Search

Последњих година у сектору туризма појавио се нови тренд – екотуризам као одговор на прекомерну употребу и експлоатацију необновљивих природних ресурса. Током путовања потенцијални екотуристи желе да доживе природу, а да притом својим боравком не угрожавају природно окружење. Екотуризам може допринети повећању одрживе продуктивности, развоју инфраструктуре у удаљеним областима и повећању запослености у локалним заједницама. Екотуризам као „главна манифестација” одрживог туризма представља сегмент туристичке индустрије који доприноси економском развоју земље и у последње време је постао мотор социјалног напретка. Употребом метода вишекритеријумске анализе у докторској дисертацији, међу којим издвајамо интеграцију аналитичко хијерхијског процеса (АХП) и SWOT анализе, добијени су доследни резултати и потврђено да геопросторни обухват слива Јужне Мораве поседује изузетан потенцијал за развој екотуризма. Основни критеријуми на основу којих је вршена валоризација су: снаге, слабости, шансе и претње заштићених природних добара (за свако заштићено природно добро урађена је појединачна валоризација) у сливу Јужне Мораве. На темељу ових параметара, односно SWOT фактора изведен је већи број субфактора имплементираних у поступку валоризације. Степен конзистентности матрице (CR) коришћен је за верификацију веродостојности тежинских коефицијената добијених помоћу АХП метода. Истраживање примењено у овој докторској дисертацији имало је за циљ утврђивање важности поменутих SWOT фактора и субфактора, а потом и позиционирање предложених стратегија за развој екотуризма. Експерти су оцењивали осам заштићених природних добара у геопросторном обухвату слива Јужне Мораве помоћу АХПметодологије (поређењем парова (поменутих) критеријума, где се поставља питање шта је значајније или шта има веће деловање, при чему се одређује степен њихове релативне важности). Резултати који су постигнути применом интегрисаног AHPSWOT метода представљају хронолошки распоред примене стратегија за развој екотуризма истраживаног простора. Предложени метод вишекритеријумског одлучивања примењен у раду дао је адекватне објашњења на дефинисана питања. Крајњи циљ његове примене су веродостојни резултати који се поистовећивају са објективном „сликом” на терену. Поменути резултати остварени у поступку овог истраживања имају апликативни карактер и могу послужити као полазна основа за истраживање сличних простора у будућности. Овај рад има практичну примену у реалном пословању заштићених природних добара и одрживом развоју туризма на њиховим просторима због универзалности предложеног модела. In recent years, a new trend has emerged in the tourism sector – ecotourism – as a response to overuse and exploitation of non-renewable natural resources. During their travels, potential ecotourists want to experience nature, while avoiding endangering the natural environment during their stay. Ecotourism can contribute to increased sustainable productivity, remote area infrastructure development and increased employment in local communities. Ecotourism as a ˮmain manifestation“ of sustainable tourism represents a segment of the tourism industry that contributes to the economic development of the country and has recently become the engine of social progress. Using the methods of multicriteria analysis in doctoral dissertation, among which we single out the integration of analytic hierarchical process (AHP) and SWOT analysis, consistent results are obtained and confirmed that the geospatial coverage of the South Morava basin has exceptional potential for ecotourism development. Basic criteria used valorization performance was: strenghts, weaknesses, opportunities and threats of protected natural assets in the South basin of Morava (Note: for each protected natural good, an individual valorization was performed). Based on these parameters, ie SWOT factors, a number of subfactors implemented in the valorization process were derived. The degree of matrix consistency (CR) was used to verify the reliability of the weighting coefficients obtained using the AHP method. The research conducted for the purposes of this doctoral dissertation aimed to determine the importance of the mentioned SWOT factors and subfactors, and then to position the proposed strategies for the development of ecotourism. Experts evaluated eight protected natural areas in the geospatial coverage of the South Morava basin with the help of AHP methodology (by comparing pairs of earlier mentioned criteria, where the question is asked what is more significant or what has a greater effect, where the degree of their relative importance is determined). Results achieved by applying the integrated AHP-SWOT methods represents a chronological schedule of strategy implemetation for the development of ecotourism of the investigated space. The proposed method of multi-criteria decision-making applied in the paper provided adequate answers to the defined questions and led to credible results that are identified with the objective "picture" in the field. The final results achieved in the process of this research have an applicative character and can serve as a starting point for exploring similar spaces in the future. This paper has a practical application in the real business of protected natural resources and sustainable development of tourism in their area due to the univesity of the proposed model.

The lateralization of upper limbs, i.e. the tendency to use one arm more often in comparison to the other one while performing unimanual actions is the most obvious example of cerebral lateralization and it represents a characteristic of human population. The percentage representation of right-handed persons in comparison to the left-handed is approximately 90%-10% on the global level. The representation of left-handed persons is significantly lower than the right-handed, which was taken as the basis of a lateralization phenomenon research. For the sake of this research, lateralization is defined through seven unimanual skills, the performance of which requires precision. Based on the data analysis, both direction and degree of lateralization, as well as ipsilateral correlation with other organs (leg, eye and ear) were defined. The aim of this research was also to determine the potential correlation of hand lateralization with the observed phenotypic and cognitive characteristics of examinees, as well as to predictability of hand lateralization in relation to observed characteristics. It was concluded that the lateralization degree is more expressed with the right-handed, as well as with females. What was also observed was that this characteristic is stabilized later in life, meaning it is more expressed with older examinees in comparison to the younger ones. In addition to that, the higher lateralization degree indicates a more expressed ipsilateral correlation with the legs, eyes and ears. Hand lateralization is not a predictor of cognitive process speed, but can be correlated to learning and thinking styles. The representation of handedness direction in examinees’ families was observed through three generations of relatives and it indicates a genetic basis, especially in the cases of a left-handed mother or left-handedness in the mother’s family. Among the observed phenotypic characteristics of the examinees (hair and eye color, ear lobe shape, Darwin’s tubercle, finger overlapping, irregular articulation of the sound R, diastema), finger overlapping is the only characteristic that can be correlated to the hand lateralization.

Манифестација „Дани шљиве – шљиво моја“ у Блацу једна је од 42 посвећених воћу и поврћу и једна од три манифестације посвећених шљиви у Србији. Одржава се већ 9 година за редом у граду смештеном у широкој Топличкој котлини у подножју Јастрепца, где у условима умерено-континенталне климе постоје добри услови за развој шљиварства, тако да носи епитет традиционалне манифестације. У овом раду су анализирани резултати анкете која је спроведена током одржавања последње манифестације, августа 2011. године. Анкета је коршћена као методски поступак јер се у релативно краком временском периоду, уз минималне трошкове истраживања, дошло до великог броја информација и података. Анкета обухвата 304 случајно изабрана испитаника, различите полне, старосне и образовне структуре. Урађена је у циљу испитивања туристичког тржишта, ставова и понашања посетилаца, као и унапређења туристичке понуде. Поред метода анкете, урађена је туристичка валоризација манифестације, где су анализирани елементи географске и економске групе критеријума у циљу испитивања туристичког потенцијала са аспекта развоја туризма, као привредне гране која може допринети развоју Блаца као недовољно развијеног подручја. Међутим, и поред тога што методa анкете има ограничења у смислу давања субјективних одговора, она на основу утврђених критеријума, даје добре и брзе резултате. The event "Days of Plum - My Plum" at Blace has been one of 42 events dedicated to fruits and vegetables and one of three events dedicated to plum in Serbia. It has been held for nine consecutive years in the town situated in the wide Toplica valley at the foot of Jastrebac, where in a relatively favourable climate conditions there are good conditions for development of plum, so it has become a traditional event. This paper analyzes the results of a survey conducted during the last event, August 2011. The survey is used as methodical procedure because in relatively short time period a relatively large amount of information and data has been obtained. The survey includes 304 randomly selected respondents of different gender, age and educational structures. It was performed to examine the tourism market, attitudes and behaviour of visitors, as well as tourism promotion. In addition to the survey, the tourist valorisation of events is done in which the elements of geographic and economic groups of criteria are analyzed in order to investigate the tourism potential in terms of development of tourism as an economic sector that can contribute to the development of Blace as an underdeveloped area.