Search

Циљ oвих истрaживaњa био је дa сe, у рaзличитим климaтско eдaфским услoвимa, прoучи стaбилнoст сeдимeнтaциje прoтeинa и сaдржaja влaжнoг глутeнa 14 гeнoтипoвa oзимe пшeницe, примeнoм AMMI мoдeлa. Oглeд je изведен по потпуно случајном блок сиситему нa три лoкaлитeтa (Сoмбoр, Крушeвaц и Крaгуjeвaц). Анализа варијансе AMMI модела показала је да постоји значајна разлика између проучаваних генотипова, локалитета и њихове интеракције. Спољна средина је имaлa нajвeћи удeo у укупнoj вaриjaциjи oглeдa и oбjaснилa је 58,73% вaриjaбилнoсти влaжнoг глутeнa, док је у експресији седиментације протеина највећи удео припао интeрaкциjи генотип× спољна средина (52,21%). К ao нajстaбилниjи гeнoтипoви истaкли су сe КГ-199/4, КГ-47/21, КГ- 191/5-13 и КГ-27/6 зa сeдимeнтaциjу прoтeинa и КГ-27/6 и КГ-52/3 за влажан глутен. Тhe aim of these studies was to study, in different climatic conditions, the stability of protein sedimentation and wet gluten content of 14 winter wheat genotypes, using the AMMI model. The experiment was set up according to a completely random block system at three locations (Sombor, Kruševac and Kragujevac). Analysis of the variance of the AMMI model showed that there is a significant difference between the studied genotypes, localities and their interaction. The environment had the largest share in the total variation of the experiment and explained 58.73% of the variability of wet gluten, while in the expression of protein sedimentation the largest share belonged to the genotype × external interaction (52.21%).The most stable genotypes were KG-199/4, KG- 47/21, KG-191/5-13 and KG-27/6 for the sedimentation value and КГ- 52/3 for wet gluten.The most stable genotypes were KG-199/4, KG- 47/21, KG-191/5-13 and KG-27/6 for the sedimentation value, and KG- 27/6 and KG-52/3 for wet gluten.

Заснован је оглед са 27 генотипова пшенице, на два локалитета: Римски Шанчеви (Бачка, Војводина) и Кумане (Банат, Војводина), у току две вегетационе сезоне. Анализирана је фенотипска варијабилност и стабилност генотипова пшенице, у погледу масе зрна по класу, у различитим агроеколошким срединама. Фактори спољашање средине (тип земљишта и вегетациона сезона) су имали највећи удео у варијацији масе зрна по класу, затим интеракција генотипа и спољашње средине, док је најмањи удео у варијацији имао фактор генотип. Услови повећане алкалности земљишта типа - солоњец су утицали на смањење масе зрна по класу за 25%. Генотипови који су остварили изнад просечне вредности масе зрна по класу и високу стабилност су: Хармонија, КГ-58, Орашанка и Морава. Већа стабилност масе зрна по класу је забележена на локалитету Кумане, у обе вегетационе сезоне, у поређењу са стабилношћу која је испољена на локалитету Римски Шанчеви. An experiment with 27 wheat genotypes was established at two localities: Rimski Šančevi (Bačka, Vojvodina) and Kumane (Banat, Vojvodina), during two vegetation seasons. The phenotypic variability and stability of wheat genotypes, in terms of grain weight per spike, were analyzed in different agroecological environments. Environmental factors (soil type and vegetation season) had the largest share in the variation of grain weight per spike, followed by the G×E interaction, while the factor of genotype had the smallest share in the total variation. Conditions of increased alkalinity of the solonetz soil type influenced the reduction of grain weight per spike by 25%, in relation to the value achieved on soil type of chernozem. Genotypes that achieved above-average values of grain weight per spike and high stability are: Harmonija, KG-58, Orašanka and Morava. Stability of grain weight per spike was higherin Kumane locality, in both vegetation seasons, compared to the stability shown in the Rimski Šančevi locality.

У овој тези проучене су осцилације и стабилност запремински оптерећене правоугаоненано-плоче уз коришћење Ерингенове теорије еластичности. Запреминско оптерећењеје константно са правцем који је у равни плоче. Гранични услови су моделовани каопокретна укљештења. Класична теорија плоча и Карманова теорија плоча, које сунадограђене Ерингеновом теоријом еластичности, искоришћене су за формирањедиференцијалне једначине стабилности и осциловања нано-плоче. Галеркиновомметодом одређене су сопствене фреквенције трансверзалних осцилација нано-плоче узависности од ефеката запреминског оптерећења и нелокалности. Одређене сукритичне вредности параметра запреминског оптерећења при којима нано-плоча губистабилност. Приказан је утицај ефеката запреминског оптерећења и нелокалности нанеколико облика осциловања. Верификација резултата извршена је помоћу методедиференцијалних квадратура., U ovoj tezi proučene su oscilacije i stabilnost zapreminski opterećene pravougaonenano-ploče uz korišćenje Eringenove teorije elastičnosti. Zapreminsko opterećenjeje konstantno sa pravcem koji je u ravni ploče. Granični uslovi su modelovani kaopokretna uklještenja. Klasična teorija ploča i Karmanova teorija ploča, koje sunadograđene Eringenovom teorijom elastičnosti, iskorišćene su za formiranjediferencijalne jednačine stabilnosti i oscilovanja nano-ploče. Galerkinovommetodom određene su sopstvene frekvencije transverzalnih oscilacija nano-ploče uzavisnosti od efekata zapreminskog opterećenja i nelokalnosti. Određene sukritične vrednosti parametra zapreminskog opterećenja pri kojima nano-ploča gubistabilnost. Prikazan je uticaj efekata zapreminskog opterećenja i nelokalnosti nanekoliko oblika oscilovanja. Verifikacija rezultata izvršena je pomoću metodediferencijalnih kvadratura., In this thesis, the problem of stability and vibration of a rectangular single-layer graphenesheet under body force is studied using Eringen’s theory. The body force is constant andparallel with the plate. The boundary conditions correspond to the dynamical model of ananoplate clamped at all its sides. Classical plate theory and von Kármán plate theory,upgraded with nonlocal elasticity theory, is used to formulate the differential equation ofstability and vibration of the nanoplate. Natural frequencies of transverse vibrations,depending on the effects of body load and nonlocality, are obtained using Galerkin’s method.Critical values of the body load parameter, i.e., the values of the body load parameter whenthe plate loses its stability, are determined for different values of nonlocality parameter. Themode shapes of nanoplate under influences of body load and nonlocality are presented aswell. Differential quadrature method is used for verification of obtained results.

Дисертација истражује најприхватљивије методе мерења стабилности фреквенције уфреквенцијском домену, односно мерење вредности величине „фазни шум“, приликомпроцеса еталонирања мерне опреме. Када се говори о мерној опреми која је предмететалонирања, дисертација је, пре свега, окренута ка еталонирању врхунскихкомерцијалних стандарда (еталона) фреквенције. Приказана истраживања су била основза покретање и реализацију истраживачко-развојног пројекта у оквиру Министарстваодбране, који је имао за циљ оспособљавање метролошке лабораторије Техничкогопитног центра Војске Србије за потпуно еталонирање мерне опреме из областивремена и фреквенције. Различите методе мерења подразумевају и различите мернемогућности, као и врло широк спектар еталонске и мерне опреме која се користи прињиховој реализацији. У дисертацији се приказују различити начини мерења фазног шумаи описују методе реализоване на основу доступне мерне опреме. Како се ради ометодама упоредне анализе референтног и мереног сигнала, посебно критична позицијаје одабир референце, односно референтног еталона. Истраживање је довело дозакључака којима је предложен метод мерења потребне и довољне мерне несигурностикао и начин реализације изабране методе, односно одабир еталонске мерне опреме. Уциљу увођења мерне методе у употребу, извршена су и приказана мерења наразличитим типовима и врстама мерне опреме. Валидација методе је остваренабилатералним поређењем са Дирекцијом за мере и драгоцене метале, Група за време,фреквенцију и дистрибуцију времена. Да је могуће реализовати методу мерења фазногшума приликом еталонирања најквалитетнијих осцилатора је постављена хипотезадисертације, која је истраживањем доказана и практично спроведена. Крајњи резултатистраживања је довео до увођења признате методе еталонирања фазног шума, први пут, Disertacija istražuje najprihvatljivije metode merenja stabilnosti frekvencije ufrekvencijskom domenu, odnosno merenje vrednosti veličine „fazni šum“, prilikomprocesa etaloniranja merne opreme. Kada se govori o mernoj opremi koja je predmetetaloniranja, disertacija je, pre svega, okrenuta ka etaloniranju vrhunskihkomercijalnih standarda (etalona) frekvencije. Prikazana istraživanja su bila osnovza pokretanje i realizaciju istraživačko-razvojnog projekta u okviru Ministarstvaodbrane, koji je imao za cilj osposobljavanje metrološke laboratorije Tehničkogopitnog centra Vojske Srbije za potpuno etaloniranje merne opreme iz oblastivremena i frekvencije. Različite metode merenja podrazumevaju i različite mernemogućnosti, kao i vrlo širok spektar etalonske i merne opreme koja se koristi prinjihovoj realizaciji. U disertaciji se prikazuju različiti načini merenja faznog šumai opisuju metode realizovane na osnovu dostupne merne opreme. Kako se radi ometodama uporedne analize referentnog i merenog signala, posebno kritična pozicijaje odabir reference, odnosno referentnog etalona. Istraživanje je dovelo dozaključaka kojima je predložen metod merenja potrebne i dovoljne merne nesigurnostikao i način realizacije izabrane metode, odnosno odabir etalonske merne opreme. Ucilju uvođenja merne metode u upotrebu, izvršena su i prikazana merenja narazličitim tipovima i vrstama merne opreme. Validacija metode je ostvarenabilateralnim poređenjem sa Direkcijom za mere i dragocene metale, Grupa za vreme,frekvenciju i distribuciju vremena. Da je moguće realizovati metodu merenja faznogšuma prilikom etaloniranja najkvalitetnijih oscilatora je postavljena hipotezadisertacije, koja je istraživanjem dokazana i praktično sprovedena. Krajnji rezultatistraživanja je doveo do uvođenja priznate metode etaloniranja faznog šuma, prvi put, The dissertation examines the most acceptable methods for measuring the frequency stabilityin the frequency domain, that is, measuring the value of the "phase noise", during the processof measuring equipment calibration. When it comes to measuring equipment as a subject ofcalibration, the dissertation is, first of all, oriented towards the calibration of the highestcommercial frequency standards. The presented researches were the basis for initiation andrealization of the research and development project within the Ministry of Defense, which wasaimed at training the metrology laboratory of the Technical Test Center of the Serbian Armyfor complete calibration of measuring equipment in the area of time and frequency. Differentmeasurement methods also involve different measurement possibilities, as well as a very widerange of calibration and measuring equipment used in their realization. Different methods ofmeasuring phase noise are described in the dissertation and they describe realized methodsbased on available measuring equipment. As for methods of comparative analysis of thereference and measured signal, a particularly critical position is the selection of the reference,that is, the reference oscillator. The research led to conclusions suggesting the method ofmeasuring the necessary and sufficient measurement uncertainty, as well as the method ofrealization of the chosen method, i.e. selection of the standard measuring equipment. In orderto put the measurement method into practice, measurements were performed on differenttypes of measuring equipment. Validation of the method was achieved by bilateralcomparison with the Directorate of Measures and Precious Metals, Group for time, frequencyand time dissemination. The possibility to realize the method of phase noise measurementduring the calibration of the highest quality oscillators is a hypothesis of the dissertation thathas been set up, and has been proven and practically carried out by the research. The finalresult of the research led to the introduction of a recognized calibration method of the phasenoise, for the first time in the Republic of Serbia.

Ova doktorska disertacija uvodi nov pristup ispitivanju stabilnosti dinamičkihsistema, korišćenjem teorije pseudospektra. Na taj način se postojeći pojamstabilnosti profinjuje pojmom robusne stabilnosti, koji mnogo adekvatnijeopisuje realnu ekološku stabilnost. Razvijen je nov matematički alat zaizračunavanje indikatora stabilnosti, koji je zatim ilustrovan na primeru dvaekosistema tla, sa po četiri uzorka, u četiri različita stadijuma razvoja., This doctoral dissertation establishes a novel approach to the stability analysis ofdynamical systems, in terms of matrix pseudospectrum. In that manner, the existingconcept of stability has undergone essential refinement so as to give birth to theconcept of robust stability, which has the ability to capture the ecological stability at amore adequate level. Additionally, within the framework of the dissertation, a newmathematical tool for the stability indicators computation has been developed, whichhas then been used to illustrate theoretical results in form of two soil ecosystems,each of them sampled four times, all of them observed in four distinct stages ofevolution.

У раду је проучавана варијабилност најважнијих компоненти родности и стабилност приноса зрна генотипова пшенице, селекционисаних у Центру за стрна жита у Крагујевцу. Полазни материјал за реализацију програма истраживања представљала су 14 хомозиготних генотипова озиме хлебне пшенице (Triticum aestivum spp vulgare), одабраних због своје дивергентности у погледу најважнијих агрономских особина. Огледи су постављени по потпуно случајном блок систему на огледном пољу Центра за стрна жита у Крагујевцу, Института за крмно биље у Крушевцу и Агроинститута у Сомбору, током две године (2013. и 2014.). У испитивању је анализиран принос зрна и најважније компоненте родности: број биљака/м2, број продуктивних класова/м2, висина биљке, маса надземног дела биљке, дужина примарног класа, број класића примарног класа, маса примарног класа, маса класова по биљци, број зрна примарног класа, маса зрна примарног класа, маса зрна по биљци, маса 1000 зрна и хектолитарска маса. Биометријском обрадом добијених података израчунате су просечне вредности, варијанса, стандардна девијација и стандардна грешка за све испитиване особине. Према коефицијенту варијације, најмања варијабилност утврђена је код хектолитарске масе (1,49%), док је највећа забележена код масе класова биљке (31,30%). Утицај генотипа био је најизраженији код експресије броја продуктивних класова/м2, висине примарне стабљике, дужине примарног класа, броја класића примарног класа, броја зрна примарног класа, хектолитарске масе и приноса зрна. Интеракција генотип х спољашња средина испољила је значајан утицај код свих особина, осим код броја биљака/м2 и масе 1000 зрна. AMMI анализом стабилности утврђено је да се вредност прве главне компоненте интеракције кретала у распону од 57,10% за број продуктивних класова/м2 до 84,86% за масу примарног класа. Према GGE-биплот анализи, удео прве главне компоненте PC1 у укупној GGE варијанси, кретао се у распону од 55,31% код броја продуктивних класова/м2 до 97,29% код висине примарне стабљике. Висока и стабилнае експресија најважнијих компоненти родности и приноса зрна утврђена је код неколико генотипова пшенице, интересантних за поступак признавања, али и за избор родитељских парова у будућем раду на оплемењивању пшенице. In the study, variability of the most important yield components and yield stability of wheat genotipes, breeded in Center for Small Grains in Kragujevac, was investigated. Cornerstone material for realization of investigation were 14 homozigous genotipes of winter bread wheat (Triticum aestivum spp vulgare), chosen because of divergence of the most important agronomical traits. Trials were designed as complete randomized block experiments on the field of Center for Small Grains in Kragujevac, Institute for forage plants in Kruševac and Agroinstitute in Sombor, during two years (2013. и 2014.). During investigation was analysed kernel yield and the most important yield components: number of plants per m2, number of spikes per m2, plant height, above-ground mass of plant, lenght of primary spike, spikelets number per spike, weight of primary spike, weight of spikes per plant, kernel number of primary spike, kernel weight of primary spike, kernel weight per plant, 1000 kernel weight, and hectoliter mass. The obtained data were statisticaly analysed to calculate mean values, variance, standard deviation and standard error of the mean for analyzed traits. According to coefficient of variation, the lowest variability was found for hectoliter mass (1,49%), while the greatest was found for weight of spikes per plant (31,30%). Genotype effect was the most important for exprression of number of spikes per m2, plant height, lenght of primary spike, spikelets number per spike, kernel number of primary spike, hectoliter mass and kernel yield. Genotype x environment interaction had signifficant effect for every analysed traits, accept for number of plants per m2 and 1000 kernel weight. AMMI analyses of stability was revealed that value of first interaction principal component was in range from 57,10% for number of spikes per m2 to 84,86% for weight of primary spike. According to GGE-biplot analyses, part of first component PC1 in the total GGE variance was in range from 55,31% for number of spikes per m2 to 97,29% for plant height. Excellent and stable expression of the most important yield components and kernel yield was found in a few genotipes of wheat, which are interesting for approval as a new cultivars and for a choice for parental crosses in the future breeding of wheat.

Значај биолошког диверзитета на нивоу гена, врсте и екосистема је немерљив за човечанство и предуслов је одрживог развоја. Генетичка варијабилност, присутна у традиционално гајеним сортама, које су адаптиране на одређене услове средине (отпорност на биотички и толерантност на абиотички стрес) омогућава развој нових и побољшаних варијетета пожељних карактеристика. Двадесeт један генотип пасуља (дванаест домаћих сорти, шест одомаћених популација и три стране сорте) су биле предмет истраживања ове докторске дисертације. Циљ истраживања је био упоређивање реакција одабраних генотипова пасуља на различите услове гајења у контролисани лабораторијским условима, праћењем морфолошких параметара раста (дужине, свеже и суве масе корена и изданка), и термодинамичких параметара (слободне енергије слободне воде на нивоу апопласта, воде на нивоу симпласта, хемијски везане воде, као и диференцијалне енергије и ентaлпије). Примењено је 16 третмана гајења биљака, који су укључивали четири температурна режима, сваки са по четири режима пољског водног капацитета (ПВК). Детаљна анализа посматраних параметара укључивала је праћење и поређење одговора 14 дана старих клијанаца (рана фаза развића) у оптималним условима (25ºС и 80% ПВК) у односу на екстремне и неповољне услове гајења - (15ºС и 100% ПВК; 30ºС и 40% ПВК - симулација суше). Код већине генотипова, фенотипском корелационом анализом је утврђен статистички значајнији негативан ефекат водног дефицита у односу на ефекат температуре, на посматране морфолошке параметре, са трендом раста корена на рачун изданка (-0,755, P ≤ 0,001 за дужине корена и изданка; -0,507, P ≤ 0,05 за свежу масу корена и изданка; -0,684, P ≤ 0,001 за суву масу корена и изданка, респективно). На основу анализе термодинамичких параметара, најбољу хидратисаност ткива на нивоу целог клијанца, у сва три третмана, су испољили генотипови Балкан (Г1), Златко (Г2) и Галеб (Г16)... Biological diversity at the gene, species and ecosystems level is of esential importance and is considered as a prerequisite for sustainable development. Genetic variability existing in traditional varieties, adapted to specific environmental conditions (i.e. resistance to biotic and tolerance to abiotic stress) enables the development of new and improved varieties with desirable characteristics. Twenty-one common bean genotypes (twelve approved varieties, six local populations and three foreign varieties) were the objective of this research. The aim was to compare the reaction of the chosen common bean genotypes to a different growing conditions under controlled laboratory conditions, by measuring morphological parameters of growth (length, fresh and dray matter accumulation in root and shoot) and thermodynamic parameters (free energy of free water at apoplast, bulk water at simplest, chemically bound water, differential free energy and enthalpy). Sixteen different treatments were applied, including four temperature treatment, each with four different field water capacity (FWC) treatments. The response of fourteen-day old seedlings (early developmental stage) was analyzed by comparing the results obtained under optimal growing conditions (i.e. 25˚C and 80% FWC) and under extreme conditions (15˚C and 100% FWC - cold and flooding stress; 30˚C and 40% FWC - drought stress). In the majority of genotypes, correlation analysis revealed more pronounced significant and negative water deficit effect compare to temperature effect on morphological parameters observed, with the trend of stimulated root over shoot growth (-0.755, P ≤ 0.001 for root and shoot length; -0.507, P ≤ 0.05 for root and shoot fresh matter; -0.684, P ≤ 0.001 for root and shoot dry matter, respectively). Based on thermodynamic parameters analysis, genotypes Balkan (G1), Zlatko (G2), and Galeb (G16) exhibited the highest rate of tissue hydration at the whole seedling level. The variability of the chosen genotypes on existing agro-ecological conditions was additionally evaluated in field trials, conducted at three locations. Yield components (number of pods per plant, number of grain per pod, number of grain per plant, 1000 grain weight) and grain yield per plant were measured...

У раду је испитивана интеракција генотип x средина и стабилност приноса зрна и компонената приноса зрна комерцијалних хибрида кукуруза. За проучавање је изабрано 36 хибрида кукуруза, FAO групе зрења 300-700, из 8 селекционих компанија. Оглед jе постављен на 8 локалитета (Кикинда, Сомбор, Свилајнац, Сремска Митровица, Панчево, Сента, Шимановци и Лозница), током три године (2011, 2012 и 2013), по потпуно случајном блок систему (RCBD). На основу добијених података, анализом варијансе (ANOVA), израчунате су просечне вредности и показатељи варијабилности приноса зрна и компонената приноса зрна, а за процену стабилности испитиваних особина су коришћена два метода: а) метод непараметарских показатеља стабилности, утврђених на основу рангирања генотипова у испитиваним срединама (година-локалитет) и б) метод AMMI анализе. За све проучаване агрономске особине, анализом варијенсе су утврђене статистички високо значајне F вредности генотипа, средина и интеракције генотип х средина. Од 36 комерцијалних хибрида кукуруза испитиваних у овом раду, највећи принос зрна остварио је хибрид LG Guadiana (10,877 t/ha), док је наjмањи принос зрна имао хибрид NS5020 (8,705 t/ha). Највећи просечан принос зрна у огледу остварен је у 2011. години (11,619 t/ha), а најмањи у 2012. години (6,896 t/ha). Просечан принос зрна кукуруза по испитиваним локацијама варирао је од 6,973 t/ha (Сремска Митровица) до 13,813 t/ha (Лозница). За особину принос зрна најстабилнији хибриди кукуруза, на основу непараметарске статистичке анализе, су били: AS51 према параметрима Si(1)=8,80 и Si(2)=60,70; ZP434 према параметру Si(3)=27,40 и AS73 према параметару Si(6)=3,25. На основу AMMI анализе најстабилнији хибриди кукуруза су били AS54 и NS4030, али уједно и испод-просечно приносни, док је хибрид LG Guadiana (најроднији хибрид у огледу), имао већи интеракцијски скор, тј. био је мање стабилан. На основу трогодишње анализе закључује се да су различити хибриди постизали највеће приносе зрна у различитим срединама, те да рејонизација производног подручја и идентификација генотипова са већом фенотипском стабилношћу може допринети унапређењу укупне призводње кукуруза. This doctoral dissertation investigated genotype by environment interaction and stability of grain yield and yield components for commercial maize hybrids. For this study 36 maize hybrids from FAO 300 to FAO 700 maturity group, from 8 different breeding companies were selected. The experiment was planted at 8 locations (Kikinda, Sombor, Svilajnac, Sremska Mitrovica, Pančevo, Subotica, Šimanovci and Loznica), over three years (2011, 2012 and 2013), using a Randomized Complete Block Design (RCBD). Based on the obtained data, using analysis of variance (ANOVA), average values and variability indicators for grain yield and yield components were calculated, while for the evaluation of stability two methods were used: a) the method of non-parametric stability indicators, obtained on the basis of ranking of genotypes into environments (year-location), and b) the method of AMMI analysis. For all agronomic traits in this study, analysis of variance showed statistically high significant F value for genotype, environment and genotype by environment interaction. From 36 commercial maize hybrids investigated in this study, the highest grain yield showed hybrid LG Guadiana (10,877 t/ha), while the lowest grain yield determined in hybrid NS5020 (8,705 t/ha). The highest average grain yield in this experiment was determined in 2011 (11,619 t/ha), and the lowest garin yield was in a very stressful 2012 (6,896 t/ha), while from all locations, Loznica was the best yielding location with 13,813 t/ha and Sremska Mitrovica showed lowest grain yeald (6,973 t/ha). For the grain yield, the most stable maize hybrid, on the basis of non-parametric statistical analysis were: AS51 according to the parameters Si(1)=8.80, and Si(2)=60.70; ZP434 for the parameter Si(3)=27.40 and AS73 for the parameter Si(6)=3,25. Aaccording to the AMMI analysis, the most stable maize hybrids were AS54 and NS4030, but also they showed below-average yield, while the hybrid LG Guadiana (the best yielding hybrid in the trial), had a higher interaction score, i.e. was less stable. Based on three-year analysis it could be concluded that various hybrids showed the highest grain yields in different environments, and that regionalization of the production areas and the identification of genotypes with greater phenotypic stability can contribute to the overall improvement of the corn production.

У последње време порасло је интересовање за моделирањем физичких и хемијских процеса једначинама у којима се појављују изводи и интеграли разломљеног реда. Једна таква једначина је једначина субдифузије која се добија из дифузионе једначине заменом класичног извода по временској променљивој изводом реда а; где је 0 < а < 1: Предмет ове дисертације јесте почетно-гранични проблем за једначину субдифузије и његова апроксимација коначним разликама. Најпре је разматран једнодимензиони проблем. Показана је егзистенција и јединственост слабог реxења. Доказана је стабилност и изведена оцена брзина конвергенције имплицитне и схеме са тежином. Посебна пажња је посвећена дводимензионом проблему субдифузије, како са Лапласовим, тако и општим диференцијалним оператором другог реда. Претпоставка је да његови коефицијенти задовољавају стандардне услове елиптичности што гарантује постојање реxеша у одговарајућим просторима типа Собољева. У том случају су, поред горе поменутих, постављене још и адитивна и факторизована схема. Испитана је њихова стабилност као и брзина конвергенције у зависности од глаткости улазних података и генералисаног решења. In recent years there has been increasing interest in modeling the physical and chemical processes with equations involving fractional derivatives and integrals. One of such equations is the subdiffusion equation which is obtained from the diffusion equation by replacing the classical first order time derivative by a fractional derivative of order a with 0 < a < 1: The subject of this dissertation is the initial-boundary value problem for the subdiffusion equation and its approximation by finite differences. At the beginning, the one-dimensional equation is observed. The existence and the uniqueness of weak solution is proved. The stability and the convergence rate estimates for implicite and the weighted scheme are obtained. The main focus is on two-dimensional subdiffusion problem with Laplace operator as well as problem with general second-order partial differential operator. It is assumed that the coefficients of the differential operator satisfy standard ellipticity conditions that guarantees existence of solution in appropriate spaces of Sobolev type. In that case, apart from above mensoned, we constructed the additive and the factorized difference schemes. We investigated their stability and convergence rate depending on the smoothness of the input data and of generalized solution.

Проучавана је генетичка варијабилност и међузависност важнијих агрономских особина две групе полусродника кукуруза стандардним статистичким методама и методама мултиваријационе анализе. За проучавање је одабрана популација кукуруза уске генетичке основе НСА15, чија су S1 потомства укрштена са сваким од два међусобно, и у односу на популацију генетички несродна тестера, инбред линије НС732 и НС27 (очинске компоненте). Две групе полусродника (HS), свака са 40 генотипова, формиране су тако да свако S1 потомство буде истовремено укрштено са оба тестера. Огледи су постављени по моделу непотпуног блок дизајна са понављањима у оквиру сета у току 2008 и 2009. године на четири локалитета: Римски Шанчеви, Србобран, Сремска Митровица и Кикинда. Анализиран је принос зрна, компоненте приноса и морфолошке особине биљке. На основу добијених података израчунате су просечне вредности, показатељи варијабилности, херитабилност и генетичке корелације. За анализу интеракције генотип × спољашњa срединa (GE) и проучавање стабилности испитиваних генотипова за принос зрна коришћен је AMMI модел. Друга група потомстава остварила је више просечне вредности за принос зрна и већину других испитиваних особина у односу на прву групу чиме је дата предност другом тестеру (НС27) у односу на први (НС732) за даљи рад са популацијом. Генетичка варијанса за принос зрна код прве групе потомстава је била 1,75 пута већа у односу на другу, док је друга група показала већу варијабилност за већину других особина код којих су се варијансе између групе потомстава статистички разликовале. Генетичке корелације између приноса зрна и других агрономских особина углавном су биле слабе и несигнификантне. Јаке сигнификантне позитивне корелације установљене су између појединих морфолошких особина код обе групе потомства. Утврђени су оптимални AMMI модели за сваку од група полусродника и идентификовани генотипови који превазилазе стандарде по приносу и стабилности приноса зрна. S1 потомство 22 показало се супериорним са оба тестера, односно у обе групе полусродничких потомстава, што указује на то да оно поседује највећи број пожељних алела, па се као најперспективније може укључити у даљи оплемењивачки рад. Остали издвојени генотипови се такође могу сматрати перспективним али у комбинацији са њима одговарајућим тестером. Genetic variability and correlation of important agronomic traits in a two half-sib groups of maize were investigated with standard statistical methods and multivariate analysis methods. The population chosen for the study was a genetically narrow-based maize population NSA15, whose S1 progenies were crossed with each of two testers, NS732 and NS27 (male parents), genetically unrelated to each other and to the population. Two half-sib groups (HS), with 40 genotypes each and sufficient equally proportioned seeds, were formed in such a manner that each S1 progeny was crossed with both testers. The trials were established using the incomplete block design with replications within a set during 2008 and 2009 in four locations: Rimski Šančevi, Srbobran, Sremska Mitrovica and Kikinda, i.e. seven environments in total. Grain yields, yield components and several other morphological were analysed. The obtained data was used to calculate the average values, measures of variability, heritability and genetic correlations. AMMI model was used for to analyse genotype by environment interaction (GE) and genotype stability. The second group of progeny had higher grain yield and the majority of other investigated traits in relation to the first group, favouring the second tester (NS27) for further population improvement. Genetic variance of grain yield was 1.75 times greater in comparison to others, whereas the second group showed greater variability for most of the traits, which had statistically significant differences of variances among group of progenies. Genetic correlations between the grain yield and other agronomic traits were mostly weak and not significant. Strong significant positive correlations were found between some agronomic traits for both progeny groups. Optimal AMMI models for each half-sib group were determined and genotypes that outperformed the standards in terms of grain yield and grain yield stability. S1 progeny 22 was shown to be superior with both testers, i.e. in both half-sib progeny groups, indicating the presence of greatest number of favourable alleles. Thus, it can be included in further breeding programme, as the most perspective. The rest of the selected genotypes can also be considered perspective, but in the combination with an adequate tester.

Тhis study investigated the genetic variability of important agronomic traits of two half-sib maize populations using standard statistical methods and multivariate analysis methods. The population chosen for the study was NS2B, a genetically narrowbased maize population, whose S2 progenies were crossed with two testers (male parents), genetically unrelated to each other and to the population. Two half-sib populations each containing 40 genotypes were obtained by the crossing. The trials were established using the incomplete block design with replications within a set during 2009, 2010 and 2011 in three locations - Rimski Šančevi, Srbobran and Bački Petrovac. All important agronomic traits were analysed. The obtained data was used to calculate the average values, measures of variability and genetic correlations. The stability of genotypes, i.e. the effect of the tester on the genotype stability within the population was also investigated. Two methods were used for this purpose - the method using nonparametric indicators of stability based on genotype ranking and GGE biplot analysis method. The first progeny group had higher average values for most traits than the second group, favouring the first tester (26NS) for the further population improvement. The measures of variability had not significantly different values between the progenies and were usual for a half-sib population type. Genetic correlations between the grain yield and other agronomic traits were mostly weak and not significant. Strong significant positive correlations were found between some traits for both progeny groups. The correlations obtained by multivariate method Genotype-trait biplot analysis are to great extent in accordance with calculated correlations obtained by corresponding variances and covariances. Non-parametric stability indicators Si (1) and Si (2) between the first and the second progeny group did not show significant differences. Both methods for stability estimation identified similar genotypes in terms of yield and stability. Two genotypes proved to be most promising for further selection with both testers, suggesting that they might have the greatest number of favourable alleles. The other selected genotypes can also be promising when combined with their corresponding tester. U radu je proučavana genetička varijabilnost važnijih agronomskih osobina dve polusrodničke populacije kukuruza standardnim statističkim metodama i metodama multivarijacione analize. Za proučavanje je odabrana populacija kukuruza uske genetičke osnove NS2B, čija su S2 potomstva ukrštena sa svakim od dva međusobno, i u odnosu na populaciju genetički nesrodna testera (očinske komponente). Nakon ukrštanja dobijene su dve populacije polusrodnika sa po 40 genotipova u svakoj. Ogledi su postavljeni po modelu nepotpunog blok dizajna sa ponavljanjima u okviru seta u toku 2009, 2010. i 2011. godine na tri lokaliteta; Rimski Šančevi, Srbobran i Bački Petrovac. Analizirane su sve važnije agronomske osobine. Na osnovu dobijenih podataka izračunate su prosečne vrednosti, pokazatelji varijabilnosti, genetičke korelacije. Posebna pažnja posvećena je analizi stabilnosti ispitivanih genotipova, odnosno uticaju izabranog testera na stabilnost genotipova unutar populacije. Za procenu stabilnosti korišćena su dva metoda; metod preko neparametrijskih pokazatelja stabilnosti dobijenih na osnovu rangiranja genotipova u spoljašnjim sredinama i metod GGE biplot analize. Prva grupa potomstva ostvarila je više prosečne vrednosti za većinu ispitivanih osobina u odnosu na drugu grupu čime je data prednost prvom testeru (26NS) u odnosu na drugi (72NS) za dalji rad sa populacijom. Vrednosti pokazatelja varijabilnosti nisu se signifikantno razlikovale između potomstva i bile su uobičajene za polusrodnički (HS) tip populacije. Genetičke korelacije između prinosa zrna i drugih agronomskih osobina uglavnom su bile slabe i nesignifikantne. Jake signifikantne pozitivne korelacije ustanovljene su između pojedinih agronomskih osobina kod obe grupe potomstva. Multivarijacionom metodom Genotip-osobina biplot analize ustanovljene su korelacije u velikoj meri saglasne sa izračunatim korelacijama preko odgovarajućih varijansi i kovarijansi. Na osnovu vrednosti neparametrijskih pokazatelja stabilnosti Si (1) i Si (2) između prve i druge grupe potomstva nisu ustanovljene signifikantne razlike u stabilnosti. Obe metode za procenu stabilnosti izdvojile su slične genotipove sa stanovišta prinosa i stabilnosti. Dva genotipa pokazali su se kao najperspektivniji za dalji nastavak selekcije sa bilo kojim od dva korišćena testera što ukazuje da se u njima nalazi najveći broj poželjnih alela. Ostali izdvojeni genotipovi se takođe mogu smatrati perspektivnim ali u kombinaciji sa njima odgovarajućim testerom.

Истраживачки аспект метода и тероризма путем проблем у овој дисертацији је пол итиколошки техника превенције и сузбијања финансирања прања новца, на основу примене савремених методолошких сазнања у методологији политичких, криминолошких, правних, економских, социолошких и историјских наука, као и могућности даљег оспособљавања друштва и политичких субјеката у успешном организовању перцепције, сагледавања, анализирања и предузимања контрамера. Дакле, проблем је првенствено интелектуалне природе и суштински се односи на област спознаје о финансирању тероризма путем прања новца, и то: постојећег знања о тероризму, постојећег знања о прању новца, постојећих сазнања о међусобним односима ова два друштвена феномена, постојећих сазнања о последицама ових феномена, постојећих знања о методама и техникама који се примењују у процесима финансирања тероризма путем прања новца, постојећих сазнања о политикама и методама имплементације контрамера међународне заједнице и локалних заједница у циљу сузбијања ових феномена, безбедности као друштвеној појави. Током проучавања проблема истраживања, дошли смо до закључка да је битан основ свеобухватног сагледавања овог феномена - прецизно научно дефинисање: прво, појма самог феномена; друго, методологије и техника његовог испољавања, треће, друштвеног значаја и последица овог феномена, четврто, методологије праћења и мерења његових ефеката, пето, методологије и имплементације и праћења ефеката контрамера друштвене и међународне заједнице. Финансирање тероризма путем прања новца смо дефинисали као веома сложен процес разних односа који се остварују у циљу покушаја, или пак успешног обезбеђивања или прикупљања средстава или имовине, у намери да се иста користи или са знањем да може бити коришћена, у целости или делимично за извршење терористичког акта, од стране терориста или од стране терористичких организација. Предмет изучавања у овој докторској дисертацији је, према томе однос чинилаца процеса финансирања тероризма путем прања новца на основу савременог политиколошко методолошког сазнања. The research subject of this thesis is the politicological aspect of the methods and techniques of preventing and combating terrorist financing through money laundering, based on the application of modern achievements in the methodology of political, criminological, legal, economic, sociological and history sciences, as well as the possibility of further capacity building of the society and political subjects in the successful organisation of detecting, understanding, analysing and undertaking countermeasures. Thus, the issue is primarily of intellectual nature and essentially refers to the area of insight in terrorist financing through money laundering, as follows: the existing knowledge on terrorism, existing knowledge on money laundering, existing knowledge on interrelations between these two social phenomena, existing knowledge on the consequences of these phenomena, existing knowledge on the methods and techniques applied in the processes of terrorist financing through money laundering, existing knowledge on the policies and methods of implementation of the countermeasures of the international community and local communities aimed at combating these phenomena, security as a social phenomenon. In the course of studying the research subject, we have reached a conclusion that an important basis for comprehensive understanding of this phenomenon is a precise scientific definition of the following: first, the phenomenon itself; second, the methodologies and techniques of its presentation, third, social significance and consequences of this phenomenon, fourth, methodologies of monitoring and measuring its effects, fifth, methodology, implementation and monitoring of the effects of countermeasures of the social and international community. Terrorist financing through money laundering has been defined as a very complex process of various relations established for the purpose of attempting or successfully obtaining or raising funds or assets, aimed at their use or with the awareness that they may be used fully or partially in e performance of a terrorist act, by terrorists or terrorist organisations. The su jec o this doctoral thesis is, therefore, the relations between the elements of the process of terrorist financing through money laundering based on modern politicological and methodological knowledge.

Фалитът на Корпоративна търговска банка и последвалите сътресения в банковата ни система насочиха погледите към дейността на банките и съществено изостриха общественото внимание. Темата за стабилността на българските трезори стана изключително чувствителна и това налага извършване на всеобхватен, точен и прецизен преглед на тяхната дейност и финансовото им състояние. В настоящата разработка се извършва критичен анализ на резултатите от проведените стрес тестове на българските банки с оглед възможностите за поддържане стабилността на банковата система. Оценката на качеството на банковите активи и капитал показват тревожни резултати за някои от кредитните институции в дългосрочен план, което налага предприемане на определени финансови мероприятия. Дали представените резултати отразяват действителната ситуация или са опит за налагане на дисциплина и реформи в банковия сектор е въпрос, чийто отговор подлежи на ревизия до 2018 г.

През последното десетилетие в България лечебните заведения за болнична помощ осъществяват своята дейност в една нестабилна и неблагоприятна обща среда. Това се отнася особено за болниците в малките населени места, като някои от тях фалираха, а доста от тях престанаха да функционират окончателно.По отношение на брой болници на 100 хиляди души население България е сред страните на ЕС-27 с относително много болници – над 4,44 на 100 хил.души. Това е с около една трета повече от средното в страните-членки на ЕС-27 и с над 50% повече, отколкото в новите страни-членки на ЕС от Източна Европа.Затова при изследването на болниците е обърнато внимание на един важен проблем за България, а именно реализираната от тях дейност и нейната ефективност. В статията се отстоява тезата, че държавното ръководство трябва да спре неконтролируемото нарастване на лечебните заведения за болнична помощ и да въведе нова система за финансиране, при която лечението на болния трябва да бъде комплексно, а не по клинични пътеки, тъй като те не остойностяват реалните разходи за лечение на пациент с определена диагноза.