Search

Ова докторска дисертација има за циљ да на свеобухватан начин анализира изазове са којима се мала отворена економија са високим степеном финансијске евроизације суочава приликом вођења монетарне и макропруденцијалне политике. Рад посматра феномен финансијске евроизације са аспекта његовог узрока, односно детерминанти евроизације депозита, као највећег узрочника евроизације кредита, али и са аспекта ефеката које висок степен финансијске евроизације има на избор мера монетарне политике у овим земљама. Имајући у виду свеобухватност посматраног предмета истраживања, анализа је спроведена кроз три засебне целине, од којих свака посматра одређене аспекте финансијске евроизације, а које заједно посматране дају одговор на питање о узроцима финансијске евроизације и предлоге мера за де-евроизацију, као анализу ефеката на одлуке монетарне и макропруденцијалне политике и кључне макроекономске варијабле. Прва глава ове дисертације има за циљ да оцени детерминанте евроизације у дугом и у кратком року на узорку земаља централне, источне и југоисточне Европе које примењују режим инфлационог таргетирања како би се омогућила анализа потенцијалних мера монетарне и макропруденцијалне политике усмерених ка де-евроизацији депозита које би биле утемељене како на теоријским, тако и на емпиријским резултатима. Резултати истраживања приказани у Глави 1 ове дисертације указују на то да у посматраном узорку постоји позитивна коинтеграциона веза између перманентне компоненте евроизације и рација евроизације оцењеног методом минималне варијансе портфолија (Minimum Variance Portfolio - MVP) што представља полазну теоријску основу за анализу детерминанти евроизације. На посматраном узорку је показано да различите детерминанте утичу на кретање перманентне, односно транзиторне компоненте евроизације. Наиме, у дугом року, на одлуке о валутној структури штедње утиче однос волатилитета инфлације и номиналне депрецијације (апрецијације), али не и фактори који утичу на диференцијал каматних стопа. С друге стране, у кратком року диференцијал каматне стопе, као и мере макропруденцијалне политике имају значајан ефекат на кретање евроизације. Оцене добијене на основу панел података су затим верификоване и на узорку појединачних земаља. Резултати приказани у Глави 1 ове дисертације могу бити значајни приликом анализе ефикасности мера за де-евроизацију депозита, односно подстицања употребе локалне валуте у домаћем финансијском систему. This doctoral dissertation aims to comprehensively analyze challenges that small open economy with high degree of financial euroisation is facing when making decisions regarding monetary and macroprudential policies. This dissertation analyzes the phenomenon of financial euroisation taking into consideration both, the main determinants of deposit euroisation, which is the main driver of credit euroisation, but also the effects that high degree of financial euroisation has on the choices regarding monetary and macroprudential policy measures in small open economies. Considering the comprehensiveness of the research goal, the analysis was conducted through three separate Chapters, each of them focusing at certain aspects of financial euroisation. Altogether, these three Chapters answer the question about the causes of financial euroisation and proposals for de-euroisation measures, as well as the effects that high level of euroisation has on monetary and macroprudential decisions and consequently on developments of key macroeconomic variables. The first Chapter of this dissertation aims to evaluate the determinants of long-term and short-term euroisation in a sample of Central, Eastern and South-Eastern European countries with inflation targeting regime. The goal of this Chapter is to provide the analysis of potential monetary and macroprudential policies that could help the process of de-euroisation of deposits that would be based on both theoretical and empirical results. The results of this Chapter indicate that in the observed data set there exists a positive (both panel based and time series based) cointegration relationship between the permanent (long run) component of deposit euroisation and the euroisation ratio calculated using the Minimum Variance Portfolio (MVP) method. Based on the results from the First Chapter, it can be concluded that different factors act as a key determinants of movements in permanent vs. transitory components of deposit euroisation. Precisely, key determinants of deposit euroisation in the long run is the relative volatility of inflation vs. volatility of nominal depreciation. According to the results from the various specifications, interest rate differential is not statistically significant determinant of euroisation in the long run. On the other hand, in the short run, interest rate differential as well as the macroprudential policy measures have statistically significant effects on the movements in deposit euroisation. The results obtained from the panel data were also verified on a country-by-country data sets. The results of provided in Chapter 1 can be useful in analyzing the effectiveness of de-euroisation measures, that is, measures aimed at enhancing the use of local currency in the domestic financial system.