "Micro-regional aspects of tourism planning and design Novi Sad and its gravitation area" refers to the municipality of Bačka Topola, Zrenjanin, Novi Bečej, Kula, Odžaci, Bač, Bačka Palanka, Bački Petrocac, Beočin, Bečej, Vrbas, Žabalj, Novi Sad, Srbobran, Sremski Karlovci, Temerin, Titel, Irig, Inđija, Ruma i Stara Pazova. In addition to these are added to the municipality of Sombor, Sremska Mitrovica, Apatin and Šid, because they belong to this geographical area. Examined the links between primary and lower rank destination, conducted survey of citizens and tourists, interviews with travel agencies and established model of organization multiple node destination. Concrete proposals of tourism planing and desing are given for certain parts of Novi Sad, as well as selected sites in its gravitation area.

Предмет рада представља истраживање родне равноправности међу запосленима у туристичкој привреди Србијe. Рад се састоји из шест поглавља којима су обухваћени: теоријски оквир истраживања и дефинисање појма родне равноправности, истраживање законског оквира који обухвата област родне равноправности у Европској унији и Републици Србији, анализа званичних статистичких подататака о положају жена на тржишту рада са оствром на сектор туристичке привреде, квантитативне показатеље родне равноправности истраживане путем анкетног упитника, квалитативне показатеље родне равноправности истраживане помоћу полуструктурисаног интервуја, те статистичку обраду и аналазу прикупљених података и на крају извођење закључака на основу добијених резулатата. Бројна ранија истраживања показују на постојање родне неравноправности на тржишту рада која укључује неједнак третман коме су изложене жене током обављања послова, запошљавање жена на нижим радним позицијама, нижа примања жена у односу на мушкарце за рад сличне или једнаке вредности и друго. Литературни наводи потврђују постојање и опстајање родне неравноправности између мушкараца и жена запослених у сектору туризма и угоститељства упркос чиљеници да жене представљају већинску радну снагу у овим секторима. Увођењем законодавних и институционалних оквира који регулишу област родне равноправности, у оквиру Европске уније, те Републике Србије као кандидата за чланство, смањена је широко распрострањена пракса неравноправаног положаја жена. Међутим, иста и даље није у потпуности искорењена. Циљ споведених истраживања у оквиру овог рада је указивање на постојање кванитативних и квалитатитвних показатеља родне неравноправности запослених у туристичком сектору, а у сврху примарног циља који укључује подизање друштвене свести о потреби достизања пуне родне равноправности која даље омогућава остваривања целокупног потенцијала појединца и тиме развоја друштва у целини. Истраживањем званичних статистичких извора дошли смо до квантитативних података о индексима родне равноправности у земљама Европске уније и Републици Србији, затим о основним индикаторима тржишта рада у Републици Србији, односу броја запослених према нивоу образовања и полу, према сектору делатности и полу, затим према врсти радног односа и полу, према броју радних сати и полу, те према просечној заради и полу. Такође, дошли смо до података о броју запослених према родној припадности, њиховој структури према стручној спреми, те просечним зарадама према родној припадности запослених у туристичкој делатности. У току овог дела истраживања сагледана је домаћа и страна литература из области којом се овај рад бави. У раду су даље прикупљени званични подаци Европског института за родну равноправност и Завода за статистику Републике Србије, и анализирани коришћењем компаративног метода, метода анализе и синтезе, критичког метода, дедуктивног и индуктивног метода и дескриптивног метода. Анкетно истраживање споведено је на узорку од 223 испитаника запослених у организацијама туристичке привреде у Републици Србији. Приликом анализе резултата коришћена је статистичка анализа података помоћу програма SPSS 23.0. Обрада података укључује дескриптивне методе, метод корелационе анализе, параметријску технику помоћу Т-тест-а и непараметријске технике (Хи-квадрат, Колмогоров-Смирнов и Шапиро-Вилк тест, као и Ман-Витнијев У тест). Истраживање помоћу полуструктуираног интервјуа обухватило је 25 испитаника (15 женског и 10 мушког пола) запослених на позицијама оперативног, средњег и високог менаџмента у организацијама туристичке привреде. Истраживање података добијених помоћу интервјуа засновано је на описним (небројчаним) подацима, а одговори су сублимирани и анализирани кроз неколико целина: родна равноправност, заступљеност мушкараца и жена на руководећим положајима, родне улоге, платни јаз, дискриминација и мобинг на раду, усклађивање приватног/породичног и професионалног живота, напредовање у каријери, заштита материнства и родитељског одсуствовања, једнаке позиције мушкараца и жена. Анализом добијених резлатата закључује се постојање родне неравноправност међу запосленима у сектору туризма у Србији., Predmet rada predstavlja istraživanje rodne ravnopravnosti među zaposlenima u turističkoj privredi Srbije. Rad se sastoji iz šest poglavlja kojima su obuhvaćeni: teorijski okvir istraživanja i definisanje pojma rodne ravnopravnosti, istraživanje zakonskog okvira koji obuhvata oblast rodne ravnopravnosti u Evropskoj uniji i Republici Srbiji, analiza zvaničnih statističkih podatataka o položaju žena na tržištu rada sa ostvrom na sektor turističke privrede, kvantitativne pokazatelje rodne ravnopravnosti istraživane putem anketnog upitnika, kvalitativne pokazatelje rodne ravnopravnosti istraživane pomoću polustrukturisanog intervuja, te statističku obradu i analazu prikupljenih podataka i na kraju izvođenje zaključaka na osnovu dobijenih rezulatata. Brojna ranija istraživanja pokazuju na postojanje rodne neravnopravnosti na tržištu rada koja uključuje nejednak tretman kome su izložene žene tokom obavljanja poslova, zapošljavanje žena na nižim radnim pozicijama, niža primanja žena u odnosu na muškarce za rad slične ili jednake vrednosti i drugo. Literaturni navodi potvrđuju postojanje i opstajanje rodne neravnopravnosti između muškaraca i žena zaposlenih u sektoru turizma i ugostiteljstva uprkos čiljenici da žene predstavljaju većinsku radnu snagu u ovim sektorima. Uvođenjem zakonodavnih i institucionalnih okvira koji regulišu oblast rodne ravnopravnosti, u okviru Evropske unije, te Republike Srbije kao kandidata za članstvo, smanjena je široko rasprostranjena praksa neravnopravanog položaja žena. Međutim, ista i dalje nije u potpunosti iskorenjena. Cilj spovedenih istraživanja u okviru ovog rada je ukazivanje na postojanje kvanitativnih i kvalitatitvnih pokazatelja rodne neravnopravnosti zaposlenih u turističkom sektoru, a u svrhu primarnog cilja koji uključuje podizanje društvene svesti o potrebi dostizanja pune rodne ravnopravnosti koja dalje omogućava ostvarivanja celokupnog potencijala pojedinca i time razvoja društva u celini. Istraživanjem zvaničnih statističkih izvora došli smo do kvantitativnih podataka o indeksima rodne ravnopravnosti u zemljama Evropske unije i Republici Srbiji, zatim o osnovnim indikatorima tržišta rada u Republici Srbiji, odnosu broja zaposlenih prema nivou obrazovanja i polu, prema sektoru delatnosti i polu, zatim prema vrsti radnog odnosa i polu, prema broju radnih sati i polu, te prema prosečnoj zaradi i polu. Takođe, došli smo do podataka o broju zaposlenih prema rodnoj pripadnosti, njihovoj strukturi prema stručnoj spremi, te prosečnim zaradama prema rodnoj pripadnosti zaposlenih u turističkoj delatnosti. U toku ovog dela istraživanja sagledana je domaća i strana literatura iz oblasti kojom se ovaj rad bavi. U radu su dalje prikupljeni zvanični podaci Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost i Zavoda za statistiku Republike Srbije, i analizirani korišćenjem komparativnog metoda, metoda analize i sinteze, kritičkog metoda, deduktivnog i induktivnog metoda i deskriptivnog metoda. Anketno istraživanje spovedeno je na uzorku od 223 ispitanika zaposlenih u organizacijama turističke privrede u Republici Srbiji. Prilikom analize rezultata korišćena je statistička analiza podataka pomoću programa SPSS 23.0. Obrada podataka uključuje deskriptivne metode, metod korelacione analize, parametrijsku tehniku pomoću T-test-a i neparametrijske tehnike (Hi-kvadrat, Kolmogorov-Smirnov i Šapiro-Vilk test, kao i Man-Vitnijev U test). Istraživanje pomoću polustruktuiranog intervjua obuhvatilo je 25 ispitanika (15 ženskog i 10 muškog pola) zaposlenih na pozicijama operativnog, srednjeg i visokog menadžmenta u organizacijama turističke privrede. Istraživanje podataka dobijenih pomoću intervjua zasnovano je na opisnim (nebrojčanim) podacima, a odgovori su sublimirani i analizirani kroz nekoliko celina: rodna ravnopravnost, zastupljenost muškaraca i žena na rukovodećim položajima, rodne uloge, platni jaz, diskriminacija i mobing na radu, usklađivanje privatnog/porodičnog i profesionalnog života, napredovanje u karijeri, zaštita materinstva i roditeljskog odsustvovanja, jednake pozicije muškaraca i žena. Analizom dobijenih rezlatata zaključuje se postojanje rodne neravnopravnost među zaposlenima u sektoru turizma u Srbiji., Тhe topic of the paper is a study of gender equality among employees in the tourism industry of Serbia. The paper is divided into six chapters: theoretical framework of research and description of the term of gender equality, research on legislation covering the field of gender equality in the European Union and the Republic of Serbia, analysis of official statistical data on the position of women in the labor market with reference to the tourism sector, quantitative indicators of gender equality researched through a questionnaire, qualitative indicators of gender equality researched using a semi-structured interview, and statistical processing and analysis of collected data and finally presentation of conclusions based on the obtained results. Numerous previous studies previous studies have found that there are gender inequalities in the labor market, including unequal treatment to which women are exposed during work, employment of women in lower positions; lower wages of women compared to men for work of similar or equal value, etc. Despite the fact that women represent the majority of the workforce in these industries, the research confirms the existence and continuation of gender inequality in the tourism and hospitality industries. By introducing legislative and institutional frameworks that regulate the field of gender equality, in the European Union, and the Republic of Serbia as a candidate for membership, the widespread practice of unequal position of women has been reduced. However, it has still not been completely eliminated. The aim of this research is to point out the existence of quantitative and qualitative indicators of gender inequality of employees in the tourism sector, for the purpose of the primary goal which includes raising public awareness of the need to achieve full gender equality, which further enables the realization of the entire potential of the individual and thus the development of the entire society. By researching official statistical sources, we obtained quantitative data through the Gender Equality Index in the countries of the European Union and the Republic of Serbia, then data on the basic indicators of the labor market in the Republic of Serbia, the ratio of the number of employees by level of education and gender, by sector and gender, then by type of work and sex, by the number of working hours and sex, and average salary and sex. Also, we found out data on the number of employees by gender, their structure by education, and average earnings by gender of employees in the tourism industry. During this part of the research, the literature of domestic and foreign authors in the field covered by this paper was reviewed. Тhe paper further collects official data from the European Institute for Gender Equality and the Statistical Office of the Republic of Serbia, and analyzes it using comparative methods, methods of analysis and synthesis, critical method, deductive and inductive methods, and descriptive methods. The survey was conducted on a sample of 223 respondents employed in organizations of the tourism industry in the Republic of Serbia. The collected data were processed on the SPSS 23.0 program. Data processing includes descriptive methods, a correlation analysis method parametric techniques using the T-test and non-parametric techniques (Chi-square, Kolmogorov-Smirnov and Shapiro-Wilk test, as well as Man-Whitney U test) The research using a semi-structured interview, included 25 respondents (15 female and 10 male) employed in positions of operational, middle and senior management in tourism industry organizations. The research of data obtained through interviews is based on descriptive (not numerical) data, and the answers were sublimated and analyzed through several units: gender equality, representation of men and women in management positions, gender roles, pay gap, discrimination and mobbing at work, harmonization of private / family and professional life, career advancement, protection of maternity and parental leave, equal position of men and women. The outcome of the research indicates there is gender inequality among employees in Serbia's tourism sector.

Предмет рада представља истраживање родне равноправности међу запосленима у туристичкој привреди Србијe. Рад се састоји из шест поглавља којима су обухваћени: теоријски оквир истраживања и дефинисање појма родне равноправности, истраживање законског оквира који обухвата област родне равноправности у Европској унији и Републици Србији, анализа званичних статистичких подататака о положају жена на тржишту рада са оствром на сектор туристичке привреде, квантитативне показатеље родне равноправности истраживане путем анкетног упитника, квалитативне показатеље родне равноправности истраживане помоћу полуструктурисаног интервуја, те статистичку обраду и аналазу прикупљених података и на крају извођење закључака на основу добијених резулатата. Бројна ранија истраживања показују на постојање родне неравноправности на тржишту рада која укључује неједнак третман коме су изложене жене током обављања послова, запошљавање жена на нижим радним позицијама, нижа примања жена у односу на мушкарце за рад сличне или једнаке вредности и друго. Литературни наводи потврђују постојање и опстајање родне неравноправности између мушкараца и жена запослених у сектору туризма и угоститељства упркос чиљеници да жене представљају већинску радну снагу у овим секторима. Увођењем законодавних и институционалних оквира који регулишу област родне равноправности, у оквиру Европске уније, те Републике Србије као кандидата за чланство, смањена је широко распрострањена пракса неравноправаног положаја жена. Међутим, иста и даље није у потпуности искорењена. Циљ споведених истраживања у оквиру овог рада је указивање на постојање кванитативних и квалитатитвних показатеља родне неравноправности запослених у туристичком сектору, а у сврху примарног циља који укључује подизање друштвене свести о потреби достизања пуне родне равноправности која даље омогућава остваривања целокупног потенцијала појединца и тиме развоја друштва у целини. Истраживањем званичних статистичких извора дошли смо до квантитативних података о индексима родне равноправности у земљама Европске уније и Републици Србији, затим о основним индикаторима тржишта рада у Републици Србији, односу броја запослених према нивоу образовања и полу, према сектору делатности и полу, затим према врсти радног односа и полу, према броју радних сати и полу, те према просечној заради и полу. Такође, дошли смо до података о броју запослених према родној припадности, њиховој структури према стручној спреми, те просечним зарадама према родној припадности запослених у туристичкој делатности. У току овог дела истраживања сагледана је домаћа и страна литература из области којом се овај рад бави. У раду су даље прикупљени званични подаци Европског института за родну равноправност и Завода за статистику Републике Србије, и анализирани коришћењем компаративног метода, метода анализе и синтезе, критичког метода, дедуктивног и индуктивног метода и дескриптивног метода. Анкетно истраживање споведено је на узорку од 223 испитаника запослених у организацијама туристичке привреде у Републици Србији. Приликом анализе резултата коришћена је статистичка анализа података помоћу програма SPSS 23.0. Обрада података укључује дескриптивне методе, метод корелационе анализе, параметријску технику помоћу Т-тест-а и непараметријске технике (Хи-квадрат, Колмогоров-Смирнов и Шапиро-Вилк тест, као и Ман-Витнијев У тест). Истраживање помоћу полуструктуираног интервјуа обухватило је 25 испитаника (15 женског и 10 мушког пола) запослених на позицијама оперативног, средњег и високог менаџмента у организацијама туристичке привреде. Истраживање података добијених помоћу интервјуа засновано је на описним (небројчаним) подацима, а одговори су сублимирани и анализирани кроз неколико целина: родна равноправност, заступљеност мушкараца и жена на руководећим положајима, родне улоге, платни јаз, дискриминација и мобинг на раду, усклађивање приватног/породичног и професионалног живота, напредовање у каријери, заштита материнства и родитељског одсуствовања, једнаке позиције мушкараца и жена. Анализом добијених резлатата закључује се постојање родне неравноправност међу запосленима у сектору туризма у Србији. Predmet rada predstavlja istraživanje rodne ravnopravnosti među zaposlenima u turističkoj privredi Srbije. Rad se sastoji iz šest poglavlja kojima su obuhvaćeni: teorijski okvir istraživanja i definisanje pojma rodne ravnopravnosti, istraživanje zakonskog okvira koji obuhvata oblast rodne ravnopravnosti u Evropskoj uniji i Republici Srbiji, analiza zvaničnih statističkih podatataka o položaju žena na tržištu rada sa ostvrom na sektor turističke privrede, kvantitativne pokazatelje rodne ravnopravnosti istraživane putem anketnog upitnika, kvalitativne pokazatelje rodne ravnopravnosti istraživane pomoću polustrukturisanog intervuja, te statističku obradu i analazu prikupljenih podataka i na kraju izvođenje zaključaka na osnovu dobijenih rezulatata. Brojna ranija istraživanja pokazuju na postojanje rodne neravnopravnosti na tržištu rada koja uključuje nejednak tretman kome su izložene žene tokom obavljanja poslova, zapošljavanje žena na nižim radnim pozicijama, niža primanja žena u odnosu na muškarce za rad slične ili jednake vrednosti i drugo. Literaturni navodi potvrđuju postojanje i opstajanje rodne neravnopravnosti između muškaraca i žena zaposlenih u sektoru turizma i ugostiteljstva uprkos čiljenici da žene predstavljaju većinsku radnu snagu u ovim sektorima. Uvođenjem zakonodavnih i institucionalnih okvira koji regulišu oblast rodne ravnopravnosti, u okviru Evropske unije, te Republike Srbije kao kandidata za članstvo, smanjena je široko rasprostranjena praksa neravnopravanog položaja žena. Međutim, ista i dalje nije u potpunosti iskorenjena. Cilj spovedenih istraživanja u okviru ovog rada je ukazivanje na postojanje kvanitativnih i kvalitatitvnih pokazatelja rodne neravnopravnosti zaposlenih u turističkom sektoru, a u svrhu primarnog cilja koji uključuje podizanje društvene svesti o potrebi dostizanja pune rodne ravnopravnosti koja dalje omogućava ostvarivanja celokupnog potencijala pojedinca i time razvoja društva u celini. Istraživanjem zvaničnih statističkih izvora došli smo do kvantitativnih podataka o indeksima rodne ravnopravnosti u zemljama Evropske unije i Republici Srbiji, zatim o osnovnim indikatorima tržišta rada u Republici Srbiji, odnosu broja zaposlenih prema nivou obrazovanja i polu, prema sektoru delatnosti i polu, zatim prema vrsti radnog odnosa i polu, prema broju radnih sati i polu, te prema prosečnoj zaradi i polu. Takođe, došli smo do podataka o broju zaposlenih prema rodnoj pripadnosti, njihovoj strukturi prema stručnoj spremi, te prosečnim zaradama prema rodnoj pripadnosti zaposlenih u turističkoj delatnosti. U toku ovog dela istraživanja sagledana je domaća i strana literatura iz oblasti kojom se ovaj rad bavi. U radu su dalje prikupljeni zvanični podaci Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost i Zavoda za statistiku Republike Srbije, i analizirani korišćenjem komparativnog metoda, metoda analize i sinteze, kritičkog metoda, deduktivnog i induktivnog metoda i deskriptivnog metoda. Anketno istraživanje spovedeno je na uzorku od 223 ispitanika zaposlenih u organizacijama turističke privrede u Republici Srbiji. Prilikom analize rezultata korišćena je statistička analiza podataka pomoću programa SPSS 23.0. Obrada podataka uključuje deskriptivne metode, metod korelacione analize, parametrijsku tehniku pomoću T-test-a i neparametrijske tehnike (Hi-kvadrat, Kolmogorov-Smirnov i Šapiro-Vilk test, kao i Man-Vitnijev U test). Istraživanje pomoću polustruktuiranog intervjua obuhvatilo je 25 ispitanika (15 ženskog i 10 muškog pola) zaposlenih na pozicijama operativnog, srednjeg i visokog menadžmenta u organizacijama turističke privrede. Istraživanje podataka dobijenih pomoću intervjua zasnovano je na opisnim (nebrojčanim) podacima, a odgovori su sublimirani i analizirani kroz nekoliko celina: rodna ravnopravnost, zastupljenost muškaraca i žena na rukovodećim položajima, rodne uloge, platni jaz, diskriminacija i mobing na radu, usklađivanje privatnog/porodičnog i profesionalnog života, napredovanje u karijeri, zaštita materinstva i roditeljskog odsustvovanja, jednake pozicije muškaraca i žena. Analizom dobijenih rezlatata zaključuje se postojanje rodne neravnopravnost među zaposlenima u sektoru turizma u Srbiji. Тhe topic of the paper is a study of gender equality among employees in the tourism industry of Serbia. The paper is divided into six chapters: theoretical framework of research and description of the term of gender equality, research on legislation covering the field of gender equality in the European Union and the Republic of Serbia, analysis of official statistical data on the position of women in the labor market with reference to the tourism sector, quantitative indicators of gender equality researched through a questionnaire, qualitative indicators of gender equality researched using a semi-structured interview, and statistical processing and analysis of collected data and finally presentation of conclusions based on the obtained results. Numerous previous studies previous studies have found that there are gender inequalities in the labor market, including unequal treatment to which women are exposed during work, employment of women in lower positions; lower wages of women compared to men for work of similar or equal value, etc. Despite the fact that women represent the majority of the workforce in these industries, the research confirms the existence and continuation of gender inequality in the tourism and hospitality industries. By introducing legislative and institutional frameworks that regulate the field of gender equality, in the European Union, and the Republic of Serbia as a candidate for membership, the widespread practice of unequal position of women has been reduced. However, it has still not been completely eliminated. The aim of this research is to point out the existence of quantitative and qualitative indicators of gender inequality of employees in the tourism sector, for the purpose of the primary goal which includes raising public awareness of the need to achieve full gender equality, which further enables the realization of the entire potential of the individual and thus the development of the entire society. By researching official statistical sources, we obtained quantitative data through the Gender Equality Index in the countries of the European Union and the Republic of Serbia, then data on the basic indicators of the labor market in the Republic of Serbia, the ratio of the number of employees by level of education and gender, by sector and gender, then by type of work and sex, by the number of working hours and sex, and average salary and sex. Also, we found out data on the number of employees by gender, their structure by education, and average earnings by gender of employees in the tourism industry. During this part of the research, the literature of domestic and foreign authors in the field covered by this paper was reviewed. Тhe paper further collects official data from the European Institute for Gender Equality and the Statistical Office of the Republic of Serbia, and analyzes it using comparative methods, methods of analysis and synthesis, critical method, deductive and inductive methods, and descriptive methods. The survey was conducted on a sample of 223 respondents employed in organizations of the tourism industry in the Republic of Serbia. The collected data were processed on the SPSS 23.0 program. Data processing includes descriptive methods, a correlation analysis method parametric techniques using the T-test and non-parametric techniques (Chi-square, Kolmogorov-Smirnov and Shapiro-Wilk test, as well as Man-Whitney U test) The research using a semi-structured interview, included 25 respondents (15 female and 10 male) employed in positions of operational, middle and senior management in tourism industry organizations. The research of data obtained through interviews is based on descriptive (not numerical) data, and the answers were sublimated and analyzed through several units: gender equality, representation of men and women in management positions, gender roles, pay gap, discrimination and mobbing at work, harmonization of private / family and professional life, career advancement, protection of maternity and parental leave, equal position of men and women. The outcome of the research indicates there is gender inequality among employees in Serbia's tourism sector.

Крајем XX и почетком XXI века дошло је до интензивне урбанизације и индустријализације које су условиле низ проблема из области заштите животне средине, али и квалитета човековог живота. Довеле су до убрзаног начина живота и мало слободног времена које се обично неквалитетно проводи. Ако се ту дода и економски аспект долази се до поражавајућих резултата. Мир, тишина и одмор – било активан или не, потребни су сваком људском бићу да би правилно функционисало, насупрот буци, густом саобраћају, пренасељености и сличним одликама савременог друштва које и сам Београд има. Пошто се дата ситуација не може променити, ваљано је прилагодити се и променити поједине навике на опште задовољство. Ту ступа на сцену излетничко-рекреативни туризам. Овај вид туризма сваки становник Београда може себи приуштити пошто не захтева много времена и финансијских средстава.У самом граду су познате парк-шуме Топчидер и Кошутњак које пружају одличан простор за брзо склањање у мирну оазу, иако сте у самом граду. Реке Дунав и Сава, имају одличне шеталишне стазе, а Ада Циганлија са богатим излетничко- рекреативним програмима у моменту ће омогућити да се заборави да смо били у градској вреви. Не треба заборавити и Велико ратно острво са богатом орнитофауном. Са мало више времена треба да се располаже уколико се жели отићи до Авале, надомак Београда. Она пружа пун доживљај одласка из града, јер ће се шетњом кроз шуму, утабаним стазама полако стићи и доживети ова ниска планина, и брзо стићи до врха јер стазе нису превише захтевне. Уз доживљај Авалског торња и Споменика Незнаном јунаку дан ће бити испуњен. Космај се мора волети због дугих уређених стаза.Фрушка гора је посебна на свој начин и у односу на друге обрађене планина пружа највише могућности за реализацију више различитих видова туризма. Дуге шеталишне стазе, бициклизам, маратони и незаобилазне манастирске туре само су део доживљаја шта ова планина може да пружи. Вршачке планине на граници са Румунијом и специфичним климатским карактеристика, а Дивчибаре, са дивљином може да прикаже праве природне пејзаже. Све ове излетничко- рекреативне дестинације осим природних пружају и разноврсна културно-историјска богатства. У близини Београда је Обедска бара, а нешто даље, поред Зрењанина Царска бара. Оне су посебно интересантне за ученике основних и средњих школа. У град Суботицу треба свратити јер је надомак Палићког комплекса који је и један од омиљених дестинација на листи туристичких агенција. У Ваљево треба отићи да би се доживело старо градско језгро Тешњар, као што треба обићи и његову околину која зрачи културно-историјским духом. На нешто већој удаљености, али исто надомак су и Ђердап и Сребрно језеро. Ђердап са непоновљивим природним пределом, а на Сребрно језеро лети на купање, а у свим осталим годишњим добима за задовољење излетничко-рекреативних потреба., Krajem XX i početkom XXI veka došlo je do intenzivne urbanizacije i industrijalizacije koje su uslovile niz problema iz oblasti zaštite životne sredine, ali i kvaliteta čovekovog života. Dovele su do ubrzanog načina života i malo slobodnog vremena koje se obično nekvalitetno provodi. Ako se tu doda i ekonomski aspekt dolazi se do poražavajućih rezultata. Mir, tišina i odmor – bilo aktivan ili ne, potrebni su svakom ljudskom biću da bi pravilno funkcionisalo, nasuprot buci, gustom saobraćaju, prenaseljenosti i sličnim odlikama savremenog društva koje i sam Beograd ima. Pošto se data situacija ne može promeniti, valjano je prilagoditi se i promeniti pojedine navike na opšte zadovoljstvo. Tu stupa na scenu izletničko-rekreativni turizam. Ovaj vid turizma svaki stanovnik Beograda može sebi priuštiti pošto ne zahteva mnogo vremena i finansijskih sredstava.U samom gradu su poznate park-šume Topčider i Košutnjak koje pružaju odličan prostor za brzo sklanjanje u mirnu oazu, iako ste u samom gradu. Reke Dunav i Sava, imaju odlične šetališne staze, a Ada Ciganlija sa bogatim izletničko- rekreativnim programima u momentu će omogućiti da se zaboravi da smo bili u gradskoj vrevi. Ne treba zaboraviti i Veliko ratno ostrvo sa bogatom ornitofaunom. Sa malo više vremena treba da se raspolaže ukoliko se želi otići do Avale, nadomak Beograda. Ona pruža pun doživljaj odlaska iz grada, jer će se šetnjom kroz šumu, utabanim stazama polako stići i doživeti ova niska planina, i brzo stići do vrha jer staze nisu previše zahtevne. Uz doživljaj Avalskog tornja i Spomenika Neznanom junaku dan će biti ispunjen. Kosmaj se mora voleti zbog dugih uređenih staza.Fruška gora je posebna na svoj način i u odnosu na druge obrađene planina pruža najviše mogućnosti za realizaciju više različitih vidova turizma. Duge šetališne staze, biciklizam, maratoni i nezaobilazne manastirske ture samo su deo doživljaja šta ova planina može da pruži. Vršačke planine na granici sa Rumunijom i specifičnim klimatskim karakteristika, a Divčibare, sa divljinom može da prikaže prave prirodne pejzaže. Sve ove izletničko- rekreativne destinacije osim prirodnih pružaju i raznovrsna kulturno-istorijska bogatstva. U blizini Beograda je Obedska bara, a nešto dalje, pored Zrenjanina Carska bara. One su posebno interesantne za učenike osnovnih i srednjih škola. U grad Suboticu treba svratiti jer je nadomak Palićkog kompleksa koji je i jedan od omiljenih destinacija na listi turističkih agencija. U Valjevo treba otići da bi se doživelo staro gradsko jezgro Tešnjar, kao što treba obići i njegovu okolinu koja zrači kulturno-istorijskim duhom. Na nešto većoj udaljenosti, ali isto nadomak su i Đerdap i Srebrno jezero. Đerdap sa neponovljivim prirodnim predelom, a na Srebrno jezero leti na kupanje, a u svim ostalim godišnjim dobima za zadovoljenje izletničko-rekreativnih potreba., At the end of XX and beginning of XXI century there has been intense urbanization and industrialization, which caused a number of problems in the field of environmental protection, but also the quality of human life. Led to a rapid way of life and a bit of free time that are usually poorly implemented. If there are added and economic aspects leads to devastating results. Peace, quiet and relaxation - whether active or not, are required every human being in order to function properly, as opposed to noise, heavy traffic, overpopulation and similar characteristics of modern society, which itself has Beograd. Since the data can’t change the situation, rolled it up and adapt to change certain habits to general satisfaction. Here comes in the excursion and recreational tourism. This type of tourism every citizen of Belgrade can afford as it does not require much time and financial resources.In the city known forest park Topcider and Kosutnjak that provide an excellent place for a quick removal of the peaceful oasis, even though you are in the city. The rivers Danube and Sava, have excellent pedestrian paths, and Ada Ciganlija with rich excursion and recreational programs at the moment will allow you to forget that we were in the bustle. We should not forget the Great War Island with rich ornithofauna. With a little more time to be available if they want to go to Avala, near Belgrade. It provides a full experience of leaving the city, because it will be a walk through the woods, trodden paths, and slowly get to experience this low mountains, and quickly get to the top because the trails are not too demanding. With the experience of the Avala Tower and the Monument to the Unknown Soldier Day will be filled. Kosmaj must love me for long groomed trails. Fruska gora is special in its own way and in relation to other processed mountain offers the most features for the realization of a number of different types of tourism. Long pedestrian paths, cycling, marathons and unavoidable monastery tours are just part of the experience of what this mountain has to offer. Vrsac mountains on the border with Romania and specific climatic characteristics, Divcibare, with the wilderness can display real natural landscapes. All of this excursion and recreational destination other than natural and provide a variety of cultural and historical wealth. Near Belgrade Obedska bar, a little further, near Zrenjanin Imperial bar. They are particularly interesting for elementary and secondary schools. The city of Subotica need to stop because it is close to Palic complex that is one of the favorite destinations on the list of travel agencies. In Valjevo need to go to the old town center suffered Tesnjar, as it needs to take a tour of the surrounding area that radiates cultural and historical spirit. On a somewhat greater distance, but they are also close to the Iron Gates and Silver Lake. Djerdap with unique natural zones, and at Silver Lake flying to swimming, and in all other seasons to enjoy the excursion and recreational needs.

У овој дисертацији су студиозно сагледане могућности унапређења туристичке понуде северозападне Црне Горе(општине Жабљак, Пљевља, Плужине, Шавник) на бази недовољно искоришћених природних туристичких вредности. Управо разноврстан, хоризонтално и вертикално рашчлањен рељеф и веома сложен геолошки састав, специфичне климатске карактеристике, потом реке и бројна планинска језера, те богат биљни и животињски свет, представљају оне природне вредности које потенцијално чинеоснову унапређења туристичке понуде овог дела Црне Горе базираног и на заштићеним природним добрима (Национални парк„Дурмитор“, Регионални парк„Пива“). Посебан акценат је дат у сагледавању и оцени нивоа искоришћености природних туристичких вредности, као примарних туристичких мотива у границама истраживаног простора. Истовремено су уз процену и вредновање ових ресурса предложене поједине активности за њихово квалитетније уклапање у туристичку понуду северозападне Црне Горе.Реализација таквих активности би требала утицати на унапређење туристичке понуде које се може постићи, генерално само развојем туризма који је у сагласности са еколошким нормама, нарочито ако се имају у виду постојећа заштићена природна добра на територији подручја. Такође је у разматрању наведене проблематике презентовано актуелно стање постојеће укупне туристичке понуде истраживаног подручја која укључује или би требалаукључивато поједине антропогене вредности. Оне практично нису укључене у понуду локалних туристичких агенција, с обзиром на то да су агенције готово искључиво усмерене на програме валоризације природних вредности (рафтинг, планинарење и др.). Ове вредности јесу основа унапређења туристичке понуде подручја, али су антропогене вредности њена потенцијално адекватна допуна која уз одговарајуће активности надлежних субјеката може утицати једним делом на садржајну диверзификацију туристичке понуде подручја. SWOT анализом се кроз њене саставне факторе указало назначајне претпоставке у формирању туристичке понуде истраживаног подручја, као што се указало и на прагове ограничења, али и на могућности које могу послужити за умањење или превазилажење неких од њих. За реализацију тих могућности је потребна свест локалне заједнице о томе да се резултати појединих негативних процеса на делу подручја (изразити пример НП„Дурмитор“) који су мотивисани краткорочним потребама морају са аспекта квалитета природних вредности, одразити на исте кроз дугорочне импликације.Осим овом анализом, значајна сазнања су добијена и из анкетног истраживања спроведеног на узорку од200 случајно изабраних туриста на више локација унутар подручја. Резултати овог истраживања су послужили као веома валидан индикатор предности и недостатака актуелне туристичке понуде, али и нивоа задовољства анкетираних туриста чиме је такође указано на смернице унапређења појединих сегмената туристичке понуде. Наглашеним апликативним карактером овај део истраживања пружа одговарајући информативни допринос надлежним туристичким субјектима којим сеуказује на анкетним истраживањем утврђен степен афирмативности места, односно подручја у целини. Истовремено, резултати поменутог истраживања пружају, између осталог, и значајне информације које се односе на остварен квалитет, као и на израженије преферирање неких сегмената туристичке понуде при чему исто може послужити делом и као полазна основа у прилагођавању појединих сегмената понуде потребама туриста. Истраживањем у оквиру израде дисертације је констатоватована присутност одређенедискоординације услед различитости у нивоима надлежности и неуједначености у погледу централизације/децентрализације управљања над појединим организационим субјектима. У вези са тим, а на основу резултата проистеклих из целокупно спроведеног истраживања кроз интердисциплинарни приступ дошло се до сагледавања потребе реализације више конкретних мера међу којима је једна од њих потреба формирања Регионалне туристичке организације што је једна од предиспозиција које су од значаја у просецу бољег позиционирања истраживаног подручја као туристичке дестинације., U ovoj disertaciji su studiozno sagledane mogućnosti unapređenja turističke ponude severozapadne Crne Gore(opštine Žabljak, Pljevlja, Plužine, Šavnik) na bazi nedovoljno iskorišćenih prirodnih turističkih vrednosti. Upravo raznovrstan, horizontalno i vertikalno raščlanjen reljef i veoma složen geološki sastav, specifične klimatske karakteristike, potom reke i brojna planinska jezera, te bogat biljni i životinjski svet, predstavljaju one prirodne vrednosti koje potencijalno čineosnovu unapređenja turističke ponude ovog dela Crne Gore baziranog i na zaštićenim prirodnim dobrima (Nacionalni park„Durmitor“, Regionalni park„Piva“). Poseban akcenat je dat u sagledavanju i oceni nivoa iskorišćenosti prirodnih turističkih vrednosti, kao primarnih turističkih motiva u granicama istraživanog prostora. Istovremeno su uz procenu i vrednovanje ovih resursa predložene pojedine aktivnosti za njihovo kvalitetnije uklapanje u turističku ponudu severozapadne Crne Gore.Realizacija takvih aktivnosti bi trebala uticati na unapređenje turističke ponude koje se može postići, generalno samo razvojem turizma koji je u saglasnosti sa ekološkim normama, naročito ako se imaju u vidu postojeća zaštićena prirodna dobra na teritoriji područja. Takođe je u razmatranju navedene problematike prezentovano aktuelno stanje postojeće ukupne turističke ponude istraživanog područja koja uključuje ili bi trebalauključivato pojedine antropogene vrednosti. One praktično nisu uključene u ponudu lokalnih turističkih agencija, s obzirom na to da su agencije gotovo isključivo usmerene na programe valorizacije prirodnih vrednosti (rafting, planinarenje i dr.). Ove vrednosti jesu osnova unapređenja turističke ponude područja, ali su antropogene vrednosti njena potencijalno adekvatna dopuna koja uz odgovarajuće aktivnosti nadležnih subjekata može uticati jednim delom na sadržajnu diverzifikaciju turističke ponude područja. SWOT analizom se kroz njene sastavne faktore ukazalo naznačajne pretpostavke u formiranju turističke ponude istraživanog područja, kao što se ukazalo i na pragove ograničenja, ali i na mogućnosti koje mogu poslužiti za umanjenje ili prevazilaženje nekih od njih. Za realizaciju tih mogućnosti je potrebna svest lokalne zajednice o tome da se rezultati pojedinih negativnih procesa na delu područja (izraziti primer NP„Durmitor“) koji su motivisani kratkoročnim potrebama moraju sa aspekta kvaliteta prirodnih vrednosti, odraziti na iste kroz dugoročne implikacije.Osim ovom analizom, značajna saznanja su dobijena i iz anketnog istraživanja sprovedenog na uzorku od200 slučajno izabranih turista na više lokacija unutar područja. Rezultati ovog istraživanja su poslužili kao veoma validan indikator prednosti i nedostataka aktuelne turističke ponude, ali i nivoa zadovoljstva anketiranih turista čime je takođe ukazano na smernice unapređenja pojedinih segmenata turističke ponude. Naglašenim aplikativnim karakterom ovaj deo istraživanja pruža odgovarajući informativni doprinos nadležnim turističkim subjektima kojim seukazuje na anketnim istraživanjem utvrđen stepen afirmativnosti mesta, odnosno područja u celini. Istovremeno, rezultati pomenutog istraživanja pružaju, između ostalog, i značajne informacije koje se odnose na ostvaren kvalitet, kao i na izraženije preferiranje nekih segmenata turističke ponude pri čemu isto može poslužiti delom i kao polazna osnova u prilagođavanju pojedinih segmenata ponude potrebama turista. Istraživanjem u okviru izrade disertacije je konstatovatovana prisutnost određenediskoordinacije usled različitosti u nivoima nadležnosti i neujednačenosti u pogledu centralizacije/decentralizacije upravljanja nad pojedinim organizacionim subjektima. U vezi sa tim, a na osnovu rezultata proisteklih iz celokupno sprovedenog istraživanja kroz interdisciplinarni pristup došlo se do sagledavanja potrebe realizacije više konkretnih mera među kojima je jedna od njih potreba formiranja Regionalne turističke organizacije što je jedna od predispozicija koje su od značaja u prosecu boljeg pozicioniranja istraživanog područja kao turističke destinacije., "null", The dissertation deals with the advancement possibilities of tourist offer in north western part of Montenegro (municipalities of Žabljak, Pljevlja, Plužine, Šavnik) based on insufficiently utilised natural tourism values. Natural tourism values such as diverse, horizontally and vertically segmented relief, extremely complex geological formation, specific climate features, rivers and numerous mountain lakes, bio-diversity of flora and fauna form the prospective ground for tourism offer advancement in this part of Montenegro jointly with protected natural assets (National Park Durmitor and Regional Park Piva). There is special emphasis on comprehension and evaluation of utilization level of natural tourism assets, as primary tourist motives within the boundaries of the researched area. Simultaneous to estimation and evaluation of the resources, certain activities have been proposed for their qualitative integration into the tourist offer of north western part of Montenegro. Realisation of the activities should impact thetourist offer advancement that can be achieved only by means of tourism development that is in concordance with ecology principles, especially related to existing natural assets of this area. Moreover, the study of the issues describes the current condition of the total tourist offer which implies or should imply certain anthropogenic values of the researched area. In practice anthropogenic values were not included into the offer of the local travel agents. Instead, there was exclusive orientation towards the valorisation programmes of natural values (rafting, mountaineering, etc.). Natural values do create the basis for tourist offer advancement in the area, but anthropogenic values create prospective adequate complement to the tourist offer which together with appropriateactivities of the subjects in charge may in return partly impact the content diversification of the tourist offer in the area. SWOT analysis by means of its constituent factors specifies the presuppositions in tourist offer creation of the researched area, identifiesrestriction factors and also the possibilities that may help to alleviate or surpass some of them. Furthermore, the realisation of the possibilities demands higher awareness of the local community on the issue that the results of certain negative processes in the part of the researched area (prominent example National Park Durmitor) motivated by short-termed needs must have long-termed impact on natural values in terms of quality. Apart from this analysis, important findings have been obtained by the questionnaire conducted on the sample of 200 randomlyselected tourists on several locations within the area. The results of the research serve as a valid indicator of strengths and weaknesses of the current tourist offer and the level of satisfaction of the respondents, which also indicates the directions for future improvement of certain segments within the tourist offer. This part of the research offers appropriate informative contribution to the tourism subjects by means of its highlighted applicative potential and defined level of affirmative features of the total area. At the same time the results of the research offer significant information on the achieved quality level and preferred segments of tourist offer that may partlyserve as the basisfor adaptation of certain segments within the offer to tourist needs.The research conducted for doctoral thesis highlighted certain discoordination due to differences between the levels of responsibility and unevenly entralised/decentralised management of organisational subjects. Related to this and based on the results of the research based on interdisciplinary approach several measures have been highlighted, among which the need to form Regional tourist organisation as one of the predispositions for the process of better positioning of the researched area as a tourist destination.