У дисертацији су изучавани модели одржавања на бази ризика и њихов утицај на поузданост парних турбина. У првом реду тежиште дисертације чини теоријско изучавање метода и модела одржавања на бази ризи-ка који ће се примењивати на поузданост и ризик ра-да парних турбина. Извршено је њихово прилагођа-вање како би били примењиви, као и њихов утицај на поузданост рада парних турбина. У дисертацији су развијени нови модели и то: Модел одржавања на бази ризика и његов утицај на поузданост парних турбина у виду алгоритма. Овај алгоритам подржава развијени математички мо-дел пет могућих стања, као и континуално праћење одређених дијагностичких параметара. На основу ве-личине одступања измерених од нормалних вредно-сти дијагностичких параметара оцењује се стање (степен неисправности) парних турбина и на основу тога доноси дијагностичка одлука о даљим активно-стима одржавања (о наставку или заустављања рада парне турбине). Помоћу овог алгоритамског праћења одређују се ста-ња: добро, задовољава, незадовољава, недозвољено Развијени модел могуће отказе компонената детекту-је у почетној фази настанка, чиме су створени услови за предузимањем правовремених одговарајућих ак-тивности одржавања. Откривањем деградационих стања компонената пру-жа се могућност да се у дијагностици стања утврде и идентификују неисправности које се у зависности од степена деградације поправљају и отклањају у што краћем року. Други модел који је развијен је математички мо-дел пет стања и његова имплементација на поу-зданост парних турбина. У инжењерској пракси често се јављају проблеми одређивања оптималних временских интервала провере и поправке критичних склопова и компонената парних турбина, који се не могу одржавати током функционисања. Учесталост провере компонената, као што су парне турбине, довело би до непотребних високих трошкова. Међу-тим уколико би временски интервал између актив-ности одржавања био превелики, постојала би опас-ност од отказа компоненти што може резултовати значајним економским последицама а и ризик по радно особље. Уведени модел пет могућих стања, у којима се парне турбине могу налазити, и помоћу кога се могу дефинисати стања парних турбина: опе-ративно стање(О), деградирано стање (D), стање ди-јагностиковања (DI), стање одржавања (М), и стање отказа (F), представља надоградњу Марковљевог мо-дела четири стања, јер је уведено ново пето стање ди-јагностика стања (DI). Модел служи за предикцију, спречавање отказа и сметње у раду парних турбина јер су одређени и предвиђени оптимални тренутци одржавања на годишњим нивоима као и вероватноће стања у оперативном стању, деградираном стању, стању у дијагностици, стању у одржавању и стању у отказу за пет и четири могућа стања, за једну, две, три и четири године у експлоатацији парних турбина. Ово је све израчунато нумерички, затим приказано табеларно и графички на дијаграмима. На крају је од-ређен времeнски и годишњи интервал генералног ремонта посматраних парних турбина На крају дисертације доказана је главна хипотеза која гласи: могуће је формирати моделе одржавања на бази ризика у циљу повишења нивоа поузданости парних турбина у процесу експлоатације. У закључку као срж дисертације, примена развијених нових мо-дела одржавања на бази ризика и њихов утицај на поузданост парних турбина доводи до више наведе-них закључака: Смањују број отказа и повећавају ни-во поузданости парних турбина, скраћују време у застоју (прекида у раду) погна и повећавају ниво расположивости, спречавају веће отказе и хаварије, а тиме и велике материјалне трошкове (финансиjске губитке), спречавају додатна оштећења и угрожавање рада целокупног погона, спречавају опасности по радно особље и околину, смањују активности класич-них превентивних активности, смањују активности непланираних корективних активности, остварују оп-тималне планиране активности одржавања и смањују непланиране трошкове одржавања. U disertaciji su izučavani modeli održavanja na bazi rizika i njihov uticaj na pouzdanost parnih turbina. U prvom redu težište disertacije čini teorijsko izučavanje metoda i modela održavanja na bazi rizi-ka koji će se primenjivati na pouzdanost i rizik ra-da parnih turbina. Izvršeno je njihovo prilagođa-vanje kako bi bili primenjivi, kao i njihov uticaj na pouzdanost rada parnih turbina. U disertaciji su razvijeni novi modeli i to: Model održavanja na bazi rizika i njegov uticaj na pouzdanost parnih turbina u vidu algoritma. Ovaj algoritam podržava razvijeni matematički mo-del pet mogućih stanja, kao i kontinualno praćenje određenih dijagnostičkih parametara. Na osnovu ve-ličine odstupanja izmerenih od normalnih vredno-sti dijagnostičkih parametara ocenjuje se stanje (stepen neispravnosti) parnih turbina i na osnovu toga donosi dijagnostička odluka o daljim aktivno-stima održavanja (o nastavku ili zaustavljanja rada parne turbine). Pomoću ovog algoritamskog praćenja određuju se sta-nja: dobro, zadovoljava, nezadovoljava, nedozvoljeno Razvijeni model moguće otkaze komponenata detektu-je u početnoj fazi nastanka, čime su stvoreni uslovi za preduzimanjem pravovremenih odgovarajućih ak-tivnosti održavanja. Otkrivanjem degradacionih stanja komponenata pru-ža se mogućnost da se u dijagnostici stanja utvrde i identifikuju neispravnosti koje se u zavisnosti od stepena degradacije popravljaju i otklanjaju u što kraćem roku. Drugi model koji je razvijen je matematički mo-del pet stanja i njegova implementacija na pou-zdanost parnih turbina. U inženjerskoj praksi često se javljaju problemi određivanja optimalnih vremenskih intervala provere i popravke kritičnih sklopova i komponenata parnih turbina, koji se ne mogu održavati tokom funkcionisanja. Učestalost provere komponenata, kao što su parne turbine, dovelo bi do nepotrebnih visokih troškova. Među-tim ukoliko bi vremenski interval između aktiv-nosti održavanja bio preveliki, postojala bi opas-nost od otkaza komponenti što može rezultovati značajnim ekonomskim posledicama a i rizik po radno osoblje. Uvedeni model pet mogućih stanja, u kojima se parne turbine mogu nalaziti, i pomoću koga se mogu definisati stanja parnih turbina: ope-rativno stanje(O), degradirano stanje (D), stanje di-jagnostikovanja (DI), stanje održavanja (M), i stanje otkaza (F), predstavlja nadogradnju Markovljevog mo-dela četiri stanja, jer je uvedeno novo peto stanje di-jagnostika stanja (DI). Model služi za predikciju, sprečavanje otkaza i smetnje u radu parnih turbina jer su određeni i predviđeni optimalni trenutci održavanja na godišnjim nivoima kao i verovatnoće stanja u operativnom stanju, degradiranom stanju, stanju u dijagnostici, stanju u održavanju i stanju u otkazu za pet i četiri moguća stanja, za jednu, dve, tri i četiri godine u eksploataciji parnih turbina. Ovo je sve izračunato numerički, zatim prikazano tabelarno i grafički na dijagramima. Na kraju je od-ređen vremenski i godišnji interval generalnog remonta posmatranih parnih turbina Na kraju disertacije dokazana je glavna hipoteza koja glasi: moguće je formirati modele održavanja na bazi rizika u cilju povišenja nivoa pouzdanosti parnih turbina u procesu eksploatacije. U zaključku kao srž disertacije, primena razvijenih novih mo-dela održavanja na bazi rizika i njihov uticaj na pouzdanost parnih turbina dovodi do više navede-nih zaključaka: Smanjuju broj otkaza i povećavaju ni-vo pouzdanosti parnih turbina, skraćuju vreme u zastoju (prekida u radu) pogna i povećavaju nivo raspoloživosti, sprečavaju veće otkaze i havarije, a time i velike materijalne troškove (finansijske gubitke), sprečavaju dodatna oštećenja i ugrožavanje rada celokupnog pogona, sprečavaju opasnosti po radno osoblje i okolinu, smanjuju aktivnosti klasič-nih preventivnih aktivnosti, smanjuju aktivnosti neplaniranih korektivnih aktivnosti, ostvaruju op-timalne planirane aktivnosti održavanja i smanjuju neplanirane troškove održavanja. The models of maintenance of the basis of risk, as well as their influence on reliability of steam turbines, are treated in this dissertation. First and foremost, the focus of the dissertation is the theo-retical study of the methods and the models of maintenance on the basis of risk, which will be applied to reliability and the risk of work of the steam turbines. Their adaptation has been treated in order for theam to be implemented, as well as their influence on reliability of the work of steam turbi-nes. New models are developed in the dissertation, and they are as follows: Model of maintenance on the basis of risk, as well as its influence on the reliability of steam turbines in form of algorithm. This algorithm supports the developed mathe-matical model of the five possible states, as well as the con-tinuaous monitoring of certain diagnostic parameters. The state (the degree of malfunction) is determined on the basis of value of deviation of the measured parameters from the desired value of the diagnostic parameters. Based on this, a diagnostic decision about the further activities of main-tenance will be made (about the continuation or the halt of the operation of the steam turbine). With this algorithmic tracking, the states are determined in the following manner: good, satisfying, unsatisfying, unpermitted. The developed model detects possible failures of the com-ponents in the initial phase of creation which creates the conditons for taking the maintenance action in a timely manner. By discovering the degradation states of component , there is a possiblility in the domain of the diagnostics f states to determine and identify irregularities tah are , depending on the stage of degradation, fixed in the shortest time possible. The second model that is developed is the mathematical model of five states and its implementation on stam tur-bines reliability. In the engineering practice, problems that often occur are related to determination of the optimum time intervals of checkups and repair of the critical circuits and steam turbine components which can`t be maintain-edwhilw thwe machine is operating. Frequent checkups of components such as steam turbines might lead to unneces-sary high expenses. However, if the time interval between maintenance would be too long, the danger of the compo-nents failingwould increase, and that might result in signifi-cant economic consequences, as well as put the operating personnel to risk. The introduced model of five possible sta-tes of steam turbines, using which we can define the states of the steam turbines are: the operating state (O), the degra-ded state (D), the diagnosis state (DI), the maintenance state (M) and the failure state (F), represents the upgrade of the Marcovian model of four states, because the new fifth state , the diagnosis state (DI) has been introduced. The purpose of this model is to predict and prevent failure and break down in the functioning of the steam turbines, because the optimal moments of yearly maintenance, as well as the probability of the states in operating state, in degrated state, indiagnosis state, in maintenance state and in failure state for five and four possible states, for one, two, three and four years in the exploatation of the steam trurbines, are determined and pre-dicted. All of this has been numerically calculated, and then shown in tabular view, as well as graphically on the dia-grams. In the end, the time intervaland the yearly interval of general repair of the observed turbines are determined. In the end of dissertation, the main hypothesis is proven, and it states: it is possible to form the maintenance models on the basis of risk in order to increase the level of reliability of steam turbines in the process of exploatation, shorten the time in halt (interruption of the operating state) of the machines and they increase the level of availability, the prevent major faulires and breakdowns thereby preventing major material expenses (financial loss), they prevent additional damage and endangering of the work of the factory, they prevent the danger for the operating personnel and the environment, they decrease the activities needed for the ordinary preventive activities, they decrease the activitiesof the unpalnned corrective activities, they achieve the optimal palnned activities of maintenance and decrease the unplanned expenses of maintenance.